Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Dolina Loare, s više od 300 dvoraca, pravo je mesto na kome može da se oseti sva raskoš života aristokratije iz prohujalih vremena
Da bi se osetila i doživela sva raskoš životnog stila aristokratije u vekovima za nama, dovoljno je samo posetiti dolinu Loare. Zahvaljujući blagoj klimi, mirisima i bojama, cela dolina se naziva „baštom Francuske". To je i bio razlog zbog čega su još od kraja srednjeg veka, francuski kraljevi i vlastela baš tu gradili raskošne dvorce i zamkove. U dolini Loare od 10. do 15. veka izgrađeno je više od 300 dvoraca s prelepim vrtovima, a za njihovu izgradnju angažovani su najčuvenije arhitekte i dizajneri tog doba. Sve do sredine 16. veka, u dolini Loare bile su koncentrisane moć i vlast, kada je zahvaljujući kralju Fransoa Prvom vlast preneta u Pariz. Dvorci Loare tada su postali letnje rezidencije. Iako su uništavani, počev od Francuske revolucije pa do svetskih ratova, njihova lepota i sjaj su obnavljani i očuvani, a od 2000. cela dolina je na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Danas su dvorci otvoreni za turiste ili pretvoreni u hotele, a cela dolina je i zbog dvoraca, ali i zbog predivnih krajolika, istorijskih mesta i odličnih vina, jedna od najposećenijih destinacija u Francuskoj.
Dvorac Chenonceau
Ovaj neverovatni dvorac, izgrađen između 1515. i 1521. godine u kasnogotskom i ranorenesansnom stilu i sa velikim vrtom, obavezna je stanica svakog ko poseti dolinu Loare. U posed francuske kraljevske porodice došao je zbog neizmirenih dugova, a onda ga je Anri Drugi poklonio svojoj ljubavnici Dijani de Poitie, koja je napravila vrt. Pošto nije bila vlasnik dvorca, Dijanu je posle Anrijeve smrti isterala njegova žena Katarina di Mediči. Ona je zaslužna za čudesno lepe terasaste vrtove, koji i danas mogu da se vide. Vlasnici su se tokom godina menjali, ali 1914. dvorac je kupila porodica Menije (čuveni proizvođači čokolade) i u njihovom posedu je do današnjih dana. Značajnije renoviranje dvorca bilo je 1951. godine, kada su renovirane odaje u dvorcu, a kapela je ukrašena radovima Rubena, bojenim drvetom i renesansnim nameštajem. Chenonceau je, posle Versaja, najposećeniji dvorac u Francuskoj.
Dvorac Chambord
Izgrađen kao lovačka kuća kralja Fransoa Prvog, dvorac je jedan od najboljih primera renesansne arhitekture u Francuskoj. Njegova gradnja (16. vek) trajala je čak 30 godina, a uticaj francuske i italijanske arhitekte vrlo je prepoznatljiv. Centralno zdanje okruženo je s četiri kule. Najčuvenije je svakako je duplo spiralno stepenište koje je kralju omogućavalo da ide gore-dole, a da se ne sudara sa svojim slugama. U dvorcu ima više od 440 soba i 85 stepeništa i najveći je u dolini Loare. Već na ivici propadanja, francuska vlada je 1930. godine kupila zemljište, renovirala dvorac u čudesno lepo zdanje koje danas posećuju turisti. Okružen je velikim ozidanim parkom, po kome slobodno trče crveni jeleni i divlje svinje.
Dvorac Usse
Ako vam je san da vidite zamak Uspavane lepotice, Usse je pravi izbor za vas. Smešten je na ivici šume Šinon, na obali reke Indre, s terasastim baštama. Dvorac se nalazi na temeljima uništenog utvrđenja iz 11. veka, a izgrađen je u 15. ili 16. veku u svrhu zaštite. Grof De Blaka ga je nasledio 1885. Iako je lepši spolja nego iznutra, svakako je zdanje i vrt koje treba videti.
Dvorac Villandry
Završen 1536. godine, dvorac u renesansnom stilu izgradio je Žan le Breton, ministar finansija kralja Fransoa Prvog. U vlasništvu njegove porodice bio je duže od dva veka, kada ga je otkupio markiz Kastelan. Tokom Francuske revolucije, imanje je konfiskovano i početkom 19. veka car Napoleon ga je ustupio svom bratu Žozefu Bonaparti. Godine 1906. otkupio ga je dr Žoakim Karvaljo i uložio ogromno vreme, novac i posvećenost u renoviranje i stvaranje vrta koji mnogi smatraju za najlepši na celom svetu. U tom čudesnom parku nalaze se vodeni vrt, ornamentalne leje cveća i bašte povrća. Dvorac je 1934. godine proglašen za istorijski spomenik, a s ostalim zamkovima Loare deo je svetske kulturne baštine.
Dvorac Blois
Sačinjen od nekoliko zgrada, dvorac se nalazi u centru grada Bloa. Krila i zgrade pravljeni su između 13. i 17. veka, a u sredini se nalazi prelepo dvorište. Fransoa Prvi dodao je zdanjima najčuveniji pronalazak svog vremena - spiralne stepenice. Dvorac se nalazi na mestu na kome je nadbiskup Rema blagosiljao Jovanku Orleanku uoči njenog odlaska u boj s Englezima u Orleanu 1429, a takođe je bio i rezidencija mnogih francuskih kraljeva. Odlukom kralja Luj-Filipa, dvorac je 1841. proglašen za istorijski spomenik i pretvoren u muzej. Posetioci, između ostalog, mogu da vide odaju za koju se pretpostavlja da je u njoj Katarina di Mediči mućkala svoje otrove.
Dvorac Azay-le-Rideau
Glamurozniji spolja nego iznutra i znatno manje razmetljiv od drugih, ovaj dvorac, napravljen između 1518. i 1527, jedan je od najranijih renesansnih zdanja. Izgrađen je na ostrvu u reci Indre, a delo je državnog blagajnika kralja Fransoa Prvog i gradonačelnika Tura. Ključna novina u izgradnji bilo je centralno stepenište. Kada je optužen za proneveru, blagajnik je bio prinuđen da napusti dvorac i više ga nikada nije video. Kralj je konfiskovao zdanje i tokom vekova vlasnici su se menjali sve do početka 20. veka, kada ga je otkupila francuska vlada i renovirala. Zbog svog izgleda oduvek je privlačan romantičnima, a Balzak ga je nazvao „brušenim dijamantom u reci Indri". Dvorac je okružen parkom koji podseća na engleske vrtove 19. veka.
Dvorac Amboise
Smešten iznad grada Amboise, s fantastičnim pogledom na Loaru, svoj život je otpočeo još u 11. veku kao vlasništvo grofa od Anžuja. U rukama kraljevske porodice je od 15. veka i bio je jedan je od njihovih omiljenih dvoraca. Tokom godina koje su usledile renoviran je i dekorisan renesansnim motivima. U dvorcu je odrastao kralj Fransoa Prvi i tokom ranih godina njegove vladavine dvorac je dosegao vrhunac slave. Kao kraljevski gost, u dvorac je 1515. stigao Leonardo da Vinči i živeo i radio u susednom Klo Luce, koji je podzemnim tunelom povezan s dvorcem. Usledili su verski ratovi, a Amboise je sve više padao u zaborav i do početka 17. veka bio je napušten. Tokom revolucije veći deo je demoliran. Usledila su manja renoviranja, ali i nova razaranja, kao nacističko u Drugom svetskom ratu. Sadašnji vlasnik, potomak Luj-Filipa, nastoji da ga renovira, kao i država, uz pomoć „San Luj fondacije".
Dvorac Chinon
Grad Šinon jedan je od najbolje očuvanih srednjovekovnih francuskih gradova. U 12. veku Anri Drugi izgradio je ogromni zamak u kome su boravile značajne istorijske ličnosti. Tu je živeo Šarl Sedmi, Ričard Lavlje Srce je verovatno tu umro, Jovanka Orleanka došla je da ubedi Šarla da krenu u borbu protiv Engleza, tu su bili zatočeni templari. Tvrđava je podeljena na tri dela isušenim rovovima. Godine 1562. dvorac je pao u ruke Hugenotima, a Anri Četvrti ga je pretvorio u zatvor. Gotovo do kraja 18. veka bio je napušten, kada ga je car Napoleon Treći delimično obnovio. Danas je dvorac u vlasništvu grada Šinona.
Francuski Alpi, jedna od najatraktivnijih zimskih destinacija, plene svojim uzbudljivim stazama, bogatim sadržajima u skijalištima, ali i odličnim noćnim provodom
Francuski Alpi, dom svih zimskih sportova, i ove zime su najprivlačnija skijaška destinacija u Evropi. Snežni vrhovi s ledenim formacijama čine ovaj region slavnim zbog neverovatno uzbudljivih spustova, puderastog snega, ali i jednako fascinantnih gradova koje vredi istražiti, poput Anesija, koji se nalazi na spektakularnoj tački okruženoj planinama s oštrim vrhovima i na obali blistavog jezera, ili elegantnog Grenobla, nesporne prestonice Alpa. Agencija „Džoli travel" za sezonu koja je pred nama ima veoma bogatu ponudu za ovu elitnu svetsku skijašku regiju. Aranžmani su sedmodnevni, od decembra do aprila, a cene, u zavisnosti od smeštaja (apartmani ili hoteli) i lokacije, kreću se već od 229 evra.
Val Thorens Skijaški centar Val Thorens odlično je polazište za ljubitelje „lutanja" brojnim skijalištima Tri doline. U odnosu na druge centre, nalazi se na najvećoj nadmorskoj visini 2.300 m. Od njega se lako skijama dolazi do Les Menuires & St. Martin de Belleville, Méribel - Mottaret i na kraju još u mondenski deo Courchevela. Pogodno je za bavljenje svim zimskim sportovima. Nudi i bogate apres-ski sadržaje: tenis, fudbal, skvoš, stoni tenis, fitnes, saune, zabavni park za decu, bioskope... Sam Val Thorens je specifičan po tome što su po gotovo celom gradu napravljene uske, ograđene i snegom pokrivene staze koje idu paraleleno sa ulicama i koje skijašima entuzijastima omogučavaju šetnju gradom na skijama.
Chamonih Jedinstveni skijaški centar u podnotju Mont Blanca - najvišeg vrha Evrope. Svojom tadicijom, gostoljubivišću, brojnim restoranima i bistroima, sportskim i kulturnim aktivnostima, čini jedinstveni zimski centar u svetu. Chamonix je grad sa 10000 stanovnika. Svoj mondenski duh je u potpunosti uklopio sa tradicionalnom atmosferom. Domaćin je prvih zimskih Olimpijskih igara. Nalazi se na nadmorskoj visini 1.035 m u samoj kotlini reke Aure. Sa juga dominira planinski masiv Mont Blanc (vrh 4.807 m), na severu se uzdite blaga i valovita planina Brevent (2.525m). Od Teneve celom dolinom ka Chamonix-u prolazi teleznička pruga i auto put od koga se jedan krak na 8 km pre grada odvaja prema Italiji, prolazeći kroz čuveni Tunel du Mont Blanc dug 12 km. Ski pass Mont Blanc je paket za korišćenje svih skijaških domena cele doline uključujuci Les Houches, italijanski domen Courmayer /Val Veny en vallee d'Aoste. Sa istim ski passom motete koristiti tičaru koja vodi do Aiguille du Midi na 1.913m.n.v. Skijalište 1.300-3.800m.n.
Meribel - Mottaret Između Val Thorensa i Courchevela nalazi se Meribel - Mottaret ski centar. Ovo zanimljivo alpsko selo sagradio je Škotlanđanin Piter Lindsi 1938. godine u saradnji sa skijašem Emilom Alaisom (osvajačem bronzane medalje na Olimpijadi 1936. godine). Mesto je osmišljeno kao mali raj za skijaše, zbog čega je postao jedan od najposećenijih zimskih centara na svetu. Među brojnim apartmanima izdvajaju se živopisni Pierre & Vacances Les Sentiers Du Tueda koji su smešteni pored skijališta na nadmorskoj visini od 1400 metra.
Valmeinier Za one koji ne vole rutinu odlična destinacija je Valmeinier skijaško područje, jer turisti od njega lako mogu da skoknu i sistema Tri doline. Prostire se na površini od 1600 hektara i poseduje ukupno 150 kilometara ski staza. Ljubitelji zimskih sportova ovde mogu zaista da uživaju ju različitim aktivnostima. Na nadmorskoj visini od 1800 metara, odmah pored skijališta nalazi se više apartmaniskih kuća u okviru kompleksa Pierre & Vacances koje nude vrlo udoban smeštaj, kao i apartmani Maison de Valmeinier koji se nalaze u centru grada.
Alpe D' Huez To je skijaška regija sa najviše sunčanih dana u godini sa vrlo prijatnom klimom. Pored odličnih skijaških staza ima i sportsku dvoranu sa kompleksom bazena. Povezuje skijalište Vouyany i pruža 240 km skijaških staza (najdužom je 16 km), a moguće je skijati i na obližnjem skijalištu Les Deux Alpes. Predeo Les Berges je jedan od najzanimljivih turistima i tu se nalaze mnogi apartmani poput apartmanske kuće Pierre & Vacances Les Bergers koja se nalazi u blizini trgovačkog centra.
Val d'Isere Skijaško područje Espace Killy sa skijalištem Val d'Isere i Tignes (1.550-3.650 m nm.v.) omogućava skijanje po glečeru 365 dana u godini! Centar Val d'Isere sa gradskim jezgrom, prodavnicama i restoranima pravi je raj za ljubitelje dobre hrane i mode. Posle skijanja ovde gosti mogu da se opuste u natkrivenom bazenu ili na klizištu. Za one koji vole dobar noćni život, brojni pubovi i diskoteke obećavaju lud provod. Apartmani Maeva - La Daille, Pierre &Vacances Les Balcons De Bellevarde La Daille i Pierre & Vacances Les Chalets De Solaise osim što imaju odličnu lokaciju, pružaju i vrlo udoban smeštaj.
Tignes
Skijaška regija Tignes poznata je po ski centru Val Claret te Le Lac koje se nalazi odmah pored jezera, kao i po mirnom naselju Lavachet. Nadmorska visina ovog područja je 2100 metara i pored lakših ski staza ima i vrlo uzbudljive od kojih se diže kosa na glavi. Pored skijanja posetioci mogu da uživaju i u brojnim zimskim sportovima.Gorska služba ovde organizuje poučne kurseve preživljavanja u slučaju lavina i prirodnih nepogoda. U predelu Le Lac, uz samo skijališe nalazi se Hotel i apartmani Village Montana koji nudi raznovrstan smeštaj. Njegovi prostrani apartmani odlični su za veće grupe, jer pored standarnih četvorokrevetnih apartmana (od 44 m2) ima i šestokrevetne površine od 52m2 i 64 m2. U predelu Val Claret nalaze se komforni apartmani VVF Le Borsat i Val Claret Odalys. Les Menuires Smešten na planini Reberty na nadmorskoj visini od 2000 metara podseća na skijalište iz snova. Ima savršenu lokaciju jer od njega može skijama da se krene nagore prema Val Thorensu i nadole prema Miribel. Udoban smeštaj u ovom ski centru nude apartmani Maeveles Valmonth i Belambra VVF Les Mameau Des Airelles. Smešten na planini Reberty na nadmorskoj visini od 2000 metara podseća na skijalište iz snova. Ima savršenu lokaciju jer od njega može skijama da se krene nagore prema Val Thorensu i nadole prema Miribel. Udoban smeštaj u ovom ski centru nude apartmani Maeveles Valmonth i Belambra VVF Les Mameau Des Airelles.
Dvorac "Uspavane lepotice", dvorac u kojem je Katarina Mediči mućkala svoje otrove, i dvorci sa sumanutim spiralnim stepenicama i terasastim vrtovima čekaju vas u dolini reke Loare.
Većina raskošnih velelepnih dvoraca, koji oslikavaju glamurozni aristokratski život vekovima unazad, nalazi se na samoj Loari i njenim pritokama Šer i Indre. U periodu od 10. do 15. veka u dolini Loare niklo je više na stotine dvoraca sa bajkovitim, slikovitim baštama.
Zahvaljujući romantičnim pejzažima, čitava dolina nosi naziv "Bašta Francuske". Ta oblast je veoma popularna među turistima i predstavlja odličnu lokaciju za lagane šetnje i vožnju bicikla. Daleko je poznata po dobrim vinima kao što su Chinin, Saumur, Cheverny i Vouvray. Svaki zamak nosi sa sobom zanimljive priče znamenitih ljudi koji su prošli kroz njih i pritom ostavili dubok trag na francusku istoriju.
Chambord (Šambor)
Najveći dvorac doline Loare, predstavlja jedan od najupečatljivijih primera renesansne arhitekture. Izgrađen je kao lovačka kuća francuskog kralja Fransoa I. Dvorac ima 6 ogromnih kula, 440 odaja, 365 kamina i 84 stepeništa i predstavlja pravi arhitektonski delirijum.
Vrhunac arhitektonskih rešenja je sumanuto stepenište u obliku dvostruke spirale, gde ljudi mogu ležerno da se penju i silaze, a da se pritom ne sretnu. To je i bila kraljeva namera, mogao je nesmetano da cirkuliše gore-dole i da pritom izbegne susrete sa svojim slugama. Šambor je okružen parkovima površine 50 km2 kojima slobodno tumaraju jeleni i divlje svinje.
Cheverny (Ševerni)
Sa prilično hladnom, strogo prljavo belom fasadom i uravnoteženom simetričnom konstrukcijom, zamak Cheverny leži u sred bajkovitog parka sa dosta vode i prostrane šume. U jednom delu parka je uzgajačnica lovačkih pasa kojima se hrana daje svakog dana u 15h, i tu se najbolje može videti koliko su ti psi dresirani i disciplinovani. Hrana se stavlja pred pse, a oni strpljivo čekaju signal kada će početi sa obrokom.
Chenonceau (Šenonso)
Najromantičniji dvorac nalazi se na reci Šer. Nazivaju i ga i damski dvorac, s obzirom da su kroz istoriju većinom žene odlučivale o njegovoj sudbini. Anri II poklonio je dvorac svojoj ljubavnici Dajani od Poatjea, čijem ukusu je prilagođen izgled dvorca.
Nakon Anrijeve smrti, Dajana biva proterana od strane Anrijeve žene Katarine Mediči, koja je zaslužna za izgled galerije i terasastih vrtova. Kao i većina dvoraca izgrađen je od sedre, koja vremenom nije izgubila svoj sivkasto beli kolorit. Uz Versaj, ovo je jedan od najposećenijih dvoraca Francuske.
Blois (Bloa)
Dvorac Bloa predstavlja kompleks nekoliko zgrada i nalazi se u jezgru istoimenog starog grada. Fransoa I i Katarina Mediči doprineli su različitosti stilova. Ta raznovrsnost dala je ovde jedan harmonični miks.
Fransoa I počastio je dvorac najčuvenijim pronalaskom svog vremena – spiralnim stepeništem. Drugo obeležje dvorca je neobična fasada sa lučnim otvorima. Ovaj dvorac predstavlja i mesto gde je Jovanka Orleanka 1429. primila blagoslov nadbiskupa Remsa pre nego što je krenula u bitku za oslobođenje Orleana od Engleza.
Ussé (Ise)
Vrlo je moguće da je Šarl Pero baš ovaj dvorac i obližnje usnulo selo imao na umu kada je pisao svoju 'Uspavanu lepoticu'. Nalazi se na rubu šume Šinon, na obali reke Indre. Mnogo glamurozniji spolja nego iznutra.
U pojedinim odajama postavljene su voštane figure, obučene u autentičnu odeću, koje u izvesnoj meri oslikavaju život kakav je nekada bio. Skupoceni nameštaj, bogata kolekcija oružja i stare zidne tapete čine enterijer ovog uspavanog dvorca.
Azay-le-Rideau
Ovaj dvorac na vodi, utemeljen je na ostrvcu reke Indre. Renesansno zdanje zrači belinom i svetlošću koja se prelama i reflektuje u vodi. Balzak mu je dodelio epitet brušeni dijamant u reci Indri.
Predstavlja jedan od prvih evropskih zamaka sa centralnim stepeništem. Jak italijanski uticaj oseća se u načinu gradnje, tako da se na svakom uglu nalazi po jedan omanji toranj. Iza debelih zidova, u unutrašnjosti dvorca nećete sresti zavidan glamur.
Villandry (Vilondri)
Bašte oko ovog zamka formiraju najneobičniji park u regionu sa vodenim vrtom, uredno raspoređenim lejama cveća i baštama povrća. Sa prozora pojedinih odaja pruža se odličan pogled na vodu, staze i vegetaciju koja se strogo održava. Šetnja kroz odaje, predstavlja šetnju kroz vreme koja započinje u 16, a završava se u 20. veku. 1934. dvorac je proglašen za istorijski spomenik.
Langeais (Lonže)
Izgrađen je u 10. veku i prepoznatljiv je po monumentalno dekorisanim dimnjacima. Najveća odaja dvorca poslužila je kao mesto venčanja Šarla VIII i Ane od Britanje čime su ojačane veze između Francuske i Engleske. Nezadovoljna politički udešenim brakom, 15-ogodišnja Ana došla je sa svojom pratnjom noseći 2 kreveta.
Amboise (Amboaz)
Nalazi se u istoimenom malom selu sa odličnim pogledom na reku Loaru. Od 1515. Leonardo da Vinči je živeo u obližnjem selu kao kraljevski gost. Dvorac je dekorisan renesansnim motivima i tokom vremena je nekoliko puta renoviran.
S obzirom da ima veliku luku i vojnu bazu, Tulon je manje turistički orijentisan, ali je odlična baza za istraživanje izuzetno zanimljive okoline – na samo 180 km od Tulona nalaze se Marsej, Aix-en-Provence, St. Trope, Kan, Nica, i Monako. Najzanimljiviji deo Tulona je Stari grad, pešačka zona između luke i ulica Boulevard de Strasbourg i Cours Laffayette, sa uskim ulicama, malenim trgovima i brojnim fontanama.
U Starom gradu je i Tulonska katedrala, kao i čuvena Provansalska pijaca koja je svakog dana otvorena na Cours Lafayette. Istorijski centar je tokom 1980ih i 1990ih bio prilično zapušten, ali je u poslednje vreme uloženo dosta novca da se centru grada vrati nekadašnji sjaj, pa su trgovi i fontane temeljno renovirani.
