Gojaznost - zdravstveni a ne estetski problem

[crvendac_011]

Lepota & zdravlje

GOJAZNOST - zdravstveni a ne estetski problem

Prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine objašnjava hirurške metode lečenja gojaznosti.

Sa aspekta medicinske nauke gojaznost se definiše kao svako povećanje masti tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija, poput pojave šećerne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova pojedinih oblika malignih bolesti, oštećenja koštano-zglobnog sistema i brojnih drugih. Živimo u vremenu koje odlikuje rapidni porast broja gojaznih osoba, usled savremenog stila života, koji sa jedne strane podrazumeva konzumiranje namirnica bogatih energijom, a sa druge smanjeni nivo fizičke aktivnosti.

Lečenje gojaznosti nije lako
Otežavajuća okolnost u otkrivanju gojaznosti je što "gojaznost ne boli", a značajnije tegobe se javljaju tek kada se pojave.neke od komplikacija gojaznosti. U Evropi od gojaznosti boluje oko 10-25 odsto muškaraca i 10-30 odsto žena, a ukoliko se merama prevencije i lečenja ne zaustavi porast broja gojaznih osoba, očekuje se da će 2010. godine 150 miliona odraslih osoba i 15 miliona dece biti gojazno. U našoj zemlji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa prekomernom uhranjenošću. Lečenje gojaznosti obuhvata primenu odgovarajućeg dijetskog režima koji u osnovi podrazumeva smanjen unos energije i povećanje potrošnje energije uvođenjem dodatne fizičke aktivnosti. Lečenje gojaznosti nije lako, jer gojaznoj osobi teško pada promena navika, a i rezultati se ne vide odmah, jer je potrebno izvesno vreme da bi se uočili znaci smanjenja telesne mase. Iz tih razloga se sve više insistira na motivisanju bolesnika za započinjanje lečenja i istrajavanju u novom stilu života.

Smanjenje zapremine želuca
Pored promene stila života, izmena navika u ishrani i povećanja fizičke aktivnosti, na raspolaganju su i lekovi koji obezbeđuju dodatni gubitak u telesnoj masi, a danas se sve više razmatra i hirurško lečenje gojaznosti. Nekada su hirurške metode za lečenje izraženih oblika gojaznosti bile veoma opsežne i praćene brojnim komplikacijama. Jedna od savremenih hirurških metoda i u našoj sredini uspešno primenjivana je postavljanje želudačne podesive trake. Na ovaj način smanji se zapremina želuca, tako da se sa manjom količinom hrane postiže osećaj sitosti. Uobičajeni gubitak u prekomernoj telesnoj masi postavljanjem želudačne podesive trake je 50-60 odsto početne telesne mase tokom perioda od dve godine. Hrana (mada u manjoj količini) nesmetano prolazi kroz želudac, kao i ostale organe za varenje. Za razliku od drugih ranije primenjivanih hirurških intervencija, postavljanje želudačne podesive trake ne narušava anatomiju želuca ili creva, niti uzrokuje deficite pojedinih hranljivih materija, vitamina i minerala.

Osećaj sitosti uz manje hrane
Kod gojaznih bolesnika u našoj sredini, nakon postavljanja želudačne podesive trake, usledilo je smanjenje telesne mase ali i poboljšanje komplikacija gojaznosti - 47,9 odsto bolesnika sa tipom 2 šećerne bolesti „izgubi" dijagnozu šećerne bolesti, a beleži se i značajno poboljšanje u nivou holesterola i masnoća u krvi. Takođe, stanje se poboljšava i u 70,8 odsto slučajeva hipertenzije. Bolesnici ističu da se dobro osećaju i zadovoljni su što sa manjom količinom hrane postižu osećaj sitosti.

 

[crvendac_011]

Da li su hormoni krivi za višak kilograma?

Da li su hormoni krivi za višak kilograma?

Lepota i zdravlje 29.01.2010 22:25




Žene u četrdesetim godinama života najčešće primećuju uticaj hormona na figuru. Ako je to i vaš slučaj, analiza hormona će otkriti suštinu problema.

