Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Duši hrana, telu pravi izazov
Za pravoslavne vernike u ponedeljak počinje veliki ili časni post, koji će trajati narednih sedam nedelja, a predstavlja period duhovnih priprema za najvažniji hrišćanski praznik - Vaskrsenje Hristovo. Prema učenju otaca crkve, post ne predstavlja samo odricanje od mrsne hrane, već i duhovnu obnovu.
Post prati uzdržavanje od rđavih misli i želja, pokajanje i praštanje... Prema rečima sveštenika Gligorija Markovića, iz crkve Car Konstantin i carica Jelena na Voždovcu, postom se usmeravamo ka životu, jer on je duhovna hrana, i oni koji ga praktikuju uvek i u svakom pogledu su siti.
- Kad čistimo telo posnom hranom, bistrimo i naše misli, preispitujemo sebe, jasnije sagledavamo stvari i ljude oko sebe - kaže otac Gligorije.
Cilj je da se, uz pripremu za pričešće, razrešnu molitvu i ispovest, u miru dočeka praznik vaskrsenja Hristovog. Pričest nije potpuna bez ispovesti - molitve za oproštaj svih grehova i očišćenje duše od zla. Ukoliko telesnom postu uskratimo duhovnu stranu, sprovodimo običnu dijetu.
Može li se na "lakoj hrani" izdržati bez zdravstvenih problema toliko vremena? Jesu li oni koji ne poste manje verujući?
- Kada čovek posti, njemu se post ne čini strašnim, jer je on samo deo njegovog života u crkvi, koji se kruniše pričešćem. Zato ne možemo da govorimo o rigoroznosti posta, već samo o ljudskoj slabosti. Mi ne treba da merimo da li je neko vernik
ili nije i čija je vera veća. Hristom smo svi pozvani na istu vrlinu i naša mera je vrlina i dobro, a ne greh i zlo - kaže otac Gligorije.
Medicinski stručnjaci podržavaju post, podsećajući da takvim načinom ishrane mogu da se spreče bolesti karakteristične za naše podneblje.
- Post nije i ne može biti opasan po zdravlje, jer se u vreme njegovog sprovođenja koriste sve vrste namirnica, a belančevine, vitamini i proteini unose se u istoj, ako ne i u većoj meri kada ne postimo - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Posebno su dragoceni grašak, pasulj, soja i pečurke, koji zamenjuju namirnice životinjskog porekla, mleko i mlečne proizvode.
- Post ne izuzima ribu, što je povod da bar od dva do tri puta nedeljno u ishrani koristimo ovu namirnicu. Tako možemo da sprečimo, na primer, arterosklerozu - kaže dr Pfaf.
Svaki duhovnik reći će da nas telesni post samo opominje na duhovni.
- Posna hrana umiruje i upućuje na Boga, a uzdržavanje i kontrola volje održavaju zajednicu - savetuje otac Fotije, iguman manastira Šišatovac.
Samo hleb i voda
Post se praktikuje u svim hrišćanskim crkvama, samo se na drugačiji način sprovodi. U Ruskoj crkvi post, bogosluženja i svetkovanje značajnih praznika isti su kao u SPC.
Katolici imaju post i nemrs: post je količinsko odricanje od "dela" hrane (na primer doručak ili večera), a to vreme koristi se za molitve. Nemrs je uzdržavanje od mrsne hrane, kao kod pravoslavaca. Dovoljno je da se uoči praznika, bar sat vremena, ne jede ništa, i to se, uz ispovest, smatra pripremom za sveto pričešće, za koje dobijaju samo hleb, dok sveštenstvo dobija hleb i vino.
Najstroži post praktikuje se u manastirima, naročito u Hilandaru.
Bez venčanja
Prva nedelja, koja se zove čista, i poslednja, nazvana strasna, podrazumevaju strogi post na vodi (bez ulja), uz pojačanu molitvu. Na Veliki petak do popodneva, odnosno do iznošenja i celivanja Hristove plaštanice iz crkve, ne sme se ništa jesti, a posle toga samo hleb i voda po meri. Ostalih nedelja, sredom i petkom se posti na ulju, a za velike praznike dozvoljeno je uzeti ribu i vino.
Razrešenje od strogog posta Crkva dozvoljava deci, trudnicama, starima, bolesnima, putnicima i onima koji se bave teškim fizičkim poslovima.
U toku velikog posta ne praktikuju se venčanja, dok su krštenja dozvoljena.
