Član
- Učlanjen(a)
- 08.07.2010
- Poruka
- 490
To što su evropska ne mora da znači da su baš 100% sigurna. No to će vreme pokazati i niko ne može tačno predvideti.
To je vrlo retorički i relativan zaključak. To je isto kao kad bi rekao: to što smo sad živi, ne mora da znači da sutra nećemo biti 100%. To će vreme pokazati i to niko ne može tačno predvideti.
Međutim, mi živimo i kao takvi nećemo dane i sate provoditi opterećeni fobijom da možemo umreti svakog časa (teorijski postoji šansa za to, zar ne?)... Tako da ovaj odgovor ne priznajem u smislu sigurnosti, a životna osiguranja konkretno, bar ova poznatija, uspešno posluju već preko 150 godina (pre 1. i 2. Svetskog Rata, i posle toga)... Tako da, meni je to sasvim pouzdana i dovoljna činjenica da se na to oslonim. Ustvari, sigurno je da ću se pre osloniti na osiguranje koje postoji preko 150 godina, nego na državu koja se u poslednjih 30 godina rasparčavala, trošila i menjala zakone na svakih par meseci Država koja ima milion nezaposlenih, država u jednom totalnom haosu, država izrabljivač i propalitet među ostalim državama.
Da se vratim temi. Privredni razvoj, rast gradova , povećanje životnog standarda i bolji životni uslovi u kombinaciji sa razvojem progresivnih ideja doveli su do emancipacije žene, što ja podržavam . Međutim nastao je problem nataliteta .Iako je problem nataliteta povezan sa emancipaciom, suludo bi bilo uvoditi neke rigororozne mere koje ograničavaju slobodu žene i krše njena osnovna prava (nešto slično što se radilo u Rumuniji za vreme Čaušeska).
Natalitet je povezan i sa još jednom činjenicom, a to je da je selo oduvek bilo nosilac visokog nataliteta (bar kod nas) . Znači snaženjem sela , modernizacijom poljoprivrede, infrastrukture, proizvodnih objekata i stimulativnim merama odlaska i ostanka mladih na selu država bi vremenom rešila ovaj problem. Naravno i ovo treba obavljati bez represivnih mera, ( ne Pol-Potovski ). Ali pošto je naša država takva kakva jeste , pošto su naši političari takvi kakvi jesu, mrka kapa od cele ove priče - znači izumrećemo.
Ma nije ovo problem samo kod nas.. Kao što rekoh, ljudi danas imaju toliko mogućnosti i interesovanja, da stvaranje porodice pada u drugi plan... tako je u svim razvijenim društvima danas... Mi smo mala zemlja, problem sa tim je postojao u nagoveštaju decenijama unazad, a sada su stvari samo poprimile prirodni tok pa se problem odužio i produžio... A država, umesto da potpmogne problem raznim beneficijama i olakšicama mladim ljudima koji planiraju (ili imaju porodicu), ona ih samo dublje gura u ambis.
Jedna normalna zemlja bi to shvatila kao gorući problem, pa bi sve svoje resurse usmerila ka rešavanju tog problema (ukinuti pdv na bebi opremu, davati finu sumu za rođenje prvog i trećeg deteta, stimulisati mlade majke na rađanje promenom zakona (strogo da se zabrani diskriminacija trudnica pogotovo na radnom mestu, toga ima na tone)), izgradnjom većeg broja vrtića, itd...) Dakle država bi trebala da uradi SVE što je u njenoj moći, da sama pomisao o detetu koje nas čeka ne stvara tegobu bar u tom nekom finansijskom i materijalnom smislu...
Ja sam napravila jedan video, ispašće da ga stalno reklamiram, ali nije reklama u pitanju već zaista ću biti srećna ako taj video, bar kod jednog pojedinca samo malo usmeri svest tamo gde treba. Tako da ću ga "reklamirati" gde god stignem.
U njemu sam baš postavila isečak novina u kome piše da je država slagala da roditelji neće plaćati knjige za prvake, a nakon toga ima jedan isečak gde piše da se stan ambasadora u Franuskoj plaća mesečno 7.000 evra. Pa me zanima, da li su zbog stana ambasadora poskupeli vrtići a država slagala roditelje? Skoro sam čula, pre nekih mesec dana ili manje, da je obustavljeno plaćanje tog apartmana, ali šta sa svim godinama unazad? 24 meseca (recimo, mada ima ko zna koliko tih kobnih meseci), x 7.000 eu, nije mala suma zar ne? Za taj novac koliko je vrtića moglo da se izgradi? Koliko knjiga da se kupi? Koliko majki da dobije neku finu sumicu novca za rođenje deteta?
Šta je s tobom Srbijo, što ćutiš na ovakve stvari?
Poslednja izmena od urednika: