Nakon pada u greh je prirodato zelje poljsko.
Ako hoćete da budete jasni, precizni i u skladu sa Božjom reči, onda trebate reči ...
Nakon potopa je Bog odobrio upotrebu mesa (čistih životinja) za ishranu.
Ne zaboravite izveštaj potopa da je Bog naredio da se unesu sedam parova čistih životinja i samo po jedan par nečistih životinja.
Gen 6:17 Jer evo pustiću potop na zemlju da istrebim svako telo u kome ima živa duša pod nebom; šta je god na zemlji sve će izginuti.
Gen 6:18 Ali ću s tobom učiniti zavet svoj: i ući ćeš u kovčeg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.
Gen 6:19 I od svega živog, od svakog tela, uzećeš u kovčeg po dvoje, da sačuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude.
Gen 6:20 Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se miče na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka uđe s tobom, da ih sačuvaš u životu.
Gen 6:21 I uzmi sa sobom svega što se jede, i čuvaj kod sebe, da bude hrane tebi i njima.
Gen 6:22 I Noje učini, kako mu zapovedi Bog, sve onako učini.
Gen 7:1 I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka.
Gen 7:2
Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,
Gen 7:3 Takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji.
Gen 7:4 Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.
Gen 7:5 I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod.
Gen 7:6 A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju.
Gen 7:7 I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.
Gen 7:8 Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji,
Gen 7:9 Uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.
Gen 7:10 A u sedmi dan dođe potop na zemlju.
...
...
Gen 8:15 Tada reče Bog Noju govoreći:
Gen 8:16 Izađi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom;
Gen 8:17 Sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziđu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.
Gen 8:18 I iziđe Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim.
Gen 8:19 Sve zveri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se miče po zemlji po svojim vrstama iziđoše iz kovčega.
Gen 8:20 I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svih ptica čistih, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.
Gen 8:21 I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svom: Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena; niti ću više ubijati sve što živi, kao što učinih.
Gen 8:22 Od sada dokle bude zemlje, neće nestajati setve ni žetve, studeni ni vrućine, leta ni zime, dana ni noći.
Gen 9:1 I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im; rađajte se i množite se i napunite zemlju;
Gen 9:2 I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše;
sve je predano u vaše ruke.
Gen 9:3
Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.
Gen 9:4
Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.
Gen 9:5 Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju.
Gen 9:6 Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka.
Gen 9:7 Rađajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.