Младен
1984-1987.
Ријетко ко, изузев малог жилавога копилета одраслог на улици као што је Младен сигурно био, могaо је да издржи такве ударце без суза. Сва тројица момака су била најмање по три године старији од њега. Двојица су му држала руке савијене иза леђа а трећи га је из све снаге песницама ударао у незаштићен стомак. Да је било један на један - била би то посве друга прича.
Млатили су га зато јер је њиховом пријатељу Младен јучер испред зграде украо нову новцату фудбалску лопту. Није проблем у томе што је он уистину то и учинио, већ што је направио почетничку грешку и дозволио да га примјете у крађи. Батинама су покушали да извуку информацију гдје је сакрио лопту. Он је ћутао тврдоглаво као мазга, стоички подносећи ударце. Његова шутња их је излуђивала. Кад би барем јаукнуо или заплакао. Смјењивали су се на Младену као да вјежбају на врећи за бокс.
— Гдје је лопта, прљави лопове? — уносили су му се у лице. Пљували су га. Добио је снажан удараца по носу. Потекла је крв. — Убићемо бога у теби. Млатићемо те све док нам не кажеш гдје си сакрио лопту или не цркнеш. Чујеш ли! Нама је свеједно! —
Пријетили су му наизмјенице. Очима испуњеним хладном мржњом само их је пажљиво и без ријечи одмјеравао како би им што боље запамтио лица. Прпошан, какав је био, желио их је још додатно изнервирати.
— Је л’ видите да ми зуби цвокоћу од страха¬? — храбро их је изазивао долијевајући још уља на ватру.
Момци су полудјели. Они то нису знали, али Младен је продао лопту још тог истог дана некоме малцу с парама, на другом крају града. Нема теорије да је икада пронађу. Није његова кривица што су оставили лопту, такорећ, њему пред очима. Његова животна филозофија је крајње једноставна. — Људи који не знају чувати своје ствари, не заслужују да их имају. —
Ипак су га опазили и сад је примао батине због тога. Нема везе. Новац је завршио у Младеновом џепу. Боље речено у тањиру, пошто је мајка Славица смјеста отрчала на зелену пијацу да купи пола киле говедине без костију и нешто поврћа. Није било необично што Младен доноси новац. Са тринаест година је био једина мушка глава у кући. Безброј пута се вратио у модрицама, раскрвављеног носа и подераних кољена, тако да му она више није ни постављала питања. Важно је да има хљеба, те да су рачуни за воду и струју уредно измирени. Зграда у којој је становао је била трошна и дотрајала па се сваки час нешто кварило. Добар дио Младенове зараде одлазио је у руке мајсторима за кућне поправке.
Од малих ногу се бавио ситним крађама. Прилично се извјештио у том. Специјализирао се за џепарење пензионера по пијацама и аутобусима. Био је сладак дјечачић, медених смеђих очију и црне коврџаве косе. То је била добитна комбинација. Ко бу уопште посумњао на њега? Кад би носио кући украдени плијен, није га гризла савјест. Нека се гризу они који имају кров над главом и пун стомак, па опет отимају сиротињи од уста. Није себи могао дозволити грижу савјести. Он и мајка морају јести. Често би заспао гладан. Рано је дошао у сукоб са законом. Није имао потребну брзину, зато први покушаји крађа нису добро пролазили. Имао је свега шест година кад је ухваћен у трговини с неплаћеном јабуком. Дебела продавачица му је прво сложила два јака шамара, па је тек онда позвала полицајца. Како је овај имао високо развијен осјећај за дужност, и он му је опалио шамар од којег му се замантало у глави. Шутнуо га је ногом у задњицу.
Отјерао га је уз псовке. — Ако те ухватим поново, стрпаћу те у затвор! — припријетио му је. Махао је гуменим пендреком показујући му да се не шали.
— „ Ако те ухватим поново“. —
Те ријечи су се за сва времена урезале у Младенов мозак. Опаметио се. Није престао да краде, напротив, крао је опрезније. Крао је када је био сигуран да се улов исплати ризика и да га нико не гледа.
Dodato posle 1 39 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pisanje brojeva
Ja preferiram u romanima da brojeve pišem slova, jer pišem tekst, a ne neku računsku operaciju
Brojevi se dijeli na :
Osnovne: jedan, dva, tri.....
Složene: jedanaest, dvanaest, trinaest...
Redne: prvi, drugi treći....
Rastavljeno se pišu višečlani brojevi i zbirne brojne imenice na -ica , , kojima se označavaju muška lica: dvadeset ( i ) tri . trideset ( i ) sedam.... veznik i je neobavezan!
Imenice i prijevi postali od višečlanih brojeva pišu se spojeno : dvadesettrojka četrdesetšestica.... sedamdesetogodišnji.......
Brojevi se mogu iskazati i brojkama iza kojih stoji crtica : 34-godišnjak, 20-tak.....
Približna vrijednost se obilježava crticom između brojeva: dva-tri ( udario ga je pesnicom 2-3 puta; znači dva DO tri puta)
Često se u nazivima fabričkih modela iza slovne oznake pišu brojevi (F-4, M-2, DC-9 ...). Zamalo da zaboravim reći da se crtica ne piše kad se ispred brojeva piše čitava riječ ( reno5, audi 6..)
Riječ put piše se sastavljeno uz brojeve jedan dva , tri ( jedanput, dvaput, triput..) , A rastavljeno uz višečlane brojeve u kojima je posljednji član jedan ( sto dvadeset i jedanput..) E, sad da ne bilo bilo zabune, postoji i oblik puta koji se uvijek piše odvojeno ( jedan puta, dva puta, nekoliko puta...)
Nadam se da sam nekome pomogao ovim objašnjenjem
