Član
- Učlanjen(a)
- 28.01.2011
- Poruka
- 620
za 1000Dinara
Evo ti odgovor u vezi prasine: na poslednji dan stvaranja, Bog je rekao: “Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi” (Prva Mojsijeva 1:26). Tako da je On završio stvaranje, sa “nečim posebnim.” Bog je stvorio čoveka od praha zemaljskog i udahnuo mu je život (Prva Mojsijeva 2:7). Samim tim, čovek je jedinstven među Božijim stvorenjima, jer ima i materijalni (telo) i nematerijalni deo (duša / duh).
Da smo stvoreni na “sliku Božiju” znači, najjednostavnije rečeno da ličimo na Boga. Adam nije ličao na Boga po tome što je imao telo i krv. Pismo kaže da “Bog je duh” (Jovan 4:24) i da samim tim postoji bez tela.Međutim, Adamovo telo je odslikavalo Božiji život, na način da je stvoreno sa savršenim zdravljem i nije podlegalo smrti.
Slika Božija se odnosi na nematerijalni deo čoveka. Ona odvaja čoveka od životinjskog sveta, čini ga podobnim za “vlast” koju mu je Bog namenio (Prva Mojsijeva 1:28), i omogućava mu da komunicira sa svojim Stvoriteljem. To je jedna sličnost u mentalnom, moralnom i socijalnom smislu.
Mentalno, čovek je stvoren kao razumno biće sa voljom—drugim rečima, čovek može da razmišlja i da bira. Ovo je slika Božijeg intelekta i slobode. Svaki put kada neko izmisli mašinu, napiše knjigu, naslika pejzaž, uživa u simfoniji, izračuna neki iznos, da ime kućnom ljubimcu, on ili ona objavljuju činjenicu da smo stvoreni na sliku Božiju.
Moralno, čovek je stvoren u pravednosti i savršenoj bezazlenosti, što je slika Božije svetosti. Bog je video sve što je stvorio (uključujući ljudski rod) i nazvao ga “vrlo dobro” (Prva Mojsijeva 1:31). Naša savest ili “moralni kompas” je samo trag tog originalnog stanja. Kad god neko napiše zakon, ukloni se od zla, pohvali dobro ponašanje, ili se oseća krivim, on potvrđuje činjenicu da smo stvoreni na sliku Božiju.
Socijalno, čovek je stvoren za zajedništvo. Ovo odslikava Božije troijstvo i Njegovu ljubav. U edemskom vrtu, čovekov primarni odnos je bio sa Bogom (Ptva Mojsijeva 3:8 ukazuje na odnos sa Bogom), i Bog je stvorio prvu ženu zato što “nije dobro da je čovek sam” (Prva Mojsijeva 2:18). Svaki put kada se neko oženi, nađe prijatelja, zagrli dete, ili ode u crkvu, on demonstrira činjenicu da smo stvoreni na sliku Božiju.
Deo toga da smo stvoreni na sliku Božiju znači da je Adam imao sposobnost da pravi slobodne izbore. Iako mu je data pravedna priroda, Adam je napravio pogrešan izbor i pobunio se protiv svog Stvoritelja. Time je Adam pokvario sliku Božiju u sebi, i preneo tu iskrivljenu sličnost na svu svoju decu, uključujući i nas (Rimljanima 5:12). Danas, mi još uvek odslikavamo lik Božiji (Jakov 3:9), ali isto tako nosimo ožiljke greha. Mentalno, moralno, socijalno, i fizički, pokazujemo posledice.
Dobra vest je ta, da kada Bog otkupi jednu osobu, On počinje da obnavlja originalnu sliku Božiju, stvarajući “novog čoveka, koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti” (Efescima 4:24; vidi isto i Kološanima 3:10).