Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Glasam za ovo drugo! Pa šta bude...
Gramatičke nedoumice
- Začetnik teme Marinelli
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ma, opasna si ti! Moram se paziti
Jeste. Zna se da je Vuk smatrao da je najbolji štokavki izgovor u Hercegovini. Neko reče da je to zbog toga što je i sam bio porijeklom iz tih krajeva, no, to nije bitno, nego je bitno da je, kao stručnjak tako mislio. Dakle, i danas se u Hercegovini kaže - na ramenu, na kamenu..., sa naglascima na slovu e, dok se u drugim krajevima gdje žive Srbi, obično ta riječ izgovara sa "krivim" naglaskom.
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
joooooooj, đe me nađe! Što volim kad pomeneš Vuka!
Evo ti sad:
Српски народни језик Вука Караџића далеко је најгора варијанта српског језика овог времена. Био је то језик потпуно необразованих људи, или оних са малом школом, попут самог Вука, за које је усмено стваралаштво све и свја просто зато што нису писмени. Вук је после четири покушаја успео да заврши само два разреда основне школе, која је у ондашњим условима нудила веома скромно образовање. Заправо, у та два разреда учило се само нешто рачунања, читања и писања, па и то непотпуно. Због слабог образовања Вук Караџић није примљен у Карловачку гимназију, после чега је окушао срећу у једној средњој школи у Славонији, али је само улудо изгубио пола године. Књига га није хтела упркос труду родитеља, који су, видевши да је болешљив и слаб, знали да неће бити способан за друге послове.
Тако је и Вуков језик остао на нивоу његовог образовања, с тим што се у она времена са растом образовања језик више поправљао него данас. Постојала је већа разлика у речнику и начину изражавања између појединих ступњева образовања, јер није било масовних медија да је својим утицајем смање. Како није било ни развијеног школства, које је већим делом уништено још падом под Турке, то се у неуком народу језик стално искривљавао и сиромашио.
У таквом народном језику не само да су заборављени виши облици изражавања (партиципи, сложени инфинитиви, и сл.) и многе речи, него чак и поједини гласови. Добра илустрација овоме су први "Вуков" речник и граматика. Пошто су по заповести налогодаваца "Вукове реформе" у "Српски рјечник" из 1818. године морале бити уношене само речи из овог најсиромашнијег народног говора, сакупљено је и штампано свега око 26.000 речи! Такав речнички фонд је много ближи афричким племенима него европским народима, чије се језичко богатство мери стотинама хиљада речи. С друге стране, прва "Вукова" азбука имала је 28 слова, с образложењем да српски језик има 28 гласова. То је било тачно, али само за ову најнижу варијанту српског језика. Аустријанци су брзо видели да је оволико сакаћење српског језика претерано, и да то претеривање може само да омета успех њихових замисли, па су првом приликом додали још два слова, "х" и "ф", наводно да би служила за означавање гласова из страних речи које их садрже. Међутим, у српском језику је одувек било гласова "х" и "ф", само што су се они изгубили у неуком свету. Остале језичке варијанте, све четири које смо напред побројали, садржале су ове гласове, као и још много тога чега није било у Вуковом језику.
Ради илустрације искривљавања српског језика због необразованости навешћемо следеће примере из језика Вука Караџића, којих и данас има у његовим књигама (нико се не усуђује да исправи "оца писмености"!):
Искривљена Вукова варијанта Исправан изговор
Краљ Степан (или Стеван) Краљ Стефан
Ришћанство Хришћанство
Мемед Мехмед
Орације Хорације
Ћео Хтео
Намастир Манастир
Намастирић Манастирић
Вилиндар Хиландар
Ране Хране
Аџи Хаџи
Патријар Патријарх
Летурђија Литургија
Онђе Онде
Ласно Лако
Кашто Кадшто
Дуовник Духовник
Каки Какви
Наија Нахија
Гра Грах
Неотице Нехотице
Лавра Ларва
Некакој Некаквој
Симеун Симеон
Карађорђије Карађорђе
Ово су речи махом узете из књиге "Описаније Србије" Вука Караџића. Правилни изговори из десне колоне припадају образованим људима Вуковог доба. За једно време у српској писмености превладала је Вукова неписменост, али се развојем језика кроз школство, књижевност, и др, вратило на стари правилан изговор. На жалост, потпуно уклањање последица "Вукове реформе" није било могуће, о чему ће више речи бити у посебном поглављу.
