Ekumenizam

[cobi63]

Ekumenizam.com

Evo jednog dobrog i objektivnog sajta koji prati desavanja

 

[3coma14shkota]

malo klipova

*
Da, taj saj nije loš i da - jeste objektivan, i - iako ima validne i krucijalne podatke - ipak nije obilat njima.

Nego - ova tema uopšte nije nerazrađena ali je nerazrađena ovde - pa da to pokušamo izmeniti:

Istine:

[YouTube]zkHCw9hvWfc[/YouTube]


od trećeg minuta:
[YouTube]KB4s5dMh1EM[/YouTube]


a šta na to kažu celomudreniji:

[YouTube]7o7UGLTauHI[/YouTube]


[YouTube]slq3ihBizis[/YouTube]



[YouTube]l2b7CropZPE[/YouTube]


Spominješ li svoga episkopa?


[YouTube]NPT-MWW6Wy8[/YouTube]

Ima toga vazda još - al' moram da spim, tako da - otom potom.
​

 

[3coma14shkota]

Još istina naspram ekumenističkih laži

*

Zaista - mnogo je opširna tema i dokaza ima - nažalost - pregršt.

U jeku ove hajke ekumenista u sklopu SPC-a protiv struje koja se protivi evrounijaćenju i papoidolopoklonstvu - trpi ne samo umirovljeni episkop Artemije - to jest njegov obraz - već verno mu kao duhovnom ocu - monaštvo manastira Crna Reka - u rasejanju.

Šta više - svako ko bi se našao pri ruci monasima koji odbijaju da tihuju tokom papskog prevrata u SPC-u - to jest - ko bi im ubogim pomogao - našao bi se na meti kleveta silnih ekumenista u SPC-u - zajedno sa sinodnom trojicom.

Poslušajmo intervju koji je uradila TV ČA sa monahom Nikolajem i sa gostoprimivim i bogougodnim grešnim Milojem:

[YouTube]p45EiQuGQ5U[/YouTube]

[YouTube]ybnBhJawLxo[/YouTube]

[YouTube]wxc93TlJDsA[/YouTube]​

​

*

​

 

[domicus]

Iskreno se nadam da im nece uspeti ova Papska igrarija :vorred:
Kad bi doslo do toga, Bozija rec bi se zatrla i u ono malo ljudi sto po svetu ima.

Ima zaista pravih vernika kod katolika i tu mislim na one koji slede Boziju rec a ne gledaju i slusaju Papu vise od samog Tvorca.

I u islamu ima poboznih koji zivot vode po bozijim uputima.Kad to kazem, mislim na prave postene muslimane koji bi pre legli u vatru no slagali, krali, dozvolili da im deca piju, da se drogiraju , kurvaju... (znaci, odnosi se na odgoj dece i porodicu u svakom smislu)

Dalje, pravi Jevreji(znaci oni po dusi a ne oni koji se tako prestavljaju), isto kao i gore pomenuto o muslimanima. Ako neko cita i uci Boziju rec to su oni.

Naravno da smo tu i mi Pravoslavni. Po ucenju su nam najblizi protestanti, s'obzirom da obe nisu prihvatile dosta papskih "revizija" Bozije reci.

Svaki pravi hriscanin,jevrejin i musliman znaju da smo svi izistinska braca, a to sto su nas kasnija raznorazna dodatna ucenja i tumacenja razdvojila, to je prica za sebe.
Ne vidim kako da odvojim "papizam" od satanizma.:vorred:
U ovim teskim vremenima lako mozemo videti koje su zemlje leglo nemorala i nesrece.
Tamo gde je vatikan stavio sapu, tu vrvi od kurvanja,droge, kriminala,nasilja u porodici i sveopste patnje. Ista sudbina se odnosi i na ove paganske zemlje koje su prepune okultizma i moralne dekadencije.

Pored svog haosa na planeti, samo ova mala grupa gorepomenutih naroda ( istinski getoizirana ) koliko- toliko odoleva ovom svetskom "trendu" :yea:
Ne mogu da kazem da i u nasoj Pravoslavnoj verskoj zajednici "cvetaju ruze" ali je cinjenicno manje zlo ( kako god to cudno zvucalo) :vorred:

Spas je u ateizmu a ne u ovim pricama koje veze sa zdravim razumom nemaju, naravno uz sve postovanje vernika ma koje veroispovesti bili.

