Smatraš li ti sebe već sad pravednikom ili to kaniš postati tek u grobu, kada umreš?
Ovo pitanje je od ključnog značaja za spasenje, jer od postizanja pravednosti onakve kakva je opisana u bibliji - zavisi ljudsko spasenje, i ona se mora postići već u ovom životu, jer kada čovek završi ovozemaljski život - on nema više mogućnosti za to.
Pojedini smatraju da čovek ne može ostvariti taj ideal pravednosti na ovoj zemlji, odnosno - živeti po svakoj zapovesti zapisanoj u bibliji.
Realnost je ta - da se mi ljudi rađamo kao grešni, i tokom vremena povečavamo tu grešnost, jer u nama po prirodi postoje grešne telesne sklonosti, i čovek u pokušaju da sam pobedi, ili otkloni ove sklonosti iz svog bića - nema sile za to.
Ovu borbu sa grešnim sklonostima - jedan propovednik je nazvao "titanskom borbom, koja se ne može uporediti sa ničim na ovom svetu"
Čovek može korigovati neke formalne postupke i ponašanje, ali ne može suštinski ukloniti greh iz sebe, iz svog srca i misli.
To može samo Bog, koji uz čovekovo dopuštenje može čoveku dati silu koja će ukloniti greh i silu koja čoveka nagoni da čini grešna dela.
To je natprirodna promena koja se dešava u čovekovom srcu i umu.
U tom stanju promene - on više nema nikakve telesne grešne želje , i postaje mu mrsko da čini bilo šta što predstavlja zadovoljenje bilo kakvih telesnih želja, i moral postaje svojstvo njegovog bića.
Da bi čovek doživeo ovu promenu i ovo stanje duha - on mora da se obrati i preda Bogu, koje podrazumevaju - da čovek verom zatraži od njega da deluje na njegovo srce i misli, i da mu da silu Svetoga Duha koji čini ovu promenu u čoveku, i da bude potpuno spreman da živi jednim novim životom u pravdi.
Ovo je objašnjeno u jednom svedočanstvu koje sam napisao, pa ga ovom prilikom prilažem.
Božji plan spasenja
Bog stvoritelj svega vidljivog i nevidljivog stvorio je u početku planetu zemlju kao savršeno mesto za život, na kojoj nije bilo senke prokletstva i smrti.
Prvi ljudski par Adam i Eva stvoreni su kao savršena moralna bića, sa svim obeležjima fizičke i duhovne snage koje su posedovali, i sa mogućnošću da se razvijaju kroz čitavu večnost u zajednici sa tvorcem u savršenom svetu koji je on stvorio.
"Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji.
I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.
I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji" ( 1 Mojsijeva 1. 26 - 28 )
"Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma" ( 1 knjiga Mojsijeva 1. 31 )
Adam i Eva su u početku prebivali u Edemskom vrtu, u kome je Bog posadio raznovrsno plodonosno drveće, kao i drvo života, i drvo poznanja dobra i zla, rekavši im da mogu slobodno da jedu plodove sa svih drveća u vrtu osim sa drveta poznanja dobra i zla, upozorivši ih da ako uzbereu plod sa ovog drveta i okuse - da će umreti.
"I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.
I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš" ( 1 knjiga Mojsijeva 2. 15 - 17 )
Bog je postavljanjem ovog drveta poznanja dobra i zla u Edemskom vrtu - prve ljude stavio na probu, da li će svojom slobodnom voljom kojom su bili obdareni ostati verni Bogu i njegovim zapovestima koje su temelj Božje vladavine i na nebu i na zemlji ili ne.
Oni nisu imali razloga da iskažu neposlušnost prema Bogu jedenjem ploda sa zabranjenog drveta, jer su u Edemu imali sve što im je bilo potrebno, sve privilegije i pogodnosti koje je pružalo savršeno okruženje u kome su živeli, i svo znanje koje im je bilo dato, a koje bi se tokom vremena večnosti razvijalo, a oni usavršavali u svakom pogledu.