Питање писма на крају XVIII и у првој половини XIX века није тако сложено као питање језика. Постојала су два типа српске ћирилице: црквена и грађанска. Црквена ћирилица користила се за стари српски књижевни језик и касније црквеноруски (као и данас у псалтирима и сличним књигама Српске православне цркве), а грађанска за народни језик у варијанти од Венцловића до Његоша, као и за грађански језик. На формирање потоњег писма имала је утицаја Ломоносовљева грађанска ћирилица. Најпознатији реформатори српске грађанске ћирилице били су Гаврил Стефановић Венцловић и Захарија Орфелин, чија је основна идеја била упрошћавање овог писма.
Evo ti sad:
Српски народни језик Вука Караџића далеко је најгора варијанта српског језика овог времена. Био је то језик потпуно необразованих људи, или оних са малом школом, попут самог Вука, за које је усмено стваралаштво све и свја просто зато што нису писмени. Вук је после четири покушаја успео да заврши само два разреда основне школе, која је у ондашњим условима нудила веома скромно образовање. Заправо, у та два разреда учило се само нешто рачунања, читања и писања, па и то непотпуно. Због слабог образовања Вук Караџић није примљен у Карловачку гимназију, после чега је окушао срећу у једној средњој школи у Славонији, али је само улудо изгубио пола године. Књига га није хтела упркос труду родитеља, који су, видевши да је болешљив и слаб, знали да неће бити способан за друге послове.
Тако је и Вуков језик остао на нивоу његовог образовања, с тим што се у она времена са растом образовања језик више поправљао него данас. Постојала је већа разлика у речнику и начину изражавања између појединих ступњева образовања, јер није било масовних медија да је својим утицајем смање. Како није било ни развијеног школства, које је већим делом уништено још падом под Турке, то се у неуком народу језик стално искривљавао и сиромашио.
У таквом народном језику не само да су заборављени виши облици изражавања (партиципи, сложени инфинитиви, и сл.) и многе речи, него чак и поједини гласови. Добра илустрација овоме су први "Вуков" речник и граматика. Пошто су по заповести налогодаваца "Вукове реформе" у "Српски рјечник" из 1818. године морале бити уношене само речи из овог најсиромашнијег народног говора, сакупљено је и штампано свега око 26.000 речи! Такав речнички фонд је много ближи афричким племенима него европским народима, чије се језичко богатство мери стотинама хиљада речи. С друге стране, прва "Вукова" азбука имала је 28 слова, с образложењем да српски језик има 28 гласова. То је било тачно, али само за ову најнижу варијанту српског језика. Аустријанци су брзо видели да је оволико сакаћење српског језика претерано, и да то претеривање може само да омета успех њихових замисли, па су првом приликом додали још два слова, "х" и "ф", наводно да би служила за означавање гласова из страних речи које их садрже. Међутим, у српском језику је одувек било гласова "х" и "ф", само што су се они изгубили у неуком свету. Остале језичке варијанте, све четири које смо напред побројали, садржале су ове гласове, као и још много тога чега није било у Вуковом језику.
Ради илустрације искривљавања српског језика због необразованости навешћемо следеће примере из језика Вука Караџића, којих и данас има у његовим књигама (нико се не усуђује да исправи "оца писмености"!):
Искривљена Вукова варијанта Исправан изговор
Краљ Степан (или Стеван) Краљ Стефан
Ришћанство Хришћанство
Мемед Мехмед
Орације Хорације
Ћео Хтео
Намастир Манастир
Намастирић Манастирић
Вилиндар Хиландар
Ране Хране
Аџи Хаџи
Патријар Патријарх
Летурђија Литургија
Онђе Онде
Ласно Лако
Кашто Кадшто
Дуовник Духовник
Каки Какви
Наија Нахија
Гра Грах
Неотице Нехотице
Лавра Ларва
Некакој Некаквој
Симеун Симеон
Карађорђије Карађорђе
Ово су речи махом узете из књиге "Описаније Србије" Вука Караџића. Правилни изговори из десне колоне припадају образованим људима Вуковог доба. За једно време у српској писмености превладала је Вукова неписменост, али се развојем језика кроз школство, књижевност, и др, вратило на стари правилан изговор. На жалост, потпуно уклањање последица "Вукове реформе" није било могуће, о чему ће више речи бити у посебном поглављу.