Kontrola hormonskog statusa u organizmu mogla bi da bude tajna održavanja vitke figure, tvrde naučnici. Oni kažu da hormonski disbalans, zbog stresa, nedostatka sna ili nepravilne ishrane, može da se iskoristi za sagorevanje masnoće. Evo nekoliko saveta eksperata:

Ako se salo taloži...

NA NADLAKTICAMA
Uzrok može da bude hormon GLUKAGON. Povišeni nivoi omogućiće da telo koristi masnoću kao energiju. Doručak treba da sadrži dosta proteina, a malo ugljenih hidrata visokog GI. Jedite jogurt i musli.

NA STOMAKU
Uzrok može da bude INSULIN, koji uslovljava taloženje masti u ćelijama. Uključite u ishranu više namirnica koje povoljno utiču na dejstvo hormona, kao što su integralne žitarice. Takođe, redovno radite vežbe za središnji deo tela - plivanje je idealno!

NA ZADNJICI I BUTINAMA
Uzrok može da bude ESTROGEN. Ovaj hormon direktno utiče na distribuciju masnoće u telu. Jedite više posnih proteina i neprerađenih namirnica i bavite se aktivnostima za donji deo tela, kao što su trčanje i vožnja bicikla.

 

[Dule abr]

Gojaznost je odgovorna za zakasneli pubertet dečaka!

Dečaci koji su gojazni ulaze u pubertet kasnije nego njihovi vršnjaci koji su normalne telesne težine. Prethodne studije o tome fokusirale su se prvenstveno na devojčice, i zaključak je bio potpuno suprotan.

Vodeći istraživač u ovoj studiji, Džojs Li (Joyce Lee) iz dečje bolnice u Mičigenu, SAD, izjavio je da su gojazne devojčice ranije ulazile u pubertet od svojih vršnjakinja sa normalnom težinom. Nije jasno zašto prekomerna telesna težina ubrzava seksualno sazrevanje devojčica, a usporava sazrevanje dečaka. Smatra se da su devojčice i dečaci veoma različiti u pogledu seksualnog sazrevanja i da ima jako puno nepoznanica u hormonskom mehanizmu koji dovodi do puberteta.

Ispitivan je 401 dečak iz različitih socioekonomskih sredina sa cele teritorije SAD-a i vršena su merenja rasta i razvoja u trajanju od navršene druge godine do 12. godine života.

Pubertet je proces koji se razvija u više stadijuma. Kod približno polovine dečaka penis i testisi počinju da rastu u desetoj godini života. Mnogi dečaci koji su gojazni ne pokazuju nikakve promene na genitalijama do 11 i po godina.

Dr Li smatra da je masno tkivo biološki aktivno i da utiče na nivo određenih hormona koji cirkulišu u telu. Prema jednoj teoriji, masti oslobađaju supstancu koja pretvara muški hormon androgen u ženski hormon estrogen, koji ubrzava pubertet kod devojčica, ali usporava kod dečaka.

Neizvesno je kakve dugoročne posledice ova situacija može imati na zdravlje i emocionalni razvoj dečaka. Već sama gojaznost sama po sebi ima negativne posledice na psihu, a uz usporen seksualni razvoj te posledice mogu biti znatno izraženije.

Naučnici smatraju da su potrebna dodatna ispitivanja da bi se dobio konačan odgvoor na ovo pitanje. Članak je objavljen u časopisu "The Journal Archives of Pediatric and Adolescent Medicine" početkom februara 2010. godine

Izvor: Casopis!

