Duh,duša i telo

[DarthShone]

Ko veruje u doslovnost price o Lazaru?
Niko u to ne veruje! To je samo prica!

Hmm, a kako onda oni veruju da se shabat odnosi i na Hrišćane?

Ne upadaj u njihove zamke, lukavi su kao i "duh proroštva" im.

Priča o Lazaru i Bogatašu je jedina od svih Isusovih parabola koje imaju imena učesnika, Šta misliš zašto je to Isus tako ispričao? Šta misliš zašto EGWisti uporno napadaju svakoga baš oko te parabole, i zašto insistiraju kao je ona samo simbolična metafora?

Razlog zašto to rade, počiva u tome da kao i mnoga druga mesta u celom Svetom Pismu, i ovo, posebno ovo ruši mortalizam i materijalizam na kome su zasnovali svoju anatemu od "vere".

Opet izvrtanje, ja nisam rekao da je Duh Sveti duh zivotni? Pa nisam ja kao vi da poricem licnost Svetog Duha!

Kao i uvek, sinovi lukavoga izvrću, očekujući da će se neko "upecati". Sveti Duh je živototvorac,

(Vjerujem) i u Duha Svetoga, Gospoda Životvornog

 

[stvarnoslap]

Ti se trudis, ali lonac i poklopac samo buljazgaju...

Vjeverice ne laprdaj, mogla bi ti u "loncu završiti".

Opet nigde dokaza da čovek ima duhovno telo koje nastavlja da živi nakon smrti.

"I evo, ja sam s vama u sve dane - do svršetka svijeta."

Duh životni jeste energija.

Od koliko je kWh (kilovat-sati) tvoj duh?

 

[DarthShone]

Vjeverice ne laprdaj, mogla bi ti u "loncu završiti".

hahahahahahaha

Njega i sve koji slede "lampion" iz Mainea čeka ovo



Ps. zar nije "lijep" isti čiča Miroljub, i njegov "sinak" Miško, samo mu fali kosica na glavi...

Od koliko je kWh (kilovat-sati) tvoj duh?

Bolje ga pitaj od koliko je ampera njegov duh....

 

[tripo 41]

Ps. zar nije "lijep" isti čiča Miroljub, i njegov "sinak" Miško, samo mu fali kosica na glavi...

Ovo je dokaz da imate nauku u Bibliji.

E baš ste žalosni.

Никита Ститат: ''Ја сам образ Божији, како у погледу душе која је духовна, бесмртна и словесна, тако и у погледу ума, који је отац разума и недељив, и исте суштине као и душа''(Добротољубље, 3. Атина, 1960,с.306). Netačno niti je besmrtna niti je samo duhovna.

Stihove za pogledati. Isus Navin 10,35 Postanak 46,18 46,27 Izlazak 1,5 Brojevi 31,35 -- 31,40 –31,46 Djela 27,22 –27,37 Rimljani 13,1

 

[Laodikeja]

Sve Isusove price su parabole sa porukom, a ne istinite.

Kada Isus govori o realnosti on to otvoreno kaze, a on svuda otvoreno govori o vaskrsenju, a ne o dusi koja napusta telo.

Prica o bogatasu je parabola koju je Isus izneo znajuci jednu od dogmi Jevreja koju su doneli iz Vavilona.

 

[tripo 41]

Evo dokaza da Mire laže, da je njima duša=čovek i da je smrtna.

СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

СВОЈСТВА ЧОВЕКОВЕ ДУШЕ И ТЕЛА

- ПРОТИВ ЛАЖНОГ УЧЕЊА ДА ЈЕ ДУША СМРТНА-​

 

[Servius Tullius]

Nego, jer vi svi vjerujete u doslovnost price o bogatasu i Lazaru, a kako vidim da vjerujete, onda molim objasnjene teksta kojeg sam postavio - otkud tijela u hadu, kako to da su raj i had blizu da sveti mogu razgovarati sa grijesnicima?

