Duh,duša i telo

[mire000]

Da se pridruzim Slapu i Serviusu:

"Vise volimo otici od tela i nastaniti se kod Gospoda" (2. Kor. 5)

Priča o Lazaru i Bogatašu je jedina od svih Isusovih parabola koje imaju imena učesnika, Šta misliš zašto je to Isus tako ispričao?

Ne brate, prica je doslovna, ali neki elementi ove price su simbolicni. Ne postoji ni telo koje se przi u vatri, ne postoji ni doslovna lokacija gde se duse muce.. Zato sto Isus ovde govori o "duhovnoj realnosti" a tamo ne postoji ni prostor ni vreme niti bilo sta materijalno. Isus pokusava da nam predoci duhovnu realnost zemaljskim ekvivalentom. Zato u prici postoje simboli predoceni zemaljskim..

Kada Isus govori o paklu na drugiom mestu on kaze - "gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi", ne postoje u duhovnom svetu crvi.. Dakle radi se o komparaciji gde se duhovno poredi sa zemaljskim..

Medjutim ovo ne negira samo postojanje pakla, niti postojanje osoba kao sto su Avram, Lazar i bogatas, niti sam dogadjaj..

Isus koristi komparaciju, stilski oblik izrazavanja!

Ipak, oni pokusavaju da zbog odredjenih "komparativnih elemenata" u prici, poreknu i samu pricu i stvarnost dogadjaja!

To se ne moze uraditi!

Rekao sam, i prica o crvenkapici je samo prica, ali svakako da postoji i suma i lovac i vuk! Ona sadrzi stvarne elemente. I mnoge price sadrze stvarne elemente i cak opisuju stvarne dogadjaje!

Tako i Isus u ovoj prici koristi komparaciju i simbologiju, ali je cinjenica da postoje i Lazar i bogatas i mesto mucenja (pakao).

Kad bi bilo drugacije, ne bi Isus nebrojeno puta na drugim mestima u bibliji pomenuo "muke" i "pakao"! Znaci, ovde radi o doslovnosti mesta, i o stvarnom dogadjaju, jer pakao nije spomenut samo u ovoj prici, pominje ga i Isus i na drugim mestima. Isto i Jovan u otkrivenju pominje pakao i apostol Juda govoreci da se ljudi "muce u vecnom ognju" (sadasnje trajno vreme).

Dakle, mesto je itekako stvarno, kao i muke sto su! Samo sto muke "nisu fizicke" vec se radi o "boli duse". Muke ce postati fizicke tek nakon vaskrsenja, kada gresnici dobiju telo, onda ce osetiti muku na vlastitoj kozi..

Ovo sto oni rade poricuci samu pricu i njenu stvarnost, zbog komparativnih i simbolicnih elemenata je kvazi teologija!

 

[DarthShone]

Ne brate, prica je doslovna, ali neki elementi ove price su simbolicni. Ne postoji ni telo koje se przi u vatri, ne postoji ni doslovna lokacija gde se duse muce.. Zato sto Isus ovde govori o "duhovnoj realnosti" a tamo ne postoji ni prostor ni vreme niti bilo sta materijalno. Isus pokusava da nam predoci duhovnu realnost zemaljskim ekvivalentom. Zato u prici postoje simboli predoceni zemaljskim..

Mire, opet me nisi razumeo. Ne radi se o tome da li je ili nije priča doslovna, nego o tome da je ovim nasrtljivim otpadnicima sve što im ne odgovara "simbolično" ovakvo i onakvo, a ono što im odgovara doslovno. Ne radi se o tome da li je pakao mesto ili stanje ili oba, nego o negiranju nadživljavanja telesne smrti zbog kojih je adventističkim mortalistima ova priča simbolična,

Dakle, mesto je itekako stvarno, kao i muke sto su! Samo sto muke "nisu fizicke" vec se radi o "boli duse". Muke ce postati fizicke tek nakon vaskrsenja, kada gresnici dobiju telo, onda ce osetiti muku na vlastitoj kozi..

Uzgred, ne zaboravi šta Abraham poručuje "bogatašu". "Neće poverovati sve i da neko od mrtvih ustane".

 

[tripo 41]

I zgotivi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja dok nijesam umro. Postanak 24,7

Po njima je duh blagoslovio Jakova, a ne Isav.

 

[stvarnoslap]

duša

1 Sol 5,23: A sam Bog mira neka vas posvema posveti i cijelo vaše biće - duh vaš i duša i tijelo - neka se besprijekornim, savršenim sačuva za Dolazak Gospodina našega Isusa Krista.

 

[tripo 41]

To su sinovi Lijini, koje rodi Jakovu u Padan-Aramu, i jošte Dina kći njegova. Svega duša, sinova njegovijeh i kćeri njegovijeh bješe trideset i tri. Postanak 46,15

 

[Servius Tullius]

A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sjede pod smreku, i zaželje da umre, i reče: dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nijesam bolji od otaca svojih.
Carevima 19

 

[tripo 41]

primi dušu moju,

Primi život moj,a ne duha Kaspera.

 

[Marko1932]

Da se pridruzim Slapu i Serviusu:

Kada Isus govori o paklu na drugiom mestu on kaze - "gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi", ne postoje u duhovnom svetu crvi.. Dakle radi se o komparaciji gde se duhovno poredi sa zemaljskim..

Isus je ovde uzeo sliku GEHENE, tj doline pored Jerusalima gde su bacali smece i uginule zivotinje. Ono sto crkvi nisu mogli pojesti, to je spalio oganj. To znaci da se niko ne uzda u bilo kakvu sansu posle smrti, ovaj zivot imamo i u njemu odlucujemo da li cemo biti spaseni ili izgubljeni.

Koju veoma vaznu istinu je Isus zeleo da istakne u prici o Avramu i ubogom Lazaru?
Ivo odgovora:
"I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, DA ONI KOJI BI HTELI ODAVDE K VAMA PRECI, NE MOGU, NITI ONI OTUDA K NAMA DA PRELAZE." Luka 16,26.

To znaci da sve molitve, darovi i podplate posle smrti, ne koriste nista. Jer smrcu je sve zapecaceno i ceka vaskrsenje i poslednji sud.

 

[tripo 41]

"gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi", ne postoje u duhovnom svetu crvi.. Dakle radi se o komparaciji gde se duhovno poredi sa zemaljskim..

Mire ne razlikuje kaznu od kažnjavanja, kazna je večna, a nije kažnjavanje.

I mi kažemo da će se večno mučiti, kazna je večna, ali ne kažnjavanje.

 

[Servius Tullius]

Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude
Titu, glava 2

Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi,
mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.
I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osuđenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.
Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog,
koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.
Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.
A zakon dođe uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat,
Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg.
Rimljanima, glava 5