 

[crvendac_011]

Gojaznost prečica za dijabetes

Gojaznost prečica za dijabetes

Jovanka SIMIĆ | 21. jul 2010. 14:30 | Večernje Novosti

Iako razvijeni svet masovno pati od dijabetesa, ova se bolest češće javlja u zemljama u razvoju




Fot N. Karlic Dr Milena Mitrovic

Izdvajamo iz teksta
Na jednog dijagnostikovanog, u proseku „dolazi“ još jedan neotkriveni dijabetičar, jer ova bolest je podmukla i godinama može da bude pritajena u organizmu


ŠEĆERNA bolest poslednjih godina, kako u svetu, tako i kod nas, dobija epidemijske razmere. Iako razvijeni svet masovno pati od dijabetesa, ova se bolest češće javlja u zemljama u razvoju. Uprkos naporima da se šećerna bolest što ranije otkrije i leči, budućnost nam nije ružičasta. Svetska zdravstvena organizacija prognozira da će, do 2015. godine, više od dve milijarde odraslih patiti od gojaznosti - direktne „prečice“ do dijabetesa. Ove sumorne podatke iznosi u intervjuu za „Novosti“ docent dr Milena Mitrović iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine.

* Koje su razmere šećerne bolesti kod nas?
U svetu je više od 250 miliona registrovanih obolelih i ako se nastavi takav tren porasta, prognoze nagoveštavaju da će do 2025. godine biti oko 400 miliona dijabetičara. Pretpostavlja se da u Srbiji od šećerne bolesti pati oko 400.000 ljudi. Tačne brojke ne znamo, jer naša zemlja, za razliku od razvijenijih država, još nema registar.

* Zabrinjava podatak da na jednog dijagnostikovanog, u proseku „dolazi“ još jedan neotkriveni dijabetičar?
- Da, zato što dijabetes godinama može neprimetno da tinja u organizmu. Pacijent, pri tome, nema nikakve izražene tegobe, niti zna da su mu vrednosti šećera velike. Obično se prvi put obraćate lekaru kad su komplikacije, kao što su infarkt srca ili infekcija stopala, već razvijene i uočljive.

* Koliko je u Vojvodini, s obzirom na podneblje i karakterističan način života i ishrane, zastupljena šećerna bolest?
- Izraženija je nego u ostalim delovima Srbije, jer je ovde i gojaznost prisutna u većem procentu. Poslednji podaci o gojaznosti su od pre sedam godina, kada je rađeno ispitivanje na uzorku od 110.000 Vojvođana starijih od 45 godina. Šansu da dobije dijabetes ima čak oko dve trećine žitelja Vojvodine, koji spadaju u red osoba s viškom kilograma, dok je svaki treći ispitan. To znači da su oni pod velikim rizikom da obole od dijabetesa, jer je višak kilograma jedan od glavnih razloga za pojavu ove bolesti.

PAO MI ŠEĆER! * LjUDI često kažu: „Jao,osećam se malaksalo, pao mi je šećer“. Da li to može da bude ozbiljnije upozorenje ili nagoveštaj dijabetesa? - To su uglavnom problemi kod osoba koje nemaju dijabetes, a javljaju se posle obroka, bogatog ugljenim hidratima, naročito prostim. Takav obrok dovodi do prekomernog lučenja insulina u organizmu, što za posledicu ima najčešće nagli pad šećera ispod normalne vrednosti. Ispoljava se kao glad, malaksalost, glavobolja i gubitak koncentracije.

* Koji su još faktori rizika za pojavu dijabetesa i da li se u njima mogu otkriti razlozi za tako nagli rast broja obolelih?
- Osim genetske predispozicije, na ispoljavanje šećerne bolesti utiču i neadekvatna ishrana s puno masti i ugljenih hidrata, nedovoljna fizička aktivnost i dugotrajan, hroničan stres. Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma koji karakteriše trajno povišeni nivo glukoze u krvi. Nastaje zbog smanjenog biološkog dejstva hormona insulina u organizmu, što ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina. Što je bolest dugotrajnija, to nepovoljnije utiče i na funkciju krvnih sudova, bubrega, nerava i drugih vitalnih organa.

* Šta je vaša preporuka, da li i na koji način može da se predupredi pojava dijabetesa?
- Svako ko ima u porodici dijabetičara, ako je pri tom gojazan, izložen hroničnom stresu, nema dovoljno redovnih fizičkih aktivnosti, a stariji je od 45 godina, trebalo bi da se pregleda, preventivno, na svake tri godine. Dakle, naročitu svest o potrebi redovnih kontrola trebalo bi da imaju ljudi koji u porodici imaju osobe sa šećernom bolešću.

