ДУХ и ДУША, разлике и заблуде

[Adrian BG]

Како је све почело, одакле помисао да човек не може умрети? Као што сам давно прочитао савет, вратити се на сам почетак, па све на овамо да би се схватило. На почетку је овако забележено:

7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.(1 Мојсије 2)

Човек је оживео када је дух од Бога удахнут, када човек умре он предаје дух Богу од кога је, тј. издахне. Дух или дах живота је покретач живота и тада човек оживљава, тј. постаје жива душа, баш као што се у народу и каже. Дух се враћа Богу, али душу можемо спасити или изгубити (биће осуђена због преступа). Није питање да ли имамо душу (јасно је да имамо), већ да ли је прљамо или освећујемо да буде у миру. Отуда оно: мир у души. Ако смо тужни или повређени то се види и на нашем телу, ако смо срећни такође, то доказује да је душа жива са особинама, осећањима, карактером. Када будемо пред Богом као душе које ће Он окупити, имаћемо своја тела, али очишћена од греха. Нова тела без те зле инфекције. Откуд онда лаж да ми не умиремо него смо бесмртни?

4. А змија рече жени: Нећете ви умрети; (ЛАЖ над ЛАЖИМА)
5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.(1 Мојсије 3)


И шта је резултат те лажи?

19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

Има ли наде за нас онда ако смо само прах? Наравно, Господ је милостив, па је и наш Спаситељ:

21. Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. (1 Коринћанима 15)

Шта се у ствари дешава са нама када умиремо? Предајемо дух Богу, испуштамо своју душу - умиремо. Тај склоп духа и материје престаје са радом, нестаје. Дух се враћа Богу, а материја се распада. Оживљавање/Васкрсење је враћање духа у тело, онда смо поново жива душа. А наша личност, тј. душа?


30. А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух. (Јован)
59. И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. (Дела)
5. У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! (Псалам 31)
46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. (Лука)
37. А Исус повика гласно, и издахну. (Марко)

19. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.20. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? (Проповедник 3)

Псалам 49
8. Велик је откуп за душу, и неће бити никад 9. Да ко довека живи, и не види гроба. 10. Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; 12. Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. 16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. 17. Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. 18. Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. 9. Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.

14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. (Осија 13)

9. Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. (2 Мојсије 23)

[FONT=&amp]14. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог. ( [/FONT][FONT=&amp]2 Мојсије[/FONT][FONT=&amp]31[/FONT][FONT=&amp] )[/FONT]

[FONT=&amp]6. И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.7. И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.8. Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем.9. Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?[/FONT][FONT=&amp] (1 Самуилова 28)[/FONT]

28. У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. 29. А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. 30. И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. 31. Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. 32. Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој. (3 Мојсије 23)

Како то да "мучимо своје душе"? Починком, наравно. Морамо да умиримо, ућутимо своје душе не радећи ништа иако би ишли по својој вољи.

 

[besherat]

Bojim se da nisam dobro ni shvatila uvodni post, ali da kažem da samim življenjem već mučimo svoje duše, zar ne? I to je prirodno svojstvo čovjeka, da svakodevno muči svoju dušu, da je prlja riječima i mislima i tu nema pomoći. I ne treba da se čudimo zašto je to tako i da sebe još više mučimo tim pitanjima, jer je sve to u ljudskoj prirodi, a iz svoje kože se ne može. Bilo kojoj religiji da pripadamo, bilo da smo ateisti, isto nam je, svi imamo dušu i svi je mučimo i tako će biti za vijeke vjekova. Valjda se duša odmori s prestankom ovozemaljskog života, tek onda. I ako čovjek teži smirenju duše, onda poželi da smrt dođe što prije, da bi spasio svoju dušu i eto konradiktornosti, jedne od bezbroj u religijskim raspravama, jer imati težnju da ti se duša smiri, imaš i težnju za smrću, samim tim i težnju za suicidom. Sto puta sam o tome razmišljala. Pogotovo kada se govori o ljubavi prema Hristu i iščekivanju što bržeg viđenja s njim. Zar i to nije poziv na suicid? Ne znam da li će forumaši shvatiti šta sam htjela da kažem? Bojim se da neće. Ali da vidimo.

 

[Adrian BG]

Главни проблем је што ми мешамо два различита појма, имамо хомоним дух који може да има два различита значења. Лакше је када употребим неки страни језик, рецимо енглески. Зли дух, утвара или ду(ша)х који хода (проклета душа и сл.) се на енглеском каже ghost, док се за дух или дах Божији (дух мудрости и разума, дух силе и страха, ...) каже spirit. За душу је израз soul. Отуда неразумевање појма дух и мешање духа и душе.

