Francuska

[crvendac_011]

Nema skijanja bez Alpa!

Nema skijanja bez Alpa!

Jelena SUBIN | 09. decembar 2010. 12:50 | Večernje novosti

Sa najmodernijim skijaškim centrima, Francuska i ove zime čeka hiljade turista iz cele Evrope. Dominira dolina Morijen. Pogodno za porodice



KADA neko pomene raj za skijaše, odmah se pomisli na francuske Alpe.
Zemlja u kojoj se proizvodi više od 370 vrsta sireva, u kojoj svako hvali svoju regiju i penušava vina, spremna je da i ove zime prihvati i ugosti najveći broj skijaša iz cele Evrope. I dok najpoznatije planinske doline već imaju ”svoje” skijaše, Alpi su ”izrodili” još nekoliko lepo ušuškanih i romantičnih skijališta, koji mogu u potpunosti da zadovolje apetite i najzahtevnijih ljubitelja zimskih sportova.

Među njima, prva na listi jeste dolina Morijen. Autentičan duh Francuske, uz samu granicu sa Italijom, probudiće maštu kako vrhunskim skijašima, tako i deci i početnicima. Ovaj, uglavnom, porodični rizort osim dobrim stazama turiste privlači i izuzetno povoljnim cenama.
PROBLEMI sa stazama u Francuskoj gotovo da ne postoje. Sve su vrhunski ”ispeglane”, a na mestima na kojima je malo snega, što nije česta pojava, ski-centri su obezbedili prskalice sa veštačkim snegom. Ništa nije prepušteno slučaju, i sve je urađeno kako bi borderi i skijaši uživali.

Dolinu Morijen najviše posećuju porodice, jer su vanskijaške aktivnosti raznovrsne, naročito za decu. Od škole skijanja, obdaništa, igrališta i animatora do raznih radionica u kojima se najmlađi zabavljaju. Postoje staze za motorne sanke, a prelepu prirodu Savoje turisti mogu da posmatraju iz vazduha - iz paraglajdera. Ljubitelji leda imaju na raspolaganju klizališta, ali mogu i da se penju uz zaleđene vodopade.
NEDALEKO odatle (u Francuskoj su sva skijališta relativno blizu, zbog izuzetno dobro organizovanog prevoza) nalazi se i jedan od najvećih ski-centara Le Sibel. Sa više od 300 kilometara staza obuhvaćeno je šest oblasti: Sent Kolomban, Vilard, La Tosuar, Sent Sorlin d’Arve, Sent Žan d’Arve i Le Botijer. Le Sibel u suštini čine četiri skijališta, koja su povezana u veliki ski-centar.

Francuzi su se svojski trudili da svoj hedonizam prenesu i na turiste. Planinski kafići, uređene barake i male drvene kuće su bezmalo na svakom koraku. Tu se, po povoljnim cenama, može napraviti predah od skijanja.
SKIJALIŠTE Le Sibel karakteristično je po svoja tri šiljka, koja čine vrh Le Aguvil d’Arve (3.510 m). Smeštaj u ovoj oblasti vrhunskog je kvaliteta. Apartmani su izuzetno prostrani, uglavnom četvorokrevetni, šestokrevetni i osmokrevetni sa kuhinjom i kupatilom. Pojedini apartmani imaju i dva kupatila. Većina hotela i apartmana u svom sklopu ima bazen, saunu i đakuzi.
Le Sibel, za razliku od drugih širom Alpa, nema visokih zgrada. Ovde su građeni niski objekti, u kamenu i drvetu. Sve to doprinosi lepoti i toploti ovog mesta. Ono što je najbitnije za skijaše jesu žičare. Na njima nema gužvi, i sve funkcioniše skoro besprekorno. U ovom ski-centru nema gondola, ali žičare uspevaju da zadovolje dnevne potrebe.
I DOK Francuska svojim šarmom privlači i sebično čuva turiste, pravi ljubitelji skijanja složiće se u jednom: nema skijanja dok se štap ne zabode u francuske Alpe.

KAKO STIĆI
DOLINA Morijen je na samo dva sata od aerodroma Sent Egziperi u Lionu i od Grenobla. Ukoliko neko krene automobilom, putevi D 1006 i A43 vode do ovog skijališta. Postoji mogućnost da ovde doputujete i vozom.

INFO
* MORIJEN: Sedmodnevni smeštaj u apartmanu i šestodnevni ski-pas koštaju oko 200 evra.
* POSTOJE dva snoubord parka i 105 staza. Od toga, 21 zelena, 43 plavie staze, 37 crvenih i četiri crne.