Ipak, Adam i Eva nisu prosli ovaj ispit vernosti već su iskazali neposlušnost prema Bogu i tim činom doživeli pad.
Na nagovor sotone palog anđela da okuse plod sa drveta poznanja dobra i zla koji im je Bog zabranio da jedu, i sa sotoninom izgovorenom laži koju Adam i Eva nisu prozreli "da će jedenjem ploda sa ovog drveta postati kao Bogovi" oni su prekršili ovu Božju zapovest i tim činom neposlušnosti odvojili se od njega i izgubili prvobitno savršenstvo, što je dovelo do njihovog duhovnog i moralnog pada.
Kao takvi - grešni, oni nisu mogli prebivati u prisutnosti Božjoj i jesti plodove sa drveta života, što je dovelo do toga da budu izagnan iz Edemskog vrta.
"Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;
Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.
I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.
Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.
I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.
Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?
A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.
A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.
Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.
I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;
I izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života" ( 1 knjiga Mojsijeva 3 poglavlje )
Padom prvih ljudi - smrt koja je prirodna posledica greha i odvajanja od Boga postala je deo ljudske prirode i ušla u zemaljsku realnost, zavladavši svetom koji je Bog stvorio, i poremetivši ostvarenje prvobitnog Božjeg plana.
Njihovim odvajanjem od tvorca i zbog greha koji je doveo do njihovog pada - oni su trebali da umru za večnost, bez mogućnosti da ikada više žive
"Jer je plata za greh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 )
"Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše" ( Rimljanima 5. 12 )
Ipak, Bog iz ljubavi prema Adami i Evi kao svojim stvorenjima, nije ih napustio prepustivši ih ovoj zloj sudbini koju su sami odabrali neposlušnošću, već je stvorio plan spasenja pronašavši zamenu za njihovu smrt.
On je obećao da če u određenom trenutku poslati spasitelja koji će preuzeti njihov greh na sebe, pa time i smrt kojom su oni trebali umreti, kako bi ih spasio od greha i večne propasti i vratio u izgubljeni raj.
Bog je ovo obećanje ispunio poslavši svog jedinorodnog sina koji je bio jedno sa Ocem na nebu, a koji se rodio na ovoj zemlji kao čovek, živeo među ljudima životom poniznosti i patnje, i umro mučeničkom smrću raspet na krstu - tom smrću preuzevši na sebe grehe celog sveta, i time omogućivši da verom u njega i prihvatanjem njegove žrtve kao otkup za svoje grehe - čovek ipak može večno živeti.
"A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu,
Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo" ( Galatima poslanica 4. 4 - 5 )
"Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas" ( Rimljanima poslanica 5. 6 - 8 )
"Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On ( Isus ) uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju" ( Jevrejima poslanica 2. 14 - 18 )
"Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas" ( knjiga proroka Isaije 53. 5 - 5 )
"Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 16 )
Nakon svoje smrti na krstu i vaskrsenja Isus je otišao na nebo i preuzeo ulogu novozavetnog Prvosveštenika ili posrednika pred Bogom u nebeskoj Svetinji, vršeći službu pomirenja prinošenjem zasluga svoje zrtve i prolivene krvi na krstu Golgote - u korist čoveka i njegovog spasenja.
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?"( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
Vera u Hrista kao spasitelja, i prihvatanje njegove žtve i zasluga njegove prolivene krvi na krstu kao otkup za lične grehe je jedan od osnovnih ali ne i jedinih uslova spasenja zapisanih u Božjoj reči, već postoje i drugi koji se nadovezuju i međusobno dopunjuju i potvrđuju.
Vera je samo polazna tačka koja je u svojoj suštini mnogo više od samog deklarativnog priznanja, i podrazumeva konkretne korake koje čovek čini na putu ka Bogu - dopuštajući njemu da on sprovede svoj plan spasenja i duhovnu obnovu u njegovom biću kroz opravdanje verom i oblačenjem u haljine Hristove pravednosti, kako bi svoj život uskladio sa njegovom voljom zapisanom u njegovoj reči i njegovom moralnom zakonu, i živeo praktičnim životom rađajući rodove vere, od kojih je jedan od osnovnih upravo poslušnost Božjim zapovestima, koji služe za izgradnju karaktera - o čemu će biti reči u nastavku ovog svedočanstva.
Pokajte se.. ( jevanđelje po Mateju 3. 2 )
Poruka koju je Jovan krstitelj ( kao onaj koji je pre oko 2000 godina najavio dolazak Isusa Hrista kao spasitelja sveta ) uputio okupljenim ljudima na reci Jordanu u trenutku kada je mnoštvo dolazilo k njemu da se krsti glasila je
"Pokajte se jer se priblići carstvo nebesko"
Apostol Petar je u sličnoj situaciji nakon Hristovog vaskrsenja i uznesenja na nebo izgovorio sledeće reči okupljenim ljudima u Jerusalimskom hramu:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg.
I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa, Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta" ( dela apostolska 3. 19 - 21 )
Na drugom mestu - razovarajući sa jednim jevrejskim rabinom po imenu Nikodim Isus je ovom čoveku uputio sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.
Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jovan 3. 3 - 8 )
Ova biblijska poruka o pokajanju proteže se kroz celo Sveto pismo i jedna je od ključnih tačaka novozavetne vesti o duhovnoj obnovi i opravdanju verom ( ili novorođenju kako je biblija definiše ), koju Bog želi da ostvari u nama, i našom saradnjom sa njim da nas pripremi za dolazak svog carstva slave.
Pokajanje koje Bog postavlja kao bitan uslov za ulazak u Božje carstvo slave podrazumeva naše shvatanje da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, da sami nismo u stanju da se izborimo sa grehom i grešnim sklonostima koje postoje u nama, a koje se javljaju kao posledica naše telesne grešne prirode koju smo nasledili rođenjem na ovoj zemlji, i da sami po sebi nemamo silu da svoj život uskladimo sa načelima Božje pravde zapisanim u njegovim zapovestima.
"Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju" ( Rimljanima poslanica 3. 23 )
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" ( knjiga proroka Jeremije 13. 22 - 23 )
Shvatanjem ove realnosti mi treba da učinimo konkretne korake u svom životu u odnosu na ovo grešno stanje u kome se nalazimo, a to je - da dođemo Bogu verom i da u iskrenoj molitvi zatražimo da nas on povede putem spasenja i duhovne obnove, da deluje na nas i naša srca silom Svetoga Duha koji je upravo dat sa ciljem da u ljudima probudi duh pravog pokajanja i u njima obnovi Božji porušeni moralni lik, da nas zaodene u haljine Hristove pravednosti, i da nam pomogne da svoj život uskladimo sa moralnim principima zapisanim u Božjoj reči i njegovim zapovestima.
Prednost koju Bog danas daje svakom čoveku je ta - da Hristovom pravednošću mi možemo biti potpuno očišćeni od sile greha i dostići savršenstvo kataktera, što će dovesti do toga da potpuno odražavamo Hristov lik.
Hristos nam danas uračunava zasluge svoje žrtve i prolivene krvi i poklanja nam svoju uračunatu pravednost pod uslovom vere i pokajanja, koje podrazumeva priznanje greha i napuštanje svega što je u suprotnosti sa Božjom voljom.
Dok nam se datom pravednošću, zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi daje dar Svetoga Duha, koji omogućava da živimo posvećenim životom u skladu sa načelima Božjeg zakona i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter - dok dostignemo svi savršenstvo u visini mere rasta Hristova.
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije"( Rimljanima poslanica 5. 1 - 2 )
"Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;
Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.
Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi"( Efescima poslanica 4. 13 - 16 )
Da bi čovek shvatio ovo opravdanje verom i prirodu promene koju Bogčini u nama - on mora spoznati šta znači pravo obraćenje i prava priroda posvećenja.