* Kada vam pacijent kaže da ima, istina, nivo šećera u krvi u vrednosti 15, ali da se oseća odlično, šta mu preporučujete?
- Preporučujem mu da smesta promeni način života i ishrane.Jer, nije nam cilj samo da spustimo taj nivo šećera na vrednost 7, već da na taj način preveniramo dalji razvoj bolesti i komplikacije.

* Ranijih godina šećerna bolest pogađala je ljude starijeg životnog doba, ali ta starosna granica se sve više pomera prema mlađim generacijama?
- Nažalost, sve više mlađih ljudi, pa i dece dobijaju šećernu bolest. Njih oko deset odsto oboleva od težeg oblika, „dijabetesa tipa jedan“, koji nastaje kao posledica promena na pankreasu, što dovodi do manjka sopstvenog insulina u organizmu. Oboleli obično imaju akutne simptome, poput pojačanog mokrenja, pojačanog apetita, uz gubitak telesne težine. Ovaj tip dijabetesa, odmah po uspostavljanju dijagnoze, najčešće mora da se leči insulinom.

* U kakvoj je vezi obim struka sa šećernom bolešću?
- Tip gojaznosti najlakše se može utvrditi na osnovu obima struka. Poželjan obim struka kod žena je do 80 centimetra, a kod muškaraca do 94. Prema rezultatima ispitivanja, koje je 2004. godine obavljeno u Vojvodini s ciljem da se ispita faktor gojaznosti kao mogući uzročnik dijabetesa, tek svaki peti Vojvođanin može da se pohvali propisanim obimom struka. Takvi podaci nam govore da će broj obolelih od šećerne bolesti i dalje rasti. Klinički centar Vojvodine ima trenutno oko 11.000 pacijenata - dijabetičara, dok je od tog broja njih 8.000 na insulinskoj terapiji.

MATIČNE ĆELIJE

* POSTOJI li verovatnoća da se u bliskoj budućnosti dijabetes leči matičnim ćelijama?
- Medicina svakodnevno obiluje novitetima. To lekarima i pacijentima daje nadu i u mogućnost čuvanja embrionalnih ćelija. Neretko nas pacijenti zapitkuju na tu temu, ali to je sve još u eksperimentalnoj fazi, rade se istraživanja i niko još ne može sa sigurnošću da prognozira ishode tih eksperimenata.

 

[zjovan29]

Koliko hrane?

Reklamiranje nezdrave hrane pogoršava problem gojaznosti kod dece u EU

Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU. Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje. Značajnio uvećanje promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju (junk food).

"Povećanje gojaznosti kod dece u Evropskoj Uniji otkucava kao tempirana bomba", tvrde zdravstveni eksperti i hitno zahtevaju kod evropskih Vlada da učine više na zabrani promocije nezdrave hrane (junk food) kod osetljivih grupa.
"Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU", tvrdi komesar za zdravlje u EU Marios Kiprionu na osnovu istraživanja koje je sprovela organizacija International Obesity Taskforce. Trend povećanja broja gojaznih među decom je naročito izražen od sredine '90-tih.
Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Ova deca su podložnija pretnjama kao što su dijabetes, bolesti srca, rak i razni problemi psihološke prirode. "Ova pojava je kompleksne prirode a čine je kombinacija nekvalitetne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti" - tvrdi Suzana Logstrup iz organizacije European Heart Network (EHN) - "Roditelji decu sve više odvoze do same škole, fizičku aktivnost su zamenile kompjuterske igre a poseban problem je dvostruko uvećanje broja porodica, koje zbog načina života, nemaju vremena za kvaliteto spremanje dnevnog obroka".
"Ali i marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje", tvrdi gospođa Logstrup, "suočeni smo sa značajnim uvećanjem promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju na televiziji, Internetu i u vidu sponzorstva raznih skupova."
U Italiji, od svih televizijskih promotivnih poruka za dečiju hranu, čak 49% čine reklame za nezdravu hranu. U Danskoj i Velikoj Britaniji taj procenat iznosi skoro 100% - tvrdi se u EHN izveštaju. "Reklamne poruke imaju presudan uticaj na dečiji izbor hrane, kupovno ponašanje i potrošnju", tvrdi gospođa Logstrup i dodaje da je direktna posledica toga loša ishrana kod dece. Njena organizacija podržava zabranu emitovanja reklama koje promovišu nezdravu hranu i osvežavajuće napitke a koje su usmerene prema deci do 21 čas na radiju i televiziji širom EU.

