Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Na ovom pdf-u postoji dosta razlicitih tema koje se osvrcu na hriscansko ucenje, na budisticko ucenje, na pravoslavno ucenje itd. Ovo bi bila jedna tema koja bi mogla da ujedini sve ove teme. Zapravo, svi ovi religijski pravci imaju jednu zajednicku tacku a ona je "duhovnost" ili ti bavljenje duhovnoscu.

Covek se sastoji od fizickog tela i "duha". Odredjeni broj ljudi ne oseca potrebu za razvijanjem "duha" vec samo radi na odrzanju svog fizickog tela dok druga grupacija ljudi oseca dosta jaku potrebu za razvijanjem "duha". Pojedini broj ljudi cak i zapostavlja svoje fizicko telo u korist razvijanja "duha".

Pa, onda, sta je po vama duhovnost? Kako je vidite, sta cinite po pitanju razvitka svog "duha" i kako se odnosite prema njumu? Da li treba da postoji balans izmedju fizickog tela i "duha"? Da li po vama postoje odredjeni pravci koji negativno uticu na "duh" i oni koji pozitivno uticu na njega?

Da li pisanje i citanje religijskih foruma moze da pomogne u razvitku duhovnosti i kako ili zbog cega? Kada ste poceli da se bavite svojim "duhom"?

Budite slobodni pa pisite sta god mislili o duhovnosti.

smile3smile3smile3smile3smile3smile3smile3smile3
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Jako lepa tema i jos lepsi uvod u diskusiju, cini mi se...:)

Covek se sastoji od fizickog tela i "duha". Odredjeni broj ljudi ne oseca potrebu za razvijanjem "duha" vec samo radi na odrzanju svog fizickog tela dok druga grupacija ljudi oseca dosta jaku potrebu za razvijanjem "duha". Pojedini broj ljudi cak i zapostavlja svoje fizicko telo u korist razvijanja "duha".

Mislim da cak i te osobe,posebno one koje preteruju u razvijanju svoje fizicke strane to upravo i rade jer ne prepoznaju svoje duhovne potrebe. To mi dodje kao slucaj obalpornih osoba koje ne razlikuju svoju potrebu za hranom ivodom, nego jedu u oba slucaja...

Pa, onda, sta je po vama duhovnost? Kako je vidite, sta cinite po pitanju razvitka svog "duha" i kako se odnosite prema njumu? Da li treba da postoji balans izmedju fizickog tela i "duha"? Da li po vama postoje odredjeni pravci koji negativno uticu na "duh" i oni koji pozitivno uticu na njega?

Duhovnost je, po meni, urodjena potreba, osnovna, primarna. Nju imaju sve osobe, bez obzira na kulurni nivo pa i mentalnu retardaciju, autizam...to sto nekima one nisu prepoznate ne znaci da ih nemaju. Postojanje duhovnih potreba ima za cilj spoznaju spoznaju sebe, sveta oko sebe i Boga. Cela nauka i filozofija, pa i civilizacija se vrti oko ovoga.To je sustinsko pitanje i razlog naseg postojanja na Zemlji i upravo zato sto je tako vazno, oko njega se i vode tolike diskusije i ratovi. Smatram sebe osobom koja je svesna svojih duhovnih potreba i u veri koju sam prihvatila trudim se da uzrastam.
Izmedju fizickog i duhovnog mora da postoji korelacija, ali ne u smislu podjednakog udela, vec u dominaciji duhovnog. Sto smo manje "fizicki" to smo vise duhovni.
Negativni pravci koji uticu na duh su svi oni koji imaju za cilj da ostvare neku vrstu nadmoci:nadmoci i uticaja na druge, na prirodu, na okruzenje, pa i na Boga. Onaj koji se laca "tehnika" koje inteziviraju "duhovne moci" u stvari, time maskira svoju potrebu za kontrolisanjem, za menjanejm svoje uloge koju ima medju ostalim zivim bicima.
Ono sto krepi nas duh, sto ga podstice na razvoj jeste svest o svojoj malenkosti u odnosu na Univerzum, oslobadjanje od potrebe da imas bilo kakav uticaj, svojom silom, na druge i dogadjanja oko sebe. Rad na sebi da dusu ocistis svega "ovozemaljskog", zelja, ceznji, strasti...da bi ona, oslobodjena sebe, isparznjena onoga sto u stvari i nije njeno, mogla da spozna Boga.Dakle, u tom smislu vidim veliku slicnost mnogih religijskih pravaca i ucenja, u toj potrebi da se ili spozna Bog ili dusa oslobodi fizickog.Zato i ne mogu takve potrebe da prezirem i "s visoka" na njih gledam, jer je i moja potreba ista.
Medjutim, nacin, cilj i tehnike kao i uspeh u tim pokusajima se sustinski razlikuju.
Da li pisanje i citanje religijskih foruma moze da pomogne u razvitku duhovnosti i kako ili zbog cega? Kada ste poceli da se bavite svojim "duhom"?
Moze u meri u kojoj pomaze dopisivanje sa ljudima i citanje knjiga.Razvoj ne moze da se ubrza,a lako moze da se omete ili olaksa.Ako covek ima istinsku potrebu da spozna Boga, On ce mu govoriti na nacin na koji ce on to shvatiti.Koje sredstvo ce biti upotrebljeno u tu svrhu nije bitno.
Svojim duhom sam pocela da se bavim od svoje 7.godine, kada sam "slucajno" naletela na knjizicu "San Majke Bozije".Sa 8 godina sam ubedila roditelje da me krste u crkvi.To je ono cega se secam i sto se da proveriti.
Od tada traju moja pitanja, lutanja, traganja i ...nalazenja.
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Kalista, znas sta me sada zanima?! Posto sam pisao i eksperimentisao na par tema, vidim da cak ni pravoslavni vernici nisu svi isti. Neki dozivljavaju Boga a neki samo govore o njemu ali ga za sada nisu upoznali. Ja i ti se u potpunosti pokrivamo u duhovnom smislu. Nismo istog religijskog opredeljenja ali nam to ne smeta za jednu normalnu komunikaciju. Jedan drugom mozemo pomoci u duhovnom razvoju a da pri tome ne upadamo jedan drugom u taj duhovni put i ne remetimo uzajamni mir.

Sta mislis, u cemu je problem kod ljudi, sta je to sto im ne dozvoljava duhovni razvoj vec ostaju utemeljeni u misljenju o necemu sto ne poznaju ali ipak spremni da brane taj stav? Ne mora da bude vera u pitanju. Uzmimo za primer rat ili navijace na utakmicama. Sta navijaca tera da izudara nekog drugog samo zato sto navija za nekog drugog? Iskreno, ja ne znam zasto ljudi uopste navijaju za nekog a ne uzivaju opusteno u utakmici bez obzira na njen ishod.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Kalista, znas sta me sada zanima?! Posto sam pisao i eksperimentisao na par tema, vidim da cak ni pravoslavni vernici nisu svi isti. Neki dozivljavaju Boga a neki samo govore o njemu ali ga za sada nisu upoznali. Ja i ti se u potpunosti pokrivamo u duhovnom smislu. Nismo istog religijskog opredeljenja ali nam to ne smeta za jednu normalnu komunikaciju. Jedan drugom mozemo pomoci u duhovnom razvoju a da pri tome ne upadamo jedan drugom u taj duhovni put i ne remetimo uzajamni mir.

Sta mislis, u cemu je problem kod ljudi, sta je to sto im ne dozvoljava duhovni razvoj vec ostaju utemeljeni u misljenju o necemu sto ne poznaju ali ipak spremni da brane taj stav? Ne mora da bude vera u pitanju. Uzmimo za primer rat ili navijace na utakmicama. Sta navijaca tera da izudara nekog drugog samo zato sto navija za nekog drugog? Iskreno, ja ne znam zasto ljudi uopste navijaju za nekog a ne uzivaju opusteno u utakmici bez obzira na njen ishod.

I meni je trebalo dugo da uvidim razliku...
ona nije samo pitanje naucene vestine komunikacije, kulture u ophodjenju, vec i svesti da postojanje razlicitosti ne mora da ugrozava licni identitet. Takodje, treba nauciti da se razlikuje delo koje neko cini od licnosti osobe koja ga cini. Hristos niti sveti oci nikada nisu osudjivali osobe, ma kako one gresile, vec dela i od njih su se ogradjivali, od njih su bezali, na njih su ukazivali onima koji grese.
Da bi covek mogao da dodje do te faze, prvo mora da postane svestan sopstvenih pogresaka i prizna sebi da je i sam mnogo puta gresio, cak i vise od onih cije grehe vidi pred sobom i da to sto je nekada bio gresnik ne znaci da ce ostati do smrti.
Najcesce nam najvise smetaju tudji gresi, jer njih bolje vidimo nego svoje, lakse ih prepoznajemo, jer lakse je vikati na tudje pogreske, nego slusati tihi glas svoje savesti.Lakse je truditi se da menjas druge nego sebe.
Lakse, mnogo lakse je mrzeti, svadjati se, osudjivati, nego razumeti, trpeti, voleti.A bas na tu tesku lekciju nas Hristos upucuje svojim primerom, svojom zrtvom.
Da li je On ikada vikao, svadjao se?Ne, osim kada je isterao trgovce iz Hrama, pa ni tada se nije upustao u zucne rasprave sa drugima.Cak ni On, Bog, nije ni jednom coveku rekao"Ti si prelascen ili demonizovan...", kao sto to na sva usta govore oni koji se pokrivaju Njegovim imenom.Ne On, je demone pobedio svojom silom i tako je ucio da cine svi oni koji ga ljube, koji su istinski Njegovi.E, posto je rat protiv demona tezak, jer podrazumeva post, molitvu i sustinsko predavanja Hristu, onda je najlakse doci na forum i razvikati se na one koji nam se ne cine da su "pravi".
"Po delima njihovim poznacete ih..."
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
I meni je trebalo dugo da uvidim razliku...
ona nije samo pitanje naucene vestine komunikacije, kulture u ophodjenju, vec i svesti da postojanje razlicitosti ne mora da ugrozava licni identitet. Takodje, treba nauciti da se razlikuje delo koje neko cini od licnosti osobe koja ga cini. Hristos niti sveti oci nikada nisu osudjivali osobe, ma kako one gresile, vec dela i od njih su se ogradjivali, od njih su bezali, na njih su ukazivali onima koji grese.
Da bi covek mogao da dodje do te faze, prvo mora da postane svestan sopstvenih pogresaka i prizna sebi da je i sam mnogo puta gresio, cak i vise od onih cije grehe vidi pred sobom i da to sto je nekada bio gresnik ne znaci da ce ostati do smrti.
Najcesce nam najvise smetaju tudji gresi, jer njih bolje vidimo nego svoje, lakse ih prepoznajemo, jer lakse je vikati na tudje pogreske, nego slusati tihi glas svoje savesti.Lakse je truditi se da menjas druge nego sebe.
Lakse, mnogo lakse je mrzeti, svadjati se, osudjivati, nego razumeti, trpeti, voleti.A bas na tu tesku lekciju nas Hristos upucuje svojim primerom, svojom zrtvom.
Da li je On ikada vikao, svadjao se?Ne, osim kada je isterao trgovce iz Hrama, pa ni tada se nije upustao u zucne rasprave sa drugima.Cak ni On, Bog, nije ni jednom coveku rekao"Ti si prelascen ili demonizovan...", kao sto to na sva usta govore oni koji se pokrivaju Njegovim imenom.Ne On, je demone pobedio svojom silom i tako je ucio da cine svi oni koji ga ljube, koji su istinski Njegovi.E, posto je rat protiv demona tezak, jer podrazumeva post, molitvu i sustinsko predavanja Hristu, onda je najlakse doci na forum i razvikati se na one koji nam se ne cine da su "pravi".
"Po delima njihovim poznacete ih..."

Puno hvala na istinski duhovnim recima :) Vezba je nesto sto je izuzetno tesko ciniti. Bog ce nam pomoci ali onda kada mi napravimo neki korak i kada mi prvi ucinimo nesto za svoj duhovni mir. A to je ono sto si ti izlozila: post, molitva, predanje. Pa i studentima je tesko da spremaju ispite ali ako zele nesto da zavrse i budu akademci, drugo im ne gine. Podavij rukave pa knjigu u sake. U slucaju duhovnosti, podavij rukave pa svoje duhovno srce u razum pa ga pripremi za zivot a ne cekaj da to neko drugi uradi umesto tebe.

Puno hvala i sto si me podsetila na nesto sto sam u trenutku slabosti zaboravio ;)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Kalista, znas sta me sada zanima?! Posto sam pisao i eksperimentisao na par tema, vidim da cak ni pravoslavni vernici nisu svi isti. Neki dozivljavaju Boga a neki samo govore o njemu ali ga za sada nisu upoznali. Ja i ti se u potpunosti pokrivamo u duhovnom smislu. Nismo istog religijskog opredeljenja ali nam to ne smeta za jednu normalnu komunikaciju. Jedan drugom mozemo pomoci u duhovnom razvoju a da pri tome ne upadamo jedan drugom u taj duhovni put i ne remetimo uzajamni mir.

Sta mislis, u cemu je problem kod ljudi, sta je to sto im ne dozvoljava duhovni razvoj vec ostaju utemeljeni u misljenju o necemu sto ne poznaju ali ipak spremni da brane taj stav? Ne mora da bude vera u pitanju. Uzmimo za primer rat ili navijace na utakmicama. Sta navijaca tera da izudara nekog drugog samo zato sto navija za nekog drugog? Iskreno, ja ne znam zasto ljudi uopste navijaju za nekog a ne uzivaju opusteno u utakmici bez obzira na njen ishod.

Jeste da mene nisi baš ništa pitao, ali ja bih da kažem :), ako može.
Mislim da bi odgovor bio ostrašćenost. Neko navija strastveno, neko puši, neko se svađa sa tolikom strašću, prosto uživa u tome, neko je vernik na taj način. Svaka strast remeti duševni mir i sposobnost rasuđivanja, pa samim tim i bilo kakvom napredovanje u duhovnom pogledu.

Da bi se čovek uopšte pokrenuo u duhovosti, pre svega mislim da mu je potrebno da zadobije smirenje. Kad ima toga, onda postoji čvrst temelj za svaku nadogradnju. Onda je lakše strpeti se i za vreme posta, ostati ustrajan u molitvi, biti trpeljiv prema dosadnima i napornima ljudima, blag prema zabludelima, mudar sa grešnima...

Koliko sam ja svete oce čitala, nikada nikoga nisu prekoreli osim blagim mudrim rečima, kroz neki primer, koristan savet. Nema grubosti, nema dokazivanja, nema etiketiranja, ovakav si ili onakav si.

Hrist je poslao apostole na zapad da propovedaju Jevanđelje a ne na istok. Istok je imao duhovnost oduvek a hladni zapad nikada.
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Duhovnost je poput oblaka. Što ga više posmatraš bliži si mu.
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
@Kalimercica:

Pa kako te nisam pitao ??? :) U uvodnom postu sam rekao da su svi dobrodosli :)

