Da li slaviti subotu ili nedelju

[tripo 41]

> Stari zavet je Stari a Novi je Novi.nekima je to isto aili nije.


---------------------------------
ODGOVOR
Znam ja kako vi vjerujete.


Vi smatrate da je subota jaram koji ne mora više da se drži, i tako zastupate da je Bog mučio Jevreje jarmom koji ne mogu da nose i tražio da ipak i tada subotu nazovu milinom.

Vi vjerujete da Bog nije dao silu Svetoga Duha Jevrejima da drže zakon, pa ih je ipak teškim kaznama kažnjavao što zakon ne drže.

Vičete Aliluja kada čitate kako Bog kažnjava kamenovanjem čovjeka koji krši subotu, a Bog mu nije dao silu da subotu drži.

Takav Bog po vama time nije nepravedan. To je bio Bog Starog zavjeta koji je onda u Novom zavjetu promijenio svoj karakter i odlučio da Jevreje oslobodi od potrebe da drže zakon, koji nisu mogli da drže, ali je opet i njih nastavio da kroz istoriju kažnjava teškim kaznama i da ih drži pod prokletstvom, no sada zato što hoće da drže zakon.

Po vama Bog je konačno Novim zavjetom obezbedio silu Svetoga Duha da se zakon može držati, ali je upravo tada ukinuo zakon na krstu, tako da ipak nema potrebe da se drži. Dakle, vi vjerujete u Boga sadistu i tiranina, koji je neuračunljiv, nedostojan povjerenja, koji zahtjeva prvo jedno, a zatim suprotno, koji nije u stanju da ljudima pruži spasenje od bezakonja, već problem rješava tako što ljude oslobadja od zahtjeva zakona.

Ali vi opet smatrate da treba zakon da se drži, ali samo zapovjest Ljubi, a ne i Deset zapovjesti, kao da je moguće imati pravu ljubav u srcu, a istovremeno kršiti zakon, kao da Isus nije izjavio da sav zakon visi o zapovjestima ljubavi prema Bogu i prema bližnjem.

 

[tripo 41]

Odg. Miloša B. Dartu na njegovu primjedbu šta ja radim na tastaturi subotom.

Kada se sa pravoslavnim i katoličkim hrišćanima razgovara o držanju Četvrte Božje zapovesti o suboti, tada se vidi da oni nju tumače isto kao fariseji, po slovu, a ne duhu, dakle, legalistički, što je plod oslanjanja na sebe: "Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima 2,14)

Razlika je samo što fariseji drže tu zapovest tako formalno, a pravosla. i katolički hrišćani je odbacuju upravo zbog istog formalizma, jer ne mogu isto kao i fariseji da joj spoznaju ispravan smisao po duhu.

Ali poenta je što pravosl. i katolič. hrišćani taj isti duh farisejskog poimanja zakona otkrivaju i kod onih zapovesti koje formalno drže, jer ih drže slepo kao da nije načinjen zakon radi čoveka, već čovek radi zakona. Uzmimo na primer slepu zabranu ponovne ženidbe, zabranu ženi da govori u crkvi, naredba da žena mora da nosi maramu u crkvi, itd.

* * *

Fariseji su shvatali zakon po slovu, formalno, lišeno ljubavi, a ne po duhu i smislu. I tradicionalni hrišćani isto tako tumače zakon kao fariseji, ali smatraju da su Isusovom smrću oslobođeni od odgovornosti da ga drže.

Na primer, pogledajmo primer tumačenja Pisma po slovu i tumačenja po duhu:

"I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom. I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive. I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu. I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali. I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga." (Marko 3,1-5)

Dakle, fariseji tumače Četvertu Božju zapovest slepo, a Isus je tumači po duhu.

Kako tumače tradicionalni hrišćani Četvrtu Božju zapovest, da li po slovu kao fariseji ili po duhu?

Šta bi tradicionalni hrišćani odgovorili Isusu Hristu na pitanje:

"Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti?"

Tradicion. hrišćani smatraju da je Bog dao Četvrtu Božju zapovest Jevrejima da se tumači po slovu, te da ako mi svetkujemo subotu da onda ne bismo trebali činiti dobro, nego zlo.

Da tradicio. hrišćani zaista tumače Četvrtu Božju zapovest po duhu, onda bi je sami svetkovali, ali kako u njoj jedini smisao video onaj koji su videli i fariseji, koji su nju svetkovali formalno i legalističk, oni time nehotično otkrivaju da u sebi nemaju Svetoga Duha koji bi im dao sposobnost da tu zapovest drže iz ljubavi, već imaju isti duh kao i fariseji, koji u zakonu Božjem ne može viši smisao da vidi od formalizma i legalizma.