Tulonska katedrala građena je od 11. do 18. veka, a tokom zime 1543-1544 katedrala je bila privremeno pretvorena u džamiju kako bi ugostila muslimansku posadu tadašnjeg francuskog saveznika Hajrudina Barbarose. Stanovnici Tulona su tom prilikom čak bili primorani da se isele iz grada kako bi se napravilo mesta za turske mornare i stvari su generalno izmakle kontroli, tako da je na kraju zime francuski kralj Fransoa I bio primoran da dobro potplati turskog admirala ne bi li ga naterao da sa svojom flotom napusti grad. Katedrala je kasnije proširivana i doziđivana, najviše tokom vladavine Anrija IV i Luja XIV od kada datira današnja fasada. Sat-kula sagrađena je sredinom 18.veka i visoka je 36 metara.
Luka i šetalište pored mora su takođe magnet za turiste. Pored bezbrojnih ribljih restorana i prodavnica suvenira, nećete moći a da ne primetite južnjački akcenat starijih Provansalaca. Na lučkom trgu obratite pažnji i na statuu Duha navigacije koji prstom upire prema moru. Lokalci ovu statuu zovu i cul vers ville (dupe ka gradu), jer je pozadina statue okrenuta ka Tulonu.
U centru grada obiđite i trg Place Puget (Plas Piže), koji je bio centralni deo drevnog Tulona. Tu se nalazi i fontana iz 1780, danas poptuno prekrvena mahovinom.
Na uzvišenju iznad basse ville (donjeg grada) nalazi se Haute Ville (Ot vil – Stari grad) koji nije ništa manje impresivan. Kvartom dominiraju zgrade iz 19. veka, a atraktivan je i glavni trg Place de la liberté (Trg slobode) koji se zimi pretvara u klizalište i božićnu pijacu. Sto metara istočno nalazi se zgrada Opere, a na suprotnom kraju železnička stanica.
Kao i većina gradova na Azurnoj obali, Tulon se okrenuo turizmu 1950ih kada su tu regiju otkrili britanski turisti. Tada su i napravljene plaže, ali u poređenju sa okolnim mestima, one nisu previše atraktivne i često su velike gužve.
Bolje kupanje potražite u mestima Seyne sur Mer, La Londe-les-Maures, i St Cyr.
OKOLINA
Osim što je atraktivan sam po sebi, Tulon je odličan kao baza za istraživanje okolnih gradova i manjih, ali isto toliko živopisnih mesta. U radijusu od 180 km nalaze se Marsej, Aix-en-Provence, St. Trope, Kan, Nica, i Monako.
Marsej se nalazi na samo 70 km od Tulona – to je takođe lučki grad, ali znatno veći, sa imigracijom iz svih krajeva sveta. Ipak, Marsej nije prošao proces gentrifikacije koji je zahvatio ostale gradove na Azurnoj obali, tako da je za razliku od Nice, Kana ili St. Tropea u mnogim delovima ostao zapušten, prljav, i u sitnim satima ponekad opasan. Zbog ogromnog prometa koji ima marsejska luka, grad ima izražen kosmopolitski duh. Najveći broj imigranata iz nekadašnjih francuskih kolonije, pre svega onih na severu Afrike, u Francusku legalno i ilegalno stiže u glavnom preko Marseja. Obiđite Canebière(glavna gradska arterija), Le Vieux Port (Staru luku), i marsejsku operu. Do Marseja se najlakše stiže vozom koji saobraća na svakih sat vremena a putuje 45 min – puna cena karte u jednom pravcu je 10 €.
Kan je pored Nice najveći turistički grad na Azurnoj obali, simbol glamura zahvaljujući najpoznatijem evropskom festivalu filma. Kao i ostala mesta u okolini, Kan su kao turističku destinaciju prvi otkrili britanski turisti u 19. veku, a za njima su usledili Nemci. Vremenom su počele da niču velelepne vile-vikendice bogatih, a početkom 20. veka sagrađeni su luksuzni hoteli kao što su Miramar i Martinez.
Nica ima dobre plaže (od kojih su mnoge javne i ne plaćaju se), odlične koktele, dobro opremljene umetničke muzeje, rimske ruševine, festivale, neke od najboljih restorana u Francuskoj, i klabing za svaku pohvalu.
Antib se nalazi između Kana i Nice, jedan je od najstarijih gradova na Azurnoj obali sa spektakularnim istorijskim centrom, ali i razvijenim noćnim životom u delu Juan les Pins.
Aix-en-Provinceje glavni grad Provanse. Za razliku od Tulona, Aix je manji, ali vidljivo bogatiji i sređeniji grad. Ovaj tipičan provansalski gradić turistički je profitirao od Pola Sezana, brzog voza TGV, mnogobrojnih studenata, i odličnog šopinga. Arhitektura je impresivna, grad je poznat po mnogobrojnim fontanama s obzirom da leži na termalnim izvorima. Aix ima i zavidan noćni život, najpre zahvaljujući velikoj studentskoj populaciji. Hoteli u Aixu su za nijansu skuplji od većine gradova u Francuskoj - dvokrevetne sobe sa doručkom su od 50 € pa naviše.
Kada sam pre skoro tri godine otišla u Francuski kulturni centar u Beogradu da se raspitam oko eventualnih tamošnjih letnjih škola,Sandra koja tamo radi I koja je uvek preljubazna me je pitala šta studiram.”Prava”,odgovorih začuđeno.”Mislim da onda imam nešto što je kao stvoreno za tebe!”,reče I ustade da mi iskopira neki papir.
Ispostavilo se da je to Letnja škola prava u Caen-u u Normandiji,maltene na obali Lamanša.U školi će učestvovati preko 20 zemalja uglavnom iz istočne I jugoistočne Evrope,a stipendije koja grad Caen deli su besplatne.Mi jedino plaćamo put.
Tako sam ja 2008. po drugi put rešila da svoje desetodnevno ludovanje u letovalištu na Halkidikiju zamenim “radnim odmorom” u prelepoj Francuskoj.Mnoge kolege sa fakulteta sam pokušala da animiram da se I oni prijave I uzbuđeno im prepričavala svoje događaje od prethodne godine.”Samo pošalješ CV I motivaciono pismo I to je to?!?!?!?!”,iznenađeno su me ispitivali!!! “Ma,daj,ko će meni dati nešto za dž?!?!?!”,govorili su mada sam u njihovim očima ipak videla tračak želje da baš oni budu izabrani da idu u dvonedeljnu školu.
Nakon višemesečnih pregovora,sastančenja,viza i svakodnevnih telefonskim pozivima,našli smo se u subotu ujutru na BAS-ovoj stanici nas devetoro,uzbuđeni I jedva čekajući da se upustimo u avanturu zvanu “Stipendisti u Caen-u”.Na stanici mame,tate,braća I sestre,drugovi I drugarice i svi nestrpljivo čekaju da pođemo pa da mašu za našim autobusom.Naravno,bespotrebno je i da spominjem da je autobus bio pun ljudi (da ne kažem “gastrosa”) koji žive,rade u Parizu ili možda samo kao i mi idu na turističko putovanje.
Posle nekoliko sati vožnje imali smo prvu veću,ali jedinu pauzu u Srbiji,pre mađarske granice.Mnogi od nas su tu rešili da posrču teleću čorbu koja je nadaleko čuvena,ko veli,ko zna kako ćemo se hraniti narednih nedelja,pa da pojedemo nešto toplo I kuvano!
