Gajenje saksijskog cveća

[Nostradamus]

Spoljni znaci oboljenja ponekad izbiju tek onda kada je već bolest uzela toliko maha da samo hitna pomoć može biljku sačuvati od sigurne propasti. A pre nego što su se pojavili spoljni simptomi oboljenja, biljka se nalazila u nekom bolesnom stanju zbog raznih nepravilnosti u primanju i prerađvanju hranjivih sastojaka. Takva biljka je vrlo osetljiva, gubi prirodnu otpornost i veoma je lako savlada i uništi svaka bolest.

 

[Nostradamus]

Čim primetimo prve, pa i najmanje pojave oboljenja, treba oboleloj biljci pokloniti posebnu pažnju i veću negu. Treba je zalivati oprezno i umereno, jer ne može iskoristiti onoliku količinu vode kao zdrava, te dolazi do truljenja korena a time se bolest još više pogoršava.

Biće često potrebno da se obolela biljka presadi u svežu zemlju, ali i tu treba postupati promišljeno i oprezno, jer mnoge bolesne biljke jedva podnose presađivanje, pošto se teže uživljavaju u novoj zemlji, pa zbog toga mogu da propadnu. Biljka se mora presaditi onda kada boluje od truljenja korena ili ako joj je zemlja toliko loša i iscrpljena, da u njoj ne bi mogla ozdraviti i ojačati. Prilikom presađivanja treba joj pregledati žilice i odrezati sve natrule i izumrle delove. Posle toga je treba staviti u nešto manju saksiju i u što lakšu, porozniju zemlju izmešanu sa peskom. Tako presađenu biljku zaliti i ostaviti na toplo i dovoljno svetlo mesto (ali zaštićeno od jakog sunca) blizu prozora. Ne sme se staviti u neki mračni kutak, jer će tada sigurno uginuti. Dovoljno svetlosti, ujednačena toplota, svež vazduh i umereno zalivanje glavni su uslovi za njeno postepeno ozdravljenje.

 

[Nostradamus]

Presađivanje saksijskog cveća

Biljku treba presaditi onda kada se utvrdi da joj je saksija postala pretesna, ili kada je hranjiva vrednost zemlje smanjena u tolikoj meri da se ne može drugačije popraviti, već samo presađivanjem-dodavanjem sveže plodne zemlje. To se može najlakše ustanoviti kada se biljka zajedno sa grumenom zemlje izvadi iz saksije. Ako se ustanovi da su žile potpuno obrasle zemlju, tako da sadržinu saksije sačinjava samo splet žila sa nešto malo zemlje na površini, znači da takvu biljku treba svakako presaditi u veći sud. Biljke koje ranije s proleća kreću treba presaditi ranije nego one koje kreću kasnije.

 

[Nostradamus]

Najbolje vreme za presađivanje cveća je odmah posle precvetavanja ili pre nego što počnu da izbijaju novi izdanci. Cvetajuće biljke ne presađuju se za vreme cvetanja, jer nijedna biljka ne voli da se tada u nju dira.

Na svim biljkama zapaža se svake godine najživlji period vegetacije (rastenja), posle kojeg dolazi period sasvim slabog rastenja ili opšteg mirovanja. Vegetacija cveća u sobi počinje rano u proleće, pa se radi toga najčešće u to doba i presađuje. Biljke kod kojih nekada ne dolazi do potpunog mirovanja vegetacije (na primer palme) mogu se presađivati u svako doba godine, sem u doba cvetanja.

 

[Nostradamus]

Neke biljke (minđušice, tradeskancije, asparagus sprenger i druge) vole često presađivanje tokom cele godine, pa tada bujnije i lepše rastu, dok azaleja, kamelije i orhideje ne vole često presađivanje.

Kala, limun, palme presađuju se samo onda kada im je mala saksija pa im je potrebna veća.

 

[Nostradamus]

KALA (Zantedeschia) Kale su gomoljaste biljke iz južne Amerike sa cvetovima u obliku klasa obavijenog spatom, odnosno cvetnom laticom u obliku trube. Kale najbolje uspevaju na otvorenom prostoru sa mnogo svetla, ali zaštićenog od podnevnog najjačeg letnjeg sunca. Zantedechia aethiopica je najvišlja od gajenih kala i ima zagasito zelene listove oblika strelice i beli cvet visina biljke je i više od 80 cm. Zantedechia rehmannii ima uže kopljaste listove mestimično prozirne sa ružičastim, crvenim ili krem boje cvetovima. Zantedechia elliottiana ima više srcolike tamnozelene listove sa mestimično prozirnim tačkama i prugama sa zagasitožutim cvetovima.
Na tržištu postoji mnogo hibrida raznih boja i nijansi. Leti kale traže mnogo toplote i svetlosti za svoj rast i cvetanje, a u toku zime za vreme mirovanja temperatura treba da je oko 10 stepeni. U vreme rasta i cvetanja kale zahtevaju dosta vode pa ih treba obilno zalivati, a nakon cvetanja postepeno smanjivati zalivanje i zasušiti ih kako bi gomolj prešao u fazu mirovanja. Gomolji se u jesen vade i miruju do narednog proleća. Gomolji se najbolje održe u toku zime ako se u jesen stave u saksije sa suvom zemljom, a u proleće se počinje zalivati kako bi kale krenule sa rastom. Kale mogu cvetati i u saksijama, ali se preporučuje njihovo presađivanje u baštu u Aprilu ili Maju mesecu. Kale se razmnožavaju odvajanjem mladih gomolja ili se gomolj preseče, ali se tada mora izvršiti dezinfekcija nekim fungicidom ili prašinom drvenog uglja i ostaviti gomolje da se osuše.

