Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Како је све почело, одакле помисао да човек не може умрети? Као што сам давно прочитао савет, вратити се на сам почетак, па све на овамо да би се схватило. На почетку је овако забележено:
7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.(1 Мојсије 2)
Човек је оживео када је дух од Бога удахнут, када човек умре он предаје дух Богу од кога је, тј. издахне. Дух или дах живота је покретач живота и тада човек оживљава, тј. постаје жива душа, баш као што се у народу и каже. Дух се враћа Богу, али душу можемо спасити или изгубити (биће осуђена због преступа). Није питање да ли имамо душу (јасно је да имамо), већ да ли је прљамо или освећујемо да буде у миру. Отуда оно: мир у души. Ако смо тужни или повређени то се види и на нашем телу, ако смо срећни такође, то доказује да је душа жива са особинама, осећањима, карактером. Када будемо пред Богом као душе које ће Он окупити, имаћемо своја тела, али очишћена од греха. Нова тела без те зле инфекције. Откуд онда лаж да ми не умиремо него смо бесмртни?
4. А змија рече жени: Нећете ви умрети; (ЛАЖ над ЛАЖИМА)
5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.(1 Мојсије 3)
И шта је резултат те лажи?
19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
Има ли наде за нас онда ако смо само прах? Наравно, Господ је милостив, па је и наш Спаситељ:
21. Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. (1 Коринћанима 15)
Шта се у ствари дешава са нама када умиремо? Предајемо дух Богу, испуштамо своју душу - умиремо. Тај склоп духа и материје престаје са радом, нестаје. Дух се враћа Богу, а материја се распада. Оживљавање/Васкрсење је враћање духа у тело, онда смо поново жива душа. А наша личност, тј. душа?
30. А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух. (Јован)
59. И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. (Дела)
5. У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! (Псалам 31)
46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. (Лука)
37. А Исус повика гласно, и издахну. (Марко)
19. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.20. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? (Проповедник 3)
Псалам 49
8. Велик је откуп за душу, и неће бити никад 9. Да ко довека живи, и не види гроба. 10. Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; 12. Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. 16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. 17. Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. 18. Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. 9. Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. (Осија 13)
9. Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. (2 Мојсије 23)
[FONT=&]14. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог. ( [/FONT][FONT=&]2 Мојсије[/FONT][FONT=&]31[/FONT][FONT=&] )[/FONT]
[FONT=&]6. И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.7. И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.8. Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем.9. Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?[/FONT][FONT=&] (1 Самуилова 28)[/FONT]
28. У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. 29. А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. 30. И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. 31. Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. 32. Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој. (3 Мојсије 23)
Како то да "мучимо своје душе"? Починком, наравно. Морамо да умиримо, ућутимо своје душе не радећи ништа иако би ишли по својој вољи.
7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.(1 Мојсије 2)
Човек је оживео када је дух од Бога удахнут, када човек умре он предаје дух Богу од кога је, тј. издахне. Дух или дах живота је покретач живота и тада човек оживљава, тј. постаје жива душа, баш као што се у народу и каже. Дух се враћа Богу, али душу можемо спасити или изгубити (биће осуђена због преступа). Није питање да ли имамо душу (јасно је да имамо), већ да ли је прљамо или освећујемо да буде у миру. Отуда оно: мир у души. Ако смо тужни или повређени то се види и на нашем телу, ако смо срећни такође, то доказује да је душа жива са особинама, осећањима, карактером. Када будемо пред Богом као душе које ће Он окупити, имаћемо своја тела, али очишћена од греха. Нова тела без те зле инфекције. Откуд онда лаж да ми не умиремо него смо бесмртни?
4. А змија рече жени: Нећете ви умрети; (ЛАЖ над ЛАЖИМА)
5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.(1 Мојсије 3)
И шта је резултат те лажи?
19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
Има ли наде за нас онда ако смо само прах? Наравно, Господ је милостив, па је и наш Спаситељ:
21. Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. (1 Коринћанима 15)
Шта се у ствари дешава са нама када умиремо? Предајемо дух Богу, испуштамо своју душу - умиремо. Тај склоп духа и материје престаје са радом, нестаје. Дух се враћа Богу, а материја се распада. Оживљавање/Васкрсење је враћање духа у тело, онда смо поново жива душа. А наша личност, тј. душа?
30. А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух. (Јован)
59. И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. (Дела)
5. У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! (Псалам 31)
46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. (Лука)
37. А Исус повика гласно, и издахну. (Марко)
19. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.20. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? (Проповедник 3)
Псалам 49
8. Велик је откуп за душу, и неће бити никад 9. Да ко довека живи, и не види гроба. 10. Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; 12. Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. 16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. 17. Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. 18. Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. 9. Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. (Осија 13)
9. Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. (2 Мојсије 23)
[FONT=&]14. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог. ( [/FONT][FONT=&]2 Мојсије[/FONT][FONT=&]31[/FONT][FONT=&] )[/FONT]
[FONT=&]6. И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.7. И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.8. Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем.9. Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?[/FONT][FONT=&] (1 Самуилова 28)[/FONT]
28. У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. 29. А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. 30. И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. 31. Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. 32. Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој. (3 Мојсије 23)
Како то да "мучимо своје душе"? Починком, наравно. Морамо да умиримо, ућутимо своје душе не радећи ништа иако би ишли по својој вољи.
Poslednja izmena:
