Gajenje i sorte trešnje i višnje

[Nostradamus]

OBLAČINSKA VIŠNJA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline.
Poljoprivredni proizvodači lako razmnožavaju oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba međutim isključiti mogućnost da je i generativni način razmnožavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji oblačinske višnje potiče od toga što ona nije jedan klon već smeša velikog broja klonova. Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom, koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu. Poteškoće koje se javljaju pri eksploataciji oblačinske višnje, se pre svega odnose na neredovne prinose, lošu organizaciju berbe, prevoza i prerade, loš kvalitet sirovine za industrijsku preradu, što je direktna posledica korišćenja neodgovarajuće ambalaže, nestručnog rukovođenja otkupom, i neodogovarajućeg procesa obrade ubranih plodova, čime se stvara neadekvatan poluproizvod i prerađevina za plasman na inostrano tržište.
Drugu grupu problema čini postojanje međusobne konkurencije naših izvoznika na stranom tržištu. Ovo su glavni razlozi, zbog kojih se u većem broju zemalja – velikih proizvođača izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvodnju i preradu od populacije ove višnje. To bi mogao biti vrlo značajan doprinos unapređenju njene proizvodnje. Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujne. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipova. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5 metra. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta. Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka nije zadovoljila. Cveta srednje rano.
Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-20 t/ha). Plod je sitan, loptast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva od 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje se izvozi u zemlje zapadne Evrope, i to kao smrznuta ili konzervisana višnja, i kao koncentrovani sok.

 

[Nostradamus]

UJFEHERTSKA GROZDASTA
Ova mađarska sorta nastala je kao spontani sejanac. Samooplodna je, redovno i dobro rađa. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je okruglasto spljošten, svetlo do tamnocrven, meso sočno i aromatično. Peteljka je duga, s jedne strane crvenkasta. Pogodna je za mehanizovanu berbu, stonu upotrebu i preradu.

ŠUMADINKA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1969. godine, ukrštanjem "kereške" i "hajmanove konzervne". Prorodi u drugoj godini. Zahteva rezidbu zbog izrašenog ogoljavanja grana koje su donele rod. Ima krupan, tamnocrven plod, mase preko 6 gr, glatku i sjajnu pokožicu. Sočno i polučvrsto meso je kiselkastog ukusa i prijatne arome. Poznog je vremena sazrevanja. Veoma je rodna i pogodna i za jelo i preradu. Zbog kvaliteta i rodnosti zaslužuje da se više širi.

 

[Nostradamus]

REKSELE
Potice iz Nemačke i samooplodna je sorta. Zbog ogoljavanja grana zahteva rezidbu. Rađa dobro i redovno. Otporna je prema niskim temperaturama. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je tamnocrven, pokožica tanka, glatka i sjajna. Srednje čvrsto meso je nakiselo i aromatično. Pogodna je za mehanizovanu berbu.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Snežana Malinović,
dipl.inž.voćarstva i vinogradarstva
NEKROZE PLODOVA VIŠNJE
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nekrotična pegavost plodova višnje, ekonomski posmatrano, veoma značajna bolest u nas. Bilo je godina kada se zbog inlenzivne pojave postavljalo pitanje izvođenja ili odustajanja od berbe.
Pre nekoliko godina, uočena je masovna pojava nekrotičnih plodova višnje. Ova pojava ukazala je na jednu neočekivanu, novu mikozu višnje kod nas, čije je prisustvo ostalo nezabeleženo ranije. Tokom sušnih godina bolest se nije pojavljivala, a za vreme kišovitih proleća nekroza plodova višnje ponovo se uočava, opet dosta jakog intenziteta.
Mikroskopiranjem nekrotičnog tkiva obolelih plodova utvrđeno je masovno prisustvo jednoćelijskih konidija karakterističnih za vrste roda Phoma. Ova mikoza predstavlja interesantnu i ekonomski značajnu pojavu. Nekrotična pegavost plodova višnje pojavljuje se u proleće, tokom maja i juna, najpre u vidu manjih, tamno zelenih i vlažnih pega elipsastog oblika. Sve ovo podseća na infekcije izazvane bakterijama.
Daljim razvojem, pege se povećavaju i šire, pokrivajući sve veću površinu tkiva, a često zahvataju i ceo plod. Tada tkivo u okviru pega tamni i izumire (nekrotira) i blago uleže. Početkom juna, u okviru nekrotičnih pega, naročito posle kišovitog perioda, uočavaju se svetlo narandžaste gomilice spora - karakterističan znak kada su u pitanju i druge, slične mikoze voćaka, pa i brojnih zeljastih biljaka.

 

[Nostradamus]

Krajem intenzivnog razvoja nekroze, oboleli plodovi se smežuravaju i suše, kada postaju skoro crne boje. Kao takvi, praktično su izgubljeni za berbu. Utvrdeno je da procenat ovako obolelih plodova, za vreme kišovitog proleća, može dostići i 80% (u pitanju je bila osetljiva sorta Hajmanov rubin). Interesantno je istaći da populacija domaće sorte oblačinske višnje ne oboleva, jer na njoj nisu do sada uočeni simptomi bolesti, te njeno gajenje predstavlja jedan od vidova uspešnog suzbijanja parazita.

Prvo prisustvo nekrotične pegavosti plodova višnje kod nas uočeno je poodavno, na teritoriji južne Srbije. Od tada do danas ova pojava privlačila je ne tako malu pažnju naše naučne i stručne javnosti. Osamdesetih godina prošloga veka masovna nekroza plodova višnje primećena je i rejonu Loznice, gde je prouzrokovala znatne gubitke.

 

[Nostradamus]

Nekrotična pegavost plodova višnje dugo je proučavana.Tokom tih istraživanja utvrđeno je da bakterije prouzrokuju masovnu nekrozu plodova višnje uočenu na terenu. Takođe ukazano je na prisustvo gljive Cotletotrichum gloeosporioides, kao uzročnika antraknoze (nekrotične pegavosti) plodova višnje, ali i prisustvo bakterioza. Literaturni podaci ukazuju da nekrozu plodova višnje mogu prouzrokovati razne vrste gljiva, ali i bakterije. Dakle, nekoliko različitih parazita prouzrokuju isti ili sličan simptom. Koji će se parazit u pojedinim godinama pojaviti, verovatno zavisi od ekoloških činilaca, akumulacije parazitskog potencijala vrste parazita prisutnog u zasadu, osetljivosti sorte i slično.

Zdravstvenom stanju plodova višnje u nas potrebno je i dalje poklanjati potrebnu pažnju, zbog raznih vrsta parazita, utvrđenih proučavanjem etiologije ove bolesti, a i zbog tako jake pojave nekroze plodova i gubitaka koji pri tome nastaju. U prvom redu, trebalo bi nastaviti dalja proučavanja etiologije bolesti i integralne mere borbe, kao i izbor najpovoljnijeg fungicida.

 

[Nostradamus]

Ččinjenicu da razne sorte višnje ne reaguju podjednako prema nekrozi plodova, trebalo bi iskoristiti pri zasnivanju novih zasada višnje.
Slike - Simptomi nekroze cveta i ploda višnje.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

MYZUS CERASI – Crna trešnjina vaš
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Rasprostranjena je u celoj Evropi. Prenosi desetak perzistentnih i neperzistentnih virusa. Primarni domaćin su trešnja i višnja, dok su sekundarni domaćini uglavnom biljke iz porodice Scrophulariaceae, Rubiaceae, Cruciferae.
Prezimi kao zimsko jaje na trešnji ili višnji. U proleće stvara brojne kolonije beskrilnih vašiju na mladim izbojcima i vršnom lišću što prouzrokuje njihovo jako kovrčanje.
Štete mogu biti vrlo velike. Luči obilno mednu rosu koju naseljuju gljive čađavice pa se uvelike smanjuje asimilacija i transpiracija lišća.

 

[Nostradamus]

RHAGOLETIS CERASI – Trešnjina muva
Uzročnik "crvljivosti" trešanja, višanja i najvažnija štetočina tih voćaka. Prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje i manju količinu soka kod višanja. Proširen je u svim našim krajevima.
"Crvljive" trešnje ne mogu se izvoziti, a i prođjna vrednost im je manja. Najveće štete su na ranim trešnjama u područjima odakle se izvoze, i na višnjama jer se dobije manje soka.
Najradije napada srednje i kasne sorte. Održava se i na plodovima divlje trešnje, žutike i srodnih grmova. Prezimi kao lutka u zemljištu u površinskom sloju dubokom 3 – 5 cm.
Nakon što temperatura zemljišta poraste iznad 10°C, lutke dovršavaju preobražaj i sredinom maja, i izleću odrasle muve.
Nakon 7 – 14 dana dopunske ishrane raznim sokovima bilja, kad temperature predu 20°C one počinju ovipoziciju.
Slike 1, 2, 3, 4:
Trešnjina muva - lutka, larva i oštećenja na plodovima.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Jaja polažu najradije u plodove koji su počeli menjati boju i postali mekši i sočniji. Jedna ženka odloži 20 – 80 jaja. Ona su uložena u džepić napravljen leglicom ženke u plodu. Na tom mestu plod omekša i podložan je truljenju. U jednom plodu može biti veliki broj jaja, ali obično se razvije samo jedna larva. Razvoj jaja traje 6 – 10 dana i larva prodire dublje u plod sve do koštice.

Razvoj larve završava za dvadesetak dana i spušta se na zemlju i tamo se učauri i tako prezimi te u proleće iz dela lutke izleće odrasli oblik, a manji deo lutaka prezimi još jednu ili čak 2 zime. Zaraza trešnjinom muvom u idućoj godini može se smanjiti potpunim obiranjem voćaka, čime se unište larve u plodovima, te uništavanjem divljih trešanja.

 

[Nostradamus]

Jesenjom ili zimskom obradom zemljišta ispod trešanja uništava se deo lutaka trešnjine muve, ipak osnovna mera zaštite od trešnjine muve je primena insekticida. Za uspeh je presudna pravovremena primena. Rokovi tretiranja mogu se odrediti:
a) Pregledom napretka razvoja lutaka u zemljištu u proleće može se utvrditi datum izletanja muve. Lutke se pripreme tako da se prethodnog leta pod kavez na zemljište stavi dosta "crvljivih" trešanja.
b) Ulovom muva na lepljive žute ploče ili u lovke u kojima se nalazi neki atraktant (amonijv stearat, hidrolizirani proteini) koje privlače te muve, prati se dinamika pojave muva.
c) Pregledom plodova na brojnost i stepen razvoja jaja u njima takođe se može odrediti optimalni rok tretiranja.
Tamo gde nema mogućnosti za precizno određivanje roka tretiranja, ono se provodi kad 50 % plodova izgubi zelenkastu boju i počinje žuteti ili rumeniti. Mogu se primijeniti žuti kartoni, osim za određivanje optimalnog roka tretiranja i za suzbijanje metodom "privuci i ubi" prikladni su i kombinovani vizualnoolfaktorni mamci.