U toku 20-očasovne vožnje do našeg prvog odredišta-Pariza,svako je radio nešto svoje:Neki su slušali mp3 i pevali (“Krisa cepa tamo neke narodnjake I njene Grke”-sad bi mi rekao Nikola),drugi jeli da ne bi mislili na to što ne smeju da puše,neki spavali…
Pri samom ulasku u Pariz više od dosade I usedelosti,ja sam Mariji počela da pletem kikice,dok su me tri devojčice koje su sedele iza mene,netremice oduševljeno posmatrale.Osetim da me neko vuče za rukav I okrenem se,a ono tri babe koje su ceo put presedele sa torbama na krilu,me pogledaju molećivo I nekim umilnim glasom kažu:”Jaoooo,ajde seko,očešljaj I nju tako vidi kako te gleda sve vreme!”.Ja sam se samo šarmantno nasmejala I pitala devojčicu da li hoće I ona frizuru kad već pravim po autobusu,ali me je ona odbila jer se užasno stidela prekrivajući oči rukama.Mislim se,baba,sve ti znaš!
Stigavši u Pariz,na famoznu Republiku,pregrupisali smo se ko će čije torbe da nosi I krenuli kao izbeglički konvoj prema autobusu koji će nas odvesti na železničku stanicu Saint Lazare.Tu nas je sačekala I Marijina sestra koja godinama živi I radi u Parizu,da nam se nađe!Za 15 minuta smo propustili voz za Caen,tako da smo se “parkirali” u kafiću STARBUCKS preko puta stanice,da predahnemo.Svi su nas zblaznuto gledali jer smo prtljagom (dokumentovano slikom!) zauzeli pola bašte.Čekajući vreme za polazak,slušali smo Jelenu koja nam nad raširenom kartom Pariza ucrtava šta je gde I šta treba videti,kada se posle 14 dana vratimo u Pariz.
Posle dvočasovnog puta vozom oko 18 časova smo stigli u Caen.Tamo,naravno,kiša promiče a temperature je za barem 15 stepeni niža nego u Beogradu.
Kada smo stigli u kampus,gospodin Blanšar nas je dočekao u holu studentske menze I nama koje zna od prethodne godine se jako obradovao,izljubivši se triput sa nama! A kako se tek obradovao kad mu je Bojana poklonila flašu srpske rakije-taj kez je trebalo videti!
Nakon banketa na kome samo što nije bilo jaja od prepelice,otišli smo,najedeni,da se odmorimo od napornog puta.Moja mama još uvek čuva poruku koju sam joj poslala sa banketa:”Ej,ljudi,HRANA OVDE NA KOKTELU:gambori,losos,ostrige,tabule,mousse au chocolat,crème brulée,neka čuda.Jao,umreh!!!“
Ujutru u 8 sati prva predavanja!!! Ko će ustati nakon 26 sati puta I nespavanja?! MI! Profesori I predavači nam žele dobrodošlicu,dajući nam plan rada I program za narednih 14 dana I sa osmehom na licu otvaraju,po 5.put,Letnju univerzitet prava I mira.
Odslušavši predavanja,uspeli smo da nakon ručka odemo I do grada ne bismo li našim drugarima koji su po prvi put u Caenu,pokazali isti I uživali u prijatnom popodnevu,ovog puta bez kiše,ali sa jakim vetrom.
Grad je,inače,glavni u regiji Calvados,poznatoj po belim kravama I fenomenalnoj rakiji od jabuke.Sagradio ga je Vilijem Osvajač još u 11.veku,napravivši zamak I dva manastira,tzv.opatije.Jedna opatija je napravljena za žene,a druga je bila namenjena muškarcima.
Silazimo na stanici Saint Pierre koja se nalazi u srcu grada preko puta prelepe katedrale iz 16.veka koja je nakon unišenja 1944.bila rekonstruisana.Posle kraćeg zadržavanja radi slikanja,nastavili smo šetnju put gradske luke.U povratku smo se uputili u gornji deo grada koji je sav u malim uskim uličicama I zgradama koje nemaju više od 2-3 sprata.
Sledećeg dana sam momke povela u obilazak grada,u delove koje nismo videli prethodnog dana.Pešačili smo skoro do železničke stanice usput videvši spomenik Jovanki Orleanski podignut 1931. u Oranu (Alžir),žensku opatiju,državnu školu za devojke,zgradu policije,koji uopšte ne liči na ono što smo navikli da podrazumevamo pod policijom(stare socijalne zgrade kockastog oblika,sive I glomazne).
Put nas je naveo na Palatu pravde koja izgleda kao da je ispala iz nekog filma Stivena Spilberga.
Sumrak nas je sačekao kod muške opatije,danas gradske opštine,gde smo poslednjeg dana imali priredbu I dodelu diploma.
Tada nas je I gospodin Blanšar sproveo kroz neke od prostorija opštine,pokazavši nam između ostalog I sobu za venčanja.
Unutar cele opštine postoji divan zeleni parkić u kome su travnjaci I drveće kao iz “Alise u zemlji čuda”.Identično kao naša Palilula,pomislih u sebi ironično!
Muška opatija,tj.danas opština I taj prizor koji nas je sačekao u nastavku šetnje se ne može rečima prepričati.Bilo mnogo faktora koji su uticali da ta slika ostane zauvek urezana u mom sećanju.Zalazak sunca čiji zraci nežno miluju lice,svež vazduh I divno društvo,doprineli su da se ovaj slika pretvori u razglednicu u mojoj glavi.
Osvanuo je I 14.juli,u Francuskoj nacionalni praznik-Dan pada Bastilje.Kod hipodroma na trgu Republike organizovana je bila vojna parada I svečanost povodom praznika.Vojni defile na ulicama Caen-a pratili su iz lože svi bitni ljudi grada,među njima I naš domaćin-gospdin Blanšar.
U povratku sa parade smo se popeli I do Vojvodinog zamka koji je jedan od centralnih znamenitosti grada.Unutar zamka se nalaze muzeji (Muzej Lepih Umetnosti,Muzej Normandije) I kafić.Zamak je takođe sagrađen prilikom osnivanja grada u 11. veku I podigao ga je Vilijem Osvajač.U auli zamka je za Božić 1182.bila upriličena proslava povodom koje su Anri II I njegov sin zajedno sa Ričardom Lavljeg srca I Džonom Bez zemlje,primili više od 1000 vitezova.
Uveče smo se prošetali do hipodroma,gde je bio upriličen vatromet I ceo grad je bio na nogama.Na gradskom trgu blizu bioskopa organizovan je koncert,gde su izvođači pevali,igrali pa čak I glumili.To veselje na trenutak je prekinula tuča nekog revoltiranog muškarca koji je jurio svoju devojku po masi,prethodno joj razbivči nos.Hm,vidi ti ovu uređenu I demokratsku Evropu,pomislih!
Par dana nakon toga nam je rečeno da idemo na izlet-Mont Saint Michel,ostrvce u kanalu Lamanš,na ušću reke Kesnon,poznatom po tome što se ranije tamo moglo stići samo za vreme oseke.Na vrhu tog brdovitog ostrvceta nalazi se benediktinski manastir u srednjovekovnom stilu,nastao u 11.veku.Gradnjom brane su povećali nagomilavanje peska u zalivu,tako da je postao plići.Godišnje ovu atrakciju poseti 3,5 miliona ljudi,a ostrvo i zaliv su od 1979.uvrsteni na listu svetske baštine UNESKO-a.
I pored svih upozorenja da ponesemo dobre cipele,kabanice i kišobrane,nismo ni imali pojma šta će nas sačekati nakon sat i po vožnje.Vreme hladno,kiša,oblaci,vetar šiba u lice,a mi se nalazimo u nekoj nedođiji i preko puta u daljini se nazire poznati manastir,do tada gledan samo na slikama.Obaveštavaju nas da ćemo se upravo za nekoliko minuta upustiti u avanturu i hodočašće zvano pešačenje po ledenoj vodi 12 km do ostrva.Čuvši to odmah sam rekla da mi ne pada napamet da rizikujem svoje zdravlje(a i iz drugih razloga)zbog neke avanture i da se vraćam u kampus kako god.Unezvereni pogled,svi oklevaju da li da se izuvaju dok Rusi i Ukrajinci već uveliko koračaju ka vodi noseći cipele u rukama.Za njih to izgleda nije bio nikakav problem.
Posle kraće svađe sa organizatorkom tzv.Helgom,Marija i ja smo sele u autobus i rekle da ne mrdamo nikud pa makar i ne videle ništa.Nakon vožnje od pola sata i uopšte ne znajući gde idemo,autobus se parkirao u podnožju crkve.
Iznervirane što svi nismo mogli da idemo kao ljudi autobusom,a ne kao robovi kroz hladnu vodu,malo smo prošetale i ugrejale se uz čaj.Pošto se i ostatak ekipe pridruđio posle više od dva sata gacanja po ledenoj vodi,nastavili smo razgledanje,zaista veličanstvene građevine.Dok smo obilazili,ostatak družine nam je prepričavao šta su sve doživeli za vreme hodočašća-od toga da im je voda u nekim trenucima bila do iznad butina,preko kiše koja ih je zatekla na sred puta,do toga da im je vodič u jednom momentu rekao da ukoliko počne da grmi i seva,moraju da se sklupčaju i čučnu,ali da se udalje od viskoih ljudi!!!O mobilnim telefonima i da ne govorim,iako je našeg drugara Duću mama našla da zove baš u sred te epizode Surviver-a! Sto puta sam pomislila da je dobro što nisam bila tamo,iako manastir predstavlja svetilište i legenda kaže(što sam tek posle čula) da se nikome nikada ništa nije desilo na putešestviju,niti se iko razboleo nakon hodočašća.
Malo je bilo zamorno penjati se uz tolike stepenice,ali kada smo se popeli gore,pogled je stvarno bio božanstven.Penjući se ka vrhu,razgledali smo brojne radnjice sa suvenirima u kojima ima svega-ali po cenama 2x većim nego i u samom Parizu.Među suvenirima smo mogli da vidimo i makete Mont Saint Michel-a od najmanjih pa da ogromnih,prosto ne znam kako bih to u kofer spakovala!
Silazeći i idući ka autobusu,uspela sam da kupim neke suvenire,razglednice i da se sa dve Francuskinje nagodim za cenu churosa(kao dugače tulumbe,pečene u dubokom ulju,španski slatkiš-ko je gledao Serranove zna!!!),pošto nisu imale ispečenih onoliko koliko je pisalo da koštaju-3 evra/6 komada.Pomislih,eto nešto što im je ostalo od Arapa!!!
Putujući nazad u kampus,stali smo u seoce u podnožju i tamo sam jela najdivnije palačinke sa džemom od kestena!!!
Jedan od poslednjih dana našeg boravka u Caen-u,išli smo u posetu Memorijalu.
Memorijalni centar je posvećen iskrcavanju u Normandiju 1944.bici za istu i čuvenom Danu D.Videli smo broje sobe,mnoge od njih tematske,neke prilično užasavajućeg sadržaja.Od sobe gde vise stvari iz svakodnevnog života tadašnjeg vremena,preko replike velikog aviona,MiG-21R,koji je bio značajan u ratu,do sobe u kojoj na nekom projektoru ide filmić o Hitleru,a akustika je tako čudna i jeziva da vas sve vreme podilaze žmarci. Svuda na zidovima su podaci sa žrtvama koje su pale tokom rata.
U holu Memorijala stoji izložen policijski auto koji je „preživeo“ 11.septembar u New York-u,kao i slike traženih svetskih terorista koji su učestvovali u tom bombačkom napadu.
Posebno mi je bio interesantan deo gde je u staklenim vitrinama izložena garderoba iz toga doba:uniforme,venčanice,cipele,torbe….
Obilazeći sve to,slušali smo predavanje profesora istorije o tom vrlo važnom danu za istoriju Francuske,ali i Evrope,svakako.Grad je,kako reče,bio demoliran,sravljen do temelja,a stanovništvo poubijano ili proterano.
Sutra odlazimo za Pariz! Poslednje veče proveli smo šetajući još malo i praveći poslednje fotografije grada u kome smo proveli prelepe dve nedelje.Jednim velikim „đirom“ smo još jednom obišli sve, pokušavajući da urežemo svaki detalj,ne bi li nam Caen što duže ostao u sećanju.Jedno je sigurno:meni znam da jeste i jedva čekam dan kada ću se ponovo vratiti u njega!!!
gdestinacija.com
autor: ixadexa Grad svetlosti sa pravom nosi ovaj epitet. Poseta Parizu je jedinstveni događaj, koji svako mora priuštiti sebi. Po jedinstvenoj arhitekruri sa širokim trgovima i starim monjumentalnim građevinama predstavlja jedan od najkompletnijih gradova na svetu. U prestonici svetske umetnosti, ljudi koji žive nikada ne stignu da obiđu sve muzeje i galerije koje ovaj grad pruža.
Jedan od simbola Pariza jeste čuvena Trijumfalna kapija, gde se ukrštaju široki bulevari, od kojih jedan pravo vodi na novi/poslovni deo grada. Poslovni deo grada je sa visokim, modernim zgradama na čijem ulazu je još jedna, ali modernija, trijumfalna kapija. U suprotnom smeru prostire se čuvena ulica ŠanzElize. Ulica je široka i u vreme božića ukrašena prelepim svetiljkama. Ovde su smeštene prodavnice ekskluzivnih robnih marki, kao i poslovni prostori svetski poznatih kompanija. Uz kraću vožnju autobusom stižete na veliki trg Konkord, gde je smešten i jedan od najluksuznijih hotela u Evropi, a u centralnom delu trga je veliki obelisk, pored koga su smeštene dve omanje fontane. Ajfelov toranj je takođe nezaobilazna destinacija. Da bi ste se popeli, stajati u redu, zatim ulazite i penjete se liftom. Toranj ima tri nivoa, ali treći zimi nije moguće posetiti zbog bezbednosti turista. Sa drugog nivoa pruža se prelep pogled na panoramu Pariza. Kada sa tornja ugledate veliki trg sa velikom fontanom, koji se nalazi u blizini tornja, odmah poželite da to bude vaša sledeća destinacija.
Radi se o čuvenom trgu Trokadero. Siđete sa tornja, na kome vas je dobro izduvao vetar, dole vas sačekaju navalentni ulični prodavci suvenira, pešaka prelazite most, pa ulicu i dolazite na trg Trokadero. Trg je širok sa velikom fontanom i lepim građevinama. Poznat je po tome što je 1900. godine ovde održana velika svetska izložba u čiju čast je i podignut Ajfelov toranj. Toranj je zamišljen kao privremeni objekat, ali je posle dugog sporenja javnosti ostao zauvek i postao simbol grada. Na Trokaderu ćete naići na puno turista, a sa vrha trga proteže se najlepši pogled ka Ajfelovom tornju, tako da je ovo idealno mesto da fotoaparatom ovekovečite svoju posetu Parizu. Nemojte propustiti vožnju Senom.Kada ste se već našli na Trokaderu, krenite pešice prema mostu koji razdvaja ovaj trg i Ajfelov toranj i stepenicama siđite pored mosta do reke. Tu se nalaze turistički brodići koje će vas provozati Senom, gde tokom jednočasovne vožnje možete, iz drugačije perspektive, videti sve lepote centralnog dela Pariza (NotrDam, prelepe mostove na Seni, trg Konkord, Luvr itd.). Čuveni muzej Luvr je takođe nezaobilazno mesto. Pre nego što krenete u obilazak Luvra, obezbedite sebi dobrog vodiča, kako bi ste u par sati uspeli da vidite bar one najpopularnije eksponate.
