Da li slaviti subotu ili nedelju

Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Najmanje je kršćanski ono što ste vi adventisti radili, slavili Hitlerov rođendan. Dan Isusova uskrsnuća vam se gadi slaviti, ali Hitlerov rođendan slavite. :)

Nije Hriscanski lagati.

Sad još samo da vidimo tko laže.

1582735639509.png
1582735721219.png

Autor knjige The Silent Church, Human Rights, and Adventist Social Ethics je adventist Zdravko Plantak.

Crveno podvučena rečenica u prijevodu glasi: Adventisti su nastavili podržavati Hitlera i slavili su njegov 51. rođendan 11 dana nakon što je rat eskalirao na Zapadu, njemačkom invazijom na Dansku i Norvešku 9. travnja 1940.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Svuda ima fanatika koji su rai ocuvanja zivota i vlasti spremni na sve.

Poznato je da je Rimokatolicizam saradjivao sa nacistickom nemackom, a da o Musolinijevom fasizmu i ne govorimo.


Katolička crkva i nacizam u Evropi

Katolička crkva je aktivno podupirala napredak fašizma u Europi. U Portugalu je podupirala Salazara. Kardinal Cereira (diktatorov prijatelj) je izjavio kako Salazar ima Božansku misiju vladanja Portugalom. U Austriji je Crkva poduprla Dolfusov i Šušnigov austrofašizam. Primas Inicer je bio glavna podrška režimu. Kasnije je podupirao i nacistički Anšlus.
U katoličkoj Poljskoj Crkva je stala na stranu Pilsudskog (i njegovih naslednika). Poljski režim je anektirao delove Ukrajine i Belorusije i promovisao nasilnu akulturaciju dveju nacija. Ukrajinski i Beloruski jezik su u pravoslavnoj crkvi bili zabranjeni. Mnogi su pravoslavci (čak i sveštenici) bili zatvarani i pogubljeni. Pravoslavne su crkve uništili moćni Poljski katolici. Ta je represija trajala skoro dvadeset godina (zaustavljena je tek invazijom na Poljsku 1939.). Vatikan je sve prećutno odobravao. Ta progon Ukrajinske manjine poslužio je kasnije Ukrajinskoj pobunjeničkoj armiji (UPA) kao navodni razlog za masakr nad 100000 Poljaka u Voliniji.
U Italiji je Crkva s Musolinijem potpisala sporazum koji je katolicizam promovisao u državnu religiju. Žrtvovala je dobar deo svojih vlastitih udruženja (uključujući i don Sturzovu Narodnu stranku, s ciljem pomaganja Musoliniju da učvrsti svoju diktaturu): sve je, osim Katoličke akcije, valjalo biti integrisano u fašističke organizacije. Vatikan je obećao da Katolička akcija neće ogresti u antifašističke akcije. Mussolinija je papa, nakon što je ovaj potpisao Lateranski ugovor, okvalifikovao kao ‘čoveka koga vodi Božje proviđenje’. Diktator 1932. od pape prima Zlatnu ostrugu, jedno od najviših odlikovanja koje dodeljuje Država Vatikanskog Grada. Vatikan je takođe podržao i Italijansku invaziju na Abesiniju, i to pod izgovorom da su italijanski vojnici nosioci hrišćanskih vrednosti. Ti „dobri“ ‘Hristovi ratnici’ počinili su nebrojene grozote nad abesinskim ‘varvarima’ kao što je, na primer, upotreba bojnog otrova iperita.
Foto: kontra-punkt.info
U Nemačkoj je, u martu 1933., katolička stranka Zentrum, na čijem je čelu bio sveštenik (Ludvig Kaas), glasala za to da Hitler dobije odrešene ruke (Zakon o punomoćju, koji je prošao u parlamentu, dao je neograničenu moć izvršnoj vlasti): Hitler je tako dobio većinu od dve trećine, koja mu je bila potrebna za diktaturu. Hrišćanskim je dobročinstvom Zentrum (a i Vatikan) pristao zatvarati oči pred nacističkim zločinima. Kasnije je Crkva počela pregovarati s Nemačkom oko sporazuma: u tom je scenariju žrtvovan Zentrum, tada jedina značajna stranka koju nacisti nisu zabranili. Zapravo im je ona pomogla da se dokopaju vlasti. 5. jula 1933. Zentrum je ukinut Vatikanskom molbom (čiji je sekretar bio Paceli, budući Pio XII), čime su širom otvorena vrata Hitlerovom NSDAP-u, koji je postao jedina stranka (Nemačka je, zbog važnih glasova Zentruma, potpisala sporazum s Vatikanom; sve u svemu, bio je to čisti klijentelizam).
Hitler se u Main Kampfu, knjizi u kojoj je najavio svoj politički program, deklarisao kao katolik. Takođe je tvrdio kako je uveren da je ‘Božje oruđe’. Katolička crkva nikad nije u svoj Indeks unela Mein Kampf (za razliku od dela Rusoa, Sartra, Paskala i Voltere), čak ni pre nego što je Hitler došao na vlast. Možemo zaključiti kako Hitlerove ideje Crkvi nisu bile neugodne. On je to prepoznao pa je javnim Nemačkim školama nametnuo svakodnevnu molitvu Isusu, a frazu ‘Bog s nama’ dao prišiti na odore Nemačke vojske. Podupirala ga je i protestantska crkva, a na njihovo je čelo postavio naci-protestantski pokret zvan „Nemački Hrišćani (Deutche Christen) koga je vodio pastor Ludvvig Miler. Miler i ostali vernici (katolici i protestanti) su postali članovi Hitlerovog NSDAP-a. Biskup Aloiz Hudal (član NSDAP-a) izdaje knjigu koja pomiruje razne aspekte katolicizma i nacizma. Brani arijevsku viziju hrišćanstva. Hudala Vatikan nikad nije osudio. Hudal je kasnije pomagao nacistima da pobegnu iz Europe.
Foto: kontra-punkt.info
U Španiji su vojnici pokušali izvesti državni udar, ali to se pretvorilo u građanski rat. Crkva ih je pomagala, sveštenici i biskupi su blagosiljali Frankove topove, raskošno i uz Te Deum (ranohrišćanski napev, op. prev.) slavili njegove pobede protiv legitimne republikanske vlade (koja je bila privela kraju privilegije klera). Rat je odneo blizu milion života, a Franko je streljao sve zarobljenike. Pokazao je da je prepoznao pomoć svojih svetih saveznika imenujući razne članove Opus Deia u svoju vladu. Uticaj Opus Dei-a je rastao s Frankovom diktaturom, sve do tačke kad je više od polovice ministara bilo iz redova ove časne katoličke institucije. Franko je zabranio sve religije osim, očigledno, katoličke. Vatikan nikad nije osudio taj progon.
U Slovačkoj (koja je bila nacistička marioneta) je samilosni otac Jozef Tiso preuzeo vlast te podsticao nasilni progon opozicije, cigana i jevreja (deo je tih žrtava bio deportovan u Aušvic). Vatikan nikad nije ekskomunicirao tog „primernog“ sveštenika (za razliku od sveštenika koji su branili upotrebu kondoma, abortus, okončavanje klerikalnog celibata, itd.) Tiso je pomogao Hitleru da zauzme katoličku Poljsku. Vatikan nije osudio dvojicu diktatora, iako je imao saznanja da je zauzimanje Poljske temelj za buduću invaziju na SSSR (koga je Crkva mrzila). Papa je doslovce izdao Poljsku.
U Francuskoj (Vihy) Crkva je deklamovala: „Peten je Francuska“. Više je preferirala višijevsku parolu rad-porodica-domovina nego republikansku sloboda-jednakost-bratstvo, koja ju je uvek plašila. Peten je suspendovao svetovnost države, usvojenu 1905., i obnovio privilegije klera. U zamenu je kler zatvarao oči pred zločinima Petenovog režima.
U Belgiji je katolička crkva podržala fašistički pokret Reksizam (ime potiče od Christus Rex), na čelu koga je bio pobožni Leon Degrele. Na njega su kasnije uticale Hitlerove ideje. Tokom Drugog svetskog rata Degrele se okreće službenom nacizmu i vodi SS Valonie, čiji su članovi bili i kapelani. Otac Karnel Veršaev je postao kapelan SS Langemark (oformljena od flamanskih Belgijanaca). Ta su dva „primerna“ katolika pobegla iz Belgije (kolaboracionisti su ih osudili), pa su van zemlje proživeli ostatke svojih života.
Foto: kontra-punkt.info