 

[PYC]

NICA


Autor: Bojan Lazarević-Moravac

​

Nica ( na francuskom Nice, na lokalnom ničkom i oksitanskom Nissa ili Niça, na italijanskom Nizza) je grad na jugu Francuske na obali Mediterana u regionu Alpe – Azurna obala ( Alpes- Cote d’Azur ). Sa oko 347 000 stanovnika Nica je peti grad Francuske i drugi grad Azurne obale posle Marselja.

Smeštena samo 30 tak kilometara od italijanske granice, okružena planinama i morem, Nica obiluje prirodnim lepotama koje privlače turiste sa svih strana sveta, kojih ovde ima oko 4 miliona godišnje.

Grad se nalazi na kraju Zaliva Andjela ( fr. baie des Anges ), naslonjen na okolna brda koja su zapravo okrajak francuskih Alpa. Najpoznatije među njima je svakako brdo na kome se je Nica nastala - Brdo tvrđave. Ovde se nekada nalazila tvrđava koju je potpuno uništio prilikom opsade francuski kralj Luj 14 u drugoj polovini 17 veka. Sa ovog brda pruža se predivan pogled na Stari Grad, okolne planinske masive i na gradsku luku.

Drugo brdo koje treba pomenuti je Simiez (fr Cimiez ), na kome se nalazi Manastir Simieza iz 9 veka (fr. Monastere de Cimiez). Manastirom preovlađuje crkva Notre-Dame-de-l'Assomption sagrađena u 15 veku kao i manastirski vrt sa koga se pruža pogled na novi deo Nice i reku Pajon ( fr. Paillon ) koja je većim delom godine bez vode zbog suša. Na ovom brdu se nalaze i tragovi rimske civilizacije, a najočuvaniji među njima je Rimsko kupalište Simije (fr. Thermes romains de Cimiez).

U 12 veku grad je bio pod vlašću spanskog kneza Rajmonda- Berengera Trećeg (fr. Raimond –Béreger III ). Početkom 13 veka Nicom vlada Alfonso Prvi, kralj Barselone, i u tom periodu grad biva podeljen na dva dela, na « provincijalni » tj deo koji je bio blizak kneževini « Compte de Provence » Alfonsa Prvog i onaj drugi deo koji je pripadao italijanskoj Đenovi. 1229 godine Rajmon Berenger Peti, sin španskog gospodara Alfonsa Drugog, sa svojom vojskom pokorava Đenovljane i grad ponovo biva ujedinjen, naravno pod vlašću Španaca. Od 1324 godine grad je pod vlašću Roberta od Anzuja kralja Napolija i Provincije. 30 godina kasnije grad biva pogođen epidemijom kuge koja prepolovljava broj stanovnika na oko 6000. Gradom nesto kasnije vlada italijanska kraljevska porodica Grimaldi, da bi oko 1400 godine Anzuji ponovo uzeli vlast.
Od 1500 godine grad je preživljavao teške trenutke svoje istorije pod vlašću Šarla 3 od Savoje ( fr. Charles III de Savoie) zbog rata između kralja Francuske Franca Prvog i Karla Petog Hazburga.
Od 1553 godine Nicom vlada Savojski vojvoda Emanuel Fibert, koga nasleđuje sin Karl Emanuel od Savoje. Tokom vladavine ove familije, Kneževina Savoja ulazi u savez sa Francuskom. Krajem 17 veka savez se raskida a Francuzi pod krunom Luja 14 osvajaju Savojsku knezevinu. 1730 godine Šarl Emanuel III od Savoje ulazi u savez protiv Francuske kraljevine, a ratom biva zahvaćen i grad Nica.
Krajem 18 veka Nica je pripadala Francuskoj ali je bila pod jakim uticajem italijanskog Torina. Nakon sto je Napoleon Prvi pao sa vlasti 1814 godine, Nica ulazi u sastav Kraljevine Sardinije.
Francuska je 1860 godine prisvojila Nicu. Na gradskim izborima iste godine pobedili su Đuzepe Garibaldi i Šarl Lorenti Robodi, koji su se oštro protivili francuskoj aneksiji grada. Usledilo je referendum na kome je 83 posto građana glasalo za ujedinjenje za Francuskom, a grad je i zvanično postao deo Francuske 14 juna 1860.

Arhitektura Nice je raznolika. Starim gradom preovladjuju tesne mediteranske ulice, zbijene zgrade jarkih boja sa drvenim kapcima. Na okolnim brdima su rezidencije i vile bogatijeg sloja dok novom delu grada preovladjuju tipicne zgrade novijeg doba.

Grad obiluje verskim objektima od kojih svakako treba spomenuti već prethodno pomenutu Crkvu Notre-Dame de Cimiez koja je i najstarija u gradu, sagrađena 1450 godine, a rekonstrisana u 17 i 19 veku. Pored crkava u gradu dominiraju italijanske barokne verske škole, medju kojima je najpoznatija Saint Jacques le Majeur sagradjena na početku 17 veka. Prisutnost drugih naroda i kultura u gradu stvara potrebu za podizanjem novih svetilišta. 1859 godine sagrađena je prva ruska pravoslavna crkva, koja vremenom postaje premala za potrebe mnogobrojnih ruskih emigranata, koji 1903 godine počinju gradnju crkve Svetog Nikole. Crkva je završena devet godina kasnije, a podignuta je na mestu smrti ruskog carevica Nikolaja Aleksadrovica Romanova po kome je ulica u kojoj se crkva nalazi dobila ime “Tzarevich”.
Pored Rusa , u 19 veku Englezi su bili česti gosti Nice, pa je tako sagrađena i jedna crkva u tipičnom gotskom stilu. Crkva je sagradjena po uzoru na kembridzsku King’s Ciollege Chapel (Cambridge).​

Nički jezik je dijalekat oksitanskog koji se govori na jugu Francuske, u Monaku, i nekim delovima Italije i Španije. Oksitanci su zapravo narod Južne Evrope koji je spletom istorijskih dogadjaja asimilovan u francusku, špansku i italijansku naciju. Danas se Oksitanija u Francuskoj podrazumeva samo kao posebno kulturno i jezicko podneblje.

crkva i manastir Notre-Dame de Cimiez

ruska pravoslavna crkva Sveti Nikola

I na kraju kulinarski specijalitet Nice : Ono sto je gibanica za Moravac, to je Socca za Nicu, karaktristična je za ovaj deo Francuske i za susedni deo Italije – Leguriju odakle zapravo i potiče. Socca se pravi od brašna na bazi Lebleblije- mahunaste biljke iz familije bobova.

 

[crvendac_011]

Palata postaje mjesto za zabave

Palata postaje mjesto za zabave

Datum: 02.03.2011 13:00
Autor: Dojče vele



Hiljade turista koji drhte na hladnoći i čekaju na starom, kamenom popločenom dvorištu palate Versaj. Dom francuske monarhije od vremena Luja Četrnaestog, Versaj je spomenik kraljevskih razmjera. Uskoro, ovo bi mjesto moglo da postane poznato i kao luksuzni hotel s pet zvjezdica.

Mikael Ošam zamjenik je upravnika Palate. On otvara prednja ulazna vrata budućeg luksuznog hotela. To je velelepna, ali pomalo propala zgrada, stotinjak metara udaljena od glavne zgrade. Poznata pod imenom Hotel du Grand Controle, zgrada je izgrađena 1680, da bi služila kao službene prostorije i dom kraljevskom rizničaru.
Tokom Francuske revolucije, zajedno s ostatkom Versaja, zgrada je bila evakuisana.
- Dijelovi zidova ovdje se potpuno osipaju. Mnogi su dijelovi ove palate u vrlo oštećenom stanju. Jako nam je teško, jer naš je zadatak da spasimo ovu kulturnu zaostavštinu - žali se Ošam.
Obnova će koštati sedam miliona dolara. Ošam kaže da Palata tog novca nema:
- Kad stojite ovdje u sobi i otvorite prozor, onda imate prelijep pogled. Odavde se vidi "Oranžeri". A možete vidjeti i sam dvorac.
"Oranžeri" je staklenik u kojem je Luj Četrnaesti tokom zimskih mjeseci držao svojih 1.700 stabala narandži i palmi. Cijena noćenja i ovakvog pogleda počinje sa oko 600 dolara. Postotak od zarade dobijaće i Versajska palata.
Luj Grer vodi ovaj projekt za belgijsku hotelsku firmu Ivdž International:
- To je prilično nova ideja u Francuskoj i nije jednostavno dobiti pravo za pokretanje ovakvog projekta - pretvaranje istorijskog spomenka ove kategorije u jedan ekonomski projekat.
U Francuskoj je do sada bila prava rijetkost da se dio dragocjenog javnog nasljeđa preda privatnoj firmi u ruke. Ni sada nisu svi oduševljeni ovom idejom. Ali na ulicama Versaja ljudi su zadovoljni, kaže Deniz Mose:
- Prvo me iznenadilo. Ali ako nemamo novaca za obnovu, bolje ovako nego da sve pustimo da propada.
U blizini palate Serž Besije, vlasnik knjižare, smatra da će novi hotel biti prekrasno mjesto za noćenja, ali i za posebna slavlja. To se uostalom odlično uklapa u ambijent: slavlja i zabave su dio versajske tradicije:
- Luj Četrnaesti nikad se nije umorio organizujući bogata slavlja i gozbe, da bi pokazao da je on "Kralj sunce", te da bi ga svi obožavali - kaže Besije.