Судије, глава 15
19. Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана.

2. Дневника, глава 18
20. Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?
21. Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.

Јов, глава 1
6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.


Захарија, глава 13
2. И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истребити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклонићу из земље.

2. Дневника, глава 33
6. И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га.

Дакле дух животни (spirit) није исто што и зли дух (сотона, рецимо - ghost), а све то није наша душа коју морамо да чувамо (soul) и коју је наш Господ спасао страдајући на крсту, а ми прихватили ту Жртву. Мада се узима веома често као синоним, па се и под spirit подразумева душа. Ево примера:

spirit[TABLE="class: gt-baf-table"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]

дух
​

[/TD]
[TD]spirit, ghost, soul, sprite, wraith, jinnee
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]

душа
​

[/TD]
[TD]soul, spirit, psyche, darling
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

soul
[TABLE="class: gt-baf-table"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD]

душа
​

[/TD]
[TD]soul, spirit, psyche, darling
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]дух spirit, ghost, soul, sprite, wraith, jinnee

[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]суштина essence, substance, gist, heart, quintessence, soul

[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Јов, глава 7
11. Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

Јов, глава 33
4. Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
18. Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
22. И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
28. Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
30. Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

Псалам 104
29. Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30. Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Још већи је проблем што се меша дух животни са душом. И дух и душа су део нас и у нама, духом смо живи, мудри, разумни, пророци итд., а душу чувамо, умирујемо, не лажемо, радије дајемо живот него душу да изгубимо (ко је хришћанин), а душу полажемо за Истину и Сведочанство нашега Господа. Јер Он положи своју душу да све нас сачува од смрти и да нас пробуди у васкрсењу на Дан Господњи.

Чувајући тело и мисли/ум (по Христовим заповестима да и не помишљамо на грех у срцу), ми не каљамо душу своју.

 

[Adrian BG]

Bojim se da nisam dobro ni shvatila uvodni post, ali da kažem da samim življenjem već mučimo svoje duše, zar ne? I to je prirodno svojstvo čovjeka, da svakodevno muči svoju dušu, da je prlja riječima i mislima i tu nema pomoći. I ne treba da se čudimo zašto je to tako i da sebe još više mučimo tim pitanjima, jer je sve to u ljudskoj prirodi, a iz svoje kože se ne može. Bilo kojoj religiji da pripadamo, bilo da smo ateisti, isto nam je, svi imamo dušu i svi je mučimo i tako će biti za vijeke vjekova. Valjda se duša odmori s prestankom ovozemaljskog života, tek onda. I ako čovjek teži smirenju duše, onda poželi da smrt dođe što prije, da bi spasio svoju dušu i eto konradiktornosti, jedne od bezbroj u religijskim raspravama, jer imati težnju da ti se duša smiri, imaš i težnju za smrću, samim tim i težnju za suicidom. Sto puta sam o tome razmišljala. Pogotovo kada se govori o ljubavi prema Hristu i iščekivanju što bržeg viđenja s njim. Zar i to nije poziv na suicid? Ne znam da li će forumaši shvatiti šta sam htjela da kažem? Bojim se da neće. Ali da vidimo.

Требало ми је много да пробам да одговорим на ово. Не љути се што ћу бити директан, ово је потпуно изврнуто схватање Христове науке. Можда и неприхватање, лутање, мучење...

Сврха Христовог доласка и науке је да ту муку и бол који осећамо преузме од нас на себе. Бог нам је дао живот, Он га може узети сваког трена, Његово је право. Проблем је што ми више волимо да лутамо по разним наукама и људским "мудростима", па нам је чудно шта је Бог мислио и шта је хтео да нам каже.

Ако Богу све препустим, сваку бригу и своје недоумице, потпуно се препустим Његовој вољи, онда схватам шта значи умрети у телу и родити се у Духу. Христ није дошао да нам каже да морамо умрети, већ да ћемо живети, па и када умремо да ћемо поново оживети васкрсењем. То је основа - темељ. Ако се у то не верује, узалуд свака даља прича. Прихватајући Христа и Његово сведочанство (науку), ми истог трена постајемо део заједнице са Богом и не морамо да чекамо умирање да се сретнемо са Господом. Након смрти идемо Господу на починак:

13. И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима. (Откривење 14)

8. Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу. (2.Коринћанима 5)

21. Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. 22. А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати. 23. А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било; 24. Али остати у телу потребније је вас ради. (Филибљанима 1)


9. И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху. 10. И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи? 11. И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они. (Откривење 6)

Чим прихватимо Жртву Исусову и никада више не посумњамо у Васкрсење, а одбацимо сотонске лажи модерног друштва и паганске заоставштине, ми смо део Царства. Почињемо да се мењамо, тј. Дух почиње да нас мења и никада више нећемо помислити да је смрт (непријатељ животу) излаз за наше проблеме. Једини излаз је увек био и биће - Исус Христ, онај који је победио смрт. Он је једини Истина (једини који је испунио вољу Божију), Пут (који следимо да будемо као Он) и Живот (извор живота - васкрсење).

19. Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце. (Исаија 26)

4. Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу.
5. Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете.

6. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ.
7. Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.
8. И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима.
9. Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.
10. И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика. (Језекиљ 37)

Веома је битно да се види да је писано у једнини, а не у множини (нису духови већ дух животни уђе и то у све њих): "и уђе у њих дух". Дакле, дух животни уђе и оживеше, али шта је са њиховим личностима? Да ли су сви потпуно "празни" људи или су опет оне њихове личности оживљене? Дакле, душе њихове су враћене у тело, тј. уласком духа животнога. С обзиром да знамо да су верни у Христу били код Господа на починку, шта је онда са неправеднима који одбацују Исуса Христа? Можемо видети из саме Христове приче о сиромаху Лазару и богатом човеку:

Лука, глава 16

19. Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. 20. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23. И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

24. И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25. А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

27. Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28. Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29. Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

30. А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31. А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати. (што је и доказано са оволиким бројем безбожника, иако је Господ Исус Христ васкрсао у трећи дан, када и многи ушеташе у Јерусалим уставши из својих гробова)

Дакле, шта су то однели анђели у наручије Авраамово? Тело нису. Једино што може бити је да је душа у питању. Неки кажу да је ова прича фикција само да оправдају јерес "спавања душе", што се супротставља Господу и речима Његовим, а такође је и записано у Откривењу.

 

[besherat]

I on se dvoumio govoreći: Oče,oče, zar moram da ispijem ovu čašu? I to nekoliko puta, zar ne?

 

[Adrian BG]

Наравно, али никада се не би одрекао Божијег плана. Није да се двоумио, већ је показао колико је смрт ужасна ствар, видео је како је нама јер морамо да се суочимо са том чињеницом да ћемо умрети. Универзум и живи свет нису створени да буду уништени - да умиру и страдају, већ да у складу сви живе и да буде заједница вечна. Појавом греха имамо вирус у систему, оне који хоће да успоставе свој начин/систем. Није им довољна вечност и слава коју нам Господ даје, већ желе своју славу.

Колико пута смо сви морали да се суочимо са нечим што бисмо радије да заобиђемо, али смо ипак скупили снаге. Ту видимо Исусово разумевање обичног човека, зато је и говорио да ми то видимо. Исус је хтео да испуни Божији план, чак је Петра назвао сотоном јер је хтео да Га заустави да уђе у Јерусалим. То не значи да је безосећајан и да се није уплашио понижавања (Бог је у питању!), мучења и страдања. Могао је Он да направи компромис (тако би огроман број људи данас урадио, а и тада), ипак као Јагње уђе у Јерусалим и прослави Оца, а нама поста Спас.

Такође је испунио писмо и то се најбоље види у Псаламу 22, ево пар стихова:

1. Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? (рекао на крсту)

Даље, Христ понавља речи из 23 Псалама, скоро све је у ствари из Старог завета (мислим на текст), све се лако може наћи ако човек има љубави да упозна Господа, а не само да се труди да Га одбаци.
1. Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. (Псалам 23)
11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.(Јован 10)
23. И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир. (Језекиљ 34)
20. А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа, (Јеврејима 13)
11. Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако. (Исаија 40)

Такође је веома битна та Исусова молитва:
39. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти. (Матеј 26)
27. Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај. (Јован 10)
11. Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем? (Јован 18)
36. И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти. (Марко 14)

 

[Isabeleta]

Govoreći o duhu i duši, dobro je imati na pameti Božju prisutnot u čovjekovoj duši.
Bog je, po staroj skolastičkoj nauci, prisutan na tri načina: esencija, gracia, akcija.

Esencijalno, po biti je prisutan na naravni način u svakom svom stvorenju koje je stvorio.
Po milosti (gracia) je prisutan na nadnaravan način, makar duša to ne zna.
Po djelovanju (akciji) je prisutan, također, na nadnaravni način, ali čovjek osjeća to djelovanje, iako ne razumije.
To je važno zbog one misli sv. Pavla: Vi ste hram Duha Svetoga! Dakle, Bog stanuje u duši čovjeka.

