Divojarac, ti si svojom pricom pokazao, da se izrazim tvojim
recima, da nisi '<<normalan>>' covek. Ali i ne <<normalni>> kao i <<normalni>> ljudi
mogu da se udruze u klub ili politicku stranku. Savetujem hitnu 'akciju'...pomognite
ljudima...
Nisi jasan i voleo bih da malo pojasniš sve to što si rekao da može bolje da se razume.
Ti ovde navodiš tri kategorioje ljudi: 1. ne"normalne"; 2. "normalne"; i 3. i ugrožene
kojima je potrebna pomoć.
Za ove ne"normalne" znam - to su oni koji su "pre"pametni ili "pre"budale.
"Normalni" - to su oni koji nisu ni pametni, ni budale.
Nije mi jasno ko su ti koji ne spadaju ni u ne"normalne", ni u "normalne", - koji su samo
"ljudi", a plus su još i ugroženi i treba im pomoć? Pitanje je: čime ili od koga su ugroženi;
zašto su ugroženi i koji oblik pomoći im je potreban? I na kraju, kako misliš da
ne"normalni" i "normalni", ako se udruže u "klubove" i "političke partije", mogu da im
pomognu?
Bilo bi mi jasno da si podelio ljude u dve kategorije:
1. Na one koji ugrožavaju ljude.
To su oni udruženI u razne "klubove", institucije i "političke partije". To su oni koji
manipulišu ljudima i žive i bogate se na njihov račun. Oni su uvek u manjini. Vole samo
sebe, a mrze sve druge oko sebe. Oni su uvek neradnici, paraziti, hohštapleri,
prevarannti, lopovi, kriminalci, mafiozi itd. itd. To istorija na kraju uvek potvrdi.
Njihova jedina uloga u društvu, navodno, je da stvaraju i održavaju red, a uistinu,
oni su jedini koji u društvu večito stvaraju haos i nered, jer to je njihovo prirodno
okruženje u kojem jedino mogu kao takvi da opstanu, pošto, u uslovima harmonije i
reda ne bi imali čime da se bave. Jednom rečju, ova kategorija ljudi je kategorija
neznalica, tj. budala.
2. Na ljude koji su ugroženi.
To su oni koji su u većini, koji nisu udruženi ni u kakve "klubove", institucije, ni "političke
partije". To su oni koji su vredni, pošteni, koji misle i žele dobro i sebi i drugima; i kao
najbitnije, rade samo ono što ima značenje opšteg dobra, ono od čega se živi.
Dakle, samo ono što ima značenje harmonije i reda. Jednom rečju, ova kategorija ljudi
je kategorija pametnih, tj. "normalnih".
I tek kad na ovakav način kategorišemo i podelimo ljude, možemo postaviti pitanje: kako
spasiti ove ugrožene i pametne od onih budala koji ih ugrožavaju?
Po meni, tu nikakvi klubovi, institucije, ni "političke partije" ne mogu pomoći. Eventualno,
možda može pomoći samo neko ko ne sapada ni u jednu od napred dve navedene
kategorije "normalnih" ljudi, neko iz one treće kategorije, tj. kategorije ne"normalnih".
I na kraju, kad je već reč o "spašavanju ljudi", biće interesantno da se podsetimo šta
naš Tarabić kaže o tome kako će na kraju to "spašavanje" da se desi?
Mitar kaže:
"Iako će u našij carevini (verovatno, Jugoslaviji, bivšoj - moja primedba)
ljudi zaboraviti
na glad i čemer i u velikačkom rahatluku živeti, brat će s bratom mrzeti i zlo jedan
drugom mišljet. Velikački belaj će nastati oko toga.
Na našijem granicama i preko njih pojaviće se novi narod. (to je narod u "čistim belim
haljinama" o kojem govori sv. Jovan u svom "Otkrivenju" u Bibliji - moja primedba).
Rašće ti ljudi iz zemlje ko trava na livadi pošje velikoga dažda, a biće vredni i pošteni,
te će na našu mržnju odgovoriti svojom pameću. Oni će paziti jedni druge ko da su
svi braća rođena. Mi, jopet, od svoje manite pameti mišljećemo da sve znamo i
umijemo, te ćemo ovaj narod krstiti nekom novom verom koja se u nas budne pojavila,
ali svo to naše krštenje zalud će biti, jerbo će svi ljudi toga novoga naroda verovati
samo u sebe i ni u koga više."
Zaključak:
"Klubovi" i institucije (političke, nacionalne, verske, klasne, rasne itd), dakle, nisu
potrebne da spašavaju ljude. Naprotiv, ovi "klubovi" i institucije su jedini koji već
hiljadama godina ugrožavju ljude i ljudi treba da se spase od njih. Sami, bez ičije
pomoći.
Opširnije o ovom problemu "spašavanja" u mojoj knjizi "Zakon postojanja".
