Rus na čelu Zvezde?
Trojica direktora iz “Gaspromnjefta” mogli bi da konkurišu za predsedničku funkciju
PREDSEDNIKA FK Crvena zvezda, prema novom klupskom statutu koji je izglasan 22. oktobra 2010, ubuduće neće birati stotinak članova Skupštine kao što je bila praksa do sada, nego svi registrovani članovi sa plaćenom godišnjom članarinom, kojih je u ovom trenutku više od 13.000.
Crvena zvezda se tako odlučila za “španski model” koji je zastupljen u četiri kluba koja nisu privatizovana i koja funkcionišu kao sportske organizacije: Real Madrid, Barselona, Atletik Bilbao i Osasuna.
- Pre smo imali Sabor koji je birao Skupštinu, danas imamo više od 13.000 članova koje će birati rukovodeće telo, a zatim i glasati za predsednika. Ovaj statut je rađen po uzoru na strane, ali u okviru postojećeg zakona Republike Srbije o društvenim organizacijama i udruženju građana. Prekjuče smo ga poslali u Ministarstvo omladine i sporta na čitanje i overu - objasnio je generalni sekretar Crvene zvezde Andrija Kleut.
U ovom momentu registrovano je više od 13.000 članova, a Skupšina broji 150 ljudi. Na svakih novih 10.000, najviše telo će se uvećavati za 50 novih članova. Po Statutu, ubuduće će se izbori odvijati bukvalno kao predsedničke kampanje: trajaće 90 dana, postojaće birački odbori i spiskovi, biračka mesta biće raspoređena po regionima u Srbiji, dok će se članovi Skupštine birati po regionima proporcionalno broju članova iz tog područja (Beograd, Vojvodina, istočna Srbija, zapadna Srbija, južna Srbija, Kosovo i Metohija i dijaspora).
Realov i Barselonin princip primenili su i Argentinci u svoja dva najveća kluba, River Plejtu i Boki juniors, u Engleskoj su svi premijerligaši strogo privatizovani sa velikim uplivom inostranog kapitala (Rusi, Amerikanci, Egipćani, bogati šeici...), baš kao i u Italiji gde su na sceni domaći magnati, poput Masima Moratija, Silvija Berluskonija, familija Anjeli i Sensi, dok je u Nemačkoj zakonom onemogućeno jednom pojedincu ili firmi da poseduje više od 49 akcija nekog kluba.
- Crvena zvezda je vlasništvo srpskog društva i njome će upravljati njeni članovi. Predsednik može da bude bogat ili siromašan, svejedno, ali više niko ne može da kupi Zvezdu - kategoričan je predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić.
Pošto svaki član FK Crvena zvezda ima pravo da bira i da bude biran, znači da i stranci mogu da sednu na čelo kluba. Trenutno su članovi Veća klupskog saveta i trojica Rusa: Kiril Kravčenko, Aleksandar Dibalj i Juri Masijenski, zamenici generalnog direktora “Gaspromnjefta”, pa će možda i neko od njih konkurisati za mesto prvog čoveka Zvezde.
BARSELONA: PRVI IZBORI 1952. GODINE
PRVI demokratski izbori u Barseloni održani su 1952. godine (pravo glasa imali samo muškarci). Katalonski gigant danas ima 173.187 “sosiosa” (članova kluba), a na ovogodišnjim izborima na kojima je pobedio Sandro Rosel pravo glasa imalo je nešto više od 118.000 ljudi (punoletni sa barem godinu dana staža, oni iz inostranstva mogli su da glasaju samo na “Nou kampu”), ali je na birališta izašlo nešto više od 57.000 glasača (48,11 odsto).
REAL: KANDIDATURA 58 MILIONA EVRA!?
ZA razliku od Barselone, u Real Madridu je dozvoljeno glasanje poštom koje je u nekoliko navrata čak i odlučilo pobednika. Da biste bili kandidat na “Santjago Bernabeu”, morate da ispunjavate nekoliko uslova: da ste Španac, da ste punoletni, da ste član kluba najmanje 10 godina, da niste pod suspenzijom vršenja sportskih dužnosti, da niste funkcioner drugog kluba, aktivan igrač, sudija ili trener, da dostavite bankarske garancije u visini 15 odsto godišnjeg budžeta (oko 58 miliona evra)...
Izvor:Novosti