Da li slaviti subotu ili nedelju

[spedy12]

Biblija, Sveto Pismo, Riječ Božja, jasno i nedvosmisleno govori da je subota dan koji je Gospod Bog "Jehova" blagoslovio i posvetio za odmor

Biblijski izvještaj nam ukazuje da je subota prva Božja ustanova a brak druga, koja dolazi iz samog Edena, dok su još naši praroditelji živjeli bez grijeha
tako da vrlo popularna i omiljena teorija antikrista koji se trudi dokazati da je subota kao židovska odmah pada u vodu jer Adam i Eva nisu bili nikakvi židovi a svetkovali su subotu

I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u sedmi dan od svega djela koje učini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini.
Postanak 2:2-3
A sedmoga je dana subota, počinak posvećen "Jehovi", Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i "Jehova" je šest dana stvarao Nebo, Zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je "Jehova" blagoslovio i posvetio dan subotni. Izlazak 20:10-11

Isus Krist daje najsnažnije svjedočanstvo o Zakonu:
"Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti. Jer zaista, kažem vam: Dok stoji Nebo i Zemlja, neće nestati nijedne crtice slova ili točke iz zakona, dok se sve ne ispuni.
Evanđelje Matej 5:17-18

nigdje u Bibliji ni slova ni riječi nagovještaja da bi se subota prebacila na nedjelju

dalje u Novom zavjetu također jasno vidimo da je prva kršćanska crkva svetkovala subotu
Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu.
Evanđelje Luka 23:56
ovdje se jasno vidi da su kršćani odmarali subotom

tko želi vjerno nositi križ našeg Spasitelja svetkuje subotu do drugog slavnog dolaska Isusa Krista
a svi oni koji drže nedjelju sveti dan, grade na pijesku, svaki dan se sve više udaljavaju od Boga i Krista

nedjelja se što je najžalosnije nigdje niti ne spominje u Svetom Pismu

dragi moji kolege, proučavajte sami za sebe Riječ Božju i uvjerit čete se što je istina

 

[tripo 41]

Čemu ti uopće služi hrpetina ovih fraza i kvazianaliza svetopisamskog teksta? Ako ti je sva duhovnost i sve teološko znanje u onome što si ''posisao'' na internetu od raznih gurua i raznih kultova (sekti) ja te potpuno razumijem. Tada mi je potpuno jasno zašto ti ''znaš'' kako subota ne može biti ukinuta a da ne pročitaš ni slovo iz Svetog Pisma. Kad se tako odnosiš prema Svetom Pismu, i kada tumačenje i zaključke o tome što u Svetom Pismu piše donosiš i da ga ne čitaš, bolje bi ti bilo da Sveto Pismo spališ nego da ga na ovaj način skrnaviš.

Ako si ipak voljan Sveto Pismo čitajući istraživati čini to kako priliči, na primjer ovako:

Kol 2,16-17: Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. To je tek sjena onoga što dolazi, a zbiljnost jest – tijelo Kristovo.

1. Blagdani (grčki - ἑορτῆς) - vidjeli smo, obuhvaća sve godišnje subote.

2. Mlađaci (grčki - νεομηνίας) - naprosto mlađaci (mjesečni praznici)

3. Subote (grčki - σαββάτων) - ???

Kada riješiš ovo sa upitnicima idemo na drugi korak.

Da imaš arg. oborio bi ono što sam dao.

 

[Adrian BG]

Vaskrsenje jeste značajan događaj, najznačajniji, ali to ne znači da je ukinuta subota. Subotom su se okupljali prvi hrišćani.

Толико пута смо то поновили да нема смисла више.

7. А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8. И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали. (Дела 20)

2. Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем. (1.Коринћанима 6)

И за њих је недеља "жиг звери"? Колико је то погрешно и изопачено тумачење адвентиста, да не треба губити време на њихово сатанизовање. А ја се радије ослањам на апостоле, него на "пророке" као што је Вајтова, Расел или Смит.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. (Римљанима 14)


Ту спадам ја. Нити разликујем дане, нити имам саблазни за јело и пиће (не тврдим да је Господ на свадби претворио воду у сок, већ у вино). Инфицирани адвентизмом људи морају само Духом да се ослободе, никако другачије. Јер фарисејска јерес је веома снажна, Павле сведочи о томе.

Док се не отрезниш од неферментисаног адвентизма, много ћеш остати удаљен од Христоса. Причам ти из искуства, Господ учи човека да може да разуме.То ће потврдити многи који виде ту фарисејску замку.

Распоред богослужења у новосадским црквама

- Саборна црква:

Јутрење у 7:00 часова.
Суботом јутрење у 7:00, у продужетку света Литургија.
Недељом и празником света Литургија у 9:00.
Вечерње у 18:00.
Бденија суботом и уочи празника у 17:00.


- Успенска црква:

Јутрење у 7:30
Суботом јутрење у 7:00, у продужетку света Литургија.
Недељом и празником света Литургија у 9:00.
Вечерње у 18:00.
Бденија суботом и уочи празника у 17:00.


Јер Господ почину у суботу, а у свету недељу Васкрсе. Ако разумеш јеванђеље, онда знаш шта је нама хришћанима битно. Ако слушаш фарисеје, онда много тога остаје затворено за ум.




РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

Распоред богослужења у храму: Недељом и празницима у 9.00 часова – Света Литургија
Суботом
у 7.00 часова – јутрење– Света Литургија
у 17.00 часова – бденије
Радним данима,
у 7.30 часова – јутрење
у 17.00 часова – вечерње
Акатист пресветој Богородици
четвртком у 17.00 часова
Предавања у крипти храма
четвртком у 18.00 часова

За време трајања Ускршњег поста у 7.00 часова – јутрење
Средом и петком
у 7.00 часова – јутрење, у наставку Литургија пређеосвећених дарова

Школа веронауке се сваке недеље одвија у парохијском дому са почетком у 9.00 часова.
Наставник веронауке је вероучитељ, јереј Јован Јоцковић.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА

Црква не поништава суботу, већ у духу јеванђеља и Христове науке наставља НОВОЗАВЕТНУ свештеничку службу. Ко хоће, може суботом на богослужење и бдење. Нико му не брани. Субота није "укинута" како лажу адвентисти. Суботарење по јеврејској традицији је непотребно јер смо у починку својом вером (Јеврејима 4. глава).


3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

Како ући у покој (мир Божији, починак)? Вером у Господа, признањем Сина Божијег. Јер да је Господ суботаре одвео у покој, Он не би одредио други дан. Тај дан је дан сакупљања верних, дан јеванђеља, дан уласка у Спасење.


Јер ми који веровасмо улазимо у покој
Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Ово је савим довољно разумном. Фарисејима је саблазан.

 

[stvarnoslap]

Biblija, Sveto Pismo, Riječ Božja, jasno i nedvosmisleno govori da je subota dan koji je Gospod Bog "Jehova" blagoslovio i posvetio za odmor

Biblijski izvještaj nam ukazuje da je subota prva Božja ustanova a brak druga, koja dolazi iz samog Edena, dok su još naši praroditelji živjeli bez grijeha
tako da vrlo popularna i omiljena teorija antikrista koji se trudi dokazati da je subota kao židovska odmah pada u vodu jer Adam i Eva nisu bili nikakvi židovi a svetkovali su subotu

I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u sedmi dan od svega djela koje učini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini.
Postanak 2:2-3
A sedmoga je dana subota, počinak posvećen "Jehovi", Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i "Jehova" je šest dana stvarao Nebo, Zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je "Jehova" blagoslovio i posvetio dan subotni. Izlazak 20:10-11

Isus Krist daje najsnažnije svjedočanstvo o Zakonu:
"Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti. Jer zaista, kažem vam: Dok stoji Nebo i Zemlja, neće nestati nijedne crtice slova ili točke iz zakona, dok se sve ne ispuni.
Evanđelje Matej 5:17-18

nigdje u Bibliji ni slova ni riječi nagovještaja da bi se subota prebacila na nedjelju

dalje u Novom zavjetu također jasno vidimo da je prva kršćanska crkva svetkovala subotu
Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu.
Evanđelje Luka 23:56
ovdje se jasno vidi da su kršćani odmarali subotom

tko želi vjerno nositi križ našeg Spasitelja svetkuje subotu do drugog slavnog dolaska Isusa Krista
a svi oni koji drže nedjelju sveti dan, grade na pijesku, svaki dan se sve više udaljavaju od Boga i Krista

nedjelja se što je najžalosnije nigdje niti ne spominje u Svetom Pismu

dragi moji kolege, proučavajte sami za sebe Riječ Božju i uvjerit čete se što je istina