Koliko god da imate vremena za obilazak, obavezno videte čuvenu Mona Lizu, koju ćete gledati sa desetak metara udaljenosti. Preporuka je videti Pompidu centar, čija spoljna arhitektura odskače od svega što ste videli u Parizu. Spoljni izgled zgrade, namerno, podseća na izvrnutu nedovršenu građevinu, što je bilo predmet sporenja dugo godina među Parižanima. Zli jezici su govorili da je najbolji pogled na Pariz upravo sa ove zgrade, jer se tada ne vidi sama zgrada. Međutim nako dugo godina ova građevina je ipak prihvaćena i predstavlja galeriju svih mogućih formi moderne umetnosti.
Preko puta Pompidua nalazi se i Srpski kulturni centar, jedini u Evropi, na žalost. U okolnim ulicama možete kupiti raznovrsne suvenire, a takođe možete pronaći i butike, po pristupačnim cenama. Pariz ima jako dobar metro, tako da kada ukapirate šemu metro stanica, vrlo lako možete ići do željenih destinacija.
Ono što, takođe, morate obavezno videti u Parizu jeste: Versaj, MonMartr, NotrDam, Pariska opera, Invalidi i još mnogo toga. Imajte u vidu da uvek nešto ostavite za sledeći put, jer svaki dolazak u Pariz produžuje život.
Nica, glavni grad Azurne obale, prostire se celom dužinom predivnog Zaliva anđela
Nalazi se na samom jugu Francuske, u podnožju obronaka Južnih Alpa, na 30 km od Italije. Ima posebnu mikroklimu, umereno mediteransku, sa više od 300 sunčanih dana godišnje. Ima veliki broj muzeja, od kojih su najpoznatiji Šagalov, Matisov i Muzej savremene umetnosti. Čuveno Englesko šetalište, luka, stari grad, pijaca cveća, trg Masena, pešačka zona samo su deo atrakcija koje nudi ovaj grad, a jedna od najinteresantnijih je karneval, čije će se 126. izdanje odvijati od 13. do 28. februara. To je ujedno i najveći zimski događaj u Nici. Veliki broj poznatih umetnika i slikara učestvuje u kreiranju lutaka, maski i kostima. Duga tradicija i nezaboravna „bitka cveća" čine ovaj karneval posebnim, a ovogodišnja tema je „Kralj plave planete".
Agencija „Džoli turs" organizuje putovanje na karneval u Nici. Putuje se autobusom, a aranžman traje sedam dana (od 9. do 15. februara). Pored Nice, obilaze se Venecija, Kan, Monako, Monte Karlo, Verona, a cena je 345 evra.
„Džoli" je pripremio aranžman i za drugi poznati karneval - u Veneciji (sa posetom Padovi, Veroni i Trstu). Polazak je 10. februara, a za petodnevni boravak (sa autobuskim prevozom) treba izdvojiti 235 evra.
E.Bilalević - 28.01.2010. - 03:20
Zimska sezona traje skoro cele godine zbog velike visine...
Ispod krova Starog kontinenta skrio se mondenski planinski centar Šamoni, a mnogi ga nazivaju i kolevkom alpinizma i domom ekstremnih sportova.
SNEG - Gradić na 1.035 metara nadmorske visine, u spektakularnoj dolini na jugoistoku Francuske, u departmanu Gornja Savoja, svetsku reputaciju stekao je u januaru 1924. godine, kada ga je Olimpijski komitet odredio za održavanje „Internacionalne nedelje sporta”. Sportisti iz 16 država su se prvi put takmičili u zimskim disciplinama i ova manifestacija je kasnije proglašena za Prve zimske olimpijske igre.
Čitav ovaj deo Savoje, blizu granice sa Švajcarskom i Italijom, podseća na Himalaje, a predelom dominira Mon Blan, čiji je vrh na 4.807 metara nadmorske visine skoro uvek obavijen gustim oblacima. Kroz dolinu protiče reka Arv, a na njenom putu se nalazi nekoliko prelepih glečerskih jezerca. Predivni krajolici i neponovljiva priroda privlače turiste tokom cele godine, tako da se uvek teško nalazi smeštaj u nekom od brojnih hotela i pansiona. Zimska sezona traje skoro cele godine zbog velike visine, ali skijaša je najviše od početka decembra do kraja aprila.
Šamoni spada u ekskluzivne planinske centre i redovno je u top 10 zimovališta sveta. U neposrednoj okolini je pet gradskih terena, a ukupno ima 170 kilometara staza sa skijanje i 40 kilometara staza za snoubord. Najveća visinska razlika je 2.808 metara, a najveća visina sa koje se može da spusti na skijama nalazi se na 3.842 metra, podno čuvenog vrha Egij du Midi, odakle polazi staza duga 21 kilometar.
Ono što Šamoniju daje posebnu draž jeste tramvaj „D’ Mt Blanc”, koji još zovu i „Dragulj Šamonija”. To je starinsko šinsko vozilo za razgledanje okoline, a ide skoro do Mon Blana. Pred očima putnika se smenjuju fantastični prizori koji oduzimaju dah, posebno u blizini glečera Bionesaj i vrha Lekt. Drugu atrakciju predstavlja voz „Montevers” i njegovi kupei kao iz bajke. On saobraća dolinom i povezuje nekoliko žičara, a pored njega je izgrađena pešačka staza za ljubitelje hodanja.
Udaljenost od Beograda: 1.250 km
Najbliži aerodrom: Ženeva (95 km)
Smeštajni kapaciteti: 5.400 kreveta
Broj staza: 47
Broj liftova: 48
Gondole: 13
Sedežnice: 16
Uspinjače: 19
Kapacitet liftova: 52.660 ljudi na sat
Boravak u Gradu svetlosti u sopstvenom aranžmanu ne mora biti skuplji nego ako se na put krene s nekom od naših agencija Jedna četvoročlana beogradska porodica je poželela da sagleda svu lepotu grada na obalama Sene u vreme zime. Kada su doneli odluku da deset januarskih dana provedu u Parizu videli su da ni jedna agencija nije imala desetodnevni aranžman. Zato su odlučili da put i boravak organizuju sami. –Kada smo se vratili i sabrali sve naše troškove, izračunali smo da je trošak manji nego da smo putovali s agencijom – kaže Darinka Dugić, naša sagovornica na ovu temu. Hotelski smeštaj u Parizu je skup ukoliko je reč o hotelima u strogom centru, ali se uz pomoć Interneta može pronaće jeftiniji smeštaj. Glavni grad Francuske ima hotele na bukingu Etap koji obuhvata sistem hotela Periferik u kojoj se je cena prenoćišta 45 evra, dok dnevna taksa po osobi iznosi od dva do tri evra. –Ipak, i ovde ima izuzetaka. Tako u centru Pariza može da se odsedne u hotelu La grand hotel Aveni u kome je cena za apartman 92 evra dnevno a u koji može da se smesti petoro ljudi. Iz ovog hotela može peške da se stigne do čuvenih pariskih trgova, Opere, do Bastilje, Nasiona ili groblja Per la šer. Ulaznice se retko gde plaćaju, kada je reč o znamenitostima, jedino se plaća 12 evra izlazak na vrh Ajfelove kule, obilazak Luvra studente košta 15 evra, a ostale 25. Kada je reč o hrani, ni to nije velika nevolja. Iskustvo Beograđanke Darinke Dugić je sledeće: – Ako se neko odluči da boravi o svom trošku u Parizu, o hrani ne treba da brine. Ima svega. Ali, predlažem da se odluči za prodavnice Monopri koje su izuzetno dobro snabdevene, a jeftinije su od mnogih drugih. Tu ima i gotovih jela, a naročito je veliki izbor čuvenih francuskih sireva. Prema njenim rečima najskuplja pariska stavka je prevoz. Najbolje je kupiti jedinstvenu kartu koja važi za metro, železnicu Rer i sve gradske autobuske linije i može se nabaviti u nekoj od tamošnjih mnogobrojnih turističkih agencija. Kada se svodi bilans troškova, onda se dolazi do zaključka da boravak u Parizu ne mora biti skuplji ako se krene po principu svoga novčanika gospodar. Tako je ovu porodicu desetodnevni privatni aranžman koštao 1.800 evra luksuznog boravka u Parizu. A, kako kaže naša sagovornica, Parižani su veoma ljubazni, srdačni i otvoreni pa i na taj način boje boravak stranca u svom gradu.