2010, godina a covecanstvo gde je? Nazalost dobar deo ljudi se "moli" Hristu,Allahu,Budi i ne znam ti sve kome ne... Jedan ustao iz groba dok su po Palestini pre 2000 godina hodali zombiji, drugi se stepenicama popeo na nebo,Treci uradio ovo ili ono.

U ime ovog ili onog malo se prikolju ljudi (Kosovo i Metohija, Srebrenica , Bljesak, Oluja, Nato, Irak), pa se onda malo bombarduju pa se neki treci zalete avionom u zgradu.

T R A G E D I J A

Baljezganja o patrijarsima , papama i ne znam ti ja sve cemu ne...

To je samo moje misljenje, ponavljam uz najdublje postovanje necijih verskih osecanja.

Zato smo tu gde smo. Jadni i zaostali a kako vidim po komentarima bice jos i gore.

markosNS, dade Bog 10 nacela po kome covek treba ziveti.
Verujem da si ih procitao.
Da li nesto imas protiv tih 10 nacela ?
Da li bi svoju decu drugacije savetovao ? Verujem da ne bi.

Vidis, problem je nastao kad je covek resio da ne zivi po tom "uputstvu za upotrebu" tela i duha nam datog od strane Tvorca.
Otuda TRAGEDIJA koju spominjes. Ne od vere vec od nevere sorry

Imao sam jednog kolegu zakletog ateistu.
Poslom,bili smo prisutni nekom uvidjaju pre 10-ak godina. U pitanju je bilo jedna mala devojcica koja je bila ritualno zrtvovana kao u najgorim americkim filmovima. Ja bio jos klinac a on matorac pred penziju.
Tada je prvi put videvsi taj prizor rekao "djavolja posla". Kad je uvideo istinsko ZLO, poceo je da veruje u postojanje i druge strane medalje. :vorred: Sad je verujuci...

Upravo je u tome i poenta satanizma i samog udaljavanja od onog Oca koji nas je i stvorio.
Da mislis, jbte... desava se... takav je covek... to je normalno...ljudska priroda je ... itd itd..
Nije normalno prijatelju.
Samodestrukcija nije pojmljiva bilo kom zivom bicu. Zasto? zapitaj se!
Nije bre normalno da sami sebe unistavamo, nije normalno da sin oca ubije, da otac cerku siluje, da brat brata prevari za saku para, da nam se deca drogiraju i kurvaju, da izgube u sebi svrhu postojanja, da dizu ruku na sebe i svoje bliznje, da se bodu nozevima zato sto su pripadnici razlicite navijacke grupe, drugog muzickog pravca, druge ulice... da svake godine na planeti Zemlji od gladi umre vise ljudi no u I svetskom ratu!

To je tragedija moj prijatelju.... e to nije normalno ! sorry

 

[kota703]

ШТА ЈЕ ЕКУМЕНИЗАМ?

