UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 19.10.2010
- Poruka
- 3.322
Djevica Marija-Velika Gospa 15.08
- Začetnik teme Didgeridoo
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Marija je imala polni odnos sa svojim mužem, nisam ja kriv što ti je ona idol.
Kod vas je svako izopačenje istine, seks u braju vam je strašan, a blud nije.
Zato ste puni pedera i pedofila.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
A kod vas 4 puta (400%) više. Nije valjda da si ti zbog toga pripuzao adventistima!?!?!?
- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
....Da bismo došli do istine o Isusovim srodnicima, moramo se obratiti Svetom Predanju, odnosno Žitijima svetih, u kojima su zabeležene mnoge informacije, mada ne u sistematičnom obliku – ovaj tekst je nastao na osnovu Prologa Sv. Nikolaja i Žitija svetih Avve Justina sa ciljem da pokaže da se te ličnosti u Hristovom životu nisu pojavile niotkuda, niti su izmišljene, niti su sakrivene da bi se sa njima sakrila i neka mračna istina....
Ličnosti koje se spominju potiču iz četiri stabla: Varpafirovog, Jakovljevog, Matanovog i Varahijinog.
S obzirom na to da je brak između Pravednog Josifa i Presvete Bogorodice po današnjoj terminologiji bio „fiktivan“ (kao što je verujućima dobro poznato, u trenutku sklapanja tog braka, Bogorodica je bila u petnaestoj godini života, a Josif Obručnik u osamdesetoj), Isus Hristos je imao srodnike po telu (Bogorodičine srodnike), odnosno po ženskoj liniji, i srodnike po Zakonu (Josifovu decu i srodnike). Treba imati u vidu i to da po našem shvatanju blisko srodstvo kod Jevreja u Hristovo vreme nije bilo prepreka za stupanje u brak, i da su zato srodnički odnosi opisani u Jevanđeljima i Predanju za naše današnje pojmove neobično složeni. Za opisivanje srodničkih odnosa korišćena je srpska običajna terminologija.
Josif i Kleopa bili su rođena braća, sinovi Jakova (Mt 1,16). Kleopa je bio mlađi i oženio se po povratku Josifovom iz Egipta. Kleopin sin Simeon bio je nekoliko godina mlađi od Hrista. Obojica su pripadali broju sedamdeset apostola.
Pravedni Josif je prethodno bio u braku sa Salomom, sa kojom je imao četiri sina i barem jednu ćerku (mada je gotovo izvesno da ih je imao dve, a pominju se i tri). Saloma je bila ćerka Ageja sina Varahijinog, sinovica Zaharije, oca Sv. Jovana Preteče.
Preteča je Salomi bio brat od strica, odnosno Josifoj deci je bio ujak. Josifova ćerka Salomija bila je udata za Zevedeja. Sinovima Josifove ćerke, Sv. Jovanu Bogoslovu i Sv. Jakovu, Isus Hristos je po Zakonu bio ujak.
Joakim sin Varpafirov i Ana kći Matanova živeli su pedeset godina u braku pre nego što se rodila Presveta Bogorodica (Žitija 9.9.). U sledećoj generaciji Matanovih potomaka Jelisaveta je dugo bila bezdetna, pa je tu nadoknađena razlika u godinama. Kako su Presveta Bogorodica i Jelisaveta bile sestre od tetki, Sveti Jovan Krstitelj je Isusu Hristu bio brat od tetke po telu. Interesantno je primetiti da je zbog preklapanja srodničkih odnosa po telu i po Zakonu, Jovan je istovremeno bio ujak Isusovoj polubraći po Zakonu.
Josif se upokojio neposredno pre nego što je Gospod započeo svoju misiju, u sto desetoj godini. Pred kraj života je hteo da svoje imanje podeli sinovima. Iz činjenice da su se njegovi sinovi iz prvog braka protivili tome da i Isus dobije deo nasledstva, može se pretpostaviti da su znali da Josif nije Isusov otac.
Sveti Jakov je pristao da ga primi na svoj deo nasledstva, zato se on i zove „brat Gospodnji“. Pišući poslanicu koja se nalazi u Novom Zavetu, rođeni brat Jakovljev, Juda, nije se usudio da i sebe nazove bratom Gospodnjim zbog tog događaja, već je potpisan kao „brat Jakova, brataGospodnjeg“ – iako je on po Zakonu bio u istom srodničkom odnosu sa Isusom....
Ličnosti koje se spominju potiču iz četiri stabla: Varpafirovog, Jakovljevog, Matanovog i Varahijinog.
S obzirom na to da je brak između Pravednog Josifa i Presvete Bogorodice po današnjoj terminologiji bio „fiktivan“ (kao što je verujućima dobro poznato, u trenutku sklapanja tog braka, Bogorodica je bila u petnaestoj godini života, a Josif Obručnik u osamdesetoj), Isus Hristos je imao srodnike po telu (Bogorodičine srodnike), odnosno po ženskoj liniji, i srodnike po Zakonu (Josifovu decu i srodnike). Treba imati u vidu i to da po našem shvatanju blisko srodstvo kod Jevreja u Hristovo vreme nije bilo prepreka za stupanje u brak, i da su zato srodnički odnosi opisani u Jevanđeljima i Predanju za naše današnje pojmove neobično složeni. Za opisivanje srodničkih odnosa korišćena je srpska običajna terminologija.
Josif i Kleopa bili su rođena braća, sinovi Jakova (Mt 1,16). Kleopa je bio mlađi i oženio se po povratku Josifovom iz Egipta. Kleopin sin Simeon bio je nekoliko godina mlađi od Hrista. Obojica su pripadali broju sedamdeset apostola.
Pravedni Josif je prethodno bio u braku sa Salomom, sa kojom je imao četiri sina i barem jednu ćerku (mada je gotovo izvesno da ih je imao dve, a pominju se i tri). Saloma je bila ćerka Ageja sina Varahijinog, sinovica Zaharije, oca Sv. Jovana Preteče.
Preteča je Salomi bio brat od strica, odnosno Josifoj deci je bio ujak. Josifova ćerka Salomija bila je udata za Zevedeja. Sinovima Josifove ćerke, Sv. Jovanu Bogoslovu i Sv. Jakovu, Isus Hristos je po Zakonu bio ujak.
Joakim sin Varpafirov i Ana kći Matanova živeli su pedeset godina u braku pre nego što se rodila Presveta Bogorodica (Žitija 9.9.). U sledećoj generaciji Matanovih potomaka Jelisaveta je dugo bila bezdetna, pa je tu nadoknađena razlika u godinama. Kako su Presveta Bogorodica i Jelisaveta bile sestre od tetki, Sveti Jovan Krstitelj je Isusu Hristu bio brat od tetke po telu. Interesantno je primetiti da je zbog preklapanja srodničkih odnosa po telu i po Zakonu, Jovan je istovremeno bio ujak Isusovoj polubraći po Zakonu.
Josif se upokojio neposredno pre nego što je Gospod započeo svoju misiju, u sto desetoj godini. Pred kraj života je hteo da svoje imanje podeli sinovima. Iz činjenice da su se njegovi sinovi iz prvog braka protivili tome da i Isus dobije deo nasledstva, može se pretpostaviti da su znali da Josif nije Isusov otac.
Sveti Jakov je pristao da ga primi na svoj deo nasledstva, zato se on i zove „brat Gospodnji“. Pišući poslanicu koja se nalazi u Novom Zavetu, rođeni brat Jakovljev, Juda, nije se usudio da i sebe nazove bratom Gospodnjim zbog tog događaja, već je potpisan kao „brat Jakova, brataGospodnjeg“ – iako je on po Zakonu bio u istom srodničkom odnosu sa Isusom....
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Mt 13,55: Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, a braća Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda?
Točno, upotrijebljena je grčka riječ ἀδελφὸς, što doslovno znači brat. Međutim, jesu li to Isusova braća i po tome što su im roditelji isti?
