Debeljuce ili mršavi(ce)
Uh, osetljiva tema, možda najbolje da se otvori sa nekim opštim tekstom...
Zamisao mi je da se tema ne bude polno obojena tj. da se odnosi i na devojke i na muškarce.
Dilema - debeljuce ili mršavice
U prošlim vekovima, kad je hrana bila oskudna i skupa, samo su bogati mogli da budu ugojeni, dok je danas mršavost trend i predstavlja deo pripadanja određenoj socijalnoj klasi, tvrde naučnici.
Još 1904. godine Ema Njukirk je važila za „najbolju i najsavršenije građenu ženu”. Ova atletičarka iz Santa Monike u Kaliforniji bila je visoka 152 santimetra, teška oko 61 kilogram, a dimenzije su joj bile 89-66-91 santimetar.
Na skali idealne mase ona je imala indeks od 23.3, što znači da je bila blizu granice prekomerne težine.
Prema podacima iz 2000. godine, indeks telesne mase pobednica na konkursu za mis Amerike stalno opada od 1922. godine i to u tolikoj meri da bi većinu pobednica iz poslednje tri decenije prema njihovim indeksima trebalo uvrstiti u neuhranjene.
Gde je granica vitkosti? Jedna mis Amerike imala je indeks 16.9, što znači da je bila znatno ispod idealne težine.
Žena visine Eme Njukirk trebalo bi da bude teška 45 kilograma da bi postigla taj indeks.
Pre dve godine američki istraživači su otkrili da osobe sa prekomernom težinom imaju nižu smrtnu stopu od bilo koje grupe, klasifikovane prema telesnoj masi. Istražujući dalje, povezali su uzroke smrti sa određenim telesnim težinama.
Gojazne osobe mnogo češće umiru od srčanog udara, dok je uzrok smrti kod vitkih sve drugo češće nego rak ili srčani udar, saopštili su istraživači početkom ovog meseca.
Međutim, bilo je 100.000 manje smrti među osobama sa prekomernim kilogramima nego što bi se očekivalo da su ove osobe imale normalnu težinu. To je, kako su ovu grupu nazvali, „kategorija debeljuškastih”, sa indeksom telesne mase između 25 i 30.
Ove osobe se ne smeše sa naslovnih strana modnih magazina, ali dame takvih „oblijih” proporcija (na primer visoke 162 santimetra i teške između 66 i 70 kilograma) ovekovečio je u baroknom periodu Rubens.
Piter Braun, antropolog sa Ejmori Univerziteta smatra da vitka linija nema veze sa čuvanjem zdravlja, već predstavlja pripadnost određenoj socijalnoj klasi.
„Težina je postala moralno pitanje maskirano brigom o zdravlju”, objasnila je Ebigejl Sagaj, sociolog sa kalifornijskog Univerziteta u Los Anđelesu.
U prošlim vekovima, kad je hrana bila oskudna i skupa samo su bogati mogli da budu ugojeni. To je bio simbol statusa. Danas je, pak, vitkost moderna. Džordž Armelagos, antropolog sa Ejmori Univerziteta zove to efektom „kralj Henri osmi - Opra Vinfri”.
„Henri osmi, kralj Engleske iz 16. veka, bio je ogroman, što je bio simbol obilja. Da bi se došlo do tog nivoa, bilo je potrebno zaposliti stotinu ljudi da skupljaju hranu za njega i da je kuvaju.
Uporedite to sa milijarderkom Oprom Vinfri, koja mora da ima i nutricionistu, kuvara i fitnes trenera, da ne bi postala takva”, rekao je Armelagos.
Ali, šta će to značiti debeljucama koje mogu biti zdravije, ili bar duže živeti od ostalih? Da li će ući u modu? To će morati da sačeka dan kad će debljina biti smatrana zdravijom i statusnim simbolom.
Piter Braun je opisao kako su tokom pedesetih godina prošlog veka beli južnoafrički zdravstveni radnici pokušali da upozore pripadnike Zulu plemena na opasnost od preterane gojaznosti.
Istakli su dva postera. Jedan je prikazivao debelu ženu koja stoji pored prepunog kamiona kojem su pukle gume.
Na drugom je predstavljena žena koja čisti ispod stola o koji se oslanja debela osoba. Poruka je glasila: na koga biste više voleli da ličite?
Zulu su smatrali da prvi poster prikazuje srećnu ženu, toliko imućnu da je bila debela, a da je kamion pored nje bio prepunjen njenim bogatstvom. Što se drugog postera tiče, mislili su od vitke žene da je služavka bogatoj, debeloj poslodavki.