То је измишљотина исте оне исконске змије (која је "ђаво и сатана", Откр. 12,9) која је нашим Прародитељима у Рају предложила да постану богови али не помоћу Бога, него на супрот Бога, а помоћу ђавола. Тако и данашњи екуменисти, желе да остваре јединство хришћана за које се Христос молио у својој првосвештеничкој молитви (пред страдање, види: Јн 17,21) али не на Истину и у Истини него на компромису, лажи, лицемерју. Не на вери у све што је Христос открио и људима за спасење оставио у Цркви својој, него на релативизацији свега па и саме Цркве. Тај пројекат су измислили протестанти а прихватили сви остали, на жалост и многи "православни" пастири (епископи и свештеници) који су са теоријског екуменизма (дијалог с неправославнима) увелико прешли на практичан екуменизам изражаван и пројављиван у заједничким молитвама и богослужењима па негде чак и у заједничком причешћивању. Но, то није довело до постављеног циља-уједињења "свих цркава", него до небивале саблазни смутњи и деоба у Једној и Јединој Цркви Христовој, Цркви православној.
И у наше време (као много пута у историји Цркве) испуњавају се речи Христове да Цркву Његову ни врата пакла не могу надвладати. (Мт. 16,18). И заиста, у свакој помесној православној Цркви има оних (међу клиром и народом) који не пристају и не прихватају отров екуменизма ма у каквим облицима се нудио и сервирао. Они и јесу и остају "Црква Бога Живога, стуб и тврђава истине" (1.Тим.5). Ту Цркву заиста никад врата пакла неће надвладати јер је Истинит Онај који је то обећао онима који га љубе.
Питање је како ти православни хришћани (монаси или мирјани) треба да гледају на неправославног човека?
Као на свог тешко болесног брата по телу (сви смо од једног Адама) са болом, самилошћу и љубављу. Што је брат болеснији све већу љубав према њему треба показивати. Што се тиче људских односа и овоземаљских потреба понашати се према свим људима на исти начин. Свима указивати дужно поштовање, помоћ у било чему овоземаљском, спремност да се за ближњег (сваког човека) без обзира на веру или било које друге разлике својствене људима, ако треба и живот положи. То је наука јеванђељска, то је наука светоотачка, то је наука Цркве православне. Тада и само тако православни хришћанин поступа као истински слуга Божји.
Међутим, када је у питању однос православаца као верника, члана Цркве Христове према некоме ко тај није (па био он Јеврејин незнабожац-атеиста, муслиман, римокатолик, протестант или било шта друго у верском погледу), ствари се мењају из темеља. Ту међе које поставише оци наши и мешати веру нашу с туђом, правити и ићи на компромисе, тражити и неке додирне тачке (минимум) са инославима ради неког лажног (пролазног, овоземаљског) циља.
То значи да православни с неправославнима не може имати никакве верске обреде или молитвене заједнице.
Он се не може молити са њима. О томе говоре и многи свети Канони Цркве православне. Али се може и треба молити за њих. Молити се да их Господ просвети, умудри и упути на пут спасења, на пут повратка и присаједињења Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви изван које и мимо које нема спасења. На ту молитву за "неправославне" православаца покреће и треба да покреће истинска љубав према њима. Јер по светом оцу Јустину Ћелијском само је она љубав права и истинска која ближњем осигурава живот вечни (спасење). Ту љубав показује Света Црква православна молећи се непрекидно у својим молитвама "за све и сва". Заблуделе од православне вере, јеретике и отпаднике, призови понашању истине: "нехришћане просвети да би Те познали, приведи покајању..." Но Црква нема никакву силу ни власт да некога примора на јединство у вери са Њом да постане њен члан. Чак и када би могла не би то чинила, јер би то била тиранија а не љубав.
Сме ли православац само да уђе у неправославну богомољу?
Начелно: СМЕ! Али, одмах се поставља питање побуде и намере: ради чега? Да ли је у питању пука радозналост, научни приступ и проучавање таквог објекта, поштовање и пијетет, да би се унутра помолио (па макар и сам). Од намере, дакле, и циља његов улазак добија и своју моралну квалификацију. И свети апостол Павле каже: "Све ми је слободно (дозвољено) али ми није све на корист". Тако и "само" улазак у неправославну богомољу, сам по себи није грех и зло,али то може да буде зависно од наше намере. Свети Василије Велики изричито говори: "Не доприноси слављењу Имена Божијега онај ко се диви учењу инославних".Дакле, ни дивљење њиховим "богомољама" а још мање молитвено општење са њима.
Сме ли да присуствује неправославном обреду и скупу?
Све што је речено за претходно питање, важи и за ово. Ништа се нема додати ни одузети.
А сме ли молитвено учествовати у њему?
Е то не сме. Ни под каквим условима или околностима. Принудом или силом, јер би тиме погазио све позитивне Каноне и прописе своје Цркве православне и престао би бити њен члан. Нека овај кратак одговор на ово судбинско питање буде макар једна стрелица крај пута "који води у живот вечни" да савремени православци не би са њега скренули и залутали на многобројним стазама и путељцима који су трасирали људи својим умом, а који сви воде-у пропаст вечну.
Мир ти и благослов од Господа.
Епископ Артемије

