Gajenje i sorte trešnje i višnje

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
USLOVI GAJENJA TREŠNJE
Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C. Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.

 

[Nostradamus]

rešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.

 

[Nostradamus]

OPRAŠIVANJE TREŠNJE

Često zbunjuje činjenica da zdrava stabla prelepog izgleda i sa obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Kao i uvek, za to postoji više od jednog objašnjenja. Kada se sve stavi na stranu ostaje samo jedno veoma važno pitanje koje treba razmotriti, a to je oprašivanje. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa.

Kod trešnje je prisutna homomorfična i monofaktorijalna gametofitna samokompatibilnost koja je kontrolisana Slokusom sa multipnim alelima. Drugim rečima, ako polenovo zrno nosi S alel koji se takođe nalazi u somatskommaterinskom tkivu tučka, zrno neće rasti; ukoliko se S-alel razlikuje od onog u materinskom tkivu polenovo zrno će klijati i razviti polenovu cevčicu sa muškim jedrom koje će dovesti do oplodnje. Na osnovu ove činjenice, sve trešnje se svrstavaju u takozvane polen inkompatibilne grupe. Prvobitno je identifikovano šest grupa S alela, što praktično čini 15 različitih grupa. Zapravo, do 2000. godine prijavljeno je samo deset grupa sa svojim specifičnim S alelima. Sorte koje pripadaju nultoj grupi su univerzalni oprašivači, kompatibilni sa većinom sorti iz drugih grupa.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

 

[Nostradamus]

SORTE TREŠANJA

Trešnje su oduvek bile opis vane kao «cenjeno» voće visoke vrednosti. Velike su mogućnosti za poboljšanje ekonomike proizvodnje trešnje uvođenjem u voćarsku proizvodnju nekih novih sorti koje su veoma dobro prihvaćene od strane potrošača.

Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz, Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama (Gisela 5) radanju trešnje već drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorta su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru. Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom

 

[Nostradamus]

BING
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte Van i Rainier.

 

[Nostradamus]

LAPINS
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome.
Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šecera.

 

[Nostradamus]

SUMMIT
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ovo je sorta sa veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma krupni, srčastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim. Relativno dobro podnosi niske temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave bakterijskog sušenja prouzrokovanog Pseudomonas siringae. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena sazrevanja.

 

[Nostradamus]

REGINA
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.

 

[Nostradamus]

EARLY BIGI (RANA BIGI)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Proizveo ju je selekcioner P. Argot u Francuskoj. U proizvodnju je puštena prvi put 1998. godine. Vrlo je rana sorta, a preporučujemo se gde postoje uslovi za vrlo rano sazrjevanje. Ova vrlo rana sorta dozreva 2 do 5 dana pre, prije cenjene vrlo rane sorte Burlat i njezina klona Burlat C1, a to bi bilo oko 20. maja. Sorta razvija vrlo bujna stabla sa širokim krošnjama, s velikom obrastajućom rodnom površinom. Osim velike bujnosti, rano ulazi u produktivno doba i daje redovne i visoke prinose. Cveta kasno. Sorta se ne može oploditi sopstvenim polenom, tj. nije samooplodna već se oplođuje polenom sorti Burlat, Lapinsa i Sweewt heart. Plod je veliki, prosečna masa ploda iznosi od 9 do 10 grama. Oblik je okruglasto plosnatog a kožica mu je crvena. Meso je čvrsto, crvene boje, slatkog do slatko-kiselkastog ukusa. Plodovi dozrevaju vrlo rano ali ne jednolično, pa berbu treba sprovesti u tri navrata. Inače su plodovi srednje osjetljivi na pucanje kožice i mesa, ako u vreme dozrevanja, odnosno bubrenja ćelija učestalije padaju kiše.

 

[Nostradamus]

ENRICA (ENRIKA)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sortu je uzgajio istaknuti talijanski selekcionar i stručnjak za trešnju prof. dr. G. Bargioni na Institutu za voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997. godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana poslije sorte Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto, crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje. Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica na plodu