Mire, ponovo si u velikoj meri kontradiktoran, i ponovo osudjujes bezrazlozno da Adventisti navodno drze slovo zakona, a ne zato sto su upravo primili Hristov um, i dopustili da ih on promeni kako bi prirodno ispunjavali svaku zapovest.
Ti upravo govoris "da Hristos dolazi i menja nas novorodjenjem i ispravlja nas karakter, tako on biva upodobljen Bozjem" i ta tvoja izjava je sasvim u redu, ali onda to sve srusis kontradikcijama koje glase: "Zapovesti ne postoje Laodikeja! I ne smemo nikako biti formalisti i drzati se "slova" - " subota pa subota" , dekalog, pa slovo pa slovo.. Zato nama vise i ne trebaju pisane smernice, da se po njima upravljamo, vec cinimo onako kako nas priroda nagoni, jer smo promenjeni "novorodjenjem" i Hristos zivi u nama, Tako sagledavamo i ceo zakon kao smernice, kao ono sto je bilo ogranicenje zbog rdjavog karaktera, ropski nas drzalo prisilno, a sad vise nije prisilno vec dragovoljno, jer mi ne mozemo vise gresiti jer nam karakter promenjen u Hristu.."
Ovo su velike kontradikcije koje ces nadam se uvideti, gde ujedno govoris protiv drzanja zakona, a sa druge strane o promenjenom karakteru gde covek ne moze gresiti.
Pitam se kakva je to promena i stanje ne gresenja, a da covek krsi principe zapisane u zapovesti.
Mislim da si nesto pomesao i nisi pravilno shvatio odnos vere i zakona, i kakve rodove donsi vera koja podrazumeva promenu u coveku o kojoj govoris.
Mislim da je to sto goovoris samo teorija, i da nisi to prakticno iskusio, jer da jesi - ti bi kroz svoje licno iskustvo doziveo da te Bozji Duh nagoni prirodno da se ponasas po nacelima zapisanim u Bozjim zapovestima.
Ovako, Duh Sveti ne radja u tebi te efekte jer se nisi potpuno predao Bogu - vec teoretises, bez da si se stvarno posvetio.
Ne tvrdim da si potpuni licemer, ali pokusavas da u svom zivotu primenis svoju teoriju, a ne Bozanska nacela, i time obmanjujes samog sebe, verujuci u nesto sto nije biblijsko ucenje, niti Bozanski put.
Ponavljam, bezpotrebno je da osudjujes Adventiste da navodno drze slovo zakona, jer upravo Adventisti uce da covek nije u stanju da drzi zapovesti sam po sebi, vec da na coveka mora da deluje Bozanska sila i da u njemu izvrsi promenu, da ga nanovo rodi, i ucini da se covek prirodno ponasa po nacelima Bozjeg zakona.
On kako i ti kazes "prima Hristov um" i savrseno ispunjava svaku zapovest kao sto je to cinio i Hristos, ne formalno - vec prakticno, u ljubavi prema Bogu i bliznjima, i onako kako ga vodi Sveti Duh.
Zakon u tom stanju nije slovo na papiru, vec je zakon upisan u srce i um, i on postaje zivot, prakticno ponasanje koje oblikuje karakter, i covek se ponasa po nacelima zapovesti zato sto je to postalo deo njegovog unutrasnjeg bica i karaktera, a ne usiljeno zato sto to tamo negde pise u bibliji.
Dopusti Bogu da ucini ovu stvarnu unutrasnju promenu u tebi, i uvideces iskustveno kako ce te Bog voditi, i dati jednu novu radost u ispunjavanju njegove volje, u ljubavi prema Bogu i bliznjima.
Sto se tice tvog pitanja koje glasi: "sta je onda mislio kadaje izjavio: "ZAKON I PROROCI SU DO JOVANA , OTSELE SE CARSTVO BOZJE PROPOVEDA EVANDJELJEM" - kako sad to dekalog odjednom ukinut???" u bibliji postoji dve vrste zakona - obredni, i moralni deset zapovesti.
Isus je jasno odvojio deset zapovesti od obrednog zakona, i upucivao na deset zapovesti kao merilo pravde, ne ukidajuci ga - vec nadogradjujuci njegove zahteve.
On u tekstu koji si pomenuo upravo govori o obrednom zakonu, a ne o celoj bibliji kao knjizi ili Tori, jer da je mislio da se istina vise ne objavljuje starim zavetom kao knjigom - tada apostoli ne bi vise citirali stari zavet u dokazivanju istine, a mi vidimo da su oni to cinili u diskusijama.
Dakle, Isus ovde govori o tipologiji starozavetnog obrednog zakona, i o onome sto su proroci govorili o njemu koji ce doci i zrtvovati se za ljudske grehe, i on upucuje na ispunjenjenje obrednog zakona i tih prorocanstava u njemu i njegovoj zrtvi, i na to - da se u novom zavetu carstvo Bozje objavljuje jevandjeljem - radosnom vescu da je Hristos dosao i umro za ljudske grehe, i da je on obecani Mesija na koga je upucivao obredni zakon i o kome su govorili proroci.
Problem je u tome, sto mi moramo razluciti o cemu Hristos govori na razlicitim mestima u bibliji kada upucuje na zakon, da li na obredni zakon, ili deset zapovesti, ili nesto trece.
U tekstu gde je rekao "Ja nisam dosao da pokvarim zakon i proroke" iz konteksta tog celog teksta se jasno vidi da Hristos tu govori o deset zapovesti, jer on kaze "da on nije dosao da pokvari vec da ispuni, i da nece nestati ni jednoga slovca ili title iz zakona dok se sve ne izvrsi, i ko pokvari i jednu od tih najmanjih zapovesti i nauci tako ljude - najmanji nazvace se u carstvu nebeskom, a ko izvrsi i nauci druge da ih izvrsavaju - da ce se taj veliki nazvati u carstvu nebeskom"
Dakle, jasno je da se radi o drzanju deset zapovesti u novom zavetu, i ucenju drugih da ga drze.
Na kraju bih samo ponovio ono na sta nije odgovoreno, a sto smatram jednom vrlo bitnom pojedinoscu koja pokazuje da zakon deset zapovesti nisu uklonjene u novom zavetu, i da su ih apostoli smatrali kao posebnim i vazecim za Hriscane kao jedno od merila pravde.
Naime, apostola Pavle pisuci Hriscanima u Efesu, kaze sledece:
"Deco! Slušajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo.
Poštuj oca svog i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem:
Da ti blago bude, i da živiš dugo na zemlji" ( Efescima poslanica 6. 1 3 )
Ovde vidimo da apostol citira jednu od deset Bozjig zapovesti, i kaze: "Poštuj oca svog i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem"
Ako su deset zapovesti ukinute od strane Isusa Hrista, zasto bi onda aposto Pavle citirao uopste jednu od tih zapovesti, i jos naglasavao da je to "PRVA ZAPOVEST U SKLOPU DEST SA OBECANJEM"
Ako je kao zamena za deset zapovesti Isus dao neki svoj nepisani zakon, zar onda on ne bi trebao da citira neku Isusovu zapovest sa gore blazenstva, ili nekog drugog mesta gde je on ucio - koja je "prva zapovest za Hriscane u novom zavetu sa obecanjem"?
Ne, mi vidimo da apostoli ukazuju na desrt zapovesti Bozjih, citiraju ih, potvrdjuju, i objavljuju ih kao merilo pravde u novom zavetu.