U Hrvatskoj je Crkva u potpunosti (i aktivno) podupirala zločine Ante Pavelića. Oko milion je ljudi (Srba, Roma, Jevreja, Hrvata antifašista, itd.) brutalno ubijeno. Strašni su ustaški zločini šokirali čak i naciste, Pavelićeve saveznike. Sveštenici su učestvovali u ustaškom genocidu. Pobožni su oci takođe promovisali nasilno preobraćenje Srba u katolicizam, pod pretnjama mučenjem i smrću. Mnoge su pravoslavne crkve uništene, a pravoslavni je sveštenstvo trpelo strašnu svirepost pobožnih Ustaša. Pavelićev je režim stvorio strašni koncentracioni logor Jasenovac, u čijoj je upravi bio i sadistički franjevac Filipović (‘Đavolji brat’). Čuvari su u Jasenovcu hladnokrvno ubijali žrtve noževima, sekirama, čekićima i drugim okrutnim metodama. Franjevac Brzica, čuvar u Jasenovcu, dekapitirao je preko hiljadu zarobljenika. Pavelić i druge pobožne Ustaše uspeli su pobeći iz posleratne Evrope uz svetu pomoć Vatikana. Do sada Vatikan nikad nije zamolio za oproštaj zbog saradnje s Pavelićem.
U Sloveniji je biskup Gregori Rozman vodio strašnu pronacističku miliciju. Rozman je na kraju pobegao iz svoje zemlje, tražen kao ratni zločinac (poput pobožnog ustaškog biskupa Ivana Šarića).
Foto: kontra-punkt.info
Tokom Drugog svetskog rata Vatikan je bio vrlo dobro upoznat s nacističkim zločinima. Papa Pio XII je pomislio osuditi naciste, ali je odustao zbog svog zadrtog antikomunizma, misleći da bi Ruska pobeda bila gora od nacizma (Vatikan je smatrao Hitlerovu invaziju na SSSR ‘hrišćanskim pohodom protiv boljševizma’). U poruci odaslanoj putem radija na Božić 1942. Pio je XII. kritikovao komunizam, a ne Hitlera i njegove sluga (Tisa, Pavelića, Petena, Franka, Musolinija…). U božićnoj je poruci progovorio o „stotinama hiljada ljudi koji su bez vlastite krivice, poneka samo zbog nacionalnih ili rasnih motiva, predodređeni za smrt ili na progresivno istrebljenje“, ali nije spominjao niti nacističke žrtve, niti nacističke krvnike. Tokom 1943. nacisti su okupirali Rim. Nacistički je teror došao pred vrata Pape. Oni su proganjali Jevreje, komuniste i druge grupe. 23. marta 1944. grupa gerilaca napala je nacističku komandu i ubila 33 osvajača. Ovaj je herojski čin Vatikan dugo kritikovao kao teroristički. Nemački je odgovor bio hladnokrvno ubojstvo 335 Italijana u Ardeatinskim jamama pod komandom Eriha Pribkea. Sveta je Stolica tek jednostavno žalila za ljudima koji su žrtvovani ‘umesto krivaca’. Drugim rečima, Papa se nije protivio tome što su streljani bili članovi italijanskog pokreta otpora. Pia XII. nisu brinule žrtve nacizma ili nacistička okupacija, već partizani koji su se borili za oslobođenje Italije. Bojao se da bi nagli odlazak Nemaca mogao prepustiti grad u ruke komunističkih boraca. Unatoč tome, Vatikan je pomagao nekim izbeglicama pred nacistima kada je uvideo da je nemački slom neizbežan. Nakon rata, Vatikan je pomagao Mengeleu, Ajhmanu, Pribkeu i drugim nacistima da pobegnu iz Evrope kroz poznatu mrežu bežanja zvanu „Pacovski kanali“.
Foto: kontra-punkt.info
Crkva je podupirala i profašističke diktature u Latinskoj Americi. U Argentini je sarađivala s represivnkim sistemom, a sveštenici su čak učestvovali u mučenjima i ubistvima protivnika, uključujući i takozvane ‘letove smrti’, gde su protivnici bili pobacivani u more. Crkva je takođe pomagala represiju nad manjinama (Jehovini svedoci i homoseksualci, na primer). Katolički su disidenti, kao na primer biskup Angeleli, bili ubijeni, a Crkva je na to samo ćutala. Crkva je takođe podržavala Pinoče, Somozu, Stroessnera, Trujilla i druge fašiste iz regije.

IZVOR: ceolom - istina
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Svuda ima fanatika koji su rai ocuvanja zivota i vlasti spremni na sve.

Poznato je da je Rimokatolicizam saradjivao sa nacistickom nemackom, a da o Musolinijevom fasizmu i ne govorimo.


Katolička crkva i nacizam u Evropi

Katolička crkva je aktivno podupirala napredak fašizma u Europi. U Portugalu je podupirala Salazara. Kardinal Cereira (diktatorov prijatelj) je izjavio kako Salazar ima Božansku misiju vladanja Portugalom. U Austriji je Crkva poduprla Dolfusov i Šušnigov austrofašizam. Primas Inicer je bio glavna podrška režimu. Kasnije je podupirao i nacistički Anšlus.
U katoličkoj Poljskoj Crkva je stala na stranu Pilsudskog (i njegovih naslednika). Poljski režim je anektirao delove Ukrajine i Belorusije i promovisao nasilnu akulturaciju dveju nacija. Ukrajinski i Beloruski jezik su u pravoslavnoj crkvi bili zabranjeni. Mnogi su pravoslavci (čak i sveštenici) bili zatvarani i pogubljeni. Pravoslavne su crkve uništili moćni Poljski katolici. Ta je represija trajala skoro dvadeset godina (zaustavljena je tek invazijom na Poljsku 1939.). Vatikan je sve prećutno odobravao. Ta progon Ukrajinske manjine poslužio je kasnije Ukrajinskoj pobunjeničkoj armiji (UPA) kao navodni razlog za masakr nad 100000 Poljaka u Voliniji.
U Italiji je Crkva s Musolinijem potpisala sporazum koji je katolicizam promovisao u državnu religiju. Žrtvovala je dobar deo svojih vlastitih udruženja (uključujući i don Sturzovu Narodnu stranku, s ciljem pomaganja Musoliniju da učvrsti svoju diktaturu): sve je, osim Katoličke akcije, valjalo biti integrisano u fašističke organizacije. Vatikan je obećao da Katolička akcija neće ogresti u antifašističke akcije. Mussolinija je papa, nakon što je ovaj potpisao Lateranski ugovor, okvalifikovao kao ‘čoveka koga vodi Božje proviđenje’. Diktator 1932. od pape prima Zlatnu ostrugu, jedno od najviših odlikovanja koje dodeljuje Država Vatikanskog Grada. Vatikan je takođe podržao i Italijansku invaziju na Abesiniju, i to pod izgovorom da su italijanski vojnici nosioci hrišćanskih vrednosti. Ti „dobri“ ‘Hristovi ratnici’ počinili su nebrojene grozote nad abesinskim ‘varvarima’ kao što je, na primer, upotreba bojnog otrova iperita.
Foto: kontra-punkt.info
U Nemačkoj je, u martu 1933., katolička stranka Zentrum, na čijem je čelu bio sveštenik (Ludvig Kaas), glasala za to da Hitler dobije odrešene ruke (Zakon o punomoćju, koji je prošao u parlamentu, dao je neograničenu moć izvršnoj vlasti): Hitler je tako dobio većinu od dve trećine, koja mu je bila potrebna za diktaturu. Hrišćanskim je dobročinstvom Zentrum (a i Vatikan) pristao zatvarati oči pred nacističkim zločinima. Kasnije je Crkva počela pregovarati s Nemačkom oko sporazuma: u tom je scenariju žrtvovan Zentrum, tada jedina značajna stranka koju nacisti nisu zabranili. Zapravo im je ona pomogla da se dokopaju vlasti. 5. jula 1933. Zentrum je ukinut Vatikanskom molbom (čiji je sekretar bio Paceli, budući Pio XII), čime su širom otvorena vrata Hitlerovom NSDAP-u, koji je postao jedina stranka (Nemačka je, zbog važnih glasova Zentruma, potpisala sporazum s Vatikanom; sve u svemu, bio je to čisti klijentelizam).
Hitler se u Main Kampfu, knjizi u kojoj je najavio svoj politički program, deklarisao kao katolik. Takođe je tvrdio kako je uveren da je ‘Božje oruđe’. Katolička crkva nikad nije u svoj Indeks unela Mein Kampf (za razliku od dela Rusoa, Sartra, Paskala i Voltere), čak ni pre nego što je Hitler došao na vlast. Možemo zaključiti kako Hitlerove ideje Crkvi nisu bile neugodne. On je to prepoznao pa je javnim Nemačkim školama nametnuo svakodnevnu molitvu Isusu, a frazu ‘Bog s nama’ dao prišiti na odore Nemačke vojske. Podupirala ga je i protestantska crkva, a na njihovo je čelo postavio naci-protestantski pokret zvan „Nemački Hrišćani (Deutche Christen) koga je vodio pastor Ludvvig Miler. Miler i ostali vernici (katolici i protestanti) su postali članovi Hitlerovog NSDAP-a. Biskup Aloiz Hudal (član NSDAP-a) izdaje knjigu koja pomiruje razne aspekte katolicizma i nacizma. Brani arijevsku viziju hrišćanstva. Hudala Vatikan nikad nije osudio. Hudal je kasnije pomagao nacistima da pobegnu iz Europe.
Foto: kontra-punkt.info
U Španiji su vojnici pokušali izvesti državni udar, ali to se pretvorilo u građanski rat. Crkva ih je pomagala, sveštenici i biskupi su blagosiljali Frankove topove, raskošno i uz Te Deum (ranohrišćanski napev, op. prev.) slavili njegove pobede protiv legitimne republikanske vlade (koja je bila privela kraju privilegije klera). Rat je odneo blizu milion života, a Franko je streljao sve zarobljenike. Pokazao je da je prepoznao pomoć svojih svetih saveznika imenujući razne članove Opus Deia u svoju vladu. Uticaj Opus Dei-a je rastao s Frankovom diktaturom, sve do tačke kad je više od polovice ministara bilo iz redova ove časne katoličke institucije. Franko je zabranio sve religije osim, očigledno, katoličke. Vatikan nikad nije osudio taj progon.
U Slovačkoj (koja je bila nacistička marioneta) je samilosni otac Jozef Tiso preuzeo vlast te podsticao nasilni progon opozicije, cigana i jevreja (deo je tih žrtava bio deportovan u Aušvic). Vatikan nikad nije ekskomunicirao tog „primernog“ sveštenika (za razliku od sveštenika koji su branili upotrebu kondoma, abortus, okončavanje klerikalnog celibata, itd.) Tiso je pomogao Hitleru da zauzme katoličku Poljsku. Vatikan nije osudio dvojicu diktatora, iako je imao saznanja da je zauzimanje Poljske temelj za buduću invaziju na SSSR (koga je Crkva mrzila). Papa je doslovce izdao Poljsku.
U Francuskoj (Vihy) Crkva je deklamovala: „Peten je Francuska“. Više je preferirala višijevsku parolu rad-porodica-domovina nego republikansku sloboda-jednakost-bratstvo, koja ju je uvek plašila. Peten je suspendovao svetovnost države, usvojenu 1905., i obnovio privilegije klera. U zamenu je kler zatvarao oči pred zločinima Petenovog režima.
U Belgiji je katolička crkva podržala fašistički pokret Reksizam (ime potiče od Christus Rex), na čelu koga je bio pobožni Leon Degrele. Na njega su kasnije uticale Hitlerove ideje. Tokom Drugog svetskog rata Degrele se okreće službenom nacizmu i vodi SS Valonie, čiji su članovi bili i kapelani. Otac Karnel Veršaev je postao kapelan SS Langemark (oformljena od flamanskih Belgijanaca). Ta su dva „primerna“ katolika pobegla iz Belgije (kolaboracionisti su ih osudili), pa su van zemlje proživeli ostatke svojih života.
Foto: kontra-punkt.info
U Hrvatskoj je Crkva u potpunosti (i aktivno) podupirala zločine Ante Pavelića. Oko milion je ljudi (Srba, Roma, Jevreja, Hrvata antifašista, itd.) brutalno ubijeno. Strašni su ustaški zločini šokirali čak i naciste, Pavelićeve saveznike. Sveštenici su učestvovali u ustaškom genocidu. Pobožni su oci takođe promovisali nasilno preobraćenje Srba u katolicizam, pod pretnjama mučenjem i smrću. Mnoge su pravoslavne crkve uništene, a pravoslavni je sveštenstvo trpelo strašnu svirepost pobožnih Ustaša. Pavelićev je režim stvorio strašni koncentracioni logor Jasenovac, u čijoj je upravi bio i sadistički franjevac Filipović (‘Đavolji brat’). Čuvari su u Jasenovcu hladnokrvno ubijali žrtve noževima, sekirama, čekićima i drugim okrutnim metodama. Franjevac Brzica, čuvar u Jasenovcu, dekapitirao je preko hiljadu zarobljenika. Pavelić i druge pobožne Ustaše uspeli su pobeći iz posleratne Evrope uz svetu pomoć Vatikana. Do sada Vatikan nikad nije zamolio za oproštaj zbog saradnje s Pavelićem.
U Sloveniji je biskup Gregori Rozman vodio strašnu pronacističku miliciju. Rozman je na kraju pobegao iz svoje zemlje, tražen kao ratni zločinac (poput pobožnog ustaškog biskupa Ivana Šarića).
Foto: kontra-punkt.info
Tokom Drugog svetskog rata Vatikan je bio vrlo dobro upoznat s nacističkim zločinima. Papa Pio XII je pomislio osuditi naciste, ali je odustao zbog svog zadrtog antikomunizma, misleći da bi Ruska pobeda bila gora od nacizma (Vatikan je smatrao Hitlerovu invaziju na SSSR ‘hrišćanskim pohodom protiv boljševizma’). U poruci odaslanoj putem radija na Božić 1942. Pio je XII. kritikovao komunizam, a ne Hitlera i njegove sluga (Tisa, Pavelića, Petena, Franka, Musolinija…). U božićnoj je poruci progovorio o „stotinama hiljada ljudi koji su bez vlastite krivice, poneka samo zbog nacionalnih ili rasnih motiva, predodređeni za smrt ili na progresivno istrebljenje“, ali nije spominjao niti nacističke žrtve, niti nacističke krvnike. Tokom 1943. nacisti su okupirali Rim. Nacistički je teror došao pred vrata Pape. Oni su proganjali Jevreje, komuniste i druge grupe. 23. marta 1944. grupa gerilaca napala je nacističku komandu i ubila 33 osvajača. Ovaj je herojski čin Vatikan dugo kritikovao kao teroristički. Nemački je odgovor bio hladnokrvno ubojstvo 335 Italijana u Ardeatinskim jamama pod komandom Eriha Pribkea. Sveta je Stolica tek jednostavno žalila za ljudima koji su žrtvovani ‘umesto krivaca’. Drugim rečima, Papa se nije protivio tome što su streljani bili članovi italijanskog pokreta otpora. Pia XII. nisu brinule žrtve nacizma ili nacistička okupacija, već partizani koji su se borili za oslobođenje Italije. Bojao se da bi nagli odlazak Nemaca mogao prepustiti grad u ruke komunističkih boraca. Unatoč tome, Vatikan je pomagao nekim izbeglicama pred nacistima kada je uvideo da je nemački slom neizbežan. Nakon rata, Vatikan je pomagao Mengeleu, Ajhmanu, Pribkeu i drugim nacistima da pobegnu iz Evrope kroz poznatu mrežu bežanja zvanu „Pacovski kanali“.
Foto: kontra-punkt.info
Crkva je podupirala i profašističke diktature u Latinskoj Americi. U Argentini je sarađivala s represivnkim sistemom, a sveštenici su čak učestvovali u mučenjima i ubistvima protivnika, uključujući i takozvane ‘letove smrti’, gde su protivnici bili pobacivani u more. Crkva je takođe pomagala represiju nad manjinama (Jehovini svedoci i homoseksualci, na primer). Katolički su disidenti, kao na primer biskup Angeleli, bili ubijeni, a Crkva je na to samo ćutala. Crkva je takođe podržavala Pinoče, Somozu, Stroessnera, Trujilla i druge fašiste iz regije.