Jasno je da si ovo kopirao od nekog drugog, ipak, iako kopirati nije ni zabranjeno ni nužno loše, najprije pročitaj ono što kopiraš da ne bi iznosio ovakve gluposti. Mnoštvo je gluposti, evo samo nekih:

tako da vrlo popularna i omiljena teorija antikrista koji se trudi dokazati da je subota kao židovska odmah pada u vodu jer Adam i Eva nisu bili nikakvi židovi a svetkovali su subotu

Navedi citat gdje se vidi da su Adam i Eva svetkovali subotu. Naravno, ne mogu ti prihvatiti citat od Ellen White. Također, ne mogu prihvatiti ni ako citiraš Laodikeju ili miru.

dalje u Novom zavjetu također jasno vidimo da je prva kršćanska crkva svetkovala subotu
Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu.
Evanđelje Luka 23:56
ovdje se jasno vidi da su kršćani odmarali subotom

Ovo je subota između petka u koji je Isus razapet i nedjelje u koju je Isus uskrsnuo, a o prvim kršćanima možemo govoriti tek od dana Pedesetnice (tri mjeseca kasnije). Vidiš li sada kakvu si glupost kopirao. Ima li ovdje koji tvoj post koji datira prije tvoga rođenja?

dragi moji kolege, proučavajte sami za sebe Riječ Božju i uvjerit čete se što je istina

Lijepo rečeno, samo da si se sam ovoga držao ne bi ovdje kopirao tuđe gluposti. Kada preneseš tuđu glupost ona postaje tvoja.

 

[tripo 41]

Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. A subotu provedoše u miru po zakonu.
Evanđelje Luka 23:56

 

[Adrian BG]

Старозаветном, Јеврејском. Након тога почиње новозаветно време. Зато се на првом Сабору није субота наметнула незнабошцима, већ:

Дела 21
20. А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.
21. А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.
22. Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.
23. Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;
24. Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

25. А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.

 

[stvarnoslap]

Da imaš arg. oborio bi ono što sam dao.

Tvoje uratke po "spedy12-paste" metodi ne treba ni obarati. Oni sramote i obaraju sami sebe.

 

[mire000]

Čemu ti uopće služi hrpetina ovih fraza i kvazianaliza svetopisamskog teksta? Ako ti je sva duhovnost i sve teološko znanje u onome što si ''posisao'' na internetu od raznih gurua i raznih kultova (sekti) ja te potpuno razumijem. Tada mi je potpuno jasno zašto ti ''znaš'' kako subota ne može biti ukinuta a da ne pročitaš ni slovo iz Svetog Pisma. Kad se tako odnosiš prema Svetom Pismu, i kada tumačenje i zaključke o tome što u Svetom Pismu piše donosiš i da ga ne čitaš, bolje bi ti bilo da Sveto Pismo spališ nego da ga na ovaj način skrnaviš.

Ako si ipak voljan Sveto Pismo čitajući istraživati čini to kako priliči, na primjer ovako:

Kol 2,16-17: Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. To je tek sjena onoga što dolazi, a zbiljnost jest – tijelo Kristovo.

1. Blagdani (grčki - ἑορτῆς) - vidjeli smo, obuhvaća sve godišnje subote.

2. Mlađaci (grčki - νεομηνίας) - naprosto mlađaci (mjesečni praznici)

3. Subote (grčki - σαββάτων) - ???

Kada riješiš ovo sa upitnicima idemo na drugi korak.

Tripo ti je dobro odgovorio i ja nemam sta da dodam.
Ako Hristos upotrebljava istu rec ''heorte'' za praznik Pashu, a to je jedan praznik, zasto bi onda tim izrazom kod Pavla morali biti obuhvaceni svi godisnji praznici, kad kod Hrista nisu? Opet moze biti i ne mora...
Mi ne znamo sta Pavle misli..
Ti pokusavas ovaj stih da izvadis iz konteksta biblije i onda da analiziras Pavlove reci, to je pogresan pristup.
Zato se mora uzeti i siri kontekst i videti da li subota uopste moze biti ''sen''.
Recimo da je tvoje objasnjenje Pavlovih reci tacno, ajde da pretpostavimo da jeste, objasni onda kako se to subota ispunila na Isusu Hristu? Ako je bila sen, onda ona mora biti prikovana na krst zajedno sa ostalim godisnjim praznicima...
Objasni na sta je to u Hristovom zivotu i delovanju ukazivala sedmicna subota pa se ispunila?


@Adrian BG
''
Ту спадам ја. Нити разликујем дане, нити имам саблазни за јело и пиће (не тврдим да је Господ на свадби претворио воду у сок, већ у вино). ''

Naravno da nije pretvorio vodu u sok. To su gluposti.
Eto jedne stvari gde se mogu sloziti sa vama da adventisti grese..

 

[Adrian BG]

Недељна субота не уводи у покој, зато Господ говори о ДРУГОМ ДАНУ. Јер да је суботаре увео у покој, Он не би за ДРУГИ ДАН говорио. Јеврејима 4. је оно што лечи од адвентизма од кога оболесте.

У покој (мир Божији) се улази вером, а ко уђе у покој - почива као Бог од дела својих.

 

[tripo 41]

Biblijske činjenice o suboti
-100

• Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2,1-3)
  
  
  
• Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
  
  
  
• Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
  
  
  
• Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
  
  
  
• On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
  
  
  
• Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
  
  
  
• Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
  
  
  
• Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.
  
  
  
• Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.
  
  
  
• Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
  
  

11-20

• Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
  
  
  
• To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
  
  
  
• Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
  
  
  
• Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
  
  
  
• Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
  
  
  
• Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
  
  
  
• Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
  
  
  
• Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
  
  
  
• Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
  
  
  
• Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
  
  

21-30

• Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
  
  
  
• Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
  
  
  
• Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
  
  
  
• Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
  
  
  
• U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
  
  
  
• I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
  
  
  
• Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
  
  
  
• Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
  
  
  
• Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
  
  
  
• Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
  
  

31-40

• Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
  
  
  
• Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
  
  
  
• Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
  
  
  
• Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
  
  
  
• Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
  
  
  
• On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku. (Marko 2,23-28)
  
  
  
• Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
  
  
  
• Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
  
  
  
• On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
  
  
  
• Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
  
  

41-50

• Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)
  
  
  
• Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)
  
  
  
• Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)
  
  
  
• Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)
  
  
  
• Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
  
  
  
• Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
  
  
  
• Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju. (Dela 17,2.3)
  
  
  
• Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
  
  
  
• U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
  
  
  
• Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
  
  

51-60

• Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
  
  
  
• Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
  
  
  
• Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
  
  
  
• Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
  
  
  
• Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
  
  
  
• Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.
  
  
  
• U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
  
  
  
• Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
  
  
  
• Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
  
  
  
• Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.
  

Biblijske činjenice o nedelji

01-10

• Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
  
  
  
• Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
  
  
  
• Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
  
  
  
• To nije činio nijedan prorok.
  
  
  
• Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje
  4000 godina.
  
  
  
• Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]
  
  
  
• Bog nije počivao u taj dan.
  
  
  
• Bog ga nikada nije blagoslovio.
  
  
  
• Hristos nikada nije počivao u taj dan.
  
  
  
• Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
  
  

11-20

• Apostoli su radili nedeljom.
  
  
  
• Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
  
  
  
• Crkva je nikada nije blagoslovila.
  
  
  
• Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
  
  
  
• Nlkada nije bila posvećena.
  
  
  
• Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
  
  
  
• Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
  
  
  
• Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
  
  
  
• Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
  
  
  
• Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
  
  

21-30

• Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.
  
  
  
• Nikada nije nazvana subotom.
  
  
  
• Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
  
  
  
• Nigde nije nazvana danom odmora.
  
  
  
• Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
  
  
  
• Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
  
  
  
• Isus je nikada nije spomenuo.
  
  
  
• Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
  
  
  
• Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti ljudi.
  
  
  
• Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
  
  

31-40

• Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
  
  
  
• Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korinćanima16,2)
  
  
  
• U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to
  bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
  
  
  
• Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
  
  
  
• Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.
  
  
  
• Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
  
  
  
• Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
  
  
  
• Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)
  
  
  
• Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
  
  
  
• Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.