Врхунац свега сачињава Свето Причешће - Свето Причешће којим се сваки од нас причешћује, киме? Самим Господом Христом! Јер у Светом Причешћу сваки хришћанин прима васцелог Бога, прима чудесног Господа Христа, прима сву Његову Вечну Истину, сву Његову Вечну Правду, прима сав Његов Вечни Живот.
Кад се причестиш, брате и сестро, пази како ћеш живети од тога дана и надаље. Примио си Господа Христа, ти кроз Свето Причешће постајеш Богоносац, постајеш Христоносац, постајеш прави човек. Уствари, Господ у твојој души, гле Он скида сав мрак са ње, Он изгони сваки грех из ње. Зато се потруди да се грех више не врати у твоју душу. Он очисти сву душу твоју и она заблиста божанском лепотом, оном лепотом којом је Бог украсио створивши је као слику Своју, као Слику Божанску.
преп. Јустин Нови Ћелијски
Evo dole dokaza da oni stvarno vjeruju da je kruh Hristovo tijelo.
Dakle obožavanje kruha.
Св. тајна Причести (Евхаристије): Сви секташи, без изузетка, уче да хлеб и вино приликом причести само симболично представљају Тело и Крв Христову! Због оваквог њиховог схватања, и учења, код њих се и не може говорити о “ причешћу „, већ о “ Вечери Господњој „- тј. симболичној успомени на последњу Христову вечеру са ученицима – пред распеће. Овакво учење о св. Евхаристији је у суштој супротности са Св. Писмом, и вековном праксом Цркве – још од времена апостола.
Ову св. тајну установио је сам Господ на својој последњој вечери са апостолима, када је у Своје божанске руке узео хлеб, благословио га, преломио и пружио ученицима, рекавши: “ Узмите, једите, ово је тело моје, које се даје за вас „. Потом је узео чашу са вином, захвалио Богу Оцу, и пружио им рекавши: “ Пијте из ње сви, ово је крв моја новога завета, која се пролива за многе, ради опроштаја грехова. Ово чините за мој спомен. “ (Мт. 26.26-28 ; Лк. 22.17-20). А ап. Павле додаје: “ Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође “ (1Кор. 11.26). “ Ово чините за мој спомен “ – Нема сумње, ово је јасна и директна заповест за понављање ове св. тајне. Пошто та заповест није дата свим Христовим следбеницима, већ само апостолима – и преко њих, њиховим законитим наследницима – то онда значи да ту св. тајну не може обављати свако – него само они који су правилно рукоположени, и од апостола добили ту власт коју им је Христос дао (ап. прејемство). Пошто секташи немају право свештенство апостолског порекла, то онда не могу имати ни правог причешћа, чак и кад би веровали да се хлеб и вино претварају у Тело и Крв Христову.
Izvor: Crkva i sekte Zoran J.
Dakle magijsko shvatanje pričesti, obožavanje kruha i vina. Naravno da su to simboli, a čovjek treba da istinski primi Isusa u srce, svojom vjerom, pokajanjem i djelima.
A to im nije bitno, nego ljudi misle da su bolji ako su zeli pričest. Kod njih nije naglasak na srcu, nego na tvari.