 

[Nostradamus]

Pri presađivanju treba paziti da biljka bude tačno u sredini saksije i da se ne stavlja suviše duboko ni suviše plitko.

Biljke sa gomoljicom ili lukovicom sade se pliće ili dublje u zemlju, zavisno od toga da li biljka razvija žilice ispod ili iznad gomoljice odnosno lukovice. Plitko se sade amarilisi, begonije, ciklame, lale, zumbuli i dr.

Posle presađivanja biljka se uvek dobro zalije, najbolje finom prskalicom, tako da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Zatim se smesti na svetlo, po mogućstvu na toplo mesto, zaštićeno od jakog sunca i promaje. Presađenu biljku treba češće orositi prskalicom. Ovakvu biljku zalivati u prvo vreme oprezno, dok se po njenom izgledu ne zaključi da je stvorila nove žilice i da je počela normalno da raste.

 

[Nostradamus]

Prihrana biljaka
Da bi biljke dobro uspevale i da zaista budu ukrasne u pravom smislu reči, što je želja svakog ljubitelja cveća, potrebno im je osigurati obilje hrane. U prvo vreme nakon kupovine biljke, zemlja u posudi sadrži još uvek dovoljne zalihe hranjivih materija. Ubrzo će se one potrošiti te, da biljka ne bi zakržljala, mora se prihranjivati. Potrebe naših biljaka za hranom veoma su različite. Biljke brzog i jakog rasta traže češće prihranjivanje od onih koje se polagano razvijaju. Međutim bez prihranjivanja neće moći živeti ni jedna biljka, pogotovo ako duže vreme raste u istoj cvetnoj posudi. Idealna sredstva za prihranjivanje su tečna hranjiva koja dodajemo vodi za zalivanje. Ona sadrže sve hranjive sastojke neophodne za život biljke. Najvažnije hranjive materije u prihrani biljaka su: VODONIK, koji pospešuje rast lišća i izboja. Premalo vodonika u hrani dovodi do zaostajanja u rastu. Rezultat toga su žuti listovi i slabi izboji. Previše vodonika uzrokuje prekomeran rast lišća. Tkivo biljke je sunđerasto, neotporno na vanjske uticaje, podložno oboljenju i napadu štetočina. FOSFOR je veoma važan za stvaranje pupoljaka kod cvetnica. Osim toga povoljno deluje na klijavost semena i zakorenjivanje reznica. Manjak fosfora javlja se i kod sobnih biljaka. KALIJUM je biljkama neophodan za razmenu materija. Povećava asimilacijsku sposobnost hlorofila i otpornost biljke na sušu. Na njegovo pomanjkanje ukazuju smeđi rubovi listova. Međutim kod sobnih biljaka vrlo retko dolazi do pojave manjka kalijuma u prihrani. MAGNEZIJUM je delimično odgovoran za stvaranje lisnog zelenila. Pomanjkanje magnezijuma u tlu rezultira bolesnim promenama na rubovima listova. Kod starijih biljaka listovi otpadaju. Biljke se redovno pr ihranjuju tokom celog razdoblja rasta. To važi za najveći broj lisnatih i cvetajućih biljaka. prihranjivanje počinje u martu i nastavlja se tokom celog leta sve do početka oktobra. Biljkama koje rastu na dobro osvetljenom mestu potrebno je mnogo više hrane od onih na zasenčenom mestu. Raznim ispitivanjima dokazano je da biljke na južnom prozoru, svetlom i sunčanom , trebaju tri do četiri puta više hranjivaod onih koje su uz severni prozor. Od kraja oktobra do početka marta najveći broj biljaka se nalazi u fazi zimskog mirovanja. U to vreme se u potpunosti prekida prihranjivanje

 

[Nostradamus]

Smeštaj cveća u stanu
Saksije sa cvećem treba smestiti u sobi tako da imaju što povoljnije uslove za normalan život i razvijanje. Dakle ne sme im nedostajati svetlo, toplota, vlaga i vazduh. Pri tome treba znati da se u pogledu života i razvoja, naročito u odnosu na svetlost, pojedine biljke među sobom razlikuju. Nekima treba više svetla, dok druge uspevaju tek onda kada se od direktnog sunčanog svetla malo zaštite. Više svetla treba biljkama buljnog rasta i nežnog lišća kao što su afričke ljubičice, azaleje, ciklame, gloksinije, minđušice, pelargonije-muškatle, primule i mnoge slične. Pa ipak i ove se biljke , sem muškatle, moraju zaštititi od suviše jakog sunca. Biljke koje imaju veliko, čvrsto i kožasto lišće, kao aspidistre, dracene, filadendroni i palme - zadovoljavaju se nešto manjim svetlom, tako da uspevaju i u blizini prozora, a sanseverija uspeva čak i u mračnijem delu sobe.

 

[Nostradamus]

Bez obzira gde je biljka smeštena, treba je lišćem okrenuti uvek prema onoj strani sa koje dolazi svetlo. Džunaste biljke, na kojima je lišće oko stabljike podjednako razmešteno, treba svaki dan drugu stranu okrenuti prema svetlu.

Biljke u saksijama smeštaju se u sobi na same prozore ili na različite stalke. Takvi stalci za cveće izrađuju se obično od kovanog gvožđa i veoma su funkcionalni.

Naročito se lepo mogu ukrasiti prozori koji se ne otvaraju svaki dan, pogotovo ako su dosta široki. Tu se mogu sa strane urediti manje police, viseće korpice napravljene od sasvim tankih letvica itd. pravi mali vrtić u kome biljke veoma lepo izgledaju.