ШТА НАМ ТО "НЕПОГРЕШИВИ" НУДИ?​

У време Папе Пија сабор поставља одлуку која гласи:" Папа римски јесте Божанствени човек и човечански Бог. Зато нико не може судити њега или о њему. Папа има божанску власт и власт његова је неограничена. Њему је могуће на земљи, то исто што и Богу на небу. Што је Папа урадио то је све исто као да је урађено Богом. Његове наредбе треба испуњавати као да су Божије. Само је једини Бог подобан Папи. Папа заповеда небеским и земаљским стварима. Папа је у свету то, што је Бог на небу или душа у телу. Власти Папе је изнад сваке створене власти, јер она у неким случајевима прапростани се на небеске предмете, земаљске и адске да би се испуниле у њему речи Писма: "Све си покорио под ноге његове..."
За власти и вољу Папе предани су сви и нико и ништа не може се њему противити. Ако би Папа покренуо за собом милионе људи то нико од њих не би имао права питати њега: "Оче свети, шта то радиш?" Папа је непогрешив као Бог, и може све радити што и Бог ради. Воља Божија а наравно и Папина која је намесник Бога, има врховну власт свуда. Он је опасан са два мача тј. влада над духовним и светским: над патријарсима и епископима, над императорима и краљевима. Сви људи на свету њему се потчињавају. Он је све, више свега и садржи у себи све. Шта он хвали или одриче то су сви дужни да хвале или одричу. Папа може изменити природу ствари, створити из ничега нешто. Он има власт од неправде направити правду, има власт против правде без правде и супротно правди радити све, што је њему угодно. Он се може изјаснити против апостола, и против заповести преданих апостолима. Он има власт исправљати све што сматра потребним у Новом Завету, може измењивати саме св. Тајне установљене Исусом Христом. Он има такву силу на небесима што има власт умрле људе уздићи у светитеље, кога хоће чак ако би се томе (његовом убеђењу) успротивили било ко чак и сви кардинали и епископи.
Папа има власт над чистилиштем и над адом. Он је владар васељене. Неограниченом својом влашћу он може урадити све, сам, по своме нахођењу. Може урадити чак и више него што је нама и њему познато. Власт његова већа је и шира од власти свих светитеља и анђела. Нико нема право чак ни у својим мислима протестовати против његовог приговора или суда. Власт Папе нема мере и предела. Ко одриче врховну власт Папе и његово првенство, тај греши против Светога Духа и тај је јеретик и дели Христа. Само је Папи претпостављена власт одузимати и раздавати империје, краљевства, кнежевства и сваког богатства. Власт своју Папа прима директно од Бога, а императори и краљеви од Папе.
Папа је намесник Бога, и ко ово одриче, тај је лажљивац. Папа је управитељ Божији над добрим и злим анђелима; шта се учини влашћу Папе то се извршава влашћу Божијом. Ко се не подчињава Папи, тај се не подчињава Богу. Све што Папа ради, Богу је угодно. Папи не може судити нико зато што је речено:" Духовни пак све суди а њему пак нико не суди..." (Кор. 2,15 ст)
Власт његова простире се над небесима, на земљи и у аду. Он је подобије Христа и у његовом телу живи Свети Дух. Папа је господар свију, свега, цар и узрок свих узрока. Папа је женик и глава васељенске цркве. Папа не може падати у заблуде, он је свемогућ. У њему је сва пуноћа власти. Он је већи од апостола Павла, јер по своме призвању стоји једнако са апостолом Петром. Он зато може да се не слаже са посланицама св. апостола Павла и да да наредбу супротну његовим посланицама.
Оптужити Папу исто је што и грешити против Светог Духа, што се не опрашта ни у овом свету ни у оном који долази. Трослојна круна Папе означава: Тројственост његове власти над анђелима на небесима, над људима на земљи и над ђаволима у аду. Бог је предао власт Папи и све законе, а сам Папа је виши од свих закона. Ако Папа изрекне приговор против суда Божијег, то суд Божији треба бити исправљен и измењен. Папа-он је светлост вере и одраз истине. Папа је све, изнад свега и може све..."

Превод из књиге: "ПАПСТВО И ЕГО БОРБА "С ПРАВОСЛАВИЈЕМ" Москва 1993

Мали је број људи, данас на свету, који зна и верује да је једино Православна Црква сачувала лик Богочовека Христа и богатство Његовог учења које нам је предато у Светом Предању, преко Светог Писма, светих апостола и њихових наследника. Отуда наша Црква која се још назива Једном, Светом и Саборном, једина има право да себе назива Православном, јер је "Црква Бога живога, стуб и тврђава истине" (1 Тим. 3,15) и "врата паклена неће је надвладати".

