Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Лука, глава 2
41. И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42. И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43. И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
Вероватно ниси приметио да Он овде има дванаест година, а браћа и сестре се не помињу.
Iz pravoslavne riznice tumačenja Svetog Pisma
[h=1]Braća i sestre Isusa Hrista[/h] dr Predrag Dragutinović
U novozavetnim tekstovima se često pominju braća Gospodnja (npr. Mk 6,3-4; Jn 2,12; Gal 1,19). Ko su oni bili i kako se ovi navodi dovode u vezu sa verom Crkve u Prisnodjevstvo Svete Bogorodice Marije?
U Evanđeljima se na nekoliko mesta pripoveda o Isusovoj porodici i njegovom odnosu prema njoj (Mk 6,1–6; Mt 13,54–58; Lk 4,16–30; Jn 4,44; 6,42). Isus se predstavlja kao učitelj u sinagogi u Nazaretu, svojoj postojbini. U Evanđelju po Marku (6,3) navodi se da prisutni narod reaguje s čuđenjem na njega: „Nije li ovo drvodelja, Sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama?“ Interesantno je da Evanđelista ne navodi Josifa kao glavu porodice, već majku Mariju, četvoricu braće i nepoznati broj sestara.
DRVODELjIN SIN
S druge strane, Matej ne navodi da je sam Hristos bio drvodelja, već da je Sin Josifa drvodelje. On takođe po imenu navodi četvoricu braće i takođe, kao i Marko, sestre Isusove (13,55–56). Luka takođe navodi da je Isus smatran Sinom drvodelje Josifa (Lk 4,22), dok Jovan pripoveda nedoumicu Judejaca na sledeći način: „I govorahu: nije li ovo Isus, Sin Josifov, kome mi znamo oca i majku? Kako dakle on govori: S neba sam sišao?“ (Jn 6,42). Zajedničko svim pripovestima je da Isusovi sunarodnici sa nedoumicom posmatraju kako neko ko im je poznat, ima drvodeljski zanat, dakle nedovoljno obrazovanje, poučava u sinagogi i čini čuda. Njihovo tobožnje poznavanje Isusa odvelo ih je do toga da se sablažnjavaju o njega, što pak Isusa dovodi do konstatacije: „Nigde nije prorok bez časti do u postojbini svojoj i među rodbinom i domu svome“ (Mk 6,4).
Iako porodica nije razumela njegovo poslanje za njegovog zemaljskog života, Luka u Delima apostolskim (Dap 1,14) izveštava da su okupljenoj zajednici koja je poverovala u Vaskrslog Hrista pripadali i Marija i braća Isusova. To znači da je iskustvo Vaskrsenja izazvalo promenu u stavu prema njihovom bratu. Da se Vaskrsli Hristos javio svome bratu Jakovu pripada najranijem hrišćanskom Predanju koje je zapisao apostol Pavle (1Kor 15,7). Jakov, brat Gospodnji, preuzeo je potom vodeću ulogu u jerusalimskoj zajednici koju je vodio dve decenije, sve do svoje stradalničke smrti (up. Gal 1,19; 2,9; 2,12; Dap 15,13–21). Braća Gospodnja su u ranoj Crkvi bili misionari koji su propovedali Evanđelje, o čemu svedoči i beleška apostola Pavla (1Kor 9,5). Dve poslanice koje su ušle u kanon Novoga Zaveta pripisuju se braći Gospodnjoj. Radi se o poslanici Jakovljevoj i Judinoj. Sve to znači da se početno nerazumevanje od strane braće pretvorilo u revnovanje za veru u Vaskrslog Gospoda i njegovu Crkvu.
Kao što smo videli, u Evanđeljima se navodi da je Gospod Hristos imao četvoricu braće i nekoliko sestara. Međutim, tačan stepen srodstva sa navedenim osobama nije moguće odrediti samo na osnovu evanđeljskih izveštaja. Činjenica je da se ne navode posebno roditelji ove braće i sestra, već samo imena Isusovih roditelja. Ovakvo stanje u tekstu u istoriji Crkve često je dovodilo do mišljenja da se radi o deci iz Marijinog i Josifovog braka. Povod za takvo tumačenje davalo je mesto iz Evanđelja po Mateju 1,25: „i nije znao za nju dok ne rodi sina svoga prvenca ...“.
PRISNODJEVA
Neki tumači smatrali su da ovaj stih svedoči da je Marija po rođenju Isusa imala normalne bračne odnose sa svojim suprugom Josifom i to zbog toga što „dok ne“ shvataju kao hronološku odrednicu, a „sina prvenca“ kao ukazivanje na to da je Isus bio prvi, najstariji sin. Ovo tumačenje, međutim, uopšte nije ubedljivo, pošto se temelji na hronološkom razumevanju „dok ne“ koje u grčkoj gramatici veoma često može da označava neodređenost u vremenu. Takvih primera ima mnogo, a upečatljiv je stih u Mt 28,20: „i evo, ja sam sa vama u sve dane dok se ne svrši svet (do svršetka sveta)“. Ovde vidimo da se „dok ne“ koristi za neodređenost u vremenu: Hristos naravno neće prestati da bude sa učenicima kada dođe kraj sveta već će nastaviti da bude sa njima. Po ovoj analogiji može se zaključiti da Marija ne prestaje da vodi devstveni život posle rođenja svoga prvog i jedinog Sina.
Što se tiče izraza „sina prvenca“, treba imati u vidu da se svako dete koje je prvo „otvorilo utrobu“ majčinu nazivalo prvencem, bez obzira da li je to dete ostajalo jedino ili je pak kasnije dobijalo braću i sestre.
Ovim argumentima može se dodati i to da se Marija nigde ne naziva majkom ostale braće, već samo majkom Isusovom. Sveti oci su u svojim tumačenjima teme ukazivali na veličanstvenost religijskog doživljaja koji su morali imati i Josif i Marija prilikom otkrivenja Božijeg kojeg su se udostojili. Josif, koga Matej naziva „pravedni“ (Mt 1,19), bio je svedok jedinstvenog Božijeg otkrivenja i teško je zamisliti da bi posle ovog jedinstvenog otkrivenjskog događaja i prisustva svemu čudesnom što se dogodilo sa Isusom mogao da nastavi bračni život kao da se ništa nije dogodilo. Bogorodica Marija je takođe sasud izabrani i od celokupnog ljudskog roda ključna ličnost u Ovaploćenju Isusa Hrista, te je tek u njenom slučaju teško zamisliti da bi ona posle svega mogla voditi običan bračni život. Sve ovo govori u prilog da crkvena vera u Marijinu devstvenost za života ne može biti poljuljana nikakvim tumačenjima koji bi tobože ukazivali da je bilo drugačije. U tom smislu pretpostavka da su braća i sestre Gospodnje bili njegovi rođeni braća i sestre, odnosno braća i sestre po majci, pošto je u Evanđeljima jasno da je Marija besemeno začela Isusa, mora biti isključena i ne može biti podržana ni od novozavetnih tekstova, niti od strane Crkvenog Predanja.
BRAĆA I SESTRE
Posle svega, ostaje pitanje kako razumeti izraz „braća i sestre“. U istoriji tumačenja Novoga Zaveta bilo je mnogo pokušaja da se preciznije definišu rodbinski odnosi Isusa i njegove braće i sestara. Svi ti pokušaji naravno ostaju u sferi hipoteze, pošto evanđeljski tekstovi u tom pogledu ne nude siguran oslonac. Blaženi Jeronim je smatrao da izraz „brat“ treba razumeti kao „rođak“, tako da bi braća i sestre koji se navode u Evanđeljima u stvari bili Isusovi bliži rođaci. Ovo mišljenje bi se moglo dalje razraditi u smislu da je Nazaret bio malo mesto (procenjuje se da je u Hristovo vreme mogao imati oko 200 stanovnika) sa jakim srodničkim vezama i da tamošnji stanovnici navode najbliže Isusove rođake da bi pokazali kako dobro poznaju njegov biološki identitet.