Važno je znati da novozavjetni pisci, iako koriste grčki jezik, u formuliranju određenih izraza ipak zadržavaju svoj semitski mentalitet. U ovom slučaju, posebnost je hebrejskog jezika općenitost pojmova rodbinskog određenja. Dok većina suvremenih jezika, a tako i grčki, imaju specifične izraze koji označuju rodbinske veze (brat, bratić, stric, ujak, nećak, rođak), u hebrejskom jeziku toga nema, te hebrejski pisci zapravo preslikavaju svoj mentalitet u drugi jezik. Imamo slučajeve koji to vrlo zorno pokazuju. U Septuaginti (prijevodu hebrejskog Pisma na grčki) Lota se naziva Abrahamovim bratom (ἀδελφὸς), iako mu je nećak (Post 14,12). Također, u Post 29,13, Labana se naziva Jakovljevim bratom, iako je on Jakovljev nećak.
Što možemo saznati iz novozavjetnog teksta?
Ne postoji ni jedno mjesto gdje bi netko, osim Isusa, bio označen Marijinim sinom, a nema ni Marijinih kćeri.
Probajmo identificirati Isusovu „braću“, koju spominju Mt 13,55 i Mk 6,3.
Mt 27,55-56: A bijahu ondje i izdaleka promatrahu mnoge žene što su iz Galileje išle za Isusom poslužujući mu; među njima Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva i Josipova majka, i majka sinova Zebedejevih.
Iv 19,25: Uz križ su Isusov stajale majka njegova, zatim sestra njegove majke, Marija Kleofina, i Marija Magdalena.
Mt 10,2-3: A ovo su imena dvanaestorice apostola: prvi Šimun, zvani Petar, i Andrija, brat njegov; i Jakov, sin Zebedejev, i Ivan brat njegov; Filip i Bartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Tadej ....
Marija, koju Matej označava Jakovljevom i Josipovom majkom, prema Ivanu je Marija Kleofina, sestra Isusove majke. Kada Matej nabraja apostole, jedan od njih je i Jakov Alfejev. Kleofa i Alfej samo su aramejska i grčka inačica istog imena. Prema tome, otac Isusove „braće“ - Jakova, Josipa, Šimuna i Jude – je Alfej (grčki – Kleofa ), a majka im je Marija Kleofina. Dakle, nisu Jakov, Josip, Šimun i Juda sinovi Isusove majke.
Točno, upotrijebljena je grčka riječ ἀδελφὸς, što doslovno znači brat. Međutim, jesu li to Isusova braća i po tome što su im roditelji isti?
Važno je znati da novozavjetni pisci, iako koriste grčki jezik, u formuliranju određenih izraza ipak zadržavaju svoj semitski mentalitet. U ovom slučaju, posebnost je hebrejskog jezika općenitost pojmova rodbinskog određenja. Dok većina suvremenih jezika, a tako i grčki, imaju specifične izraze koji označuju rodbinske veze (brat, bratić, stric, ujak, nećak, rođak), u hebrejskom jeziku toga nema, te hebrejski pisci zapravo preslikavaju svoj mentalitet u drugi jezik. Imamo slučajeve koji to vrlo zorno pokazuju. U Septuaginti (prijevodu hebrejskog Pisma na grčki) Lota se naziva Abrahamovim bratom (ἀδελφὸς), iako mu je nećak (Post 14,12). Također, u Post 29,13, Labana se naziva Jakovljevim bratom, iako je on Jakovljev nećak.
Što možemo saznati iz novozavjetnog teksta?
Ne postoji ni jedno mjesto gdje bi netko, osim Isusa, bio označen Marijinim sinom, a nema ni Marijinih kćeri.
Probajmo identificirati Isusovu „braću“, koju spominju Mt 13,55 i Mk 6,3.
Mt 27,55-56: A bijahu ondje i izdaleka promatrahu mnoge žene što su iz Galileje išle za Isusom poslužujući mu; među njima Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva i Josipova majka, i majka sinova Zebedejevih.
Iv 19,25: Uz križ su Isusov stajale majka njegova, zatim sestra njegove majke, Marija Kleofina, i Marija Magdalena.
Mt 10,2-3: A ovo su imena dvanaestorice apostola: prvi Šimun, zvani Petar, i Andrija, brat njegov; i Jakov, sin Zebedejev, i Ivan brat njegov; Filip i Bartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Tadej ....
