Gajenje saksijskog cveća

[Nostradamus]

Svetlost i sena
Svetlost je neophodan činilac za zdrav i snažan rast biljke. Potreba za svetlošću je veoma različita kod pojedinih biljaka. Dok se neke osećaju kao ''kod kuće'' na senovitom mestu, drugima je za rast potrebno veoma svetlo mesto. Najveći broj naših sobnih biljaka izvorno je nastanjivao tamne i vlažne džungle ili sunčane tropske predele. Tek kada im uspemo pružiti uslove slične izvornim sredinama, biljke se dobro razvijaju, a za naš trudnam se odužuju bujnim rastom. Koliko je veliki uticaj svetla na rast biljke, često možete zaključiti po smeru rasta biljke. Većina biljaka raste u potrazi za svetlom. Ukoliko biljka ima dosta svetla, njen rast je zbiljeniji i snažniji, a lišće zelenije. Jačina svetla meri se u luksima. U toku oblačnog zimskog dana jačina svetla biće samo 400 do 500 luksa. Međutim u toku sunčanog letnjeg dana jačina svetla prelaziće vrednost od 60.000 do 70.000 luksa. U proseku biljke će primati 2000 do 3000 luksa. Sunčeva svetlost je najvažniji faktor za svaku biljku.Ona utiče na stvaranje hlorofila (biljnog zelenila). Životni proces hranjenja biljke, tj, primanje rastvorenih hranjivih materija iz zemlje i stvaranje skroba u lišću uz pomoć hlorofila može se odvijati samo u prisustvu svetla. Zato bez svetlosti biljka i ne može uspevati. U takvim uslovima biljka će već kroz nekoliko dana izgubiti svoju zelenu boju, požuteće i na kraju uginuti. Svetlo utiče na brzinu razvitka biljke. Da bi biljke u stanu bujno rasle i napredovale, treba ih smestiti na najsvetlije mesto u sobi.

 

[Nostradamus]

Zalivanje
Za biljke u saksijama voda je od neprocenjive koristi, jer zemlji daje vlagu potrebnu za rastvaranje mineralnih soli koje biljkama služe kao hrana. Ali čim je te vlage suviše, ona često može biti od velike štete za biljku. Zemlja u saksiji se brzo pokvari , postane kisela, slična barskoj zemlji u kojoj mogu da rastu samo neke biljke, kao npr. vodena palma, kala, adijantum, kokos palma. Navedene vrste čak traže da im u podlošku stalno stoji voda. Većina biljaka u saksijama od prevelike vlage u zemlji oboli od truljenja korena. Kod preteranog zalivanja pukotine se u zemlji kojom je napunjena saksija napune vodom i time se istisne iz njih vazduh tako potreban žilama. Suvišna voda koja se kod svakog zalivanja skuplja u podloški ili na dnu ukrasne saksije mora se posle dva sata ukloniti ukoliko je za to vreme nije upila prosušena zemlja. Nije svejedno u koje dana se zalivaju biljke. Najbolje je biljke zalivati ujutru, da bi do uveče upile svu vodu i da bi se zemlja malo prosušila. Za vreme letnjih dana po potrebi zalivati i uveče, ali nikako za vreme najjače popodnevne žege, jer treba imati na umu da svako zalivanje rashlađuje zemlju.

 

[Nostradamus]

Teško je uopšteno govoriti o zalivanju sobnog cveća. Za to je potrebno iskustvo, koje će se uz malo pažnje steći i preći u naviku kad treba biljku zalivati i koja je količina vode potrebna pojedinoj biljci. Samo ta iskustva su, na žalost često dosta skupa, jer najviše cveća u sobi propada zbog preteranog ili nedovoljnog zalivanja, a pored toga ima i drugih posledica kao: zastoj u rastu, izostalo cvetanje, zakržljavanje itd. Pravilo je da se cveće u stanu zaliva prema temperaturi prostorije u kojoj se nalazi, obilnije u toploj, dok ono u hladnoj prostoriji manje i ređe.

Kod zalivanja treba paziti na doba mirovanja - odmora kod pojedinih vrsta sobnih biljaka. Kao što ljudi ne mogu biti stalno na nogama, tako je i sobnim biljkama neophodan odmor. One moraju za vreme mirovanja da se odmore i da povrate snagu.

 

[Nostradamus]

Veći broj sobnih biljaka poreklom je iz raznoraznih klimatskih područja. Zbog toga svaku biljku treba tretirati pojedinačno i voditi računa o njenom ritmu porasta i mirovanja. Skoro svakoj vrsti potreban je neki sanatorijski tretman sa izvesnom dijetom, promenom vazduha i odsustvom opterećivanja. To praktično znači da treba sa zalivenjem prestati ili ga svesti na najmanju meru, održavati nižu temperaturu ili suv vazduh i naravno nikako prihranjivanje. Posle svakog perioda odmora izdanci će jače terati, a njihovi cvetovi biće brojniji i krupniji.