Odlican ti je tekst Kalimercice, inspirise da se i ja nadovezem :)
Mislim da ostrascenost izvire iz ega i verujem da ni jedna religija tu osobinu ne svrstava u nesto sto moze da sluzi za primer. Svakako da ostrascenost moze u dosta prilika da stvori nesto negativno a verovatno u veoma malo prilika (ako ne i nikada) stvoriti nesto dobro. Kroz tu strast, mi zaboravljamo na Boga i sebicno se predajemo zeljama i pohoti, ovozemaljskim potrebstinama. Mozda bi to neko nazvao demonima pa bi se i ja slozio sa time. Ali primetio sam da vezba kako bi se to smirenje istinski postiglo, nije nimalo laka. Kada je sve po nasoj volji, i kada nas ego uziva, lako nam je da budemo mirni. Ali sta je sa situcijom kada nam "nisu sve koze na broju"? Sta onda? Lako upadnemo u greh i poletimo ka onome: "E, ne moze tako! Ja sam siguran da je ovako i ja to zelim i to mora da bude tako" itd. Treba se iskreno moliti i posvetiti Bogu, predati mu celu svoju dusu, kako bi to smirenje bilo nepokolebljivo.
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Hristos niti sveti oci nikada nisu osudjivali osobe, ma kako one gresile, vec dela i od njih su se ogradjivali, od njih su bezali, na njih su ukazivali onima koji grese.

Ja ću malo drugačije formulisati ovo (stim što ne znači da sam u pravu ili ti u krivu). Hrist čak nije osuđivao ni dela (koristio je za nauk, jer ako nekom pomaže onda tu nema osude). Razlog zašto nije druge osuđivao ljude koji čine rđava dela je samo svesnost. Da li je pametno suditi nekom ko ne zna šta čini. Jer da si svesna šta donisi taj postupak ti ga ne bi nikada ni uradila (jel da?). Jer kada radiš nešto nesvesno onda ti nisi TI. Svrha pokajanja jeste da jasno pokaže Jastvo, tvoje istinsko biće. Tvoje istinsko Ja. Ja koje je bazirano na Ljubavi i Istini i ŽIVOTU (ovde je Život velikim slovima jer obuhvata predhodna dva elementa).
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
@Kalimercica:

Pa kako te nisam pitao ??? :) U uvodnom postu sam rekao da su svi dobrodosli :)

Odlican ti je tekst Kalimercice, inspirise da se i ja nadovezem :)
Mislim da ostrascenost izvire iz ega i verujem da ni jedna religija tu osobinu ne svrstava u nesto sto moze da sluzi za primer. Svakako da ostrascenost moze u dosta prilika da stvori nesto negativno a verovatno u veoma malo prilika (ako ne i nikada) stvoriti nesto dobro. Kroz tu strast, mi zaboravljamo na Boga i sebicno se predajemo zeljama i pohoti, ovozemaljskim potrebstinama. Mozda bi to neko nazvao demonima pa bi se i ja slozio sa time. Ali primetio sam da vezba kako bi se to smirenje istinski postiglo, nije nimalo laka. Kada je sve po nasoj volji, i kada nas ego uziva, lako nam je da budemo mirni. Ali sta je sa situcijom kada nam "nisu sve koze na broju"? Sta onda? Lako upadnemo u greh i poletimo ka onome: "E, ne moze tako! Ja sam siguran da je ovako i ja to zelim i to mora da bude tako" itd. Treba se iskreno moliti i posvetiti Bogu, predati mu celu svoju dusu, kako bi to smirenje bilo nepokolebljivo.

Baš tako. Najteže od svega je zadobiti i održati smirenje. Ja prva sam u tome poprilično tanka iako sebe neprekidno opominjem i podsećam na to :). Teško je ostati miran na provokacije, iskušenja, povređenu sujetu, saznanje da te neko ne voli onako kako bi ti hteo(la), da nisi glavni, da nisi najbolji, da nisi najpametniji...Još je gore kada si nepravedno optužen, oklevetan, ponižen. Rađa se bunt, ponos, inat, prezir, u ekstremnim slučajevima i mržnja. Sve negativno do negativnog. Sve gore od goreg. Kad krene lavina negativnih misli i osećanja teško ju je zadržati.
Zato i mislim da je najveće blago smirenje i posle toga trpeljivost, odnosno strpljivost.
 
Natrag
Top