Duh je dio božanskog Bića, to je sama srž i bit čovjeka. Po duhu čovjek uspostavlja svoju komunikaciju s Bogom.
Dušu možemo promatrati (možda je najlakše za razumjeti) kao: pamćenje, razum i volju (osjećaje). To su duševne moći.
Za oči kažemo da su prozori duše, jer sve što vidimo, čujemo, osjetimo to pohranjujemo u dušu.
Zavisno od "materijala" kojeg unosimo u dušu, zavisit će u kakvom će stanju biti duša: radosna, žalosna ili ranjena.

Riječ "duša" koristimo da izrazimo i druge pojmove, kao osobnost i emocionalno stanje.
Čovjekovo tijelo, duh i duša su međusobno povezani i čine cjelinu.

 

[PYC]

Govoreći o duhu i duši, dobro je imati na pameti Božju prisutnot u čovjekovoj duši.
Bog je, po staroj skolastičkoj nauci, prisutan na tri načina: esencija, gracia, akcija.

Esencijalno, po biti je prisutan na naravni način u svakom svom stvorenju koje je stvorio.
Po milosti (gracia) je prisutan na nadnaravan način, makar duša to ne zna.
Po djelovanju (akciji) je prisutan, također, na nadnaravni način, ali čovjek osjeća to djelovanje, iako ne razumije.
To je važno zbog one misli sv. Pavla: Vi ste hram Duha Svetoga! Dakle, Bog stanuje u duši čovjeka.

Duh je dio božanskog Bića, to je sama srž i bit čovjeka. Po duhu čovjek uspostavlja svoju komunikaciju s Bogom.
Dušu možemo promatrati (možda je najlakše za razumjeti) kao: pamćenje, razum i volju (osjećaje). To su duševne moći.
Za oči kažemo da su prozori duše, jer sve što vidimo, čujemo, osjetimo to pohranjujemo u dušu.
Zavisno od "materijala" kojeg unosimo u dušu, zavisit će u kakvom će stanju biti duša: radosna, žalosna ili ranjena.

Riječ "duša" koristimo da izrazimo i druge pojmove, kao osobnost i emocionalno stanje.
Čovjekovo tijelo, duh i duša su međusobno povezani i čine cjelinu.

Lijepo, kratko i jasno, sama esencija Božanske prirode čovjeka, bez previše pametovanja i citiranja.

Samo... ako nastaviš ovako, već vidim dvije ateističke "zabluđele ovčice" sa ovog potforuma kako pišu molbu za prijem u monaštvo.

 

[Isabeleta]

besherat: I to je prirodno svojstvo čovjeka, da svakodevno muči svoju dušu, da je prlja riječima i mislima i tu nema pomoći.

Ima pomoći.
Čovjek je izgnan iz Edena da živi u ovoj suznoj dolini. To se podrazumjeva kad se kaže: život je težak. Osim vanjskih okolnosti, čovjek sam muči svoju dušu kad živi samo po zahtjevima tijela, a ne hrani duh i dušu duhovnim vrijednostima.
Sv. Pavao jasno kaže da živimo po duhu, a ne po tijelu. Plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, dobrota, dok su plodovi tijela čista suprotnost: bludnost, raspuštenost, svađe, srdžba, vračanje, idolopoklonstvo, razdor... (Gal. 5, 22)

U psihologiji se jednako tako govori o zaštiti duše, o zdravoj psihi, mentalnoj higijeni ili kako već želimo. To samo znači da duša nije koš za smeće u koji "ubacujemo" sve što nam se hoće vidjeti, čuti, doživjeti. Sve nam je dozvoljeno, ali sve ne koristi.

U tom smislu dušu možemo vlastitim nastojanjem preoblikovati za ono što je stvorena: hram Božji!
Ako dušu ispunimo samo trivijanim razgovorima, ogovorima, bukom, svađama, ispraznostima...neće u njoj ostati mjesta za Boga,
niti će biti u stanju prepoznati Njegov glas. Suprotno tome je, naravno, otvorenost duše za duhovne stvari, život u Duhu, molitva,
dobra djela, čitanje duhovnih knjiga, u prvom redu Sveto Pismo...Onda je Bog prisutan u duši i ona po njegovoj milosti živi nadnaravnim životom.

 

[Šarrdy]

Lijepo, kratko i jasno, sama esencija Božanske prirode čovjeka, bez previše pametovanja i citiranja.

Samo... ako nastaviš ovako, već vidim dvije ateističke "zabluđele ovčice" sa ovog potforuma kako pišu molbu za prijem u monaštvo.

Koje dve ovčice!?