EM tehnologija

[Hanza]

Prilikom "običnog" uzgoja jagoda, vam se, kroz 2-3 godine, prinos smanjiva, biljke obolevaju, te v)am je potrebno premeštanje na drugu parcelu.

Ukoliko jagode sadite po EM-tehnologiji, možete ih držato, na jednom mestu, i 10-12 godina.

Bankove napravimo već u proleće, okrenute u pravcu sever jug, širine 0,5-1 metar. Periodički polivamo EM-rastvorom, 1:100, i uništavamo korov.
U drugoj polovini avgusta, kada vrućina lakša, posadimo jagode u zavisnosti od širine banka, 2-3 reda na razmak 10-15 sm. Nedelju dana posle toga potrebno je zaliti EM-1 preparatom ili EM-ekstratom 1:1000, ( u toku jeseni je dovoljno 2-3 ovakva zalivanja) i posipajte pepeo od drveta, ( može i u vidu rastvora prskati zajedno sa EM preparatom) pred zimu je dobro posejati ozimu raž po bankovima, (norma 2kg. na ar) očistiće vam zemlju od nematod, a srezana slama je odličan malč.

U rano proleće, čim se otopi sneg, jagode zalite EM-preparatom 1:500 ili 1:1000, zemlju plitko okopajte (ukoliko niste sejali raž) i mulčirajte EM-kompostom sloj ne deblji od 5-6 sm.
Drugo prskanje EM-rastvorom 1:1000 uradite pred cvetanje jagoda.
Treće prskanje uradite na jedan dan pre berbe jagoda, ( zbog boljeg očuvanja kvaliteta).

Posle branja, jagode je neobhodno zaliti rastvorom EM-1 1:1000 i malčirati.
Posle branja, jagode ne kositi, rezati, time smanjujemo rod, sledeće godine za 20-30%, dovoljno je ručno ukloniti stare listove.
Na ovaj način možete ubrati po 1m2 10kg. i više jagoda, zavisi i od sorte.

Jagode se, od svih kultura, najbolje odazivaju na primenu EM-tehnologije.

Prevod iz knjige: "EM-tehnologija, biotehnologija XXl veka"
Preveo. Hanza

 

[Hanza]

Iz moje bašte, 07.11.2012.

 

[Hanza]

Kompost od kuhinjskod odpada

od Hanza » 17 Nov 2012, 17:51

Nemojte bacati kuhinjske odpadke!
U toku zime se može nakupiti poprilično komposta, ( zavisi od brojčanog stanja porodice).
Kompost od kuhinjskog odpada je veoma kvalitetan, može vam doneti bogat rod u bašti.

Kako ga pravimo;?
Potrebno nam je plastično vedro, na čije dni postavimo rešetku, crne najlon kese za smeće i naravno BAJKAL EM-1, preparat.
U kesu stavljamo odpatke, dno kese izbuškamo viljuškom, da bi mogla da otiče tečnost.
Svaki sloj odpadaka, 2-3sm. poprskamo preparatom Bajkal EM-1, dok kesu ne napunimo.
Napunjenu kesu na vrhu zavežemo,pošto smo predhodno istisli vazduh i ostavimo je u kuhunji 3-4 dana, zatim je iznosimo napolje na hladno, mraz.

Već ste, verovatno provalili da vam je potrebno bar još jedno vedro.
Kada kesu sa kompostom iznesete napolje videćete da je na dno vedreta ostala tečnost.

NEMOJTE JE BACATI!!!

Ovo je odličan otpušivač cevi u sudoperi, taoletu.
Isto je dobara za gnojenje, sobnih biljaka, 1dl. na 10 litara vode, ili 0,1dl na 1 litar vode.

Šta stavljao u kompostnu kesu??
Sve što odpadne u kuhinji osim tečnosti, tečnost hoće da se usmrdi.
Ljuske od krompira i voća, riblje kosti, ljuske jaja, hleb, ostaci kuvanog jela, papir, karton, krupne stvari usitniti.
Nemojte stavljati mast i slične stvari.

U proleće, tako pridobijen kompost, zakopajte u vašu baštu, ( 15-20 sm.duboko), ili stavite na dno bureta gde ćete saditi drvo paradajza.
Vaše biljke će vam biti zahvalne.

 

[Hanza]

Za ozdravljenje zemljišta stakleničkih leja vrlo je korisno posejati u njih
početkom marta kres salatu. 1,5 – 2 nedelje pre sadnje u leje kres salate mora se u
zemljište zatrpati kompost ploskorezom (tanjiračem) iz „jesenje“ gomile, (hrpe) i
politi ga rastvorom EM-preparata. Ako komposta nema, onda rastresemo leje i
polijemo ih rastvorom EM-preparata.

 

[Hanza]

Lactobacillus casei,Lactococcus lactis, Saccharomices cerevisie i Phodopseudomonas palistris.
To su četiri osnovne grupe mikroorganizama koje se nalaze u Bajkalu EM-1.
Svaka ova, glavna, grupa ima po 10 podgrupa i t.d. ukupno 86.

