Генијалност и лудило
- Začetnik teme white wizard
- Datum pokretanja
Kada neki psihički bolesnik napravi jedno ili dva genijalna umetnička dela, u istoriji umetnosti takva dela se nazivaju slučaj. Postoji jedan slikarski pravac čiji je naziv Art Burt(Žan Dibife) a koji se zasniva na radovima psihotičara i dečijim crtežima. Inače odkad postoji umetnost ona istražuje i koristi nesvesno, tu postoji ta klackalica svesnog - nesvesnog gde nema nekog striktnog pravila. Međutim , ono što želim da kažem od samog početka je to da se i genijalnost u nauci ne oslanja samo na svest a tu je Teslin primer samo jedan od mnogih . Interesantno je i to da pre nego što je Tesla otkrio motor sa naizmeničnom strujom izgleda da je doživeo nervni slom, inače česta pojava kod genijalaca. Evo jednog teksta sa bombastičnim naslovom (koji nije baš u skladu sa tekstom) 24sata.info - I naučno dokazano: Genijalnost i ludilo idu ruku pod ruku
Poslednja izmena:
....eksplozija / luminacija viđena kao posledica nesvesnosti naprosto je retorički pleonazam ---kad je reč o genijalcima ........ptice visoko letači -lovci , imaju moć da vide makro i mikro plan lovišta..... u mikro planu fokusirani deo lovišta je uvećan ... detaljna slika / jasna u odnosu na opštu sliku koja je mutnija ili neizražajnija u odnosu na sliku detalja ... kad kreće u lov dominatan je opšti vid sa opštom slikom ...kad pretražuje lovište , gotovo su oba vida važna ( u njegovoj percepciji ) ...kad počinje lov , počinje da dominira vid uveličanog mikro plana ( do kraja lova on postane predominantan )....kad se lov završi, tad se stvar vraća na startnu liniju , gde je opšti vid predominanatan ....zašto ovo iznosim --pokušavam da napravim paralelu ....oba vida su u ptici ...shodno njenim potrebama te moći se koriste ( nemože se reći kad je dominantniji vid makro plana daje u nesvesnom delu ptice vid mikro plana ; ili obrnuto ) ----oba vida su svojstvo ptice i predstavljaju njene moći ...isto tako oba stanja čoveka su njegov lični potencijal i stvarno stanje njegovih kreativnih moći ...kad iz svog opšteg stanja lagano prelazi u spoznajno ( svetleće stanje ) , svakako da ono postaje dominantno i preovladava čovekom ( genijem koji svetli )....svakako da genije memoriše to dominantno stanje i u sećanju ono je iznad onog opšteg ( konačno, ono i nije bilo životno dominantno važno zato je i prepustilo gotovo sve potencijale i resurse saznajno kreativnim moćima ....hoću da kažem daje kreativnost svesna radnja u kojoj kreativac sve svoje potencijale i resurse uglavnom njoj podređuje i na nju fokusira .....stoga tu nesvesnog nema ni trenutka ....taj pojam zlonamerno se inputira genijalcima ( često i u smislu :nije svestan sebe ; gubi se ; nije to on kad je u tom stanju ; poludeće;
samo lud može da tako nešto stvara ........... )verovatno iz zavisti i nemogućnosti da se u sebi razviju i stvore takve moći ...
... kobci visoko lete ...
Poslednja izmena:
Možda pišemo o različitim stvarima. Luminacija gledano zdravorazumski ( na prvu loptu) jeste osvetljavanje nečega što je u mraku, znači svesni čin i u tom smislu ne može se reći da je ona posledica nesvesnog. Međutim to nije baš tako jer samo otkriće nije u sferi ljudske volje (ega) već se ono predstavlja ljudskoj volji , dolazi u zonu spoznaje , ti uzrok vidiš u svesnosti i naporima koju genije svesno čini, a ja ne, već u integraciji svesno-nesvesne sfere gde je ljudska volja samo jedan od subjekata, jer i nesvesno ima svoju autonomiju. Postoje izuzetno inteligentni ljudi koji svesno ulažu izuzetne napore da bi ostvarili nekakva dela ali nešto im fali i ne uspevaju , a ono što im fali je to što su ogolili (sveli) vlastite potencijale na svesnu sferu.
Nadam se da me posle ovoga neće strpati u ludaru.
....nikako....ima jedna teza koja kaže da sva znanja ( sve istine za kojima tragamo i za koje imamo interesovanja --- o nastanku i nama samima do danas a i za ubuduće ), stoje u nama; dakle, potrebno je samo da ih izčitamo iz nas ( da tako kažem )....to izčitavanje je moguće na dva načina ...jedan je svesno usmereno i dirigovano nastojanje ( istraživanje / promišljanje / saznavanje / zaključivanje / proveravanje / osporavanje / istraživanje --- krug ), a drugi je nesvesni slučajni događaj ( palo mi napamet / sinulo mi otkrovenje ).....
Član
- Učlanjen(a)
- 24.10.2009
- Poruka
- 434
Sve bi lakše bilo ako bi svako dao od nas svoje vidjeje nečeg genijalnog, kao i razlog zašto je to genijalno. Isto to važi i za delo ludila (ali da bude slično, ne neka totalna glupost).
Recimo, ako neko uzmne izmet i stavi u konzervu, na kojoj je etiketa da je to supa, svako će ga smatrati za ludaka? Ako tvrdi da je to umetničko delo? Lud na kub.
Ali ako je to Edi Vorhol, e onda je to genijalno.
