Duh,duša i telo

[tripo 41]

A Josif posla i dozva oca svojega Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša. Dela 7,14

 

[Servius Tullius]

Kojemu je u ruci duša svega živoga i duh svakoga tijela čovječijega.
Jov 12,10
A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sjede pod smreku, i zaželje da umre, i reče: dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nijesam bolji od otaca svojih.
Carevima 19,4
Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umrijeti nego živjeti.
Jona 4,3

 

[Laodikeja]

Da vidimo sta kazu drugi prevodi:

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Kojemu u rukama počiva život svih bića i duh svakoga tijela čovječjega?"

--------------------------

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Dosta je toga. Uzmi, Gospode, život moj; jer nijesam bolji od otaca svojih!"

Bible in Basic English (BBE):

"While he himself went a day's journey into the waste land, and took a seat under a broom-plant, desiring for himself only death; for he said, It is enough: now, O Lord, take away my life, for I am no better than my fathers"

--------------------------

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak

"A sada, Gospode, uzmi ipak život moj od mene; jer je bolje za me da umrem nego da živim!"

Bible in Basic English

"So now, O Lord, give ear to my prayer and take my life from me; for death is better for me than life"

Dakle, umesto duse stoji ZIVOT, jer dusa je po bibliji ziv covek i obelezje zivota, a ne bestelesna tvar unutar coveka.

 

[Servius Tullius]

Pa šta ako u tom prevodu stoji tako , u mnogo drugih piše drugačije i na sh i na engleskom i na bilo kom drugom jeziku.
Otvori temu o biblistici pa možemo pričati o pouzdanosti prevoda, ovako više nije svrsishodno.

 

[tripo 41]

Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi susjeda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare. Izlazak 12,4


Duše jedu jagnje.

 

[Laodikeja]

Pa šta ako u tom prevodu stoji tako , u mnogo drugih piše drugačije i na sh i na engleskom i na bilo kom drugom jeziku.
Otvori temu o biblistici pa možemo pričati o pouzdanosti prevoda, ovako više nije svrsishodno.

Bitno je, jer su mnogi prevodioci biblije prevodili izraze na osnovu tradicije i verovanja svoje crkve, a ne u izvornom znacenju koje su forsirali biblijski pisci.

To je slucaj sa prevodom Karadjic - Danicic, gde su oni konstantno pojedine izraze prevodili sa DUSA, DUH, PAKAO, otd.. i ako ti izrazi imaju drugacije znacenje i prizvuk.

 

[tripo 41]

"Vise volimo otici od tela i nastaniti se kod Gospoda" (2. Kor. 5)

Onda ovde ispada da je Pavle rekao ljudima da nisu u telu.

Rimljanima 8,9
A vi niste u tijelu, nego u Duhu, ako Duh Božji prebiva u vama. A nema li tko Duha Kristova, taj nije njegov.

 

[Servius Tullius]

Bitno je, jer su mnogi prevodioci biblije prevodili izraze na osnovu tradicije i verovanja svoje crkve, a ne u izvornom znacenju koje su forsirali biblijski pisci.

To je slucaj sa prevodom Karadjic - Danicic, gde su oni konstantno pojedine izraze prevodili sa DUSA, DUH, PAKAO, otd.. i ako ti izrazi imaju drugacije znacenje i prizvuk.

Nije to samo u prevodu DJ-K već i u većini drugih, na mnogim jezicima i najstarijim sačuvanim prepisima Sv. Pisma ili njegovih delova - na koine grčkom, latinskom, aramejskom i sl.
Možemo raspravljati o tome na nekoj drugoj temi no što se ove teme tiče preporučio bih ti da pročitaš, i drugima svakako,
nešto o osnovnim verovanjima pravoslavnih o prirodi duše i njenim osobinama. Mali ali sažet tekst, nepretenciozan, neće oduzeti mnogo vremena niti zahteva mnogo truda ali vredi ga pročitati, makar čisto informativno.

Sasvim je jasno i nesumnjivo, da Biblija ne prikazuje čoveka kao neko biće jedinstveno po svom sastavu, nego dvojno po suštini svog bitisanja. Jedan deo čovečjeg bića je materijalan. Drugi deo čovečjeg bića je duhovne prirode. Taj duhovni deo čovečje prirode je nosilac života, identiteta, svesti i ličnosti. Materijalni deo čovečje prirode takođe ulazi u sastav njegove zemaljske ličnosti, čovečjeg "JA". I to "JA", koje je jedna jedina celina, to jest jedna jedina ličnost, sastavljeno je iz dve prirode: materijalne (telo od praha) i duhovne (duh životni). Zato je čovek kao jedinstvena celina od duhovne i materijalne supstancije nazvan "duša živa", to jest jedinstvena ličnost sa dve prirode, ili sa dve supstancije: materijalne i duhovne.

"I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:7) Ovaj stih veoma lepo pravi razliku između čovekove materijalne i duhovne prirode, i govori da te dve stvari nisu jedno isto. Propovednik kaže da se "duh" vraća Bogu i misli se na onaj "duh životni", koji je čoveka učinio "dušom živom". Dakle, taj "duh" je čovekova duša, i Bog ima pravo da je uzme.

Isus u Mateju 10,28 govori: "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu". Da je ovde reč o duši kao posebnom duhovnom delu čovekovog bića različitom od tela, vidi se iz samog teksta gde se odvojeno spominju i telo i duša. Naročito je važno istaći da su ovo reči samog Gospoda Isusa Hrista. Jer, ako iko zna naš sastav i našu pravu prirodu, onda je to On taj koji je sa Ocem i Duhom Svetim stvarao svet, i čoveka na njemu.

Na drugom mestu, tokom svoje molitve u Getsemanskom vrtu pred samo svoje stradanje, Isus kaže učenicima svojim: "Žalosna je duša moja do smrti." (Matej 26,38). Očigledno je da ni ovde nije reč o zemaljskom životu, nego o duši kao posebnom duhovnom delu čovekovog bića.

Marija pri svom susretu sa Jelisavetom govori: "Veliča duša moja Gospoda; i obradova se duh moj Bogu Spasu mom," (Luka 1,46-47). Ovde se upotrebljavaju reči "duša" i "duh" u istom smislu, kao duhovni deo čovekovog bića.

U priči o bezumnom bogatašu Isus upotrebljava reč duša baš u smislu supstancijalnom, to jest da duša postoji kao duhovni deo ljudskog bića. Bogataš koji je imao bogatu žetvu govori sam sebi: "I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?" (Luka 12,18-20). Iako čovek jede i pije telom a ne direktno dušom, ipak prohtev za jelo i piće čini ugodnost i duši, pa zato bogataš govori duši svojoj da jede i da pije, njegovo "JA" da uživa. Isus ovde opet govori o duši kao posebnom duhovnom delu čovekovog bića različitom od fizičkog tela.

Apostol Pavle, pored tela, izričito spominje dušu i duh, ne misleći ni malo na čovekovu krv, ili na sam život kao biološki proces. Evo šta on kaže Solunjanima: "I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista." (1. Solunjanima 5,23). Ovde "duša" označava netelesni deo ljudskog bića, a "duh" intelektualne i moralne kvalitete svakog čoveka.

U 2. Korinćanima 5,8, Pavle kaže: "Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu." Pavle na pocetku ovog poglavlja govori o smrti vernih, govori o svom izlasku iz tela - svoga "JA". On razume kada se to desi da će otići Gospodu i biti sa njime, da će da postoji, i da će da bude veoma svestan toga. (vidi i Filipljanima 1,23).

Apostol Jovan u Otkrivenju govori kako je u viziji video pod oltarom "videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu..." (Otkrivenje 6,9-10). Ni ovde "duša" ne znači krv, niti zemaljski život. Ove duše su žive, vidljive, one postoje, one viču, govore, osećaju - one ne spavaju.