IZVOR: ceolom - istina

Gdje si ovo smeće našao. Po trovanju istine i tripu ćeš sustići.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Evo jos nekih informacija.

Molim sve da pazljivo procitaju ovaj tekst:

KONKORDAT ILI PAKT S ĐAVLOM ILI PAKT VATIKAN-HITLER

Danas je nekako u modi napadati komuniste i njihov pakt s nacistima, iako je imao zaštitnu ulogu, što znači da ga komunisti nisu potpisali zato da bi se ugledali na naciste, nego prije svega zato da bi zaštitili mir – pa Zapad i Vatikan su pred time sa svojim sporazumima i paktovima s nacistima sve vrijeme planski huškali naciste protiv Rusije.

Tako vidimo, da je prvi pakt s đavlom zaključen upravo u Vatikanu!
20. jula 1933.,
nekoliko mjeseci nakon što su nacisti preuzeli vlast silom, jer su sami zapalili vlastiti parlament da bi imali povod za upotrebu sile i nasilja nad političkim protivnicima, RKC je zaključila s nacistima sporazum i tako prisilila svoje biskupe na obavezujuću lojalnost novom „božjem poslaniku, dobrom i vjernom katoliku“ Adolfu Hitleru.
16. član
konkordata, odnosno pakta Vatikan – Hitler, sadržavao je sljedeću odredbu:
“Prije preuzimanja svoje biskupije, biskupi će položiti zakletvu pred predsjednikom Reicha ili pred ovlaštenim reichsstthalterom, slijedećim riječima:
Pred Bogom i Svetim pismom prisežem i obavezujem se da ću kao biskup ostati vjeran njemačkom Reichu i državi. Prisežem i obećajem da ću poštivati vladu koja će biti osnovana po odredbama Ustava i da ću u tom smislu pripremati i svoje svećenike. Kao što mi je dužnost, radit ću za dobrobit njemačke države i njenih interesa; u vršenju poslanstva koje mi je povjereno, pokušat ću spriječiti sve što bi tome moglo štetiti.“

Tu se jasno vidi, kako je RKC neposredno sudjelovala u konsolidaciji nacizma na vlasti, usprkos svjesnosti da su nacisti brutalno progonili svoje protivnike, prije svega sindikaliste, socijaliste i komuniste, crkva je Hitlera blagoslovila.
Svoju predanost diktatorskom režimu nije povukla niti tada kada je bilo očito da nacisti planiraju nasilne i genocidne pogrome nad drugim narodima.
Da još spomenem i to da je glavni arhitekt suradnje nacista i Vatikana monsinjor Eugenio Paceli, budući Papa Pio XII., koji je pomagao i poslijeratni masovni bijeg nacističkih i fašističkih zločinaca u Ameriku. U povezivanju s nacistima, od velike pomoći bio mu je njemački vatikanski agent Franz von Papen, koji je uvjerio katoličku stranku Centrum da omogući Hitleru kritičnu većinu s kojom je preuzeo vlast i uveo diktaturu.
Za razliku od njemačko-sovjetskoga pakta, koji je nastao iz preventivnih razloga obje države, Staljin ga je potpisao da bi kupovao vrijeme i zaštitio svoje interese, pakt Vatikan-Hitler u stvari je nastao na osnovu simpatiziranja Vatikana s nacistima –đavlom. Očito je da bez znatne potpore Vatikana Hitler ne bi došao na vlast! Zašto bi mu inače pomogli da im Hitler nije dao kakve garancije? Crkva je tako suodgovorna za početak i nastanak II. Svjetskog rata i općenito pogrome nad Židovima i drugim narodima, naročito slavenskim.
Zašto danas nitko o tome ne govori? Zašto svi kao čopor bijesnih pasa laju samo na komuniste? Očito je RKC i ukupna desnica u teškoj krizi. Vatikan je od svih dosadašnjih ratova profitirao. Možda spremaju kakav novi rat? Obespamećena masa ovaca i pasa će ih slijediti.

IZVOR:


socijalisticka radnicka partija Hrvatske


----------------------------------------------------------

Stvarnoslap ce ponovo napasti izvor, jer ga nikakva istina ne zanima, pa bilo odakle da dodje, cak i iz izvora njegove crkve.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Gdje si ovo smeće našao. Po trovanju istine i tripu ćeš sustići.

Na nacionalističko komunističkim sajtovima eto gde.

Sustići? Pa Mileriti se Slape i utrkuju ko će više otrova svog oca Samela i majke im Ellen prosuti, tako da nemoj se čuditi za ovo što ovaj akolita Mileritskog masonskog "ostatka" ovde postavlja.

PS. Pisanija već pomenute se nalaze na sajtovima okultista i masonskih New Age "nacionalista" (onih koji računaju na antikatolički sentiment kod naivnih žrtava u ovom slučaju srba, isto onako kao što se arhi lopurda i prevarant Miroljub Petrović predstavlja kao "biblijski pravoslavac" i "obnovitelj Dušanovog Carstva", a to što istog finansiraju oni koji su srbe bombama zasipali za račun islamista, to naivčine ne vide.

Uzgred svojim odgovorom na tvoje pitanje, on je samo potvrdio moju tezu da iza svog zla modernog sveta stoji satanski savez američkih klanjaoca knjige sa kultur marksistima, genderistima i ostalim sotoninim agentima.

Uostalom dovoljno je to da su ovim Mileritima bolji arhi neprijatelji Hrišćanstva - Muhamedanci, nego oni čijom bi se "braćom" hteli nazivati.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Da još spomenem i to da je glavni arhitekt suradnje nacista i Vatikana monsinjor Eugenio Paceli, budući Papa Pio XII., koji je pomagao i poslijeratni masovni bijeg nacističkih i fašističkih zločinaca u Ameriku.

E vidiš, upravo je taj papa spasio 800.000 Židova.


IZVOR:

socijalisticka radnicka partija Hrvatske


----------------------------------------------------------
Stvarnoslap ce ponovo napasti izvor, jer ga nikakva istina ne zanima, pa bilo odakle da dodje, cak i iz izvora njegove crkve.

Neću, jer ti izvor ne vrijedi ni pljuvačke kojom bi netko pljunuo na njega.

P.S. Kad prenosite sotonske laži, ni po čemu se ne razlikujete od sotone.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Natrag
Top