- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Ako pogledaš u Stefanovom vapaju nema nikakve razlike u obraćanju u odnosu na Jezekijino. I jedno i drugo je direktno obraćanje: "Gospode primi moj duh"...a ovde:"duni duše....dođi duše". Ako postoji neka razlika molio bih da se objasni. I Stefan i Jezekija prizivaju. Nisu molitve u pravom smislu reči. Ali jeste obraćanje Duhu ili Isusu.
Isus "povikavši glasno reče"- dakle opet vapaj a ne čista molitva. Isus je bio siguran da će Otac primiti njegov duh jer je verovao. Stefan se molio Bogu a zatim je sa sigurnošću predao duh svoj Gospodu Isusu.
Ovde je rečeno da "priziva" ime Gospodnje. Može se razumeti u smislu ime Jehovino, nije precizirano kako. Naravno da su se obraćali Isusu ali ovde iz ovih tekstova se to ne precizira.
Ali kao što rekoh nema zabeležene ni jedne direktne molitve Isusu, gde se spominje konkretno njegovo ime i molitva upućena Njemu lično. Ako ima navedi mi jednu takvu zabeleženu molitvu. Navedi i druge molitve. Čak šta više jedan izveštaj kaže ovako."I svaki dan bijahu jednako jednodušno u crkvi.....Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudu...", Dela 2,46.47. Imamo li izveštaj da kaže:Hvaleći Isusa"...."Moliše se Isusu"? Učenici hvale Boga(uopšteno) a nema konkretnog primera koji naglašava da se hvali ime Isusovo.
Ono što želim reći je da iako nemamo u Pismu nekada razrađenu praksu nečega to ne znači da mi ne trebamo je upražnjavati. Određena praksa mora imati utemeljenje u Pismu ili odobrenje Pisma tj.njena radnja mora proizilaziti iz konteksta. Ako i nevidimo da se u Novom Zavetu direktno molilo Isusu(ne možemo reći da nije ali nije zapisano) mi znamo da ne grešimo jer je Isus Gospod i sve Njegove osobine nas upućuju da to možemo i trebamo praktikovati. Isto je za Svetog Duha. I On je Gospod. I Njegove osobine i funkcije nas upućuju da je On dostojan naše hvale i slave. On ima iste funkcije kao i Gospod(On postavlja starešine i Gospod postavlja starešine....Mole se Gospodu da postavi...Duh je postavio..kao da su se molili Duhu). Zato je pogrešno osuđivati određenu praksu samo zato što je to šturo opisano u Pismu. Ako se ne suprotstavlja načelima Božije reči svaka praksa šrienja znanja o Bogu je dobrodošla.
ISUS GOVORI Luka 23:46 » "I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu."
STEFAN GOVORI 59 I dok su ga kamenovali, Stefan je zazivao: Gospodine Isuse, primi duh moj! Djela 7
Isus "povikavši glasno reče"- dakle opet vapaj a ne čista molitva. Isus je bio siguran da će Otac primiti njegov duh jer je verovao. Stefan se molio Bogu a zatim je sa sigurnošću predao duh svoj Gospodu Isusu.
Djela apostolska 9,11 A Gospod mu reče: ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,
Djela apostolska 9,12 I vidje u utvari čovjeka, po imenu Ananiju, gdje uđe i metnu ruku na nj da progleda.
Djela apostolska 9,13 A Ananija odgovori: Gospode! ja čuh od mnogijeh za toga čovjeka kolika zla počini svetima tvojima u Jerusalimu;
Djela apostolska 9,14 I ovdje ima vlast od glavara svešteničkijeh da veže sve koji prizivaju ime tvoje.
Ovde je rečeno da "priziva" ime Gospodnje. Može se razumeti u smislu ime Jehovino, nije precizirano kako. Naravno da su se obraćali Isusu ali ovde iz ovih tekstova se to ne precizira.
Ali kao što rekoh nema zabeležene ni jedne direktne molitve Isusu, gde se spominje konkretno njegovo ime i molitva upućena Njemu lično. Ako ima navedi mi jednu takvu zabeleženu molitvu. Navedi i druge molitve. Čak šta više jedan izveštaj kaže ovako."I svaki dan bijahu jednako jednodušno u crkvi.....Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudu...", Dela 2,46.47. Imamo li izveštaj da kaže:Hvaleći Isusa"...."Moliše se Isusu"? Učenici hvale Boga(uopšteno) a nema konkretnog primera koji naglašava da se hvali ime Isusovo.
Ono što želim reći je da iako nemamo u Pismu nekada razrađenu praksu nečega to ne znači da mi ne trebamo je upražnjavati. Određena praksa mora imati utemeljenje u Pismu ili odobrenje Pisma tj.njena radnja mora proizilaziti iz konteksta. Ako i nevidimo da se u Novom Zavetu direktno molilo Isusu(ne možemo reći da nije ali nije zapisano) mi znamo da ne grešimo jer je Isus Gospod i sve Njegove osobine nas upućuju da to možemo i trebamo praktikovati. Isto je za Svetog Duha. I On je Gospod. I Njegove osobine i funkcije nas upućuju da je On dostojan naše hvale i slave. On ima iste funkcije kao i Gospod(On postavlja starešine i Gospod postavlja starešine....Mole se Gospodu da postavi...Duh je postavio..kao da su se molili Duhu). Zato je pogrešno osuđivati određenu praksu samo zato što je to šturo opisano u Pismu. Ako se ne suprotstavlja načelima Božije reči svaka praksa šrienja znanja o Bogu je dobrodošla.