Gozbe
Sljedećeg proljeća, kada hotel bude gotov, njegovi gosti moći će oživjeti gozbe, piti šampanjac i šetati vrtovima Versaja, prvi put poslije 200 godina.

Priredio: Milenko Kindl
Glas Srpske

 

[crvendac_011]

Kako je Dizni pobedio Platona

BELEŠKE S PUTA: DIZNILEND POKRAJ PARIZA

Kako je Dizni pobedio Platona

Diznilend, najsavršenija država na tri kontinenta, sastavljena od nekoliko gradova, a najpoznatiji stanovnik joj je miš


Prvo „zdanje” na koje posetilac nailazi je čuveni hotel



Platon, Mor i Kampanela zaista nemaju nikakve veze sa Volt Diznijem. Dok su čuveni filozofi samo zamišljali idealnu državu, Dizni je uspeo da je napravi. To mu je pošlo za rukom 1955. godine u Los Anđelesu, a taj Diznilend koštao je 17 miliona dolara i bio je mnogo skromniji od onoga u koji danas rado dolaze turisti. Svako ko je posetio ovu „zemlju” reći će da je zaista bio u bajci. Međutim, ondašnji novinari nisu bili oduševljeni. Štaviše, negativne kritike pretile su da osujete Diznija u njegovoj nameri. Međutim, iako neslavni početak nije predvideo sjajnu budućnost do danas su izgrađena još tri Diznilenda i to na Floridi, u Tokiju i Parizu.
Nama najbliži, francuski Diznilend, nalazi se u predgrađu Pariza na oko pola sata vožnje vozom od centra grada. Evropska zemlja bajki sastoji se iz dve „republike”, odnosno od Diznilend parka i Diznijevog studija.
Kako se ne biste našli u zemlji čuda poput Alise, najbolje je na samom startu uzeti u ruku mapu. Ona će svakog gosta najsigurnije sprovesti od glavne ulice, koja je pokrivena pločicama na kojima je urezana Mikijeva silueta i imena posetilaca, do željenog mesta. Sasvim slučajno, potpisnik ovih redovao nagazio je na onu pločicu u čije je središte bilo ugravirano ime izvesnog Milorada iz Beograda.
Prvo „zdanje” na koje posetilac nailazi je čuveni hotel. Oni koji su tamo odseli svedoče da ja svaka soba uređena po motivima iz bajki, a da ih je tokom doručka uveseljavala mnogobrojna Diznijeva družina. U istoj ulici u kojoj je hotel nalaze se kućice nalik onima iz crtanih filmova. U njima su smeštene prodavnice suvenira, poslastičarnice, restorani i kafei. Naravno, i u njima je sve u znaku najpoznatijeg miša na svetu.
Ono što je Las Vegas za Ameriku, to je Diznijev park za Diznilend – zemlja zabave! I u njoj znatiželjnik može da prošeta kroz četiri najrazličitija grada: Zemlja avanture,Zemlja mašte,Zemlja budućnosti (izvan granica) i Zemlja istraživača..
Najmlađima svakako je najzanimljiviji „grad mašte”. Ovo je bez sumnje najsrećnije mesto u Diznilendu, jersu u njemu oživljene bajke po kojima su snimljeni Diznijevi klasični crtani filmovi. Njeni stanovnici su Zvončica, Petar Pan, Alisa... Od znamenitosti ovog grada izdvajaju se dvorac Uspavane lepotice i dvorište Alise, a umesto taksijem turisti se mogu provozati u džinovskim šoljama za čaj.
Oni koji vole ozbiljnije priče avanturu će pronaći u „gradu istraživača”. Tu se možeproći putem Indijane Džons ili pogledati koliko su blaga oteli pirati sa Kariba.
Neustrašivi svoju hrabrost mogu da testiraju u Kući straha. Ona se nalazi na Divljem zapadu, odnosno u „gradu van granica”. Tamo se turisti mogu provozati „propadajućim” liftom, a onda krenuti u vožnju u kojoj će videti kako klavir sam svira, kako se kostur pomera bez ijednog mišića... Jedna od najuzbudljivijih avantura ove zemlje je vožnja po Planini gromova. Ukoliko ovo za posetioca bude veliki zalogaj i noge počnu da mu klecaju može da se odmori vozeći se parobrodom po jezercetu.
Prelaz iz prošlosti u budućnost za nekoliko metara moguć je u Zemlji istraživača. Ovde se ne plaća da bi se otišlo u svemir. Najpoznatija avantura zove se Svemirska planina i tokom Misije 2 – tako se neverovatnom brzinom čovek vine u zvezde i vrati nazad.U sastavu parka nalaze se vozići, začarana Snežanina šuma, zamak iz bajke, letelice, svemirski brodovi, gusarske pećine...
Druga republika, odnosno Diznijev studio, je manja i u njoj su sve vožnje vezane za igrane filmove. Takođe, tu se nalazi i bioskop, u kome će vam tokom projekcije filma protrčati miševi preko nogu. Naravno – kobajagi.
Istina, na ulasku u većinu zabavnih celina posetilac mora da stane u red, ali dovoljno je reći da vredi svaki minut čekanja.A u obe republike igraju se ulične predstave u kojima uveče glavnom ulicom prolazipovorka Diznijevih junaka.
Ulaz u Diznilend (ako se ide preko agencije koja mora da plati parking) staje 40 evra. Kafa, hrana i piće skuplji su skoro dva puta više nego na drugim mestima u Parizu. Suveniri poput kačketa sa Šiljinim likom ili šeširi pirata sa Kariba mogu se pazariti za 15 evra, a čaše sa Diznijevim junacima za četiri evra.
I tako je, bez mnogo filozofije Volt Dizni stvorio najsavršeniju državu na čijem čelu nije ni kralj ni vojnik, nego – miš. Miki Maus.

Višnja Dugalić
Objavljeno: 17.04.2011.
Izvor: Politika

 

[crvendac_011]

Beleška s puta: Dvorci iz doline Loare

BELEŠKA S PUTA: DVORCI IZ DOLINE LOARE

Tu se živelo baš kraljevski…

Zajedničko kamenim tvrđavama su visoke zidine, mnoštvo prostranih soba, lavirint hodnika, široka ali i strma stepeništa prekrasni parkovi, fontane i jezerca




Mističnost koja prožima sve priče, počev od onih o moćnoj dinastiji Meroving preko Luja XIdo Katarine Mediči i burnom životu po francuskim dvorovima bila je ideja vodilja na putu dolinom Loare. S obe strane široke reke, kao nemi svedoci davno prohujalih vremena, danas gizdavo stoji 57 čudesnih zamkova pleneći svojom lepotom i grandioznošću. I svi su pod kapom Uneska.
Putujući živopisnim predelom koji je delimično unazad „oblikovalo” više od pedeset generacija zemljoposednika i seljaka, opredelila sam se da obiđem one bliže Parizu. Putokazi su me vodili ka dvorcima Šenonso, Ševerni, Vilandri, Amboaz i Šambor.

Šta je zajedničko svim tim kamenim tvrđavama, pod čijim su krovovima živele krunisane glave i bogata vlastela, deleći komfor i lagodnost življenja sa nacifranim damama i njihovim potomcima? Visoke zidine, mnoštvo prostranih soba, lavirint hodnika, široka ali i strma stepeništa, bezbroj velikih ali i uzanih prozora, obavezni dekorativni kamini i dobro opremljene kuhinje, skup nameštaj, gomila slika, a okolo njih brižljivo negovani travnjaci i parkovi, vrtovi i bašte sa neverovatnom maštom i umećem. I po ovom poslednjem, svi se slažu, bez premca je dvorac Vilandri. Divljenje izaziva ne samo zbog toga kako je briljantno izrežiran (na tri nivoa podeljen je na sektor muzike, ljubavi, kuhinje, arome sa fontanama, jezercima, česmama, veštačkim potocima...), već i po čitavom spektru boja vešto raspoređenog cveća (povrća) i zimzelenog rastinja. Geometrijski isparcelisan i koloritno dekorisan neodoljivo podseća na najfiniju kutiju za nakit.

Zamak koji je sagradio (1536. godine) Žan le Breton, tadašnji ministar finansija na dvoru Fransoa I na ruinama stare tvrđave iz 12. veka među poslednjim je podignut uz obale Loare. Menjao je znamenite vlasnike od kojih je jedan među njima naredio da se tradicionalna bašta uništi i kreira park u engleskom stilu. Tek 1924. godine, novi stanar Joakim Karvalo povukao je pionirski potez i otvorio ga za javnost. Najupečatljiviji deo zdanja danas je svakako dnevna soba sa nameštajem iz 18. veka, zatim Karvalova biblioteka i galerija slika koju je vremenom strasno uvećavao.