„Činjenica je, da Hristos od svih svojih ispričanih priča, samo ovde spominje jedno lično ime: Lazar. Ako je to samo izmišljena priča, ne bi bilo nikakve potrebe da se spominje prosjakovo ime, jer bi priča i bez toga imala istu poučnu vrednost. Međutim, Isus ipak spominje stvarno ime prosjaka, i to bez ikakve nužnosti - ni stilske, ni poučne. Iz toga možemo zaključiti da je Isus pred okupljenima možda spomenuo neki svima poznati slučaj, slučaj o prosjaku po imenu Lazar, koji je ležao nemoćan i gladan pred bogataševom kućom - i taj primer iznosi kao priču za pouku. U tom smislu, to onda jeste priča, ali priča sa realnom osnovom i realnom poukom o duši i njenoj zagrobnoj sudbini. Zato mnogi tumači i prevodioci Svetog pisma ovaj odeljak i ne nazivaju "pričom", u podnaslov/komentar ovog odeljka ne stavljaju napr. "Priča o bogatašu i Lazaru". (Napr. Čarnić, Karadžić, Engleski: NIV, NRSV.)

Druga činjenica koja sledi iz ovog teksta jeste ta da tekst ima, nesumnjivo, veoma strogu poučnu nameru. Isus ovom "pričom" želi da nam pruži moralnu i dogmatsku (teološku) pouku. I obe te pouke imaju istu vrednost, bez obzira da li ćemo tekst shvatiti kao prepričavanje nekog konkretnog događaja vezanog za nekog prosjaka Lazara i nekog bogataša, ili ćemo uzeti da je Isus proizvoljno ispričao baš čisto izmišljenu priču. No, autoritet ili istinitost tih pouka nije toliko u pretpostavci, da li se radi o stvarnoj ili nestvarnoj "priči", koliko u autoritetu samog božanskog Hrista koji nam tu "priču" saopštava. Njegova namera je očigledna. On želi da nam iznese i naslika stvarnost onako kako je On vidi. A On tu stvarnost vidi ovako:

1) Čovek treba da ima ljubavi i milosti prema svom bližnjem uvek. Posebno ako taj bližnji strada, i to tu pred našim očima; a mi imamo mogućnosti da mu pomognemo i njegovo stradanje bar donekle ublažimo.

2) Bogatstvo je dar Božji dat pojedinim ljudima ne radi robovanja samom bogatstvu, i radi utapanja u njemu, nego radi činjenja dobrih dela.

3) Ovaj zemaljski život nije jedini život. Smrt našeg tela nije naš kraj. Duša produžuje da živi i posle smrti tela, i to u onakvim uslovima i okolnostima kakve je čovek zaslužio u svom zemaljskom životu pred zakonom Božje pravde. Otuda se bogataš muči, a Lazar blaguje.

4) Duše su nakon smrti tela svesne stanja u kojem se nalaze. To znači da su žive, da imaju i dalje svoju ličnost; one mogu da govore, razmišljaju, osećaju...

5) U "zagrobnom svetu" pravednici i grešnici nisu izmešani kao na zemlji. Ni grešnik, ni pravednik ne mogu po svojoj volji promeniti svoj status, ili stanje, u kojem se tamo nalaze, jer je među njima velika moralna razlika "velika provalija, tako da ne mogu oni ovamo ni ovi onamo preći."
Ovde bi neki rekli: "Tako nam Sveto pismo nigde ne predstavlja ni nebo ni pakao" - to jest, tako kako piše samo u ovim "nestvarnim" Hristovim rečima. Hristos, dakle, ne zna kakav izgleda duhovni svet?
Zar je moguće da Isus ovde govori laži?
Zar je moguće da ovde propoveda neko pagansko verovanje o zagrobnom životu?
Ustvari je Isus hteo da pouči ljude nekim istinama, i za to je koristio rečnik i primere koji su njima bili veoma jasni i razumljivi. Teško je poverovati da bi Isus za tu svrhu upotrebio neku drugu (lažnu) teologiju osim svoje - Božje.

