Gajenje i sorte trešnje i višnje

[Nostradamus]

BURLAT
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Francuska sorta, trešnje sazreva krajem druge nedjelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim delom. Kao rana trešnja u vreme zrenja nije podložan napadu trešnjine muve. Sorta je delimično samoplodana i oprašuje se takođe sa drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su Van, Stela, Lionska rana i Suvenir. Može se uzgajati na blago-kiselim zemljištima.

 

[Nostradamus]

STELA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Samooplodna kanadska sorta, srednje ranog cvjetanja. Sazreva sredinom četvrte nedjelje zrenja trešnje.

 

[Nostradamus]

ASENOVA RANA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nastala je ukrštanjem Droganove žute (Drogan's Yelow) sa Majovom ranom 1974. godine.

 

[Nostradamus]

ČARNA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stvorena je ukrštanjem sorte Majova sa sortom Šeken Bigaro (Shrecken Bigarreau) 1974. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku a za sortu je prizanta 1988. godine.

 

[Nostradamus]

VIGRED
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nova sorta trešnje pod imenom "Vigred" selekcionirana je Sloveniji. Nasatla je ukrštanjem sorti Germersdorfer x Burlat. Ova sorta zaslužuje pažnju zbog svojih izvarednih odlika i jedna je od glavnih sorti slovenskog voćnog izbora za trešnje.
Rast nove sorte jest srednje bujan, donekle raširen, grane lijepo obrastaju. Cveta srednje kasno i obilno, a u nepovoljnim vremenskim uslovima cvatnja kasni. Cvet je velik, a takav je i list. Ima odličnu rodnost, a dozoreva u trećoj trešnjinoj nedelji. Plod je velik, srcolik, težak od 7 – 10 grama. Plod je slijedećih dimenzija: visina 24 mm, širina 22 mm i deblina 26 mm. Kožica ploda je žarko do tamno crvene boje, blista se, a meso je čvrsto i lepo se odvaja od koštice, koja je sitna. Plod ima srednje dugu peteljku. Prilikom višegodišnjeg uzastopnog ocenjivanja ploda, ova sorta dobila je odlične ocene.
Vigred je sorta vrlo otporna na uobičajene bolesti, a u poređenju s ostalim sortama nije osjetljiva na mraz. Plodovi su otporni na pucanje i dobro se skladište.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pored navedenih sorti trešnje postoji još mnogo intodukovanih kako kod nas tako i u zemljama u okruženju. Navešćemo još neke: Germerzdorfska, Vega, Stark hardi džajent, Melitopoljska crna, Samberst, Samberst, Imperijal, Kompakt van, Lambert, Durone nero, Napoleonka, Popovka, Kasinova rana, Denisenova žuta, Kraljica trga i dr.

 

[Nostradamus]

VIŠNJA I ZDRAVLJE
Hemijski sastav, odnosno tehnološke osobine plodova višnje, zavisne su od sorte, zatim od stepena zrelosti i vremenskih uslova za vreme dozrevanja plodova. U proseku, plodovi višnje sadrže oko 83 do 85% vode izmedu 15 i 17% suve materije. Najviše sadrže ukupnog šecera oko 10%, od čega na invertni šećer otpada 9%. Kiseline u proseku sadrže 1,9%, dok mineralnih materija sadrži oko 0,6%. Sadržaj vitamina C se kreće od 21 do 60 mg/%, što najviše zavisi od osobine pojedine sorte.

USLOVI GAJENJA VIŠNJE

Višnja se ubraja u red najcenjenijeg voća, uglavnom u industrijskoj preradi.
Njezini aromatični plodovi su vrlo pogodni za spravljanje raznovrsnih prerađevina (kompot, sokovi rakija-višnjevača i dr.). Osim toga, pojedine sorte višnje su pogodne i za upotrebu u svežem stanju, što im značajno može povećati vrednost.
U našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila, zavisno od klimatskih uslova i bioloških osobina sorte. Oprašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. Za hektar višnjika potrebno je 4-6 košnica.
Vreme dozrevanja višanja zavisi od bioloških osobina sorte i vremenskih uslova tokom dozrevanja. U našim klimatskim uslovima to je vreme od sredine do kraja juna.
Stablo plemenitih sorti višanja dožive 25 do 30 godina, dok pojedinačna stabla i do 50 godina. Višnja stupa u rod u trećoj godini nakon sadnje, dajući rod od 0,6 do 6 kg po stablu, zavisno od bioloških osobina sorte. U razdoblju od četvrte do šeste godine daje rod od 5 do 30 kg, od sedme do desete godine od 10 do 60 kg, od jedanaeste do petnaeste od 20 do 100 kg i posle petnaeste godine daje urod od 30 do 150 kg.
Višnja za uspešan rast, razvoj, redovnu i obilnu rodnost zahteva odgovarajuće uslove, a to su;

 

[Nostradamus]

klimatski uslovi, položaj i zemljište.
U pogledu klimatskih uslova višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. Cvet višnje je dosta otporan na kasno prolećne mrazeve za razliku od drugih voćnih vrsta. Može se gajati i u sušnim područjima, s padavinama od 400 do 500 mm godišnje.
Zbog ranog dozrevanaja plodova višnje, pre nastupa sušnog perioda, nije neophodno navodnjavanje.
Višnja je u pogledu položaja i zemljišta vrlo skromna voćka, tako da se uspešno može gajati na svim položajima. Ipak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni položaji. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku.
Može se uspešno gajati na gotovo svim, osim na previše vlažnim i teškim zemljištima. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači, karbonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti.
Korenov sistem ne prodire duboko u zemljište. Osnovna masa korena nalazi se na dubini od 40 do 80 cm. U širinu se prostire izvan opsega krošnje. Krošnja je različite bujnosti i oblika a najviše zavisi od sorte. Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.

