Iskrenost na delu sigurno je da oplemenjuje ali previše često sam čuo da sav taj spoj znanja, istine i realnosti predstavlja stanje koje obezbeđuje stabilnost na duže vreme, a u praksi se i nije baš tako pokazalo, bar što se tiče primera koje sam video u svom bližem i daljem okruženju. Ne kažem da je to nefunkcionalno i samo po sebi neiskreno ali za mene je to previše krupan zaključak koji ništa ne konkretizuje. Da li ćemo nešto priznati sebi ili ne i koliko je naš odgovor objektivan...to je nešto što se ne uči preko noći i savladava u trenutku već nešto što se gradi godinama. Sigurno je i da ta borba sa samim sobom u jednom momentu dovodi do umora a to zahteva povlačenje. I onda se ponovo dolazi do prekretnice, na koji način možemo da povratimo energiju i nastaviti dalje. Ako lažemo sebe da bi vratili osmeh na lice... koliko kretanje linijom manjeg otpora može da postane opasna navika?
Smatram da suočavanje sa strahovima jača svest i priprema čoveka na staloženu reakciju u iznenadnim, a nelagodnim situacijama.
Da, lepo rečeno u potpunosti se slažem
Za sebe, ne bih mogao da kažem da sam potpuno iskren prema sebi...prema mnogim aspektima života da prema nekim drugim ne. Previše puta su mi stvari izmicale iako su mi bile na dohvat ruke. Iako sebi priznam grešku i svestan sam krivice, greška se ponavlja po istoj logici a to je ništa drugo nego laž i neiskrenost prema samome sebi
nelazem,nekazem da nisam ,kao mladji,al mi to nije donijelo nista dobro . smatram da laz moze donjeti vise stete nego koristi,mozda je to zivotno iskustvo. uvijek ama bas uvijek istina izadje na vidjelo. i sta dobijamo s tim sto lazemo. ko jos voli da se druzi sa lazovima,ko voli da posluje sa lazovima,kakva je veza i brak ako lazemo jedno drugo.
i jos nesto za kraj. najgora stvar je lagati samog sebe.
Malo mi je naivan odgovor. Mislim da se većina najvažnijih stvari u životu ne može raščlaniti prostim polarizovanjem na crno i belo ili istinu i laž. Hoću da kažem da se pojam laži uvek može objasniti i nekim drugim pojmom koji neće zvučati toliko negativno. Veština izražavanja nekada zaista čini čuda. Igra rečima nekoga podstiče drugoga zbunjuje. Ako se život zaista shvati kao velika pozornica onda se kao uslov opstanka obaveznu nameću i razne sposobnosti pre svega snalaženja i uklapanja, pre istine i iskrenosti. Koliko je sve to surovo kada se radi braku i prijateljstvu to je posebno pitanje... da li smo za prijatelja ili bračnog partnera zaista spremni sve da učinimo, koliko se neka osoba zaista uklapa u ciljeve naše borbe da osetimo potrebu i zadovoljstvo da joj se potpuno otvorimo. Na taj način sužavamo prostor za neko buduće naše delovanje i izlažemo se riziku da budemo povređeni. Ako je neko dovoljno hrabar i jak biće korak bliže zadovoljstvu ako nije živeće u strahu za bežanje od realnosti i pribegavanje lažima.
Nikada ne bih mogao da funkcionišem kao manipulator, na očigledne situacije da odgovaram suvišnim rečima i provociram nepotrebne dijaloge. Takav verbalni pritisak na drugoga da prihvati tvoj stav iako se sa tim jasno ne slaže, uvek mi je bio odbojan