6) Pošto je duhovni svet toliko različit od našeg materijalnog, i nikako ne možemo direktno ili tačno da ga opišemo (1. Korinćanima 2,9), onda taj svet opisujemo slikovito, i to izrazima koji ne mogu biti shvaćeni bukvalno nego samo u prenosnom smislu. Tako, na primer, blaženstvo koje oseća Lazar nazvano je naručje Avramovo. To svakako ne može biti bukvalno shvaćeno da Avram drži Lazara u naručju, jer koliko bi to naručje moralo biti da obuhvati sve pravednike, pošto Lazar nije jedini pravednik! Praotac Avram je bio pravednik, i čak prijatelj Božji, kako kaže Biblija (2. Dnevnika 20,7). Dakle, kao što je detetu prijatno da bude u naručju očevom, tako je i pravednicima prijatno u duhovnom svetu, nakon njihove smrti - dok nepravednicima biva dano drugačije.

Muke bogataša; to poređenje paklenih muka sa vatrom nije samo ilustracija. To je opis teškog stanja grešnika posle smrti. Vatra može da opeče moj prst, ali nemože moju misao, moj duh. Međutim, kao što vatra može da peče telo, tako zla i nemirna savest peče grešnika. U običnom životu tako se i izražavamo: "grize me savest" - iako savest očigledno nema zube. Ili: "peče me savest", iako ona nije nikakva materijalna hemijska vatra. Tako je i bezdušni bogataš, kao i svaki drugi grešnik došao posle smrti u takvo stanje, i u takve okolnosti koje ga muče kao što bi vrela voda, ili vatra pekla telo.

7) Najzad, Isus proriče da mu Jevreji neće verovati ni posle Vaskrsa. Pošto On ustane iz (sveta) mrtvih i javi im se, oni opet neće hteti da veruju u Njega.

Prema svemu ovome, Isus nam je "pričom" o bogatašu i Lazaru dao bogatu moralnu i teološku pouku, i to baš o zagrobnom životu duše - o njenoj besmrtnosti...“

I da dodam kratku opasku ovom pojednostavljenom ali suštinski tačnom i jezgrovitom (to mi se i najviše dopada u njemu i zato ga i delim sa vama) tumačenju koje sam pokupio na netu i samim tim autor uopšte ne mora biti pravoslavac ali ima ispravno razumevanje biblijskog teksta - CEO DOGADJAJ O KOME GOSPOD GOVORI OPISUJE STANJE U ADU PRE NJEGOVOG SILASKA I PROPOVEDI ZATOČENIM DUŠAMA.

 

[tripo 41]

• N.A. Kun "Legende i mitovi stare Grčke" Podnaslov "Odisej ulazi u Hadovo carstvo" CITIRAM strana 425. "Duše umrlih u velikim gomilama jurnuše prema jami i počeše da se spore oko toga čije je pravo da se napije krvi. Tu je bilo DUŠA nevesta, mladića, staraca, heroja palih u bitkama".

 

[Servius Tullius]

Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u njega uzdaju, neće se prevariti.

Psalam 34

A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svojega, i služi mu cijelim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna; ako ga ustražiš, naći ćeš ga; ako li ga ostaviš, odbaciće te zasvagda.

1. Dnevnika 28

Jer koji sije u tijelo svoje, od tijela će požnjeti pogibao; a koji sije u duh, od duha će požnjeti život vječni.

Galatima 6

 

[tripo 41]

4) Duše su nakon smrti tela svesne stanja u kojem se nalaze. To znači da su žive, da imaju i dalje svoju ličnost; one mogu da govore, razmišljaju, osećaju...

Propovjednik 9,6I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dijela nigda ni u čemu što biva pod suncem.

Psalam 115,17 Ne, Jahvu mrtvi ne hvale, nitko od onih što siđu u Podzemlje (grob).