Da tradiocio. hrišćani imaju isto onako drvena srca kako Isus govori za fariseje, vidi se iz činjenice da smatraju da je Bog preko Mojsija tražio od Jevreja da upravo tako na formalan i legalistički način svetkuju subotu.

* * *

Vi smatrate da je subota jaram koji ne mora više da se drži, i tako zastupate da je Bog mučio Jevreje jarmom koji ne mogu da nose i tražio da ipak i tada subotu nazovu milinom. Jedini dan od odmora i uspomena na oslobođenje od egipatskog ropstva je po vama bio težak jaram koji je Isus ukinuo na krstu?

Vi verujete da Bog nije dao silu Svetoga Duha Jevrejima da drže zakon, pa ih je ipak teškim kaznama kažnjavao što zakon ne drže. Vičete Aliluja kada čitate kako Bog kažnjava kamenovanjem čoveka koji krši subotu, a Bog mu nije dao silu da subotu drži.

Takav Bog po vama time nije nepravedan.

To je bio Bog Starog zaveta koji je onda u Novom zavetu promenio svoj karakter i odlučio da Jevreje oslobodi od potrebe da drže zakon, koji nisu mogli da drže, ali je opet i njih nastavio da kroz istoriju kažnjava teškim kaznama i da ih drži pod prokletstvom, no sada zato što hoće da drže zakon. Po vama Bog je konačno Novim zavetom obezbedio silu Svetoga Duha da se zakon može držati, ali je upravo tada ukinuo zakon na krstu, tako da ipak nema potrebe da se drži.

Dakle, vi verujete u Boga sadistu i tiranina, koji je neuračunljiv, nedostojan poverenja, koji zahteva prvo jedno, a zatim suprotno, koji nije u stanju da ljudima pruži spasenje od bezakonja, već problem rešava tako što ljude oslobadja od zahteva zakona. Ali vi opet smatrate da treba zakon da se drži, ali samo zapovest Ljubi, a ne i Deset zapovesti, kao da je moguće imati pravu ljubav u srcu, a istovremeno kršiti zakon, kao da Isus nije izjavio da sav zakon visi o zapovestima ljubavi prema Bogu i prema bližnjem.

 

[piramida4]

4. Božja Zapovjest - SUBOTA
=================================

IZLAZAK 20,8
Sjeti se da svetkuješ dan subotni.
IZLAZAK 20,9
Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.
IZLAZAK 20,10
A sedmoga je dana subota, počinak posvećen JHVH, BOGU tvojemu.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

SUBOTA JE POSVEĆENA JHVH BOGU OCU -
NE Sinu Gospodinu Yehoshui
------------------------------------------------------------------------------------------

IZLAZAK 20,10
Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata.
IZLAZAK 20,11
Ta i JHVH je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima,
a sedmoga je dana počinuo.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

BOG OTAC JHVH JE STVORITELJ -
NE Sin Gospodin Yehoshua
----------------------------------------------------------------------------

IZLAZAK 20,11
Stoga je JHVH blagoslovio i posvetio dan subotni.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

BOG OTAC JHVH JE BLAGOSLOVIO I POSVETIO SUBOTU -
NE Sin Gospodin Yehoshua
--------------------------------------------------------------------

 

[stvarnoslap]

U nastavku ćete pročitati obaranje tvrdnji da je ukinuta subota. Ja nisam autor teksta. Ispod isprekidane crtice je obaranje tvrdnji, a tvrdnja je iznad isprekidane crtice. Autor teksta je Miloš Bogdanović.

> U Svetome pismu ne postoji ni najmanja naznaka da se šabat svetkovao od Adama do Mojsija.
Pogledajmo ovaj stih koji opisuje događaje u vreme Adama i Eve:
------------------------------------------------------------------------------------

"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;" (1.Mojsijeva 2,2-3)

Za koga je Bog posvetio prilikom stvaranja subotu?


Svakako ne za Sebe, nego za zajednicu sa čovekom toga dana!

Br 3,13: Meni, naime, pripada svaki prvorođenac. Onoga dana kad sam pobio sve prvence u zemlji egipatskoj, sebi sam posvetio sve prvorođence u Izraelu - i od ljudi i od stoke. Oni su moji. Ja sam Jahve."