Питање писма на крају XVIII и у првој половини XIX века није тако сложено као питање језика. Постојала су два типа српске ћирилице: црквена и грађанска. Црквена ћирилица користила се за стари српски књижевни језик и касније црквеноруски (као и данас у псалтирима и сличним књигама Српске православне цркве), а грађанска за народни језик у варијанти од Венцловића до Његоша, као и за грађански језик. На формирање потоњег писма имала је утицаја Ломоносовљева грађанска ћирилица. Најпознатији реформатори српске грађанске ћирилице били су Гаврил Стефановић Венцловић и Захарија Орфелин, чија је основна идеја била упрошћавање овог писма.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
nije moj, citat iz preporučene knjige Tajna vukove reforme.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
E, vidiš, ovaj tekst vrvi od netačnih i prizvoljnih zaključaka, pa i netačnih materijalnih podataka.
Prvo, Vuk nije bio uopšte nepismen u tolikoj mjeri kako se ovdje tvrdi. Pominju se dva razreda osnovne škole, što je evidentno malicioznao, a ne pominje se da je pohađao Visoku Dositejevu školu u Beogradu. Dalje, ne pominje se da je nekoliko godina radio kao učitelj, a čak ni u ondašnjoj Srbiji, nepismen čovjek ne bi mogao biti učitelj. Dakle, očito zlonamjerna i manipulativna tvrdnja koja nema veze sa istinom.
Drugo, Vuk je i sam uvidio nedostatak svoga pravopisa, odnosno rječnika iz 1818. godine, pa je u drugom izdanju, između ostalog, dodao slova h i f. jer su i u narodnom govoru ti glasovi postojali. E, sad, ako je do drugog izdanja svoga pravopisa pisao po pravilima onoga prvoga, a jeste, u kome nije bilo glasova h i f, onda je krajnje maliciozno to uzimati kao primjer Vukove nepismenoti ili iskrivljenu varijantu koja se ogleda u neispravnom: Memed, i ispravnom: Mehmed.
Treće. U vrijeme Vukove borbe za svoju reformu, najveći protivnici te reforme nisu bili veliki intelektualci, kako ti kažeš, nego crkva. Crkva je htjela po svaku cijenu zadržati crkveno-slovenski, kojim se i sama služila, a služi se i danas, s ciljem da bi upotrebom tog jezika i pisama, pokazala duboku vezu između njene i narodne duhovnosti. Sudeći po ovakvim tekstovima, izgleda da još nije odustala od toga.
Četvrto. Isključivo je Vukova zasluga za najsavršeniju fonetiku na svijetu,
koja je odlika srpske ćirilice.
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Kaže zebra dabru: Dabre jure nas Kobre! Ko bre? Da bre!
Ovo nije Vuk.
Ovo nije Vuk.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Kaže zebra dabru: Dabre jure nas Kobre! Ko bre? Da bre!
Ovo nije Vuk.
Kaže vuk vuku: Čovjek nam je najveći vuk!
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Infrakt - infarkt
Naravno, svi znamo šta je isprvno... Mene zanima odlake i zašto ljudi često u govoru koriste ovo prvo. Čak se i Miri Adanji Polak pre nedelju, dve na TV-u omaklo ovo prvo. Do duše samo jednom i na početku emisije ali se omaklo.
Liči mi na ono Namastir..............Manastir :grin:
Naravno, svi znamo šta je isprvno... Mene zanima odlake i zašto ljudi često u govoru koriste ovo prvo. Čak se i Miri Adanji Polak pre nedelju, dve na TV-u omaklo ovo prvo. Do duše samo jednom i na početku emisije ali se omaklo.
Liči mi na ono Namastir..............Manastir :grin:
- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Mislim da većina nas koji ovdje raspravljao o srpskome jeziku zaboravlja jednu vrlo važnu stvar, a to je da jezik EVOLUIRA! Pogledajte samo riječi koje se gotovo svakodnevno dodaju, kako stranim jezicima, tako i srpskome jeziku. Ranije se govorilo prijem ( audicija, ketering), šifra ( pasvord )....... Važno je napomenuti da dodavanje stranih izraza, većinom su to engleske riječi ( pretpostavljam zbog informatičke revolucije ), škodi naslijeđu svakoga naroda. Više nije potrebno da izumre narod nego je dovoljno da izumre njegov jezik, kao najvažniji dio toga naroda. Pojedine riječi gotovo u jednom danu postanu arhaizmi, a sjetićete se da su najveći mozgovi mjesecima lupali glavom kako da nazovu lebdenje astronauta u svemiru ( leonovanje ). Drago mi je da postoji ova tema, jer se o njoj svakako može mnogo toga reći. Puno pozdrava!