Marija, koju Matej označava Jakovljevom i Josipovom majkom, prema Ivanu je Marija Kleofina, sestra Isusove majke. Kada Matej nabraja apostole, jedan od njih je i Jakov Alfejev. Kleofa i Alfej samo su aramejska i grčka inačica istog imena. Prema tome, otac Isusove „braće“ - Jakova, Josipa, Šimuna i Jude – je Alfej (grčki – Kleofa ), a majka im je Marija Kleofina. Dakle, nisu Jakov, Josip, Šimun i Juda sinovi Isusove majke.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Upravo tako. Ali na nama je da to što nam nebrojeni u Svetom Predanju ostaviše, čuvamo, i kada god treba dokazujemo time onim neznabošcima, klanjaocima senke svu Istinu koju su oni u svom arogantnom slepilu ili svojevoljno ili zavedeni odbacili.
Tačno tako, treba uvek, posebno kada se radi o tekstovima nastalim u takvoj kulturnoj matrici u kojoj su se kombinovali uticaji dva veoma jaka jezika širokog konteksta, kao što je ovde slučaj. Naime, lepo si primetio da su apostoli - evanđelisti, koji jesu zaista pisali na koine grčkom, u svoj tekst uneli i svoj mentalitet, dakle način razmišljanja. Ujedno, čak i da su razmišljali na grčki način, ne bi se u tekstu i njegovom značenju ništa promenilo. Naime pridev adelphoi ima više značenja i ne koristi se isključivo da označi krvnog srodnika.
Da, nema ih. Jer prosto, ona (Blažena Djevica Marija) i nema drugog potomka osim Isusa.
No, pitam se da li će to shvatiti oni koji su ulaskom u "fatihfull remnant" posisali svu "mudrost" ovoga sveta popivši sok i pojevši krekere.
Antonija, sestro, zar nikada nisi pomislila da on to tako mora da radi. Jer u suprotnom ne bi mu "to" mirisalo na odgovarajući način. Na sumpor....
- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
Jer u Boga sve je moguće što kaže.
A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.
A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?
Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
Sveto Jevanđelje po Luki
Glava 1
K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
Jer u Boga sve je moguće što kaže.
A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.
A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?
Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
Sveto Jevanđelje po Luki
Glava 1
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Duša? Duh? Pa zar nije po "naučnicima" i "učenju" njihovom duh i duša nepostojeće i uspavano, zar nije to samo telo? Naravno da nije, ali moram da naglasim.
Uzgred, Lukino Evanđelje čiji si početak citirao, nastavlja se dalje ovim slavnim rečima koje je Marija bet Joakim, bet Anna, ona koju od tada sledbenici njenog Sina znaju kao Maria Theotokos izrekla nakon što ju je Jelisaveta - Elizabeta pozdravila:
Veliča * duša moja Gospodina
i klikće duh moj *
u Bogu mome Spasitelju,
što pogleda na neznatnost službenice svoje: *
odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
Jer velika mi djela učini Svesilni, *
sveto je ime njegovo.
Od koljena do koljena dobrota je njegova *
nad onima što se njega boje.
Iskaza snagu mišice svoje, *
rasprši oholice umišljene.
Silne zbaci s prijestolja, *
a uzvisi neznatne.
Gladne napuni dobrima, *
a bogate otpusti prazne.
Prihvati Izraela, slugu svoga, *
kako obeća ocima našim:
spomenuti se dobrote svoje *
prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.
i klikće duh moj *
u Bogu mome Spasitelju,
što pogleda na neznatnost službenice svoje: *
odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
Jer velika mi djela učini Svesilni, *
sveto je ime njegovo.
Od koljena do koljena dobrota je njegova *
nad onima što se njega boje.
Iskaza snagu mišice svoje, *
rasprši oholice umišljene.
Silne zbaci s prijestolja, *
a uzvisi neznatne.
Gladne napuni dobrima, *
a bogate otpusti prazne.
Prihvati Izraela, slugu svoga, *
kako obeća ocima našim:
spomenuti se dobrote svoje *
prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
To znači da klikće ta osoba, a ne neki duh Kasper.
Duh može da znači i um, ali nikada ne znači za čoveka osobu koja je duh i koja živi mimo tela.
A vi je obožavate.
Ko je rekao da je duša samo telo?