Inače, i u starozavetnoj tradiciji izraz „brat“ je šire shvatan i nije morao značiti rođeni brat. Svedoci smo da se i danas izraz „brat“ koristi u jednom širem smislu, kao brat od strica, od tetke i sl. Drugačije mišljenje izrazio je Epifanije Kiparski. On smatra da su „braća i sestre“ iz Evanđelja u stvari Josifova deca iz prvog braka. Pošto je Isus bio usvojen od strane Josifa, on je važio za Josifovog zakonskog sina, tako da su mu Josifova deca iz prvog braka bili zakonski braća i sestre.
Na kraju možemo da zaključimo da Prisnodjevstvo Bogorodice Marije nigde nije izričito posvedočeno u Svetom Pismu Novoga Zaveta, ali i da nigde nije izričito osporeno ili dovedeno u pitanje. Vera Crkve u Prisnodjevstvo Presvete Bogorodice plod je blagodatnog tumačenja evanđeljskih tekstova od strane zajednice Crkve koja je u liku Marije prepoznala ono najuzvišenije što je ljudski rod ikada mogao ponuditi svome Tvorcu, a to je čist sasud ljubavi, posvećenosti i poslušnosti volji Božijoj. Nikada jednoj osobi koja je jedna od nas nije ukazana tolika čast, da bude udostojena materinstva Onome čijem imenu se priklanja svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom i svaki ga jezik priznaje da je Gospod Hristos na slavu Boga Oca (Fil 2,10–11).
http://
pravoslavlje.spc.rs/broj/1062/tekst/braca-i-sestre-isusa-hrista/print/lat
41. И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42. И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43. И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
Вероватно ниси приметио да Он овде има дванаест година, а браћа и сестре се не помињу.
Iz pravoslavne riznice tumačenja Svetog Pisma
[h=1]Braća i sestre Isusa Hrista[/h] dr Predrag Dragutinović
U novozavetnim tekstovima se često pominju braća Gospodnja (npr. Mk 6,3-4; Jn 2,12; Gal 1,19). Ko su oni bili i kako se ovi navodi dovode u vezu sa verom Crkve u Prisnodjevstvo Svete Bogorodice Marije?
U Evanđeljima se na nekoliko mesta pripoveda o Isusovoj porodici i njegovom odnosu prema njoj (Mk 6,1–6; Mt 13,54–58; Lk 4,16–30; Jn 4,44; 6,42). Isus se predstavlja kao učitelj u sinagogi u Nazaretu, svojoj postojbini. U Evanđelju po Marku (6,3) navodi se da prisutni narod reaguje s čuđenjem na njega: „Nije li ovo drvodelja, Sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama?“ Interesantno je da Evanđelista ne navodi Josifa kao glavu porodice, već majku Mariju, četvoricu braće i nepoznati broj sestara.
DRVODELjIN SIN
S druge strane, Matej ne navodi da je sam Hristos bio drvodelja, već da je Sin Josifa drvodelje. On takođe po imenu navodi četvoricu braće i takođe, kao i Marko, sestre Isusove (13,55–56). Luka takođe navodi da je Isus smatran Sinom drvodelje Josifa (Lk 4,22), dok Jovan pripoveda nedoumicu Judejaca na sledeći način: „I govorahu: nije li ovo Isus, Sin Josifov, kome mi znamo oca i majku? Kako dakle on govori: S neba sam sišao?“ (Jn 6,42). Zajedničko svim pripovestima je da Isusovi sunarodnici sa nedoumicom posmatraju kako neko ko im je poznat, ima drvodeljski zanat, dakle nedovoljno obrazovanje, poučava u sinagogi i čini čuda. Njihovo tobožnje poznavanje Isusa odvelo ih je do toga da se sablažnjavaju o njega, što pak Isusa dovodi do konstatacije: „Nigde nije prorok bez časti do u postojbini svojoj i među rodbinom i domu svome“ (Mk 6,4).