Otkud zapravo početi? Možda najbolje u caféu s croissantom i francuskim doručkom, njime jutro dobija pravi domaći štih. Pariz, grad svetla! S razgledavanjem grada je najbolje krenuti s Ile de la Cité, otoka na rijeci Seini na kojem se nalazi Notre Dame de Paris, jedan od glavnih pariških simbola. Legenda kaže da je biskup imao viziju o najljepšoj gradskoj katedrali te ju je nacrtao u blatu pokraj budućeg gradilišta. Zamišljeno, ostvareno, i to u 12. vijeku, istinsko gotičko remek-djelo. Glas o njezinoj ljepoti i jedinstvenim skulpturama pročuo se po cijeloj Francuskoj, a svoju popularnost je najviše stekla romanom Zvonar crkve Notre Dame. Koliki značaj ova katedrala ima za grad, dokazuje i Point zéro, glavna polazišna točka otkud se mjere udaljenosti za sve francuske ceste, a nalazi se na trgu ispred crkve. U neposrednoj blizini je i Sainte Chappelle, predivna crkva s plavim svodovima i obojenim vitrajima, koju je najljepše vidjeti kad je sunčan dan jer onda pokazuje svu svoju raskoš. Njena pak legenda kaže da je sagrađena kako bi se u njoj čuvala Kristova kruna od trnja i dio krsta. Nakon što pređete na desnu obalu Seine, doći ćete do Georges PompidouPalais Royal, palača u kojoj je danas smještena jedna od glavnih francuskih institucija, Državno ustavno vijeće. S druge strane ulice je Louvre, jedan od najvećih muzeja na svijetu. Godišnje ga posjeti više od 8 milijuna ljudi, a u njemu se ´´čuva´´ i vjerojatno najkontroveznija slika današnjice, Mona Lisa. Ulaz u muzej je iz jedne od novopostavljenih staklenih piramida u dvorištu, koje su i same postale zaštitnim znakom Louvrea, a čiji je postav toliko bogat da je veliki dio umjetnina prebačen u susjedni Muzej d´Orsay. U Parizu je i mnoštvo predivnih parkova, od kojih su najpoznatiji Jardin du Luxembourg, Jardins des Champs-Elysées i Jardin des Tuileries, koji je ujedno i najstariji park. U njegovoj blizini se nalazi i zgrada Opere, ali tu počinju trgovi i avenije po kojima je grad i toliko poznat. Prvi među njima je Place de la Concorde, prepoznatljiv po obelisku iz Luxora, ali i po početnoj točci druge najskuplje ulice na svijetu i prve u Europi, Avenue des Champs-Élysées. Toliko puta opjevane Elizejske poljane, mjesto su pravog luksuza. Ovdje ćete pronaći najbolje prodavaonice dragulja, parfema i modnih marki, jednako kao i u susjednoj Rue du Faubourg Saint-Honoré, gdje se nalazi i Elizejska palača, dom francuskog predsjednika. Pri vrhu Poljana nalazi se Place Charles de Gaulle, središnja točka 12 gradskih avenija i mjesto gdje je Slavoluk pobjede, Arc de Triomphe, do kojeg se najlakše dođe jednim od tunela kojima je povezan s drugim ulicama. Najljepši pariški most je definitivno Pont Alexander III, kojeg s jedne strane okružuju Petit Palais i Grand Palais, a s druge Hôtel des Invalides, prva bolnica na svijetu izgrađena za ratne veterane, dok je danas tamo muzej posvećen francuskoj vojsci te Napoleonova grobnica. S te iste lijeve strane rijeke Seine, nalazi se i megapopularni Tour Eiffel, tj. Eiffelov toranj, glavna ikona grada. Sve do početka tridesetih godina 20. vijeka, bio je najviša zgrada na svijetu. Iako ga tadašnji stanovnici nisu nikako prihvatali te je imao samo privremenu namjenu za otvaranje Svjetske izložbe, s vremenom je postao toliko omiljen da ga je do danas posjetilo više od 235 milijuna ljudi. Kad ćete se i sami htjeti popeti na neki od tri njegova kata, pripremite se za poduže čekanje, ali koje će vam se itekako isplatiti, jer odozgo vidite cijeli grad. Preko dana je Champ de Mars, obližnji park, jedno od omiljenih mjesta za odmaranje i izležavanje na travi, a Trocadéro s Palačom de Chaillot i fontanama ispred nje glavna pozicija za fotografiranje, pogotovo noću kad se na tornju upale tisuće lampica. Pariz je poznat i kao sjedište Collège de Sorbonne, prestižnog sveučilišta koje se, uz brojne druge znanstvene institucije, nalazi u Latinskoj četvrti, Quartier latin. Tu je i Panthéon, izgrađen po uzoru na rimskog ´imenjaka´, ali i brojni restauranti, pubovi i klubovi, što je uzevši u obzir okolnu studentsku populaciju i očekivano. Iz Latinske četvrti odlično se vidi Montmartre, ´brdo mučenika´, u prošlosti dom brojnih vinograda, mlinova, ali i velikana poput Moneta, Renoira i Picassa, dok je danas najživopisnija četvrt s brojnim umjetnicima koji daju poseban šarm ovom dijelu grada koje s vrha sve ´gleda´ Sacré-Coeur, grandiozna bijela bazilika. U neposrednoj blizini je i Pigalle, mjesto koje najviše obilježavaju brojni cabareti, kao što je Moulin Rouge i njegove Can-Can plesačice. To je samo jedan dio zabave koje Pariz pruža. Oberkampf, Place Vendome i Place de la Bastille su dijelovi grada s najboljim klubovima i noćnim provodom, a ukoliko više volite mirniji doživljaj, preporučamo vam vožnju Seinom na jednom od brojnih brodova-restauranata. Pâté, soufflé, mousse, crêpe, sir ili vino, zavoljet ćete francusku kuhinju u roku sekunde! Ukoliko imate mogućnosti, probajte posjetiti Versailles, veličanstvenu kraljevsku palaču Luja XIV. Tu su još i Disneyland, Saint Denise ili Défense, suvremena poslovna četvrt čiji je glavni simbol Grande Arche de la Défense, verzija Slavoluka pobjede dvadesetog stoljeća s čijeg vrha možete još jednom pogledati prema Parizu i s osmijehom na licu reći: do nekog idućeg puta, au revoir!
