VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Šta ćeš ima nas ,slepaca, mi ne vidimo kišu kao Duha za razliku od Jelene i njene škole.
Isus reče da je Duh stalno a Jelena da je bio u prvom veku i da će se ponovo na kraju pojaviti kao RANA i POZNA kiša.
Sad se čeka POZNA KIŠA da nadoknadi ono što izjedoše skakavci i hrušt i donese plod a Duh Sveti UVEK deluje i nije kiša niti se POVUKAO jer je On u verniku.
Vidiš kako se vade citati koji govore o stvarnoj kiši i tako se čita i prebacuje da je to Duh i da ima samo rani i pozni Duh...a zašto tako uči..zato što je za nju Duh prirodni element kao za svedoke jer masoni tako uče.
Jadna SIROTA starica...ode u siromaštvu u grob. Iz njenog primera se lepo vidi kako se služi Bogu a ne novcu.
Ponekad se pitam da li ti uopste verujes da je biblija Bozja rec, jer ja ti iznesem nedvosmislene biblijske dokaze koji se ne mogu tumaciti drugacije osim kako su napisani, a ti i dalje pricas svoju pricu.
Sto se tice toga da se Duh posebno ispoljavao u pojedinim trenutcima zemaljske istorije vaznim za Bozji narod, dokaze mozemo pronaci i u samoj bibliji.
Gospod kaze:
``I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.
I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;
I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.
( knjiga proroka joila 2. 28 - 31 ).
U ovom prvom tekstu rec Bozja naglasava `i POSLE cu izliti Duh svoj na svako telo..
``A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.
Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;
Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:
I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;
Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.
I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.
( dela apostolska 2. 14 - 20 ).
U ovom drugom tekstu apostol kaze da se ovo gore navedeno prorocanstvo proroka Joila delimicno ispunilo na dan pedesetnica kada su apostoli primili veliku silu Svetog Duha koja ih je pripremila za misiju objavljivanja jevandjelja radosne vesti.
Takodje da ce se ova posebna sila Svetog Duha kao i njene manifestacije od kojih je najznacajnija prorocki dar, ispoljavati sve do kraja istorije sveta, dok ne dodje strasni dan Gospodnji, kako biblija napominje.
Pitanje je, da li to znaci da se Duh Sveti nije ispoljavao pre ovog perioda, ne naravno, on se ispoljavao kroz celu istoriju covecanstva, ali ovde se govori o jednoj posebnoj meri sile Svetoga Duha koja se ispoljavala samo u odredjenim istorijsko vaznim trenutcima za Bozji narod, koju poznajemo kao pozni dazd, koja coveku daje Duhovnu zrelost, i nosi sa sobom odredjene darove Duha koje covek koristi u propovedanju istine.
Kao sto sam vec napomenuo, biblija uporedjuje padanje kise i rast biljke sa izlivanjem Svetog Duha i duhovnim rastom coveka.
Naime, kada covek dolazi Bogu on pravi te prve korake u upoznavanju istine zapisane u Bozjoj reci, to se u kontekstu isusovih prica uporedjuje sa sejanjem dobrog semena u zemlju, sto simbolicno pretstavlja sejanje semena Bozje reci u ljudsko srce.
Da bi ovo seme baceno u zemlju donelo roda, potrebna je kisa koja ce uciniti da ovo seme nikne, tako je ova kisa uporedjena sa izlivanjem Svetog Duha, odnosno rane kise ili ranog dazda koja cini da seme Bozje reci donese duhovne rodove u ljudskom srcu.
Posle odredjenog perioda vremena, pozni dazd ili kisa donosi da zemaljski rod dodje do stanja potpune zrelosti, i spremnosti za berbu, tako i Duhovna kisa ili pozni dazd u vidu Svetoga Duha, donosi coveku duhovnu zrelost, i spremnos za Hristov dolazak koji je u bibliji okarakterisan kao zetva, a Isus kao zeteoc..
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
``I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u lađu, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
Slušajte: evo iziđe sejač da seje.
I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.
A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:
A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.
I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.
A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču.
I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;
Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?
Sejač reč seje.
A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je čuju odmah dođe sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.
Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;
Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.
A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,
Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti uđu i zaguše reč, i bez roda ostane.
A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto. ( jevandjelje po Marku 4. 1 - 20 ).
``Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usađenu u svom vinogradu, i dođe da traži roda na njoj, i ne nađe.
Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu. ( jevandjelje po Luki 13. 6 - 9 ).
``Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar;
Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi.
Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih.
Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete.
Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.
Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.
Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.
Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici. ( jevandjelje po Jovanu 15. 1 - 8 ).
``I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;
I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.
Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
I govoraše: Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?
Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
I takvim mnogim pričama kazivaše im reč, koliko mogahu slušati. ( jevandjelje po Mateju 4. 26 - 33 ).
``I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku seđaše kao Sin čovečiji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.
I drugi anđeo iziđe iz crkve vičući velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dođe vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.
I Onaj što seđaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
I drugi anđeo iziđe iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.
I drugi anđeo iziđe iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreći: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži grožđe vinograda zemaljskog; jer već sazreše zrna njegova.
I baci anđeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.
I otoči se kaca izvan grada, i iziđe krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.
( otkrivenje Jovanovo 14. 14 - 20 ).
To je jasna biblijska simbolika.