Da li "vrijeme liječi sve"?

[100Dinara]

Pa, jasno je da se ovdje ne misli na vrijeme kao aspirin, nego, šta se dešava sa čovjekovim osjećanjima izazvanim nekom životnom traumom, protokom vremena?

Ovo pitanje i moj odgovor spadaju u područje psihologije. Osećanja izazvana traumatskim iskustvima (kao i ona izazvana lošim, ali ne traumatskim iskustvima) postepeno se integrišu u čovekov psihički sistem. Zbog toga je važno da znamo da vreme samo po sebi ne radi ništa, nego moramo da naučimo kako da izađemo na kraj sa osećanjima koja nas muče. Najopštije rečeno, potrebno je "proraditi" sva osećanja koja osećamo (znači dopustiti da ih osećamo jer su ona potpuno normalna) i razgovarati o njima. Uz protok vremena ona se integrišu (ili bolje rečeno reintegrišu) u sistem koji imamo o sebi i svetu koji nas okružuje. Budući da tom integracijom ona sve više postaju "deo nas" time nas sve manje i manje "muče".

Bitno je razlikovati traumatična iskustva i osećanja koja proizlaze iz njih, i sva ostala loša iskustva ali koja nisu traumatična.

 

[bazar]

Vreme je samo jedna od varijabila kojom možemo ali ne moramo nužno stvoriti uslove da nešto prebolimo. Po nekom mom mišljenju postoje tri faktora. Vreme, svest i podsvest.
Na svest utiču spoljni podsticaji koji su stalni i različiti. Sve što svesno doživljamo odlazi i formira našu podsvest na koju možemo svesno uticati ali nikako ne možemo njom upravljati. Moći podsvesti mogu činiti čuda. Meni se lično tako jedno čudo dogodilio i to je ostalo zapisano u medicinskoj arhivi jedne ustanove. Ali to nije tema već samo moje iskustvo i uverenje koje me podstiče na ovakav način razmišljanja.
Ako mi ne dozvoljavamo našoj svesti da prihvati neki gubitak, ako podstičemo i neprestano razmišljamo o nemogućnosti tako nečega nikakvo vreme ne može uticati da to isto prebolimo.
Rekao bih da su vreme i svest potrebni i neophodni faktori ali lek se nalazi u našoj sopstvenoj podsvesti.

 

[orchid 11]

Postoje situacije kada coveku misao da vreme leci sve predstavlja jedinu utehu.Tada svo povredjeni i ne vidimo izlaz iz te komplikovane enigme.Ali,kada nas neko povredi do te mere da bol koji osecamo nadvladjuje nadu,utehu i spas,tada vreme ne moze nista.Te reci,postupci i dela drugih ljudi ostaju zauvek duboka rana u kori nasih zivota koja nikada ne moze zaceliti...
Jedina zvezda vodilja treba da bude paznja koju pruzamo drugim ljudima i oprez da ih svojim postupcima ne povredimo i tako ih udaljimo od sebe zauvek.Jer,samo tada vreme nece imati sta da vida...

 

[besherat]

Ništa vrijeme ne može da promijeni. Neke boli su neprebolne. Bol za umrlima se nikada ne može umanjiti. Kada su neke druge stvari u pitanju , vremenom njihov intenzitet slabi, slike blijede, ostaju samo neka sjećanja.

 

[shannon1]

Bravo!Bravo!Bravo!