Preduzete mere u EU

Prošle godine, Brisel je upozorio kompanije, proizvođače ovakve vrste hrane da ograniče reklamiranje svojih proizvoda ili će se suočiti sa zakonskim posledicama. Međutim sadržaj poruke je kontraverzan. Francuski liberal Žan-Mari Kavada kaže da je EU posegla za "vrlo restriktivnom" zabranom protiv nezdrave hrane ali ne zna za primer da je ta mera primenjena na nekoga. Evropska komisija je u maju 2006. usvojila zakon o ishrani i zdravlju, koji bi trebao da dovede do unapređenja robnih marki.

Početkom ove godine, Unija proizvođača bezalkoholnih pića, koja predstavlja industriju "tešku" 38 milijardi eura saopštila je da će nametnuti dobrovoljnu zabranu reklamiranja proizvoda upućenih deci. Devet velikih kompanija, proizvođača osvežavajućih pića, među kojima i Pepsi, Koka-kola i Cadburi Šveps su se saglasile da ne plasiraju propagandne poruke u štampane medije, Internet i RTV gde su više od 50% publike deca ispod 12 godina.
Švedska je još 1991. godine zabranila reklamiranje proizvoda namenjenih deci do 12 godina. Sličan postupak je načinila i Norveška. Prošle godine je Irska donela zabranu reklamiranja slatkiša i brze hrane. Oni su u zakonsku regulativu uneli odrednicu zabrane upotrebe poznatih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta u promovisanju nezdrave hrane za decu. Grčka je zabranila reklamiranje dečijih igračaka između 7 i 22h i totalnu zabranu reklamiranja igračaka-oružja.
Pravilnik iz 1989 je uključivao odrednicu da "reklamne poruke ne smeju koristiti dečije neiskustvo i ne smeju direktno ohrabrivati decu da nagovaraju roditelje na kupovinu reklamiranih roba".

Reklamiranje bez granica

Novi predlog predviđa reviziju zakonodavstva u sferi reklamiranja širom EU. "Televizija bez granica" direktiva iz 1989, predmet je diskusije u Briselu.
Kamen temeljac zakona je princip "zemlja porekla", prema kom audiovizuelne poruke objavljene u elektronskim medijima treba da budu u skladu sa zakonom zemlje u kojoj su nastali.
Po toj direktivi, na primer, tv stanica iz Francuske može da emituje reklamne poruke u Švedskoj, a da pri tome ne čini ništa nelegalno.
Švedska, koja je jedina članica EU sa totalnom zabranom reklamiranja za decu, u potpunosti podržava princip "zemlje porekla" kao deo unutrašnjeg tržišta. "Ali, Štokholm preduzima odlučne korake u reviziji direktive koja bi uključila deo teksta "elektronski emiteri su dužni da uzmu u obzir nacionalne vrednosti u zemljama članicama", kaže švedski diplomata Jerker Stattin.
Evropski komesar za medije Vivian Reding naglasila je, početkom godine, da države članice EU mogu preduzeti akcije protiv audio-vizuelnih medija i provajdera ako se dokaže da su zloupotrebili princip "zemlje porekla".
"Problem nadležnosti je veoma osetljiv i želela bih da naglasim da Komisija razume zabrinutost nekih država članica vezano za ovaj problem i mogućnost zloupotrebe lokalnog zakonodavstva" - kaže gospođa Reding. "Mi znamo i poštujemo to, više od svega nam je stalo da zaštitimo socijalno ugrožene grupe i potrošače u državama članicama.
Gospođa Logstrup, uprkos mnogobrojnim kritikama, stalno insistira na zabrani reklamiranja nezdrave hrane za decu širom EU. Po njenom dubokom uverenju u slučaju neuspeha njene kampanje problem sa dečijom gojaznošću će biti nastavljen.
Helena Spongenberg, Observer
Preveo: Đorđe Simović

Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Koliko nam je hrane, u stvari, potrebno?

