- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Isus se molio Ocu nebeskom, u Getsimanskom vrtu za okrepljenje i pomoć a zatim je Ocu uputio i ovu molitvu:"I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: oče moj! ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti", Matej 26,39
Ovde Isus moli Oca da ga mimoiđe ovo iskušenje. Isus prvi put traži od Oca da se nešto ne desi i da bi Isus voleo da to ne mora proći. Tokom celog svog života Isus je radosno ispunjavao volju Božiju. Ovde Isus prvi put, bar na osnovu onoga što nam Biblija govori, moli Oca da nešto ne iskusi. Naravno, Isus ovde nije mislio na to da odustane od žrtve za ljudski rod, i da traži da ga to mimoiđe. On nije to podrazumevao pod 'čašom' koju želi izbeći ako je moguće, jer je sam govorio da to tako treba i da će rado položiti dušu za čovečanstvo. Dakle, Isus se ovde nepremišlja o tome da li trebada položi život ili ne i da li to može izbeći. Mada to neki kritičari baš navode u prilog tome da se Isus predumišljao. Naravno da to Isus nije na umu.
Ali šta je onda Isus imao na umu? Šta je to tačno želeo izbeći ako je moguće. Imajmo na umu još jednu stvar. Njegova želja nije nešto što bi predstavljalo deo ljudske prirode, što bi bilo preteško za nju pa je zbog toga Isus posustajao. Nema veze ni sa time. To nije što bi neki opet rekli, nešto što je deo ljudske prirode sklonoj grehu ili komforu, pa se Isus borio protiv toga. Isus nije imao sklonost ka grehu, niti je imao prirodu sklonu grehu a time i sklonu da izbegne neprijatnost pa se ovde navodno molio da to pobedi. Isusova priroda je bila i ostala nesklona grehu (premda je mogao zgrešiti i tako postati sklon, ali nije).
Šta je to dakle, što Isus nije želeo iskusiti?
Ovde Isus moli Oca da ga mimoiđe ovo iskušenje. Isus prvi put traži od Oca da se nešto ne desi i da bi Isus voleo da to ne mora proći. Tokom celog svog života Isus je radosno ispunjavao volju Božiju. Ovde Isus prvi put, bar na osnovu onoga što nam Biblija govori, moli Oca da nešto ne iskusi. Naravno, Isus ovde nije mislio na to da odustane od žrtve za ljudski rod, i da traži da ga to mimoiđe. On nije to podrazumevao pod 'čašom' koju želi izbeći ako je moguće, jer je sam govorio da to tako treba i da će rado položiti dušu za čovečanstvo. Dakle, Isus se ovde nepremišlja o tome da li trebada položi život ili ne i da li to može izbeći. Mada to neki kritičari baš navode u prilog tome da se Isus predumišljao. Naravno da to Isus nije na umu.
Ali šta je onda Isus imao na umu? Šta je to tačno želeo izbeći ako je moguće. Imajmo na umu još jednu stvar. Njegova želja nije nešto što bi predstavljalo deo ljudske prirode, što bi bilo preteško za nju pa je zbog toga Isus posustajao. Nema veze ni sa time. To nije što bi neki opet rekli, nešto što je deo ljudske prirode sklonoj grehu ili komforu, pa se Isus borio protiv toga. Isus nije imao sklonost ka grehu, niti je imao prirodu sklonu grehu a time i sklonu da izbegne neprijatnost pa se ovde navodno molio da to pobedi. Isusova priroda je bila i ostala nesklona grehu (premda je mogao zgrešiti i tako postati sklon, ali nije).
Šta je to dakle, što Isus nije želeo iskusiti?