Za dvorac Šenonso iz 16. veka opredelila sam se i zbog njegove najzanimljivije vlasnice Katarine Mediči, majke poslednja tri francuska kralja i organizatora strašnog pokolja hugenota (poznatog kao Bartolomejska noć). Raskošno dekorisan svaki kutak, počev od masivnih glavnih ulaznih vrata do biblioteke, galerije, kapele, dnevne sobe Luja XIV, ali i nekadašnje spavaće sobe Fransoa I i Medičijeve, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ala se tu uživalo! Koliko je samo služinčadi vodilo računa da u vazama stalno budu sveži cvetni aranžmani? A tek brisanje prašine sa silnih kolekcija slika, crteža i gravira, od kojih neki nose datum 1560.

Ovaj dvorac na manjim kamenim stubovima elegantnom linijom premošćuje reku Šer. Deo parka rezervisan je za ljupki italijanski lavirint sa preko dve hiljade tikovine. Napravljen je baš onako kako ga je zamislila nenadmašna Medičijeva.
U sledeći Amboaz dvorac stigla sam u rano poslepodne ne plativši ulaz zahvaljujući novinarskoj legitimaciji. Grandiozna tvrđava, strateški dobro pozicionirana bila je tokom svoje bogate istorije kraljevska rezidencija Šarla VIII i Fransoa I (kasni 15 –rani 16 vek). U službi ovog potonjeg stupio je 1516. godine vrhunski italijanski majstor kičice, slikar Leonardo da Vinči. Tu je i sahranjen. U maloj kapeli ovog zamka.

Šetajući gore-dole, od jedne do druge prostorije, spavaćih i dnevnih soba, trpezarija, kraljevskih apartmana i posebno odaje Luja Filipa, stražarnice i kuhinje napinjala sam se da što više zapamtim izgled kitnjastih baldahina presvučenih teškim brokatima koje sa zidova „čuvaju” sjajni portreti onih koji su držali ključeve u rukama.

Ipak za najraskošnije namešten zamak u dolini Loare, važi zamak Ševerni. Ceo posed bio je u rukama porodice i potomaka Anri Huraulta, (grofa i blagajnika vojske Luja XI) čitavih 600 godina.

I svaki novi vlasnik skrckao je tu dobar deo svog imetaka tako da je dvorac bukvalno pretrpan od tavanice do poda slikama, nameštajem, tepisima, lusterima, lampama, vazama i drugim ukrasnim detaljima. Posebnu pažnju posetilaca privlači bogato opremljena oružarnica smeštena u jednoj od najvećih prostorija. Miriše na doba romantizma i viteštva sa svim tim na postoljima srebrnkastim oklopima prislonjenim uz zid iznad kojih vise mačevi, dugačka koplja, noževi, štitovi... U sobi je i jedan na ivici kiča ugašeni kamin iznad koga visi bogato uramljena slika „Smrt Adonisa”.

Vekovni Ševerni, inače, vezuje se za dugu tradiciju lova. Na to podseća i stotinak rasnih lovačkih pasa koji mogu da se vide u obližnjim štenarama kako lenjo čekaju da gazde daju znak za početak trke.

Najzad, stigosmo i do kraja puta, do remek dela francuske renesanse, dvorca Šambor. Kao iz bajke grandiozna građevina našla se na ogromnom posedu sa park šumom i životinjskim rezervatom veličine unutrašnjosti Pariza okružen zidom dugim 32 kilometra i sa šest vrata.

Zadivljujuća konstrukcija osmišljena je po želji Fransoa I
kada je imao 25 godina. Mladi kralj proveo je u Šamboru samo 72 dana ali nije dočekao da ga vidi u punom sjaju.

Šta izdvojiti i preporučiti da se vidi sa ovog bajkovitog mesta godinama dostupnog širokoj javnosti? Vrtoglavica hvata već od silnih brojki i usputnih utisaka krećući se gore-dole među 426 soba sa 282 kamina i peći i 77 stepeništa.
Oslikane tavanice, slikarska platna džinovskih razmera mitskih i biblijskih motiva, kristalni lusteri, pozlaćene kvake i brave, nameštaj, dekorativni predmeti, sudovi, ukrasi, vaze, činije, nakit, kočije......