Prvi put u istoriji broj gojaznih premašio broj neuhranjenih. Gojaznost nije više problem samo razvijenog sveta. Izveštaj Ujedinjenih Nacija iz 1999. govori da problem prekomerne težine postaje problem svih zemalja u razvoju, čak i onih kod kojih postoji izražena glad. Finska svetao primer borbe protiv kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti.

Organizacija za hranu i poljoprivredu, Ujedinjenih nacija (FAO), između ostalog, procenjuje energetske potrebe organizma na godišnjem nivou u cilju procenjivanja potrebne proizvodnje hrane u svetu. Galopirajući porast prekomerne težine i gojaznosti kod ljudi u poslednjih 25 godina prisiljava ih na promene u kalkulacijama tih potreba. One će zavisiti od nivoa aktivnosti, navodi se u izveštaju Kejt Barker.
Na nedavnoj konferenciji organizovanoj od strane internacionalne grupe za borbu protiv gojaznosti na londonskoj Školi higijene i tropske medicine, stručnjaci iz oblasti medicine i nutricionisti su raspravljali o globalnom problemu gojaznosti, i o pojedinostima koje dovode do problema gojaznosti u poslednjih 20 godina.
Procena energetskih i nutritivnih potreba čovečanstva jedan je od glavnih obaveza organizacije FAO još od njenog osnivanja.
Ona je od vitalnog značaja u snabdevanju hranom posebno onih krajeva sa nedovoljnom proizvodnjom i krajevima sa podhranjenim stanovništvom. Kako bilo da bilo, po prvi put broj gojaznih osoba je prevazišao broj neuhranjenih. Prema podacima FAO-a broj neuhranjenih osoba u svetu iznosi 852 miliona, dok se broj gojaznih procenjuje na veći od 1 milijarde.
"Mi verujemo da je problem gojaznosti značajan i da treba da reagujemo kao i u slučaju neuhranjenosti." kaže Prakaš Šeti šef odseka FAO za Planiranje ishrane, oporezivanje i servisa procene.
Sada FAO preispituje svoje planiranje za energetskim potrebama, i procenjuje broj osoba koje imaju pristup i mogućnosti za dodatnom ishranom.
Gojaznost postaje globalni problem
Gojaznost nije više problem samo razvijenog sveta. Izveštaj Ujedinjenih Nacija iz 1999. govori da problem prekomerne težine postaje problem svih zemalja u razvoju, čak i onih kod kojih postoji izražena glad.
U Kini broj gojaznih osoba je skočio sa 10 na 15% za samo tri godine. U Brazilu i Kolumbiji, taj procenat je oko 40% - skoro kao u narazvijenijim evropskim državama. Čak i u Podsaharskoj Africi, gde živi najveći broj gladnih ljudi u svetu, broj gojaznih osoba je u porastu, naročito među urbanom ženskom populacijom.
Problem gojaznosti je pred FAO i Svetsku Zdravstvenu organizaciju stavio zadatak za reevaluacijom merenja i procene dnevnih energetskih potreba. Kod dece i tinedžera, unošenje većeg broja kalorija je u porastu. Nova prosečna preporučena vrednost za tinejdžere je manja za 5-10% od ranije procenjene za prvu godinu života. Preporuke FAO i WHO iz 1985. godine i za decu stariju od 10 godina traže preispitivanje.