Iako porodica nije razumela njegovo poslanje za njegovog zemaljskog života, Luka u Delima apostolskim (Dap 1,14) izveštava da su okupljenoj zajednici koja je poverovala u Vaskrslog Hrista pripadali i Marija i braća Isusova. To znači da je iskustvo Vaskrsenja izazvalo promenu u stavu prema njihovom bratu. Da se Vaskrsli Hristos javio svome bratu Jakovu pripada najranijem hrišćanskom Predanju koje je zapisao apostol Pavle (1Kor 15,7). Jakov, brat Gospodnji, preuzeo je potom vodeću ulogu u jerusalimskoj zajednici koju je vodio dve decenije, sve do svoje stradalničke smrti (up. Gal 1,19; 2,9; 2,12; Dap 15,13–21). Braća Gospodnja su u ranoj Crkvi bili misionari koji su propovedali Evanđelje, o čemu svedoči i beleška apostola Pavla (1Kor 9,5). Dve poslanice koje su ušle u kanon Novoga Zaveta pripisuju se braći Gospodnjoj. Radi se o poslanici Jakovljevoj i Judinoj. Sve to znači da se početno nerazumevanje od strane braće pretvorilo u revnovanje za veru u Vaskrslog Gospoda i njegovu Crkvu.
Kao što smo videli, u Evanđeljima se navodi da je Gospod Hristos imao četvoricu braće i nekoliko sestara. Međutim, tačan stepen srodstva sa navedenim osobama nije moguće odrediti samo na osnovu evanđeljskih izveštaja. Činjenica je da se ne navode posebno roditelji ove braće i sestra, već samo imena Isusovih roditelja. Ovakvo stanje u tekstu u istoriji Crkve često je dovodilo do mišljenja da se radi o deci iz Marijinog i Josifovog braka. Povod za takvo tumačenje davalo je mesto iz Evanđelja po Mateju 1,25: „i nije znao za nju dok ne rodi sina svoga prvenca ...“.
PRISNODJEVA
Neki tumači smatrali su da ovaj stih svedoči da je Marija po rođenju Isusa imala normalne bračne odnose sa svojim suprugom Josifom i to zbog toga što „dok ne“ shvataju kao hronološku odrednicu, a „sina prvenca“ kao ukazivanje na to da je Isus bio prvi, najstariji sin. Ovo tumačenje, međutim, uopšte nije ubedljivo, pošto se temelji na hronološkom razumevanju „dok ne“ koje u grčkoj gramatici veoma često može da označava neodređenost u vremenu. Takvih primera ima mnogo, a upečatljiv je stih u Mt 28,20: „i evo, ja sam sa vama u sve dane dok se ne svrši svet (do svršetka sveta)“. Ovde vidimo da se „dok ne“ koristi za neodređenost u vremenu: Hristos naravno neće prestati da bude sa učenicima kada dođe kraj sveta već će nastaviti da bude sa njima. Po ovoj analogiji može se zaključiti da Marija ne prestaje da vodi devstveni život posle rođenja svoga prvog i jedinog Sina.
Što se tiče izraza „sina prvenca“, treba imati u vidu da se svako dete koje je prvo „otvorilo utrobu“ majčinu nazivalo prvencem, bez obzira da li je to dete ostajalo jedino ili je pak kasnije dobijalo braću i sestre.