Šambor je, u najkraćem, jedan ogroman muzej gomile eksponata koji ilustruju razne periode i lične živote u dugoj francuskoj istoriji.

---------------------------------------------------------------------------

Dama i jednorog

Pomenute prekrasne tapiserije otkrivene su 1841. godine u jednom francuskom dvorcu a na njih je skrenula pažnju među prvima književnica Žorž Sand u svojim delima. Njenim stopama nedavno se krenula i popularna Trejsi Ševalije romanom „Dama i jednorog”.

Tekst i snimci Mirjana Aksentijević
Objavljeno: 01.08.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

Privodite kao Džejms Bond u Parizu

Privodite kao Džejms Bond u Parizu

Ako ste jedan od fanova filmova o Džejms Bondu onda će vas ovaj apartman sa sigurnošću oduševiti...











Ovde se nalaze skoro sva obeležja ovog filmskog junaka. Smešten u hotelu Seven, koji se nalazi u Latinskoj četvrti u Parizu jedan je od poznatijih i luksuznijih u gradu svetlosti.

Ceo hotel poseduje 28 različtio koncipiranih soba od kojih svaka ima poseban naziv i temu. Agence Basti dizajnirao je i osmislio enterijer u kom se nalaze mini bar, sef, radni sto kao i moderno tursko kupatilo, dok je u apartmanu moguće gledati i sve filmove od Džejms Bondu.

Početna cena noćenja u ovom apartmanu je 485 evra u kom je obezbeđen Wi-Fi, elementi za iPod kao i ostala moderna tehnologija neophodna za potpuni ugođaj.

Izvor: Lux life

 

[crvendac_011]

Korzika, idealno mesto za zaljubljene

Korzika, idealno mesto za zaljubljene

Korzika je plaža za ljubavnike, ljubitelje kulture, pešačenja i ronjenja. Kombinuje prostranu obalu sa lepotom planina, dosta aktivnosti za vaše telo, i bogatu razonodu za vaš um.

Isturena iz Mediterana kao neprobojna tvrđava, Korzika je nalik minijaturnom kontinentu, sa neverovatnim geografskim diverzitetom. U samo pola sata, ovaj pejzaž morfira od svetlucajućih zaliva, obalskih gradova i fantastičnih plaža, u oštre vrhove, predivne doline, guste šume i enigmatska sela. Scenografija koja se otvara unutar ostrva stalno će vas mamiti da upotrebite svoj foto aparat.


Nalik minijaturnom kontinentu: Korzika

Iako je Korzika zvanično deo Francuske već preko 200 godina, ona je dosta drugačija od glavnog kopna po svemu, od običaja do kuhinje, jezika i karaktera, i to je samo jedna njena čar.

Uživajući imeđu narandžastih i vatrenih bastiona svoje citadele iz 15. veka i svetlucavih voda zaliva u obliku meseca, Kalvi je bliži prefinjenosti francuske rivijere, nego istorijskoj korzičkoj luci. Palatalne jahte i privatni kruzeri bore se za prostor u ovoj luci, poređani sa avernama i kafeima, dok se visoko iznad vide posmatračke kule grada, sa kojih imate zaista predivni pogled. Kalvi je jedno od najpopularnijih turističkih mesta, a u toku leta je tu najveća gužva.

Cela postavka ne bi mogla biti grandioznija. Slava zapadne obale, primorje grada Porto prostire se na bazi gusto pošumljene doline. U toku letnje sezone, ovo mesto vrvi od ljudi, dok je u toku zime, nalik na grad duhova. Ovo je savršena lokacija za letovanje i odmor, a tu je i UNESCO zaštićena marina ''Reserve Naturelle de Scandola''.

A ovo severoistočno poluostrvo izdvaja se od ostatka Korzike. Dugo je oko 40 km i široko 10 km, Cap Corse liči na veliki prst koji pokazuje prema glavnom kopnu Francuske. Predivna obalska ribarska sela i mala naselja razbacana po brdima, gledaju na kule, uvale i stene. Budite spremni za avanturu ukoliko dolazite ovde, iako je ostrvo dugo samo 40 km, nudi dosta toga što će vas oduševiti.

Izvor: Lux life

 

[JUMBO TRAVEL]

Ah taj prelepi romanticni Pariz!

 

[crvendac_011]

Strazbur: Bajkoviti grad predivnih boja

Ispresecan kanalima i strmim ulicama, bajkoviti Strazbur je kosmopolitski grad sa dugom i bogatom istorijom, smešten na krajnjem istoku Francuske.