Sveto pismo ponekad upotrebljava reč duh i reč duša u istom smislu i značenju. Dakle, u svim tim navodima može se reći da je čovekova duša i čovekov duh, jedno te isto. Samo što reč duh označava duhovnu, nematerijalnu supstanciju uopšte; a duša označava jednu posebnu individuu, ono naše lično "JA", jedno posebno (unikatno) duhovno biće po karakteru različito od drugih duša.

Kad prorok Ilija moli Boga da oživi telo sina udovice u Sarepti Sidonskoj, on kaže: "Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova" (1. Carevima 17,21). U slučaju kada je Isus oživeo Jairovu kćer, čitamo: "I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede" (Luka 8,55). Očigledno je da su u oba ova slučaja vaskrsnuća reč "duša" i reč "duh" upotrebljeni u istom smislu i značenju. Isto tako je očigledno da nijedna od tih dveju reči, koje su ovde upotrebljene, ne znači krv, ili telesni proces disanja, odnosno biološki život, ili čak psihički život, nego upravo onaj "duh životni" - posebnu duhovnu supstanciju, koja je nosilac života, koja je sama po sebi živa, jer se inače ne bi zvala "duh životni".

Taj duh, ili duša, napušta čoveka kad čovek umre, a vraća se u telo kad čovek silom Božjom oživi. Spasitelj je izdišući na krstu rekao: "I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu" (Luka 23,46). A isto tako je i Stefan, dok su ga kamenovali, na samrti rekao: "Gospode Isuse! Primi duh moj" (Dela 7,59).

"Duh životni" je sušta suprotnost smrti; smrt je nešto strano za njega. Samim tim on ne može ni umreti, ni prestati postojati - on je večan. Taj atribut "večnosti" je lični pečat njegovog Davaoca - Boga Stvoritelja - od kojeg je ovaj "duh životni" izašao, kada je stvaran prvi čovek.

Sve ovo je samo mali delić biblijskih navoda preko kojih Sveto pismo uči o besmrtnosti duše, i odvojenosti telesne i duhovne prirode čoveka. Međutim, čak i ovo malo je dovoljno da se zaključi, da u živom čoveku postoji "duh životni", ili prosto "duh", ili "duša", koja oživljava telo, i koja postoji i nakon smrti tela.

 

[tripo 41]

Bitno je, jer su mnogi prevodioci biblije prevodili izraze na osnovu tradicije i verovanja svoje crkve, a ne u izvornom znacenju koje su forsirali biblijski pisci.

Evo i priznanja.

св. Атанасије, св. Григорије из Нисе и његова сестра св. Макрина користе оно што је Платон рекао о души у Федону, Федру и Законима.

КОНСТАНТИН КАВАРНОС
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ
ФИЛОСОФСКО - ТЕОЛОШКИ АРГУМЕНТИ

 

[Laodikeja]

Sve krivo shvataju na osnovu dogme svoje crkve, i pogresno prevedenih izraza, ili pak pogresno shvacenih reci biblijskih pisaca, jer ne uzimaju ceo kontekst, i zato izrazima DUH i DUSA pogresno pripisuju osobine licnosti ili bestelesne tvari koja izlazi iz tela da bi nastavila zivot van tela, i ako ti izrazi nemaju veze sa zivotom nakon smrti, vec DUSA celog zivog coveka, a DUH Bozju silu koja ozivljava.

Takodje, pogresno shvataju izraze SHEOL ili HADES, pripisujuci im znacenje nekakvog mesta poput pakla ili gde prebivaju bestelesne duse ili duhovi.
U vezi ovoga nikako da se dogovore da li veruju u bestelesnu dusi, ili pak duh.

Stvar je jasna da je njihova dogma mnogobozacka, unesena od crkvenih otaca iz mnogobostva, Tertulijana, Avgustina...itd..