Da li slaviti subotu ili nedelju

[tripo 41]

Slape jesi bio kod fra Ive na seansama padanja u duhu?

> Jevanđelje po Jovanu 5: 18 - ''Zbog toga su opet Judeji još više tražili da ubiju Isusa, ne samo ŠTO JE KVARIO SUBOTU, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačujući se sa Bogom.''



Ti više veruješ farisejima nego Isusu? Pa kada je Isus optužen da kvari subotu, šta je odgovorio?

Da li se složio sa optužbom da kvari (ukida) subotu?

Ne, već je starozavetnim primerima pokazao kako je treba svetkovati.

Isus je branio subotu od jevrejskog formalizma pozivanjem na starozavetne primere, kako je David jeo svete hlebove, pa opet nije bio kriv.

Dakle, Isus nije doneo nikakvu novu nauku, već je obnovio onu staru koja je zanemarena zbog jevrejskog pada u legalizam.

 

[Marko1932]

Ps. mi se svakog dana okupljamo, no Nedelja je posvećena Gospodu i tada je Sveta Misa - Liturgija, posebno svečana..

Bog je na kamenu ovo napisao: "Sest dana radi i svrsuj sve poslove svoje a SEDMI je dan Subota odmor Gospodu Bogu tvojemu... Zato je blagoslovio Gospod dan Subotni i posvetio ga." 2. Mojsijeva 20,8-11

 

[tripo 41]

> Šta je sa potrošnjom vode,struje ili plina recimo tko vam to daje?Piše: „ Vatre ne ložite po stanovima svojim u dan subotni“. 2. Mojsijeva 35:3. To znači ako je jaka zima ne ložiti vatru i ne grijati se. To je kod nas nemoguće a da negovorimo za Sibir ili Aljasku.



Ali tvoje tumačenje zahteva zakona nije u skladu sa Svetim pismom, jer se u njemu ne vidi ljubav, već slepo pravilo.

Isus je pozivanjem na starozavetne primere pokazao kako je subota trebala da se svetkuje, što znači da je on formalizam kakav ti zastupaš ukoravao duhom starog zaveta.

Naveo je primer cara Davida kako nije bio kriv što je jeo svete hlebove posvećene samo službi Božjoj jer to nije radio iz drskosti (kao onaj što je sekao drva u subotu), već zato što je bio gladan.

No, kako ti tumačiš zahteve zakona na isti način kao fariseji, mislim da bi takvim duhom ukorio Davida je da zasluži smrt što je jeo svete hlebove, isto kao što smatraš da bi na hladnim područjima subotnu zapovest trebalo držati tako da se ne pali vatra.

Dakle, razlika izmedju tebe i fariseja ne postoji u duhu, jer razmišljaš bez ljubavi kao i oni, razlika je samo u tome što zbog nedostatka ljubavi da pravilno držiš zakon ti odbacuješ same zahteve zakona, a fariseji na takav isti način drže kako bi ti držao kada bi zakon držao.

Nema suštinske razlike izmedju evandjeoskih hrišćana i fariseja, jer ni jedni ni drugi ne shvataju duh zakona, pa nisu sposobni ni da ga drže. Zašto? Zato što pitaju svoje telo, a ne Duh kako da drže zakon.



"Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima 2,14)

 

[tripo 41]

Mire vs Biblija

>Hristos kaze da je: "subota zbog coveka", dakle "zbog njega", a ne radi 'secanja na stvaranje'

Kako onda piše ovo?

I blagoslovi Bog sedmi dan i proglasi ga svetim, jer taj dan počinu od svega djela svojega, što ga je bio stvorio i učinio. Post. 2,3


2. Mojsijeva 20,11
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

 

[tripo 41]

MIRE----Subota je data jevrejima da bi se oni odmorili od posla (od robovanja)!!!

Nema podele zakona!

Drugim recima, zapovedio je "da se odmaraju" jer su bili "robovi u egiptu", a sada su slobodni pa ne treba da rade, i to je razlog za subotu, a ne stvaranje!!!

---

Po Miretu ispada da je Bog i 1. zapov. dao od Izlaska jer se u njoj spominje robovanje u Egiptu.

Dakle ni 1. zapov. nije bila pre.

 

[DarthShone]

Da li slaviti senku ili Dan Gospodnji?

Da li poslušati judaiste koji ni judaizam ne poznaju, ili samog Boga i Njegove apostole?

Izbor je za svakog ko je Hristov, lak. Dies Domini. Uostalom, da uradimo suprotno, Duha Svetoga bi smo odbacili.

Ps. Pečat Boga nije shabat, lagala je "svetiljka" iz Maine-a. Sveti Duh je taj pečat.

 

[tripo 41]

>Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.
6 Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.


Odg.
Jevreji su svetkovali razne nacionalne praznike (na primer Purim) koji nisu bili od duhovnog značaja za druge narode, pa bi bilo nepotrebno oko toga potezati pitanje, ali zahtevi Božjeg zakona (Deset zapovesti) nadilaze nacionalne praznike jer usmeravaju čoveka na njegov odnos ljubavi prema Bogu (prve četiri zapovesti) i odnos ljubavi prema bližnjem (preostalih šest zapovesti), te nisu stvar koja je ostavljena ljudskoj savesti, već Sveto pismo jasno kaže da ko sagreši u jednoj zapovesti jeste kriv za sve.



Oni koji smatraju da je njihova lična stvar koji će dan da posvete Bogu, gube svest o tome da je Četvrta Božja zapovest jedna od Deset Božjih zapovesti. Oni se postavljaju kao da su oni ti koji daju zapovest Bogu koji dan On treba da njima da posveti i blagoslovi, a ne On njima.

Oni kao da smatraju da zakon ima svrhu da testira da li je Bog njima poslušan, a ne oni Njemu!

Oni navode svoja osećanja kao dokaz da je ono što rade ispravno, a ne navode autoritet Božje reči kao test za svoje ponašanje.

Oni postupaju slično kao kada bi nekog ubicu pitao da li drži Šestu Božju zapovest, a on ti odgovori „Ja se već lepo osećam! Prema tome nema potrebe da držim Božji zakon! Meni ta zapovest ne treba!

To je stari zakon koji je Isus ukinuo na krstu! Nismo više pod jarmom zakona, već smo slobodni! Božja milost je dovoljna! Ja sam već u Hristu!”

Isto tako i takozvani tradicionalni hrišćani gledaju na zahtev Četvrte Božje zapovesti kroz svoje sebično srce. Kada ih pitaš da li drže Četvrtu zapovest oni odgovore kako oni već imaju subotni mir, kao da je suština pobožnosti da se oni prijatno osećaju, a ne da odgovore na zahteve Neba i potrebe bližnjih.



Da banalizujem, to je kao kada bi te draga osoba pozvala na rođendan, a ti joj odgovoriš:



„Meni je lepo i ovako kod kuće!” i onda na njeno sablažnjavanje ti dodaš: „Ja te volim svakog dana, ne samo danas! Osećam ljubav u svom srcu”



A kada ti ona odgovori da osećanje nije kriterijum, već dela ljubavi, ti onda završiš razgovor sa njom odgovorom:



„Ti me stavljaš pod težak jaram ropstva! Ja sam slobodan čovek i nemam potrebe da dolazim kod tebe da bi meni bilo lepo!”

 

[stvarnoslap]

Oni navode svoja osećanja kao dokaz da je ono što rade ispravno, a ne navode autoritet Božje reči kao test za svoje ponašanje.

Izmišljaš. Upravo se po Božjoj riječi ravnamo, ovako.

2 Kol 2,16-17: Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. To je tek sjena onoga što dolazi, a zbiljnost jest – tijelo Kristovo.

 

[DarthShone]

2 Kol 2,16-17: Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. To je tek sjena onoga što dolazi, a zbiljnost jest – tijelo Kristovo.

Naravno, ali će oni "veleumni" to tumačiti metaforički, a za Božiju reč držati doslovno tumačenje Starog Zaveta. No i tu se njihovoj "velumnosti" nalazi problem, što se najbolje očituje u činjenici da oči zatvaraju pred činjenicom da Bog uspostavlja shabat kao znak između Njega i fizičkih sinova Israela. Da shabata nema bez obvrezanja i pripadanja potomcima Jakovljevim. O tome da nema shabata u Postanju, ili o tome da "veleumni" prkose i samom Duhu Svetom i odlukama I Sabora - Jeruzalemskog, da i ne govorim.

Dakle, koga slušati? Boga, koji kroz usta Svetoga apostola Pavla govori, ili "veleumne" koji po volji ljudskoj i umu ne samo da oči pred Božijom reči zatvaraju, nego još izmišljaju ono čega u Pismima nema?

Odgovor je jasan da jasniji ne može biti. Treba Boga slušati, a "nauku" nasrtljivih "veleumnika" odbaciti kao herezu jer ona to i jeste.

 

[Marko1932]

Naravno, ali će oni "veleumni" to tumačiti metaforički, a za Božiju reč držati doslovno tumačenje Starog Zaveta. No i tu se njihovoj "velumnosti" nalazi problem, što se najbolje očituje u činjenici da oči zatvaraju pred činjenicom da Bog uspostavlja shabat kao znak između Njega i fizičkih sinova Israela. Da shabata nema bez obvrezanja i pripadanja potomcima Jakovljevim.

Darth, pa otkuda sinovi Izrailjevi prilikom stavranja?
"I svrsi Bog do sedmoga dana djela svoja koja uvini; i pocinu od svih djela svojih koja ucini; I BLAGOSLOVI BOG SEDMI DAN, I POSVETI GA, JER U TAJ DAN POCINU OD SVIH DELA SVOJIH KOJA UCINI." 1. Mojsijeva 2, 23.

Dartrh, mozes li nam odgovoriti na ova pitanja:
1. Gde je tada bio Izrailjski narod da bi za njega Bog uspostavio SEDMI DAN SUBOTU, a ne prvi dan?
2. Otkuda da ni Bog nije izjavio: " Dija Solis? nego "SEDMI DAN SUBOTU?
3. Po ucenju Biblije koje je sedmi dan? Dija solis, suncev dan, ili Subota?
"Sjeti se da svetkujes DAN SUBOTNI.... A sedmi je dan SUBOTA." 2. Mojsijeva 20,8.9. Stvarnost

Dakle, koga slušati? Boga, koji je izjavio: "Sjeti se da svetkujes Dan Subotni, Sest dana radi i obavljaj sav svoj posao . A SEDMI JE DAN SUBIOTA, POCINAK POSVECEN JEHOVI BOGU TVOJEMU. TADA NIKAKVA POSLA NEMOJ RADITI..." Stvarnost
I na kraju koga ctete vi slusati?