Ovim argumentima može se dodati i to da se Marija nigde ne naziva majkom ostale braće, već samo majkom Isusovom. Sveti oci su u svojim tumačenjima teme ukazivali na veličanstvenost religijskog doživljaja koji su morali imati i Josif i Marija prilikom otkrivenja Božijeg kojeg su se udostojili. Josif, koga Matej naziva „pravedni“ (Mt 1,19), bio je svedok jedinstvenog Božijeg otkrivenja i teško je zamisliti da bi posle ovog jedinstvenog otkrivenjskog događaja i prisustva svemu čudesnom što se dogodilo sa Isusom mogao da nastavi bračni život kao da se ništa nije dogodilo. Bogorodica Marija je takođe sasud izabrani i od celokupnog ljudskog roda ključna ličnost u Ovaploćenju Isusa Hrista, te je tek u njenom slučaju teško zamisliti da bi ona posle svega mogla voditi običan bračni život. Sve ovo govori u prilog da crkvena vera u Marijinu devstvenost za života ne može biti poljuljana nikakvim tumačenjima koji bi tobože ukazivali da je bilo drugačije. U tom smislu pretpostavka da su braća i sestre Gospodnje bili njegovi rođeni braća i sestre, odnosno braća i sestre po majci, pošto je u Evanđeljima jasno da je Marija besemeno začela Isusa, mora biti isključena i ne može biti podržana ni od novozavetnih tekstova, niti od strane Crkvenog Predanja.
BRAĆA I SESTRE
Posle svega, ostaje pitanje kako razumeti izraz „braća i sestre“. U istoriji tumačenja Novoga Zaveta bilo je mnogo pokušaja da se preciznije definišu rodbinski odnosi Isusa i njegove braće i sestara. Svi ti pokušaji naravno ostaju u sferi hipoteze, pošto evanđeljski tekstovi u tom pogledu ne nude siguran oslonac. Blaženi Jeronim je smatrao da izraz „brat“ treba razumeti kao „rođak“, tako da bi braća i sestre koji se navode u Evanđeljima u stvari bili Isusovi bliži rođaci. Ovo mišljenje bi se moglo dalje razraditi u smislu da je Nazaret bio malo mesto (procenjuje se da je u Hristovo vreme mogao imati oko 200 stanovnika) sa jakim srodničkim vezama i da tamošnji stanovnici navode najbliže Isusove rođake da bi pokazali kako dobro poznaju njegov biološki identitet.
Inače, i u starozavetnoj tradiciji izraz „brat“ je šire shvatan i nije morao značiti rođeni brat. Svedoci smo da se i danas izraz „brat“ koristi u jednom širem smislu, kao brat od strica, od tetke i sl. Drugačije mišljenje izrazio je Epifanije Kiparski. On smatra da su „braća i sestre“ iz Evanđelja u stvari Josifova deca iz prvog braka. Pošto je Isus bio usvojen od strane Josifa, on je važio za Josifovog zakonskog sina, tako da su mu Josifova deca iz prvog braka bili zakonski braća i sestre.
Na kraju možemo da zaključimo da Prisnodjevstvo Bogorodice Marije nigde nije izričito posvedočeno u Svetom Pismu Novoga Zaveta, ali i da nigde nije izričito osporeno ili dovedeno u pitanje. Vera Crkve u Prisnodjevstvo Presvete Bogorodice plod je blagodatnog tumačenja evanđeljskih tekstova od strane zajednice Crkve koja je u liku Marije prepoznala ono najuzvišenije što je ljudski rod ikada mogao ponuditi svome Tvorcu, a to je čist sasud ljubavi, posvećenosti i poslušnosti volji Božijoj. Nikada jednoj osobi koja je jedna od nas nije ukazana tolika čast, da bude udostojena materinstva Onome čijem imenu se priklanja svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom i svaki ga jezik priznaje da je Gospod Hristos na slavu Boga Oca (Fil 2,10–11).
http://
pravoslavlje.spc.rs/broj/1062/tekst/braca-i-sestre-isusa-hrista/print/lat