 

[Hanza]

Tekstovi su iz knjiga; EM-tehnologija, biotehnologija XXl veka,3 i 4 dopunjeno izdanje, izdavač kompanija ARGO. Iz knjige B.S. Anennkova, "Dovedimo prirodu u našu baštu" kao i iz nekih drugih knjiga kompanije ARGO, u kojima se opisuju rađeni opiti uz upotrebu EM-tehnologije. ( V. A. Blinov, Biotehnologija)
Korišćen je i sledeći materijal: -Gelcer F. JU. Simbioza sa mikroorganizmima-osnova za život rastinja. -Giljarov M.S., Krivoluckij D.A. Život u zemlji. Dokučaev V.V. Skuplji od zlata russki černozem -Žurminskaja N.M. Bašta bez hemije -Kovda V.A. Lečenje neplodnog zemljišta -Kostičev P. A. Zemljoznanstvo Kao i Mitleider, liebah, Fukuoka, i mnogi drugi ne manje važni

 

[bastovanv]

Pročitao sam komplet teme sve mi je jasno osim ovog

pred zimu je dobro posejati ozimu raž po bankovima, (norma 2kg. na ar) očistiće vam zemlju od nematod, a srezana slama je odličan malč.

Dali raž sijemo poslije bacanja komposta u jesen i ostavljamo je kao usjev koji kasnije skidamo, pa tak onda tretiramo EM preparatom odnosno na toj parceli ništa ne uzgajamo te godine osim raži. Ili u jesen kad bude zelena preko nje bacamo kompost i EM preparat.

Drugo pitanje koja debljina kamposta se stavlja preko zemlje u jesen i proljeće.

Pozdrav.

 

[Hanza]

Carrel je zatim prešao na stvar: kemijska gnojiva ne mogu tlu vratiti plodnost. Ona ne djeluju u tlu već ih biljka silom upija, što truje i biljku i tlo. Samo organski humus pridonosi životu

 

[Hanza]

Carrel je rekao da su biljke važni posrednici pomoću kojih elementi u stijenama, pretvoreni u crnicu djelovanjem mikroorganizama, mogu postati dostupni životinji i čovjeku,kao građa za kosti, meso i krv. Naprotiv, kemijska gnojiva ne mogu ni poboljšati humusni sadržaj tla niti ga mogu zamjenjivati. Oni razaraju njegova fizička svojstva, pa prema tomei njegov život. Kada se kemijska gnojiva unose u tlo ona serastvaraju i traže prirodnu kombinaciju s mineralima koji su u zemlji već prisutni. Nove kombinacije prezasićuju, preto-varuju biljku i ona postaje neuravnotežena. Ostale kombinacije ostaju u tlu, mnoge od njih u obliku otrova. Biljke koje gnojimo kemikalijama mogu izgledati sočno, ali bujan rast stvara vodenasto tkivo koje je podložnije bolesti a vrijednost je bjelančevina manja. Umjetna gnojiva, rekao je Carrel, povećavajući bogatstvo usjeva i iscrpljujući elemente iz tla, pridonijela su promjeni hranjive vrijednosti žitarica: »Stoviše civilizacija napreduje to se više udaljava od prirodne ishrane.« Naša sadašnja ishrana sastoji se od hrane koja je patvorena.

 

[Hanza]

Trovanje tla umjetnim poljoprivrednim aditivima počelo jesredinom prošlog stoljeća kada je njemački kemičar Justus vonLiebig, poznat kao »otac kemijske poljoprivrede«, pogrešno zaključio iz pepela jedne biljke koju je spalio, da dušik, fosfor ipotaša (ili kalijev karbonat) hrane biljke - NPK u današnjojkemijskoj poljoprivredi.Liebigove tvrdnje - a pisao je vrlo mnogo - dovele su doogromnog i unosnog komercijalnog razvitka sintetičkih kemikalija. Zavedeni propagandom, farmeri širom svijeta su postali


ovisni o njemačkim rudnicima kalijevih soli poznatih kao »klor potaše« bez kojih, rečeno im je, na njihovim imanjima ništaneće rasti. Kada je prvi svjetski rat prekinuo uvoz iz Njemačke,snalažljivi poduzetnici ukazali su na nalazišta kalijevih soli uSjedinjenim Američkim Državama potičući američke kompanije na brzu eksploataciju ovog »zlatnog rudnika« nepotrebnihkemikalija.Otkrivši izvjesnu količinu fosforne kiseline u pepelu sagor-jele biljke Liebig je zaključio da je fosfor temeljni uvjet za rastbiljaka. Još od rimskog doba seljaci su koristili mljevene kostiza dobivanje fosfora. Izloživši kosti utjecaju sumporne kiselineLiebig je stvorio smjesu koju je nazvao »superfosfat«. Kada suiz mora dobijene velike količine kalcijevog fosfata, za kojeg sevjerovalo da potječe od milijunima godina gomilanih kosturamorskih životinja, stvorena je nova industrija umjetnih »mineralnih gnojiva«.Sve do Liebigovog vremena vjerovalo se je da su neobra-đivana tla vrlo plodna i da sadrže mnogo humusa, te da surazne faze ove smeđe trunuće organske tvari vjerojatno glavniizvor ishrane biljaka. Liebig je žestoko napao to shvaćanje. Ohumusu i o humusnoj kiselini je pisao: »Nema ni zrnca dokazada oni imaju bilo kakvog utjecaja na rast biljaka, niti u smislu ishrane, niti u bilo kojem drugom smislu.