ШТА ЧИНИТИ?​

Тренутно два су основна начина на који савремени православни хришћанин реагује на јерес екуменизма. Први је начин, борба против екуменизма унутар канонских и институционалних оквира Помесних Православних Цркава, а други је напуштање тих оквира и пресецање свих званичних веза са Црквама чији су поглавари активни у екуменском покрету.
У суштини појам отпора и поделе у црквеном телу има негативну конотацију, пошто су основни атрибути Цркве љубав, мир и слога. У том смислу свака подела и раскол проузрокован због личних или нецрквених циљева није оправдан и сматра се цепањем ризе Христове. Али у историји можемо да видимо да кад год су Цркву нападали вукови у јагњећој кожи, тј. јеретици, посебно они који су били високих црквених чинова, свештенство и народ су се уклањали од таквих и прекидали са њима општење.
Било је људи, који су храбро исповедали пред јеретицима истину да је једино Православна Црква истинска Црква Христова. Нажалост, у последње време све је више оних који то или прећуткују или отворено поричу. Ту они већ улазе у границе јереси, јер прећутати истину човекоугодништва ради равно је одрицање од истине. Ако се, пак, на тај начин настоји да се неко придобије за православље, тај метод је сасвим погрешан. Управо оштра светоотачка реч истине разблажена једном искреном богочовечанском љубављу према ближњем најјаче је оружје борбе против сваке неистине и јереси. Данас, када један православни јерарх присуствује јеретичкој служби, заједно са њима благосиља народ и измењује целив мира, он индиректно (без обзира што своју савест умирује тиме што није отворено саслуживао у одеждама и причестио се са њима), признаје ту јерес и ступа са њом у духовно општење.
Последице таквих поступака су двојако погубне. С једне стране не исповедивши реч истине он још дубље гура јеретике у њихову заблуду, а с друге саблажњава свој верни народ и подстиче га на јерес. У овим случајевима заиста вреди еванђелска реч Господња која каже:
"Боље би му било да воденички камен обеси о врат и да га баце у море, него ли да саблазни једнога од ових малих".
Велика је погрешка веровати да и јеретици служе истоме Богу као и правоверни, а то је, нажалост, једна од основних поставки савременог екуменизма, који иде још и даље те сматра да и ван хришћанских вероисповести постоји аутентичан духовни живот, светост и спасење. У том смислу веома је важно разобличавати јерес екуменизма која опстаје и шири се управо захваљујући томе што многи не познају њене праве циљеве и позадину њених активности.

А ШТА КАЖУ КАНОНИ СВЕТИХ САБОРА?

10. Правило Св. Апостола. -Који се заједно са одлученим, ма било у кући, буде молио, нека се одлучи.
11. Правило Св. Апостола- Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.
45. Правило Св. Апостола- Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.
46. Правило Св. Апостола- Заповедамо да се свргне епископ, или презвитер, који призна крштење или жртву јеретика. Јер како се слаже Христос с велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
33. Правило Лаодикијског Сабора- С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.
32. Правило Лаодикијског Сабора- Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослови.
34. Правило Лаодикијског Сабора- Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретицима, или који су пре јеретици били, јер су они далеко од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.
38. Правило Лаодикијског Сабора- Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.
6. Правило Лаодикијског Сабора- Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у Дом Божји.
10. Правило Лаодикијског Сабора- Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.
Сегменти су преузети из књиге "Екуменизам и време апостације" од Јеромонаха Саве Јањића, а који због свеобухватности и фотографија (које илуструју проблематику) искрено препоручујемо.

Preuzeto sa sajta: borbazaveru.com

 

[OrthodoxAK47]

Сачувај нас, Господе, екуменизма и јереси! Но, биће врло занимљив период који нам долази, многе ствари ће се показати јаснијим.

 

[Overlord]

Ekumenizam je jedna žešća mudoklopija koliko ja mogu da primetim... da.

 

[atom mrav]

ашта је ово?

Јесте екуменизам је једно кривоверје бегајте срби док можете од вукова у јагњећој кожи.

 

[Jurivaka]

Patrijarh srpski Irinej otvoreno za ujedinjenje sa katoličkom crkvom
09/13/2010
Patrijarh srpski Irinej založio se danas u Beču za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve. “Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija”, istakao je patrijarh srpski.
Patrijarh Irinej među vernicima trpi kritike zbog zagovaranja ekumenizma od momenta kada je izabran za poglavara Srpske pravoslavne crkve. Iako je njegov prethodnik, upokojeni patrijarh Pavle, jednom prilikom rekao da bi voleo da se sastane sa papom i dodao “imao bih se ja sa njime o čemu razgovoriti, a bogme i dobrano mu štošta prigovoriti. Ali, ja o tome ne odlučujem već Sabor kad sazri vreme”, patrijarh Irinej je ubrzo po stupanju na dužnost izjavio da je možda došlo vreme da papa dođe i “da se načini prvi korak ka eventualnom ponovnom svehrišćanskom jedinstvu iako je put dug i naporan”.
Još u januaru ove godine “Vesti” su pisale o tome da li bi dolazak pape mogao da se desi. Tada smo podsetili da su se vladike bački Irinej Bulović (23 glasa na izborima za patrijarha) i crnogorsko-primorski Amfilohije Radović (25 glasova) svojevremeno sastali sa prethodnim papom Jovanom Pavlom Drugim od koga su dobili po jedan biskupski prsten. Takođe, obzirom na podršku koju ove vladike, kao i patrijarh Irinej, imaju u Sinodu ukazano je da bi prva prilika za dolazak pape u Srbiju mogla biti 2013. godina.
Već u maju patrijarh Irinej je sam rekao da će 2013. godina, kada će se u Nišu obeležiti 17 vekova od Milanskog edikta, biti prilika za dijalog istočnih i zapadnih crkava jer će na taj događaj svi biti pozvani. “Dijalog istočne i zapadne crkve je neophodan jer je štošta tu ostalo da se kaže”, rekao je patrijarh Irinej.
Upitan da li SPC ima kontakt sa Vatikanom, patrijarh je rekao da “kontakata nema, ali da svi pozdravljaju i očekuju poziv” za taj veliki skup. Patrijarh je rekao da je njegova lična želja da da papa dođe u Niš, ali da će o toj poseti opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan.
Inicijativu patrijarha SPC da se susret dvojice crkvenih poglavara dogodi u Nišu potvrdio je i otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice. On je rekao da će to biti dobra prilika za dalji razvoj ekumenskih odnosa, zbog kojih vernici zameraju srpskom patrijarhu.
Otac Lombardi je tada rekao da je papa “ekumenski veoma otvoren: to je izvesno jedan od prioriteta njegovog pontifikata. On je takođe veoma zainteresovan za dijalog sa istočnim crkvama. Ima mnogo toga zajedničkog u držanju naših dveju crkava. Važno je da održavamo u životu zajedničke korene naše civilizacije i da zajednički delamo”.
Izvor: Vesti

 

[ndp751]

Nova religija za novo doba Ekumenizam i ekumenisticki pokret

Otvaram ovu i ovu temu jer sam u nekoliko svojih prethodnih postova pisao na temu o novom svetskom poretku, o osnivačima, trenutka nastajanja, evoluiranja i njegove prožetosti kroz svaku poru današnjeg modernog doba. Ovo je samo još jedna neizostavna priča koja je deo iste ideje ili nije?
Pogled sa jedne strane
Ekumenizam je težnja da se pronađe tolerancija i saradnja između raznih vera.
Tolerancija radi smanjenja napetosti i netrpeljivosti na određenim delovima sveta i omogućavanje razumevanja drugoga.
Saradnja između crkava (hrišćanskih) radi očuvanja ideje Boga kao stvaraoca u moderanom svetu, svetu koji umnogome smanjuje uticaj i moć religije.
Ekumenizam ne znači stapanje u jednu crkvu vec koegzistiranje.
Danas je već normalna pojava, u nekim okolnim zemljama se ekumenistička liturgija održava povodom svih značajnijih, za narod bitnih datuma, jačajuci pri tome i identitet naroda u celini.
A negacija ekumenizma je svakako verski fanatizam i isključivost. Ja ne verujem u jedinu pravu veru, svaka vera je prava ako ljudi veruju u njega.
To je otprilike jedan globalni stav koje covek kao bice moze da prihvati, ili ne?