U svom izveštaju iz 2001. godine FAO preporučuje prvo procenu dnevne energetske potrošnje a posle i različite zahteve prema različitim životnim stilovima koji uključuje i različite nivoe navika i telesnih aktivnosti.
Da li su sve kalorije iste?
Međutim, problem gojaznosti nije samo zbirna cifra potrebne energije. Mnoge gojazne osobe takođe pate od nedostatka vitamina i minerala, poznatijeg kao mikronutritivni deficit.
"Ustaljeno je mišljenje da ako ljudi kroz djetu nivo unešene energije dovedu na određeni nivo, stvari su konačno rešene", kaže Barbara Burligejm, senior konsultant u FAO-voj grupi za Uticaj nutritivnog ograničenja i evaluaciji. "Činjenica je da sve veći broj ljudi kvantitativno unosi veću količinu jeftine hrane stvarajući pri tome nove slojeve oko stomaka, ali pri tome ostavljajući organizam bez dovoljno mikronutritiva."
Pitnje koje se postavlja u novim okolnostima: "Da li su sve kalorije iste?" Ono je izrečeno od strane jednog od govornika na konferenciji, profesora Endrjua Pentisa iz Međunarodne nutritivne grupe i predavača na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.
On je protumačio ukupnu količinu unešene hrane kao balans između pojedinačnih obroka, gde glavnu energiju daju masti, ugljeni hidrati, proteini i alkohol.
Koncentracija energije i prkomerna potrošnja
Istraživanja pokazuju da ljudi jedu "brzu hranu" iako je sadržaj masti u njima visok. U jednom eksperimentu, učesnici su imali pristup hrani sa različitim sadržajem masti i gde su zamoljeni da jedu uobičajeno. Manji deo učesnika je konzumirao hranu sa 20%, a veći sa 40-60% masnog sadržaja.
Ovo je naročito važno kod gojaznosti kod dece. Deca su često privučena vizuelno atraktivnom "brzom hranom" sa koncentrovanom visokom energetskom vrednošću. Deca imaju prirodni apetit, i ova hrana ih ohrabruje ka prekomernom unošenju.
Prentis dodaje da organizam zahteva određenu količinu proteina i ljudi hranu konzumiraju dok se taj nivo ne dosegne, bez obzira koliko će kalorija biti unešeno. Prema tome, ishrana sa smanjenom količinom proteina verovatno stimuliše prekomernu konzumaciju hrane sa ugljenim hidratima a time unošenje i viška energije.
Tendencije ka nezdravim djetama
U 36% zemalja sveta se konzumira više od preporučenih (FAO, WHO) 300 miligrama po osobi dnevno holesterola, što je više nego duplo u odnosu na rane '60 godine prošloga veka.
Takođe, u 34% svetskih zemalja broj gojaznih osoba koji primenjuje neku od djeta prelazi 30%. Pre 40-tak godina taj procenat je bio samo 18%.
I, šta treba da se radi? Raspoloženje učesnika konferencije govori da je malo verovatno da će do poboljšanja stanja doći bez značajnog zaokreta kursa u pristupu problemu.
Dokazi govore da svet ima dobru zdravstvenu politiku, dok nutricionisti ispoljavaju bes i razočarenje da je problem gojaznosti oko nas prisutan godinama i da političke elite nisu pokazale nikakav interes za promenu situacije. I dok neke zemlje u razvoju tek počinju sa determinacijom problema, u razvijenim zemljama raste obim ponude brze i nezdrave hrane.