 

[Nostradamus]

Mnogim sobnim biljkama ne može se na žalost, obezbediti klima njihove postojbine. Zbog toga neke egzotične biljke kod nas ne cvetaju. Ostaje nam jedino da se radujemo njihovim oblicima grana i lepom lišću. To međutim ne znači da ne bi trebalo da im se u našoj sredini omogući odmor posle naporne vegetacije, san u znaku regeneracije. Većina sobnih biljaka oseti potrebu za ovim snom onda kada je glavni izvor njihove vegetacije svetlo manje više iscrpljeno. Što manje dnevnog svetla biljke primaju, to je manja njihova potreba za vodom. Od toga, naravno, ujedno zavisi i njihova potreba za hranjivim sastojcima. Ako bi se sobne biljke prihranjivale i za vreme odmora to bi značilo da se žele mobilisati one snage koje još nisu raspoložive. Zahtevi sobnog bilja u pogledu toplote za vreme zimskog ili letnjeg odmora znatno su manji nego u vreme bujne vegetacije i cvetanja.

 

[Nostradamus]

Zemlja za saksijsko cveće
Biljka prima hranu iz zemlje i iz vazduha. Iz vazduha upija sićušnim otvorima (porama) na listovima ugljen-dioksid, a iz zemlje usisava žilicama u vidu vodenog rastvora razne mineralne soli, koje su biljkama potrebne kao građa za stvaranje biljne mase.

Ti sastojci ili elementi su: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, hlor, gvožđe, cink i dr. Neki od ovih hemijskih elemenata potrebni su biljkama u vrlo malim, ponekad jedva merljivim količinama (sumpor, hlor, gvožđe, cink i drugi), dok su drugi (naročito azot, fosfor, kalijum i kalcijum) potrebni u srazmerno velikim količinama, pa se o njim najviše i vodi računa.

 

[Nostradamus]

Kao dobru zemlju smatramo onu zemlju koja sadrži u dovoljnim količinama baš ove sastojke i to u takvim jedinjenjima koja su lako pristupačna biljci. Pored dovoljnih hemijskih, zemlja mora da ima i dobre fizičke osobine. Pre svega ona mora da ima sitnomrvičastu građu, jer je takva građa zemlje najpovoljnija da se u njoj održava pravilan vodni, vazdušni i toplotni režim, što je od velikog značaja za gajenje kako cveća tako i drugih biljaka.

Na ovakvoj zemlji biljka se dobro ukorenjuje i nesmetano razvija korenov sistem, što omogućuje pravilniju ishranu, pod uslovom da u zemlji ima u dovoljnoj količini svih potrebnih hranjivih sastojaka. Kvalitetna zemlja je jedan od osnovnih uslova za uspešno gajenje cveća, naročito u stanu, s obzirom da su ove plemenite i nežne biljke ograničene samo na ono malo zemlje u saksijama, koja treba da im posluži i kao podloga za pravilno oživljavanje i kao dovoljno izdašan izvor neophodnih hranjivih sastojaka. Pri tome treba imati u vidu da razne vrste cveća imaju i različite zahteve u pogledu osobina zemlje, što u priličnoj meri otežava pitanje izbora najbolje zemlje.

 

[Nostradamus]

Najjednostavniji način da se pojedinim vrstama cveća obezbedi odgovarajuća zemlja je da se kupi u prodavnicama cveća. Uopšteno govoreći, sve vrste cveća pri gajenju u saksijama dobro uspevaju na zemlji bogatoj humusom, koja je izmešana sa nekim dobrim prirodnim đubrivom i peskom. U cvećarstvu se spravljaju razne vrste zemlje, od kojih za gajenje cveća u stanu kao najvažnija dolaze u obzir: kompost, listovka, klijališna zemlja, tratinjača, čretna-barska zemlja i treset. Kompost, listovka i klijališna zemlja su najvažnije vrste zemlje u cvećarstvu i potrebne su svakom odgajivaču cveća.

 

[sasamazalica]

Gajenje saksijskog cveća



Cveće i druge ukrasne biljke koje gajimo u stanu, kao i ostala živa bića, imaju svoj životni put; rađaju se, razvijaju i rastu, razmnožavaju i na kraju uginu. Ali, da bi jedna jedinka prešla ceo taj životni put neophodni su određeni životni uslovi. Veština gajenja biljaka se u stvari i sastoji u tome da se biljkama stvore povoljni životni uslovi, jer će samo u tom slučaju one biti u mogućnosti da se nesmetano razvijaju i u punoj meri ispolje one svoje osobine zbog kojih se i gaje. Zato je neophodno upoznati se bar u kratkim crtama sa građom, životnim osobinama i zahtevima biljaka u odnosu na klimatske, zemljišne i druge uslove sredine u kojoj biljke žive.
GRAĐA BILJKE:
Sva živa bića, pa i biljke izgrađene su od vrlo sitnih ćelija. Za razliku od nižih biljaka, telo viših biljaka (u koje spada i cveće i sve ukrasne biljke koje gajimo u stanu) sagrađeno je od ogromnog broja ćelija raznih vrsta. Ćelije se međusobno razlikuju kako po obliku i spoljnjoj građi tako i po funkcijama u biljnom organizmu. Ćelije istih vrsta često su povezane međusobno i grade određena tkiva, kao što su: tvorno tkivo, kožno tkivo, sprovodno tkivo, tkivo za ishranu i mehaničko tkivo. Delovi biljke koji imaju neku samostalnu funkciju nazivaju se organima. Takvi organi su koren, stablo, list i organi za razmnožavanje.
Koren ima dvostruku ulogu u životu biljaka: služi za učvršćivanje biljke za podlogu, zemlju, a istovremeno putem svojih finih žilica (korenove dlačice) upija iz zemljišta vodu i u njoj rastvorene mineralne materije i tako snabdeva biljku neophodnim hranjivim sastojcima. Pored ovih osnovnih zadataka kod nekih biljaka koren služi i za nagomilavanje rezervne hrane. Začetak korena nalazi se još u klici semena. Prilikom klijanja semena izbija izbija i korenjak, koji zatim raste, razvija se i tako osposobljava za vršenje svojih funkcija... Pored korena koji se razvija iz klicinog korena, kod nekih biljaka koren se stvara i iz drugih organa: grana, lišća, podzemnog stabla, lozice itd. Takvi korenovi nazivaju se adventivnim.
Stablo ima zadatak da stvara i nosi nadzemne organe biljke (grane i grančice, lišće, cvetove i plodove) i da sprovodi do lišća vodu sa rastvorenim mineralnim sastojcima, a iz lišća organske materije u koren i druge organe. Sem toga stablo kod nekih biljaka služi i kao ostava rezervne biljne hrane, a kod drugih i za razmnožavanje.
Podzemno stablo imaju višegodišnje biljke. Podzemno stablo može biti u obliku krtole (georgina, kana), rizoma (perunika) ili lukovice (zumbul, lala, amarilis). Kod ovih biljaka voda sa rastvorenim mineralnim sastojcima, koju usisavaju korenove dlačice, ide preko podzemnog stabla direktno u lišće.
Lišće služi za stvaranje hranjivih materija, za disanje biljaka, za isparavanje suvišne vode i cirkulaciju gasova. Pored toga, kod nekih biljaka (kod begonija) lišće služi i kao organ bespolnog, vegetativnog razmnožavanja. Od svih ovih funkcija najznačajnija je ona koju lišće ima u ishrani biljaka. Od ugljen-dioksida koji lišće uzima direktno iz vazduha i od rastvorenih mineralnih materija koje šalje koren - u lišću se , uz pomoć biljnog zelenila (hlorofil), sunčane svetlosti i toplote, stvaraju razne manje ili više složene organske materije, kao što su šećeri, skrob, belančevine i biljne masti. Tako nastale organske materije predstavljaju gotovu biljnu ishranu i ona se iz lišća raznosi u sve ćelije biljaka i služi za izgradnju svih tkiva i organa. Proces stvaranja organskih materija u lišću naziva se fotosinteza, jer se obavlja uz pomoć sunčane svetlosti. Zato bez dovoljno sunčane svetlosti biljka ne može uspevati i pravilno napredovati.
Cvet je organ polnog razmnožavanja biljaka. Kao rezultat oplođavanja razvija se plod i seme kao nosilac novog života sa zadatkom održavanja vrste.
Seme biljaka sastoji se od semene opne, hranjivih materija i klice. Već na klici semena mogu se raspoznati svi osnovni organi buduće biljke: korenak, stabalšce i listići. Pod povoljnim uslovima vlage i toplote seme bubri i proklija. Blagodareći rezervnoj hrani u semenki, klica počinje da se razvija i raste. Pri tome klicin korenak raste u pravcu zemljine teže, na niže, a stabalce u suprotnom pravcu naviše, dok ne izbije na površinu zemlje. Kad biljčica u dovoljnoj meri razvije svoje organe - koren i nadzemne organe i ovi se osposobe da obavljaju funkcije koje su im namenjene, onda otpočinje samostalan život.

ok..