Kao što je napomenuto - mi ljudi nismo u mogućnosti da sami sebe promenimo i da živimo u skladu sa Božjom voljom, jer se rađamo grešni i u nama se bore različite strasti naše pale grešne prirode koju smo nasledili padom prvih ljudi Adama i Jeve.
Jedino Bog može da nas promeni delujući na nas i naše biće svojom preporađajućom silom Svetoga Duha koji u nama obnavlja porušeni Božji lik, pod uslovom da verom primimo Isusa kao ličnog spasitelja. da predamo svoju volju u njegove ruke i dopustimo Duhu Svetome da deluje na naša srca i misli i da nas promeni, - jer je Bog tako i obećao, samo ako to želimo i zatražimo od njega:
"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zl" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 )
"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.
I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.
I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 )
Iz tog razloga Bog na je dao svoju pisanu reč, putem koje se on obraća čoveku i kroz koju deluje sila Duha Svetoga i vodi čoveka ka Bogu, i,u čemu se ostvaruje i čovekovo obraćenje i proces posvećenja.
"I budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.
Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,
Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 15 - 17 )
U tom pogledu - prava priroda pokajanja, obraćenja i posvećenja koje Bog čini u nama svojim Svetim Duhom, se sastoje u tome - da čovek čitanjem ili pak slušanjem reči Božje biva Svetim Duhom osvedočen u svoju grešnost i da mu je potreban spasitelj.
Ako se ne usprotivi ovoj sili osvedočenja - on biva pokrenut da učini konkretne korake ka Bogu, da u pokajničkoj molitvi prizna svoju nemoć da se sam izbori sa grehom, i da traži silu od Boga i Božansko prosvetljenje da od tog trenutka živi jednim novim životom u zajednici sa njim.
U tom trenutku čovek možda oseća sav teret greha koji je na njegovim plećima i žestinu borbe sa starom grešnom prirodom, ali u skladu sa njegovom iskrenošću i ozbiljnošću namere a ne pokrenut trenutnim pobudama i površnim osećanjima, daje mu se sila Svetoga Duha i Božansko prosvetljenje.
Drugim rečima - čovek biva u trenutku ispunjen silom Božjom koja u njemu proizvodi manifestacije istinskog oslobođenja od greha i njegove sile, koje čovek oseća u svakom deliću svoga bića.
Njegovo srce u trenutku biva omekšano i ispunjeno neizrecivom ljubavlju, radošću, i nebeskim mirom, i on u tim trenutcima možda i sa suzama zahvaljuje Bogu na njegovoj ljubavi koju je iskazao prema grešniku koji se kaje.
Čovek koji doživi ovakvo iskustvo on nastavlja dalje kroz život velikim koracima i novom silom koja je u njemu -, svakoga dana rastući u veri, čitanjem reči Božje, kroz molitvu i gledanjem u Isusa, zahvaljivanjem i radom za druge u delu objave jevanđelja.
Ovako obraćeni čovek rađa duhovne rodove i živi jednim novim životom bez greha, svakoga dana rastući u veri i poznanju Božje volje.
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
Jer koji umre oprosti se od greha.
A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde" ( Rimljanima poslanica 6. 3 - 13 )
"A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje" ( Galatima poslanica 5. 19 - 22 )
Bog će ovakvog obraćenog čoveka voditi, i kroz svakodnevno predanje svoje volje njemu iz trenutka u trenutak u čoveku izgraditi savršeni moralni lik, i time ga pripremiti za Hristov dolazak i život neprolazne sreće u njegovom carstvu slave.
Ovakav čovek će u svakom trenutku života biti na slavu Bogu a na blagoslov svojim bližnjima i ljudima koji ga okružuju, težeći da u službi za Boga svim ljudima sa kojima dolazi u dodir prenese jevandjelje - radosnu vest o spasenju u Isusu Hristu.