Izvor: Večernje novosti/D.Kljajić
Za pravoslavne vernike u ponedeljak počinje veliki ili časni post, koji će trajati narednih sedam nedelja, a predstavlja period duhovnih priprema za najvažniji hrišćanski praznik - Vaskrsenje Hristovo. Prema učenju otaca crkve, post ne predstavlja samo odricanje od mrsne hrane, već i duhovnu obnovu.
Post prati uzdržavanje od rđavih misli i želja, pokajanje i praštanje... Prema rečima sveštenika Gligorija Markovića, iz crkve Car Konstantin i carica Jelena na Voždovcu, postom se usmeravamo ka životu, jer on je duhovna hrana, i oni koji ga praktikuju uvek i u svakom pogledu su siti.
- Kad čistimo telo posnom hranom, bistrimo i naše misli, preispitujemo sebe, jasnije sagledavamo stvari i ljude oko sebe - kaže otac Gligorije.
Cilj je da se, uz pripremu za pričešće, razrešnu molitvu i ispovest, u miru dočeka praznik vaskrsenja Hristovog. Pričest nije potpuna bez ispovesti - molitve za oproštaj svih grehova i očišćenje duše od zla. Ukoliko telesnom postu uskratimo duhovnu stranu, sprovodimo običnu dijetu.
Može li se na "lakoj hrani" izdržati bez zdravstvenih problema toliko vremena? Jesu li oni koji ne poste manje verujući?
- Kada čovek posti, njemu se post ne čini strašnim, jer je on samo deo njegovog života u crkvi, koji se kruniše pričešćem. Zato ne možemo da govorimo o rigoroznosti posta, već samo o ljudskoj slabosti. Mi ne treba da merimo da li je neko vernik
ili nije i čija je vera veća. Hristom smo svi pozvani na istu vrlinu i naša mera je vrlina i dobro, a ne greh i zlo - kaže otac Gligorije.
Medicinski stručnjaci podržavaju post, podsećajući da takvim načinom ishrane mogu da se spreče bolesti karakteristične za naše podneblje.
- Post nije i ne može biti opasan po zdravlje, jer se u vreme njegovog sprovođenja koriste sve vrste namirnica, a belančevine, vitamini i proteini unose se u istoj, ako ne i u većoj meri kada ne postimo - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Posebno su dragoceni grašak, pasulj, soja i pečurke, koji zamenjuju namirnice životinjskog porekla, mleko i mlečne proizvode.
- Post ne izuzima ribu, što je povod da bar od dva do tri puta nedeljno u ishrani koristimo ovu namirnicu. Tako možemo da sprečimo, na primer, arterosklerozu - kaže dr Pfaf.
Svaki duhovnik reći će da nas telesni post samo opominje na duhovni.
- Posna hrana umiruje i upućuje na Boga, a uzdržavanje i kontrola volje održavaju zajednicu - savetuje otac Fotije, iguman manastira Šišatovac.
Samo hleb i voda
Post se praktikuje u svim hrišćanskim crkvama, samo se na drugačiji način sprovodi. U Ruskoj crkvi post, bogosluženja i svetkovanje značajnih praznika isti su kao u SPC.
Katolici imaju post i nemrs: post je količinsko odricanje od "dela" hrane (na primer doručak ili večera), a to vreme koristi se za molitve. Nemrs je uzdržavanje od mrsne hrane, kao kod pravoslavaca. Dovoljno je da se uoči praznika, bar sat vremena, ne jede ništa, i to se, uz ispovest, smatra pripremom za sveto pričešće, za koje dobijaju samo hleb, dok sveštenstvo dobija hleb i vino.
Najstroži post praktikuje se u manastirima, naročito u Hilandaru.
Bez venčanja
Prva nedelja, koja se zove čista, i poslednja, nazvana strasna, podrazumevaju strogi post na vodi (bez ulja), uz pojačanu molitvu. Na Veliki petak do popodneva, odnosno do iznošenja i celivanja Hristove plaštanice iz crkve, ne sme se ništa jesti, a posle toga samo hleb i voda po meri. Ostalih nedelja, sredom i petkom se posti na ulju, a za velike praznike dozvoljeno je uzeti ribu i vino.
Razrešenje od strogog posta Crkva dozvoljava deci, trudnicama, starima, bolesnima, putnicima i onima koji se bave teškim fizičkim poslovima.
U toku velikog posta ne praktikuju se venčanja, dok su krštenja dozvoljena.
Izvor: Večernje novosti/D.Kljajić
Poslednja izmena:
