Gajenje saksijskog cveća

[Nostradamus]

GRAĐA BILJKE:

Sva živa bića, pa i biljke izgrađene su od vrlo sitnih ćelija. Za razliku od nižih biljaka, telo viših biljaka (u koje spada i cveće i sve ukrasne biljke koje gajimo u stanu) sagrađeno je od ogromnog broja ćelija raznih vrsta. Ćelije se međusobno razlikuju kako po obliku i spoljnjoj građi tako i po funkcijama u biljnom organizmu. Ćelije istih vrsta često su povezane međusobno i grade određena tkiva, kao što su: tvorno tkivo, kožno tkivo, sprovodno tkivo, tkivo za ishranu i mehaničko tkivo. Delovi biljke koji imaju neku samostalnu funkciju nazivaju se organima. Takvi organi su koren, stablo, list i organi za razmnožavanje.

 

[Nostradamus]

Koren ima dvostruku ulogu u životu biljaka: služi za učvršćivanje biljke za podlogu, zemlju, a istovremeno putem svojih finih žilica (korenove dlačice) upija iz zemljišta vodu i u njoj rastvorene mineralne materije i tako snabdeva biljku neophodnim hranjivim sastojcima. Pored ovih osnovnih zadataka kod nekih biljaka koren služi i za nagomilavanje rezervne hrane. Začetak korena nalazi se još u klici semena. Prilikom klijanja semena izbija izbija i korenjak, koji zatim raste, razvija se i tako osposobljava za vršenje svojih funkcija... Pored korena koji se razvija iz klicinog korena, kod nekih biljaka koren se stvara i iz drugih organa: grana, lišća, podzemnog stabla, lozice itd. Takvi korenovi nazivaju se adventivnim.

 

[Nostradamus]

Stablo ima zadatak da stvara i nosi nadzemne organe biljke (grane i grančice, lišće, cvetove i plodove) i da sprovodi do lišća vodu sa rastvorenim mineralnim sastojcima, a iz lišća organske materije u koren i druge organe. Sem toga stablo kod nekih biljaka služi i kao ostava rezervne biljne hrane, a kod drugih i za razmnožavanje.

Podzemno stablo imaju višegodišnje biljke. Podzemno stablo može biti u obliku krtole (georgina, kana), rizoma (perunika) ili lukovice (zumbul, lala, amarilis). Kod ovih biljaka voda sa rastvorenim mineralnim sastojcima, koju usisavaju korenove dlačice, ide preko podzemnog stabla direktno u lišće.

 

[Nostradamus]

Lišće služi za stvaranje hranjivih materija, za disanje biljaka, za isparavanje suvišne vode i cirkulaciju gasova. Pored toga, kod nekih biljaka (kod begonija) lišće služi i kao organ bespolnog, vegetativnog razmnožavanja. Od svih ovih funkcija najznačajnija je ona koju lišće ima u ishrani biljaka. Od ugljen-dioksida koji lišće uzima direktno iz vazduha i od rastvorenih mineralnih materija koje šalje koren - u lišću se , uz pomoć biljnog zelenila (hlorofil), sunčane svetlosti i toplote, stvaraju razne manje ili više složene organske materije, kao što su šećeri, skrob, belančevine i biljne masti. Tako nastale organske materije predstavljaju gotovu biljnu ishranu i ona se iz lišća raznosi u sve ćelije biljaka i služi za izgradnju svih tkiva i organa. Proces stvaranja organskih materija u lišću naziva se fotosinteza, jer se obavlja uz pomoć sunčane svetlosti. Zato bez dovoljno sunčane svetlosti biljka ne može uspevati i pravilno napredovati.

 

[Nostradamus]

Cvet je organ polnog razmnožavanja biljaka. Kao rezultat oplođavanja razvija se plod i seme kao nosilac novog života sa zadatkom održavanja vrste.

Seme biljaka sastoji se od semene opne, hranjivih materija i klice. Već na klici semena mogu se raspoznati svi osnovni organi buduće biljke: korenak, stabalšce i listići. Pod povoljnim uslovima vlage i toplote seme bubri i proklija. Blagodareći rezervnoj hrani u semenki, klica počinje da se razvija i raste. Pri tome klicin korenak raste u pravcu zemljine teže, na niže, a stabalce u suprotnom pravcu naviše, dok ne izbije na površinu zemlje. Kad biljčica u dovoljnoj meri razvije svoje organe - koren i nadzemne organe i ovi se osposobe da obavljaju funkcije koje su im namenjene, onda otpočinje samostalan život.

 

[Nostradamus]

Kako postupati sa cvećem
Ljubitelji cveća koji ga gaje u svom stanu veoma često čine krupne greške, a pri tome su čak uvereni da rade sve kako je najbolje. Mnoge su ciklame, primule, begonije, fikusi i druge biljke, na primer uginule od prevelike ''pažnje'' svog neumešnog vlasnika. Osnovna i najčešća greška je neumerenost, u prvom redu u zalivanju. Posledice ovog pogađaju najteže sobno saksijsko cveće, koje je potpuno zavisno od ljudi.

 

[Nostradamus]

Leti kada su biljke u punoj vegetaciji, kad nastanu vrućine i suv vazduh, cveće u sobi u mnogim slučajevima dobija premalo vode. Ukućanima je takođe vrućina, pa su malo i lenji, a onda dolaze i godišnji odmori, a tada se prozori zatvaraju, spuštaju roletne i odlaze na duže vreme od kuće. Ako je cveće na balkonu ili terasi - ko bi baš za vreme najveće žege izašao i brinuo se za njega? Ljudi se onda teše time da su biljke u prirodi izložene i gorim prilikama, pa im se ipak ništa ne dogodi. Ali ne treba nikad zaboraviti da je gajenje cveća u saksiji veštački i nasilan metod. Zato se ne treba čuditi ako biljka u sobi, i pored sve ''pažnje'', nije htela da napreduje, a kad se izbaci napolje, ona se tamo posle izvesnog vremena oporavi i veselo raste. To samo znači da je ova biljka u prirodi naišla na pogodnije uslove za svoj razvoj od onih koje je imala u sobi.

 

[Nostradamus]

Zimi se ide u drugu krajnost. Napolju je ružno i hladno vreme, ljudi su mnogo više kod kuće i tada izražavaju nežnost prema svom cveću putem prekomernog zalivanja. Međutim mnogim biljkama zimi je potrebno mirovanje, pa ne mogu da troše onoliko vode koliko dobijaju, zbog čega počinju da im trule žilice. Velika toplota izaziva bujan rast, ali su mlade grančice i lišće krti zbog nedostatka dovoljne svetlosti i svežeg vazduha, pa nisu otporni na razne štetočine i bolesti.

 

[Nostradamus]

Biljke su živa bića i sa njima se ne sme postupati kao sa nekom mašinom. Jer među biljkama ima znatnih razlika, kako individualnih, tako i u pogledu vrste i sorte i na to se mora bezuslovno obratiti pažnja. Biljka se neće nikad pridržavati tačno određenih pravila, već se pravila moraju podešavati prema njima, prema njihovoj prirodi. A da bi cveću, u skladu sa njihovom prirodom, pružili pravilnu negu tokom zime, treba se pridržavati sledećih pravila:

 

[Nostradamus]

1. Odvojiti sve sobno cveće u dve grupe: na cveće koje ne podnosi preko zime velike temperature i na cveće koje takve temperature podnose. Za hladne odnosno mlake prostorije su većina kaktusa, araukarija, sanseverija, ciklame, primule i amarilisi; za tople sobe su razne begonije, afričke ljubičice, asparagusi, filadendroni, palme i fikusi.