Bajkoviti grad


U Strazburu, centru pokrajine Alzas, nalaze se sedišta Evropskog parlamenta, saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava.

Katedrala Notr Dam je bila najviša zgrada na svetu od 1647 – 1874. godine. Danas je šesta po veličini crkva u svetu, i smatra se za remek delo gotičke arhitekture. Zvonik dostiže visinu od 142 metra, i vidi se iz dalekih delova ravnice Alzasa.

Katedrala Notr Dam je bila najviša zgrada na svetu od 1647 – 1874. godine. Danas je šesta po veličini crkva u svetu

Muzej moderne i savremene umetnosti je moderan dodatak gradskoj arhitekturi, i u oštroj je suprotnosti sa susednim zgradama. Poseduje kolekciju slika iz perioda od šezdesetih godina devetnaestog, pa sve do pedesetih godina dvadesetog veka. tu su dela Monea, Picassa, i drugih umetnika. Ovde se nalazi i umetnička biblioteka, koncertna sala, i restoran.

Palata Rohan potiče iz osamnaestog veka. ovo je mali barokni Versaj, izgrađen kao rezidencija francuskih gradskih episkopa, od kojih su četvorica iz porodice Rohan. Palata poseduje tri važna muzeja i galeriju. Tu su Muzej arheologije, Muzej dekorativne umetnosti, kao i Muzej fine umetnosti, sa velikim brojem slika iz perioda od srednjeg veka, pa sve do 1870.

Ispresecan kanalima

Muzej Alsace je intrigantan muzej istorije Alzasa. Smešten je u tri zgrade iz šesnaestog i sedamnaestog veka, a posetioci mogu ovde da se upoznaju sa veoma dinamičnom istorijom ove regije. Muzej sadrži kolekciju predmeta, kao što su nameštaj, igračke, kao i jevrejski i hrišćanski bogoslužbeni predmeti.

Park de l’Orangeri je najveći i najstariji park u Strazburu. Ovo je dom za mnoge biljke, i simbol je ovog grada. Ovde se nalazi paviljon Žozefina, podignut 1804. u čast Napoleonove žene, carice Žozefine. Park je domaćin brojnih manifestacija i izložbi, koje se odvijaju u okruženju stoletnih stabala. Ovo je sjajno mesto za porodično uživanje.

Park de Purtale je park koji se prostire na površini od 24 hektara. Ovde se nalazi prelep dvorac, rezidencija grofice Melani de Purtale. Moderne skulpture postavljene su širom parka, uklopljene u šareni pejzaž. Ovo je nesvakidašnje prirodno okruženje, stvoreno za uživanje. Zbog toga ne čudi što je grofica upravo ovde okupljala tadašnju evropsku elitu.

Predivni dvorac ima 25 soba, u kojima gosti mogu da uživaju kao nekadašnji svet evropskog društva. Strazbur je grad sa veoma zanimljivom istorijom. Ovo je grad ispunjen raznim stilovima, ali i autentičnim mentalitetom.

Posetioci mogu zaista da provedu savršeno vreme u gradu koji obiluje tolikim bogatstvom. Tu su i restorani, kafići, i barovi, ali i nezaobilazno rajnsko vino. Strazbur je grad u kome se sve muke zaboravljaju, i preporučuje se za predivno putovanje i odmor.

Izvor: Lux life

 

[maja_jevtic]

Pariz: Turisti i dalje kače zabranjene katance ljubavi
Uprkos tome što su pre godinu dana vlasti Pariza zabranile upotrebu katanaca koji simbolišu večnu ljubav, turisti i dalje nastavljaju da kače malene predmete koji oštećuju most.

Izvor: Lonely Planet; B92

Foto: side78/Flickr.com

U maju 2015. skinuto je 45 tona katanaca, nakon što je ustanovljeno da su oštetili konstrukciju ograde na Mostu umetnosti.

Umesto rešetkaste ograde postavljeni su paneli od pleksiglasa, ali ni to nije urodilo plodom - uporni turisti sada nastavljaju da kače katance po gvozdenom ramu mosta za koji je pričvršćeno staklo.

Gradska uprava Pariza preduzeće dodatne mere sa ciljem da pokuša da u potpunosti iskoreni stare navike turista.

Tradicija kačenja katanaca na most, na kojima bi ljubavnici ispisali svoja imena sa ciljem da ovekoveče svoju ljubav, trajala je više od 15 godina pre nego što je ukinuta.

Svake godine most bi dodatno opteretilo više od milion novih gvozenih sprava, koje su počele trajno da oštećuju parisko nasleđe.