Isto tako, ako se neko zaustavi prolaznike i zamoli ih da se pomokre na metalnu ploču koja brzo oksidiše, neko stojećki, neko čučećki, taj neko ko zamoli biće posmatran kao totalni ludak.
A Vorhol je u svojoj "fabrici" stvarao na taj način umetnička dela.
I, šta sad? Gde je ovde granica genijalnosti, bizarnosti i ludosti?
Ili je u pitanju glupost u očima posmatrača dok se jedan mediokritet izuzutno zezao i bogatio na račun stupidnog društva?
Recimo, ako neko uzmne izmet i stavi u konzervu, na kojoj je etiketa da je to supa, svako će ga smatrati za ludaka? Ako tvrdi da je to umetničko delo? Lud na kub.
Ali ako je to Edi Vorhol, e onda je to genijalno.
Isto tako, ako se neko zaustavi prolaznike i zamoli ih da se pomokre na metalnu ploču koja brzo oksidiše, neko stojećki, neko čučećki, taj neko ko zamoli biće posmatran kao totalni ludak.
A Vorhol je u svojoj "fabrici" stvarao na taj način umetnička dela.
I, šta sad? Gde je ovde granica genijalnosti, bizarnosti i ludosti?
Ili je u pitanju glupost u očima posmatrača dok se jedan mediokritet izuzutno zezao i bogatio na račun stupidnog društva?
...lako je reći mala je granica između genijalnosti i ludila ...no ako postoji ta razlika između ta dva
stanja ( koja su ako ih posmatramo razumom dve krajnosti u umnim potencijalima , za koje možemo
reći da jedna teži nuli a druga beskonačnosti ), matematička logika kaže da tu razliku možemo da
podelimo na dva dela , a 1/2 možemo opet podeliti na dva dela ---- i tako u beskonačnost ....
stoga može se zaključiti da to što definišemo kao malo možemo beskonačan broj puta podeliti na
pola ...a ako nešto možemo do beskonačnosti i nazad da delimo na polovine ( koje uzgred budi
rečeno , uvek su manje od celog ) , onda to nije malo jer kao što rekoh od njega su manje njegove
polovine , četvrtine . osmine , šesnaestine ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,beskraj - pa njih tek možemo u beskonačnosti
da imenujemo kao manje od početnog ( pa je stoga i malo )......stoga jasno se nudi zaključak da je ta
razlika onoliko velika koliko puta je možemo podeliti na pola ...pošto je moguće beskonačno njeno delenje ,
i ona sama je beskonačna .......dakle, razlika između ludila i genijalnosti je beskonačna --- zar ne ...
ovo kaže matematička logika ..
stanja ( koja su ako ih posmatramo razumom dve krajnosti u umnim potencijalima , za koje možemo
reći da jedna teži nuli a druga beskonačnosti ), matematička logika kaže da tu razliku možemo da
podelimo na dva dela , a 1/2 možemo opet podeliti na dva dela ---- i tako u beskonačnost ....
stoga može se zaključiti da to što definišemo kao malo možemo beskonačan broj puta podeliti na
pola ...a ako nešto možemo do beskonačnosti i nazad da delimo na polovine ( koje uzgred budi
rečeno , uvek su manje od celog ) , onda to nije malo jer kao što rekoh od njega su manje njegove
polovine , četvrtine . osmine , šesnaestine ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,beskraj - pa njih tek možemo u beskonačnosti
da imenujemo kao manje od početnog ( pa je stoga i malo )......stoga jasno se nudi zaključak da je ta
razlika onoliko velika koliko puta je možemo podeliti na pola ...pošto je moguće beskonačno njeno delenje ,
i ona sama je beskonačna .......dakle, razlika između ludila i genijalnosti je beskonačna --- zar ne ...
ovo kaže matematička logika ..
Ako imamo dva relativno zatvorena autonomna sistema - svesni i nesvesni i ako u ovom drugom preovlađuje kakofonija haosa gde su kombinacije neuporedivo slobodnije i veće jer nema naučenih granica i ako je psihotičar zatvoren u ovom sistemu uspevajući pokatkad da pređe u svesnu sferu a genijalac se rukovodi prvim i sa uspehom koristi i ovaj drugi sistem .Sad bih u celu priču uveo i treći element a to je običan čovek koji koristi samo svesne resurse a pokatkad pređe u nesvesni deo.
Znači ako bi sledili logiku ovog modela zaključak bi bio da je genijalac i običan čovek i ludak , samo je pitanje da li je ovaj model tačan
Znači ako bi sledili logiku ovog modela zaključak bi bio da je genijalac i običan čovek i ludak , samo je pitanje da li je ovaj model tačan
Mislim ipak da treba biti i malo lud da bi bio genije.Ni jedan veliki genije nije bio normalan ako cemo pravo,ili je vodio bizaran i neobican privatan zivot ili je imao vizije u trenucima ludila a tada stvarao najveca i najbolja dela u svom zivotu.Uzmimo za primer Salvadora Dalija..Hitlera..Freda Merkjurija..Alberta Anstajna..Dzona Lenona..Betovena ili Mocarta.. bilo koja oblast ima svog genija cija se genijalnost granicila sa ludilom.Normalan covek ne moze biti genije..jer nije dovoljno lud i extravagantan,suvise je realan i svestan sebe i sveta oko sebe.Slazem se sa konstatacijom da je mala granica izmedju ludila i genijalnosti,genijalnosti i ludila.