JA napish, neki homići žive zajedno i po 30 godina , ne vidim nikakav razlog da se takva zajednica ne ozakoni. To pravo im više pripada nego pravo na održanje skupova. Znači uskraćeno im je to pravo.Ne, ne... nisam sigurna da je to konkretno,zahtev homoseksualaca iz Kvirije. Moje pitanje je ŠTA konkretno traže homoseksualci u Srbiji, koji su to zahtevi?
Da li postoji nešto tipa: pod 1. želimo to to i to? Ako postoji, volela bih to da vidim.
Jer, meni je danas reč: diskriminacija postala jako diskutabilan pojam, ne razumem je više, niti su mi pravila i zahtevi jasni.
Drugo, citirati jednog aktivistu gej pokreta koji vređa i omalovažava vernike nije ništa drugo nego huškanje na nasilje. Prvo, jer i među homićima ima verujućih ljudi ( a ko je gledao film - Made in Serbia - znaće o čemu pričam). Drugo, takvih uvreda ima i od strane heteroseksualaca.
TAkve stvari smo doživeli na ovim prostorima . Hrvatska vlast i mediji su tokom devedesetih kad god su želeli da nahuškaju svoj narod protiv Srba puštali izjave nekih ekstemnih Srpskih vođa. To su radili na svim stranama i to je najsigurniji put u nasilje.
Što se tiče termina roditeljstva , u našoj pravnoj terminologiji odvajkada koristi se termini roditeljstvo i roditeljsko pravo. Roditeljsko pravo je skup prava i dužnosti roditelja. Roditelji su pre svega otac i majka . Ako su majka ili otac narkomani, ako nisu sposobni da vrše rodideljsku dužnost (što utvrđuje sud i starateljski organi) roditeljsko pravo se dodeljuje nekom drugom - rođacima, babi i dedi ili licima koji nisu sa detetom u rođačkim odnosima. Znači ovaj termin postoji u našoj pravnoj terminologiji (u pozitivnim pravnim propisima) i osnov je naslednog prava, tako da nema razloga da nam neko nameće.