 

[Nostradamus]

Pre sadnje u zemljište treba rigolovanjem (duboko oranje 40-60 cm) uneti u proseku oko 30 do 40 tona stajnjaka i 1.000-1.700 kg kompleksnog PK (fosfor-kalijum) đubriva, formulacije 0:15:30. Uzimanjem uzoraka i hemijske analize zemljiša, odnosno snabdevenošću pojedinim hranjivima, možemo precizno odrediti količinu unosa mineralnih đubriva.
Ukoliko se ne sprovede mera rigolovanja potrebno je iskopati rupe oko 60 cm široke i oko 50 cm duboke.
U periodu pune rodnosti treba svake jeseni đubriti sa 800 do 1.200 kg/ha, ili 2 do 2,5 kg po stablu kompleksnim mineralnim đubrivima NPK, čiji je odnos 10:12:26, posle čega zemljište treba zaorati. Rano u proleće, pak višnje pođubriti sa KAN-om sa 2 kg po stablu. Izmedu redova stvara se sponatana korovska flora, koja se tanjiračom zaorava i unosi u zemljište.
Razmak sadnje izmedu reda i u redu zavisi od sorte, podloge, sistema gajenja, plodnosti zemljišta i načina berbe (ručno ili mašinski- trešenjem). Za naše prilike razmak između redova je 5 metara a u redu 4 metra. U ovakvom sklopu višnjika (5x4 m) moguće je berbu obaviti i mašinski-trešenjem. Ako se radi o plodu višnje za industrijsku preradu, onda se podrazumeva da se berba plodova obavlja mašinski- trešenjem (90-120 otresenih stabala u jednom satu). Znači, na jednom hektaru površine potrebno je oko 500 sadnica višnje. Razmaci sadnje takođe mogu biti od 6x5 do 4x2,5 metara. Na taj način po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica. Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja isplati. Takođe, rezidba i berba su lakše, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.

 

[Nostradamus]

U Srbiji godišnje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona višnje. Prosečan prinos po stablu je osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. To je veoma malo, jer se smatra da je optimalan rod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su "oblačinska", uglavnom kao izdanačka i spontano raširena "cigančica". Ostalo su krupnoplode ("hajmanova konzervna", "reksele", "šumadinka"), kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manje zastupljene.
Najčešće se formira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko vreteno. Razmaci sadnje su od 6x5 do 4x2,5 metara. Po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica. Gajenjem novih sorti i primenom odgovarajuće agrotehnike mogu se postići znatno bolji rezultati. U poslednje vreme preporučuje se uvođenje u proizvodnju novih sistema gajenja, odnosno izbor odgovarajuce kombinacije sorte i podloge, razmaka sadnje i uzgojnog oblika.

 

[Nostradamus]

Ispitivanja stručnjaka Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku (dr Milisava Mitrovića, dipl. inž. Miladina Blagojevića i dipl. inž. Sanje Radičević) u proizvodnom zasadu višnje podignutom jednogodišnjim sadnicama s prevremenim grančicama, zastupljene su "šumadinka", "reksele" i "ujfehertska grozdasta" potvrđuju te činjenice.
Višnje su posađene su na četiri metra međurednog razmaka, a u redu na 1,5 i dva metra. To znači da po hektaru ima 1. 666, odnosno 1250 stabala. Kalemljene su na podlogu "kolt" i formirane kao vitko vreteno. Visina debla je 40 cm.
Tokom ispitivanja primenjena je uobičajena, kvalitetna i pravovremena agrotehnika. Uočeno je da su sve tri sorte veoma rodne i da imaju krupne plodove odličnog kvaliteta. Po bujnosti su bile slične, ali su se razlikovale po rodnom potencijalu, što se odrazilo na prinos. Veći rod po stablu davale su kada je rastojanje u redu bilo dva metra. Međutim, kada se taj rod pomnoži s brojem stabala po hektaru, dobijaju se drukčiji rezultati. U tom slučaju, pri rastojanju od metar i po u redu prinosi su veći nego ako je ono dva metra.
Na dva metra rednog rastojanja prosečan prinos "šumadinke" bio je 31,8, a na metar i po 34.4 tone po hektaru. Ovo je, istovremeno, najveći ostvaren prinos u svim kombinacijama sorta razmaci sadnje. Prosečna masa ploda bila je 7,48, odnosno 7,40 grama, što je gotovo zanemarljiva razlika i potvrda izuzetnog kvaliteta višnje. To znači da povećanje prinosa ne mora da bude na štetu kvaliteta. Naprotiv, pri punoj agrotehnici prinos i masa plodova mogu da budu direktno zavisni.
Rod "rekselea" i "ujfehertske grozdaste" je nešto manji u poređenju s "šumadinkom", preko 20 tona po hektaru. I one su dale veće prinose po jedinici površine pri manjem razmaku u redu, "reksele" 26,4, a "ujfehertska grozdasta" 28,6 tona po hektaru. Masa plodova je od 6,07 do 6,45 grama, što takođe potvrđuje odličan kvalitet. Inače, tokom ispitivanja, jedne godine oštećenja od poznih prolećnih mrazeva bila su 18-30 %. Kada bi se ovo uzelo u obzir, rod višnje bio bi veći.