Pogled sa druge strane
Zašto se protiviti istinskoj Pravoslavnoj crkvi tj. zilotima, istinskim pravoslavcima, koji se bore protiv ekumenizma, da li to znači da čim je i zvanična SPC stupila u svetski savez crkava pala u jeres! Istina i laž ne mogu zajedno da se mešaju,jer tada i istina postaje laž!
Ujedinjenje je moguće samo ako se svi otpadnici od crkve Hristove pokaju za svoje raskolništvo i vrate staroj veri, stadu Hristovom od kog su otpali,to jest pravom istinskom izvornom pravoslavlju kome su svi pripadali do 1054 godine i velikog raskola,neračunajući raskole pre toga npr.arijanstvo itd. Ako su svi bili izvorno pravoslavni,a onda se odvojili rimokatolici, a od njih još mnogo nazovi veroispovesti,o kakvoj je to jedinstvenoj svetskoj crkvi reč. Može da postoji samo jedan put sa kojeg su skrenuli.
Svako ima mudrosti da vidi razliku između pravog i lažnog sveštenstva i prave i lažne crkve Hristove.
Ekumenistički pokret pokušava da stvori novu religiju za novo doba, da li se može vera istinska menjati i prilagođavati vremenu jer Bog je isti i juče i danas i sutra, pa bi i vera trebala da ostane ista.

Nadam se da će se neki upućeniji uključiti i dati svoje mišljenje na ovu temu.

World
Council of Churches

Istorijat
Istorijski koreni Svetskog saveta crkava nalaze se u studentskim i slobodarskim pokretima 19. veka, 1910 Edinburška sveta misionarska konferencija, a 1920 poslanica iz (pravoslavne) Sinod Carigradske, sugerišući "zajedništvo crkava", kao Lige naroda. Lideri koji predstavljaju više od 100 crkava glasali u 1937-38 za osnivanje Svetskog Saveta Crkava, ali njegova inauguracija je odložena nakon izbijanja Drugog svetskog rata.
Dva pionirska SSC projekata su pokrenuta u saradnji sa IMC-u 1946: Komisija crkava na međunarodnim poslovima (CCIA), kao i Ekumenski institut u Bossei, u Švajcarskoj. Danas Vaseljenski Institut pruža magistarske i doktorske diplome u ekumenskom studija kroz Bogoslovski fakultet Univerziteta u Ženevi.[/I]

Svetski savet crkava je zajedništvo crkava koje ispovedaju Gospoda Isusa Hrista kao Boga i Spasitelja, po pismu, i zato pokušavaju da ispune njihove zajedničke zajedno poziva na slavu jednog Boga, Oca, Sina i Svetoga Duha.

To je zajednica crkava na putu ka vidljivo jedinstvo u jednoj veri i jedan evharistijskog zajedništvo, izražena u bogosluženja i zajedničkog života u Hristu. Ona nastoji da napreduje ka ovom jedinstvu, kao što je Isus molio za svoje sledbenike, "tako da svijet vjeruje." (Jovan 17:21)

Svetski savet crkava (SSC) je najšira i najinkluzivniju među mnogo organizovanijim izrazima modernog ekumenskog pokreta, pokreta čiji cilj je jedinstvo hrišćana.

SSC okuplja 349 crkava, denominacije i crkve stipendija u više od 110 zemalja i teritorija širom sveta, što predstavlja više od 560 miliona hrišćana, uključujući i većinu pravoslavnog sveta crkava, na desetine Anglikanske, Krstitelja, luteranski, metodističke i Reformatorske crkve, kao i mnoge objedinjene i nezavisne crkve. Dok je većina crkava osnovana u Evropi i Severnoj Americi, danas većina članica crkve nalazi se u Africi, Aziji, Karibima, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku i Pacifiku.

Za svoje članove crkve, SSC je jedinstven prostor: jedan u kojem oni mogu da odražavaju, govore, deluju, obožavaju i podržavaju jedni druge, dele i debatuju međusobno.
Kao članovi ove družine, SSC članovi crkve:
su pozvani da ostvare jedinstvo u jednoj veri i jedan evharistijsko zajedništvo;
promovišu njihova zajednička svedočenja u radu za misiju i evangelizaciju;
uključe u hrišćansku službu služeći ljudsku potrebu, rušenje barijera između ljudi, tražeći pravdu i mir, te potvrde integritet stvaranja u jedinstvu, bogosluženju, misijama i uslugama.

Izvor: web site World Council of Churches oikoumene.org