Finski model kao primer

Ali izgleda da se vidi svetlo na kraju tunela. Finska je više puta pominjana kao zemlja u kojoj su se uspešno izborili sa gojaznošću.
Godinama označavana kao najnezdravija nacija i kao najprestižnija nacija u srčanim oboljenjim 1970-tih, ova skandinavska zemlja je preduzela akciju. Rezultat je smanjenje kardiovaskularnih oboljenja za 65%. Prosečan životni vek je porastao je kod muškaraca za 7, a kod žena za 6 godina.
Peka Puska, direktor Nacionalnog instituta zravlja u Helsinkiju nedavno je izjavila za Gardijan da je ključ njihovog uspeha prilaz problemu "iz temelja". Umesto da bombarduju ljude propagandnim porukama šta da rade, akciju su prebacili na lokalnu zajednicu i njihove inicijative za unapređenje zdravlja. "Mi nismo govorili ljudima kako da smenje holesterol, oni to već znaju. Nije bila potrebna edukacija, već motivacija. Oni su to morali da urade zbog njih samih," rekla je Puska novinarima.
"Ali nije lako ljude motivisati. Veliki zaokret u zakonodavstvu treba da prati implementacija na terenu. Reklamiranje cigareta je zabranjeno expresno. Farmeri su podsticajnim merama ohrabrivani da proizvode mleko sa manjim sadržajem mlečne masti. Plaćanja su vršena prema sadržaju proteina u mesu i mleku. Bilo je i pojedinaca i organizacija koje su protestvovali zbog preporuka za konzumiranje značajnih količina voća, što podrazumeva povećan uvoz. Vlada je podržala proizvođače voća koje može da uspeva u južnim krajevima Finske, i to neke forme crvene i crne ribizle, kupine i šumskog voća. Zvaničnici su takođe uspeli da smanje dozvoljene količine soli u hrani, što sada pokušava da primeni Velika Britanija," kaže Peka.
Sumorna perspektiva?
Najveći finski uspeh, je ipak, prihvatanje stanovništva seta fizičkih aktivnosti uprkos hladnoj klimu u njihovoj zemlji. Standardi, dostupnost i instalacija opreme, sala i terena su unapređeni. LJudi su ohrabreni da voze bicikl, hodaju, bave se kros-kantrijem, skijaju i upražnjavaju sportove sa loptom. Izgradnja pešačkih i biciklističkih staza je pomogla ljudima da njihovo korišćenje inkorporiraju u svakodnevnom životu, da im to postane navika.
Ipak, Fincima ostaje još dosta toga da urade - neka istaživanja govore da je još 40% muškaraca i 35% žena fizički neaktivno.
Jedna stvar je izvesna - za ovakve inicijative nije dovoljna politička pozadina već i javna podrška. To je i jedan od zaključaka londonske konferencije. Bez opšte prihvaćene podrške problem gojaznosti će se širiti kao epidemija, bez nade za zaustavljanjem negativnog trenda.
Kate Barker
Prevod: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

 

[vesk]

Moj ozbiljan problem su trigliceridi,odnosno metabolički zastoj u razgradnji određenih vrsta masti.Jedini način kako uspevam da ublažim,ne i da rešim, taj problem je stalnim vežbanjem i dijetom.Međutim,od dijete je u mom slučaju vežba i neprestana fizička aktivnost delotvornija.Molim one koji su bolji poznavaoci ove problematike,da mi predlože još neka rešenja.

 

[sone-sakli]

hah prvi put cujem za ovo
sta ljudi proucavaju.... al dobro

ja znam da se samo treba aktivno baviti necim...i jesti 4obroka dnevno...
dijete su tshi....


a inace imam 65 kila a visok sam 1.78.... skroz normalno...

 

[nikouro]

Volja volja volja i samo volja , i problem suvisnih kilograma bice proslost.

 

[seheresada]

Više hrkanja - manje kilograma

Upravo je ovo oblast kojom se bavim....Sleep apne..ili prekid disanja u snu koji traje duže od 5 sekundi je ozbiljna bolest..i ona dovodi do toga da osoba luči jednu supstancu povećano..da dolazi do povećanja krvnog pritiska i zadržavanja tečnosti u organizmu..kardiovaskularnih smetnji...aritmija kao i iznenadnih smrti u snu.Danas u svetu je obavezna analiza sna svima koji hrču...POLISOMNOGRAFIJA...naročito profesionalnim vozačima....postoji i tzv Hypoventilationi syndrom gojaznih..kada je otežano disanje zbog stomaka...i tzv Picwic-ov sy..imala sam jako gojazne ljude koji su smršali zahvaljujući uklljučivanju th za slep apneu protiv hrkanja(jedna žena sa 300kg je izmokrila 120litara vode i u struku smršala 1m20cm...ovo je jedan od neverovatnih slučajeva ali istinit..tema o slepp apnei bi mogla posebno da se postavi..pozz:yea:

 

[Princess Magi]

[FONT=&quot]MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME! - piše dr Rodoljub Živadinović[/FONT]

tacno je,slazem se sa ovim yes3 . ja svako jutro uzimam po 3-4 kasike meda i nemam problem sa gojaznoscu. al i idem svakog dana po sat vremena na trcanje i pazim sta jedem.