Evo, Bog je posvetio, na primjer, i telad. Što ćemo onda s njima?

A za koga je blagoslovio subotu?

Pa za čoveka, za koga bi drugog?!

Pnz 7,12-13: A za nagradu - budeš li slušao ove naloge, držao ih te izvršavao - Jahve, Bog tvoj, držat će ti Savez svoj i milost za koje se zakleo tvojim ocima. Ljubit će te, blagoslivljati i razmnažati; blagoslivljat će plod utrobe tvoje i rod zemlje tvoje: žito tvoje, vino tvoje, ulje tvoje, mlad krava tvojih i prirast stoke tvoje u zemlji za koju se zakleo ocima tvojim da će je tebi dati.

Evo, osim što smo vidjeli da je posvetio, Bog je telad i blagoslovio. Što ćemo sad? Kakva je onda razlika, za nas kršćane, između subote i teleta?

 

[tripo 41]

Kada budu stajale ploče Zakona pred vama, mnogi će se ovako opravdati.

Da Gospode držao sam 7. dan samo ne subotu nego nedelju, zato što su mi tako rekli moji duhovnici, a ne zato što si ti rekao u Pismu.

 

[stvarnoslap]

Kada budu stajale ploče Zakona pred vama, mnogi će se ovako opravdati.

Da Gospode držao sam 7. dan samo ne subotu nego nedelju, zato što su mi tako rekli moji duhovnici, a ne zato što si ti rekao u Pismu.

Kakva je razlika, za nas kršćane, između subote i teleta?

 

[tripo 41]

> b/ Crkveni sabor u Jeruzalemu nikada nije niti spomenuo subotu u svojim preporukama za obraćenike iz neznaboštva.

A što bi spomenuo kada je sve već bilo otkriveno u Starom zavetu?

Apostoli su samo razgraničili razliku izmedju učenja Jevreja koji su raznim ljudskim zapovestima ljude opterećivali nepotrebnim bremenom od Božjih zapovesti, koje je trebalo držati a koje su utemeljene na Pismu Starog zaveta. Sabor je naveo samo primere zapovesti koje treba držati, a koje ne.

Nisu navedene ni sve zapovesti dekaloga pa bi po logici ovog teksta sada mogli da krše i ostale zapovesti koje nisu spomenute (druga, treća, četvrta, peta, osma, deveta, deseta). Navedene su pojedine zapovesti dekaloga, što znači da dekalog nije ukinut, i navedena su pravila podele hrane na čistu i nečistu, što znači da ta podela nije ukinuta.

Autoritet crkve je tada bio Stari zavet, jer Novi još nije bio napisan. Zato je apostol pohvalio kao plemenite one koji su svaki dan istraživali po Starom zavetu da li je to tako što im oni propovedaju:

"Ovi pak bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)

 

[stvarnoslap]

> b/ Crkveni sabor u Jeruzalemu nikada nije niti spomenuo subotu u svojim preporukama za obraćenike iz neznaboštva.

Navedi kršćane iz neznaboštva koji su svetkovali subotu. Jesu li to bili Solunjani? Nisu. Jesu li Korinćani? Nisu. Jesu li Rimljani? Nisu. Jesu li Efežani? Nisu. Jesu li Kološani? Nisu. Jesu li Galaćani? Nisu. Jesu li Filipljani? Nisu. ... Znaš li ti nekoga?

 

[tripo 41]

Zašto Slape jedeš i piješ, kada su to senke koje je Isus ukinuo?

> I nigde mi ustvari nemamo POVEZANOST između Hrišćana i subote, osim u Kološanima 2,16, gde nam opet Pismo jasno govori da je SUBOTA samo sen,

Nisi citirao celinu reči iz kojih se vidi da se govori o simbolima Isusove žrtve:

2:16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
2:17 Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.

Dakle, po tvojoj logici ne treba da jedemo ni jelo ni piće, jer je to ukinuto jer je sen Hristove žrtve.

 

[stvarnoslap]

Zašto Slape jedeš i piješ, kada su to senke koje je Isus ukinuo?

Oprosti, ali napravimo najprije jednu provjeru - Znaš li ti izračunati ovo: 2.300 - 800 =

A sada se vratimo tvom pitanju: Zašto Slape jedeš i piješ, kada su to senke koje je Isus ukinuo? Vidiš tripo, sveti Pavao nije rekao da moramo prestati jesti, nego da uopće ne moramo paziti što jedemo i pijemo. Vrlo jednostavno.