Član
- Učlanjen(a)
- 18.02.2010
- Poruka
- 4.679
Da li je ponos vrlina ili mana?
- Začetnik teme Big Moca
- Datum pokretanja
...pre bih rekao da ste bili zadovoljni sobom, jer ste u prošlosti postupili čovekoljubivo i razumno ; a potvrdu ste dobili mnogo kasnije kad je niste očekivali ( verovatno se intezitet zadovoljstva uvećao jer se nalazimo u ništačkim vremenima , a ta mala poruka vraća vam nadu u ljude i razumno ljudsko delovanje )...hoću da kažem, da ponos prečesto izjednačavamo sa običnim svakodnevnim ljudskim zadovoljstvima u vezi sebe samih ; što je verovatno pogrešna stvar ---bar tako mislim...sad se nameće dilema, a koje je to neobično zadovoljstvo koje je u stvari sam ponos ....pa recimo duhovno stanje koje kontinuirano održava zadovoljstva izazvana beznačajnim delovanjima koja veličamo sa pozicija samoljubivosti ; tad su kontinuirano aktivna određena bezrazložna osećanja samo divljenja i samo hvaljenja ....dakle , ponos je određeno emotivno stanje prema sebi samome koje teži bezrazložnom samoveličanju i koje se može se pretvoriti u samoljubivost ...dakle, ako osećam svakodnevno zadovoljstvo u vezi sebe sama , izazvano ovim ili onim činjenjem ili pak odbijanjem činjenja ( a sve je to razumno , korisno i dopadljivo svima , pa i meni samome ) , onda nisam u opasnosti da postanemo tašt i arogantan...
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 18.02.2010
- Poruka
- 4.679
Nisam neki teoretičar, zato sam sa Wikipedije skinuo definiciju ponosa. Čini mi se da to odgovara mom shvaćanju.
Ponos je emocija ili osjećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "cjelini".
Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudjelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
Ponos je emocija ili osjećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "cjelini".
Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudjelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
Sve zavisi o tome kako ce ko prihvatiti taj svoj ponos, da li kao neki dar kome se veseli i zahvaljuje Bogu, ili ga pak kudi za tu 'nagradu.' Na nama je da odlucimo. Nekada nas kosta u zivotu taj nas ponos, nismo spremni da oprostimo ili da priznamo sopstvenu gresku sve zarad tog naseg ponosa. Hm, nije to rijec koja zivot znaci. Trebamo se voditi i svijescu i razmisljanju o tome sta nam moze donijeti, a sta uzeti taj nas ponos. Ipak, nije dobro ni potpuno lisiti sebe ponosa, i to je greska. Dakle, shodno situacijamo u kojima se nadjemo tokom zivota odlucimo da li cemo se voditi ponosom, ili pak necim drugim zarad usrecenja i sebe, a pritom i drugih ljudi.
A, onda: ,,srecan si, samo ako cinis i druge srecnima...''
A, onda: ,,srecan si, samo ako cinis i druge srecnima...''
..ма то као дефиниција је прихватљиво ...али мени то некако више појмовно одговара "задовољству собом" -- а оно , задовољство је пролазна ствар и ако смо коректно васпитани ( човекољубиви ) оно оплемењује ... но понос је стање које нас дуже држи и лако прелази због тога у гордост ---а тад поприма елементе духовног слепила ( које увек и само увек врши карактерне девијације ) ...
Član
- Učlanjen(a)
- 14.04.2011
- Poruka
- 128
Ponos iz radovanja, ponos iz ljubavi i istine, nešto je za šta je sigurno da je pravi ponos.
Kad se npr. ponosiš nekim jer je komad čovjeka, il sobom jer si nešto dobro il uspješno napravio, bilo čim šta je istinsko, pravo i lijepo, ponos je, i dobar je.
Gordost il sujeta, osim u mladih ljudi gdje toga malo i treba, ma kako djelovala na prvi pogled il snažno il ponosno, nešto je drugo od toga. Sujeta je najčešće ono šta se vrijeđa i brani.
Pravi ponos je dubok, miran i tih. Postojan. I ne može bit povrijeđen. On je rezultat istinskih i dobrih stvari, i dok te stvari postoje, kao njihova pratnja, postoji i on.
Kad se npr. ponosiš nekim jer je komad čovjeka, il sobom jer si nešto dobro il uspješno napravio, bilo čim šta je istinsko, pravo i lijepo, ponos je, i dobar je.
Gordost il sujeta, osim u mladih ljudi gdje toga malo i treba, ma kako djelovala na prvi pogled il snažno il ponosno, nešto je drugo od toga. Sujeta je najčešće ono šta se vrijeđa i brani.
Pravi ponos je dubok, miran i tih. Postojan. I ne može bit povrijeđen. On je rezultat istinskih i dobrih stvari, i dok te stvari postoje, kao njihova pratnja, postoji i on.
"Pravi ponos je dubok, miran i tih. Postojan." ....... to mu već dođe kao dostojanstveno nošenje svoje opšte društveno prihvaćene korisnosti i dopadljivosti ... možemo da kažemo , ako ponos proističe iz sveopšte svakodnevne vidljive korisnosti delanja čoveka, a on je svestan toga i pritom postojano , mirno bez hvalisanja i samoisticanja stim živi međ ljudima, da je reč o dostojanstvenom čoveku svesnog svojih korisnih vrlina koje su dopadljive drugima pa i njemu samom ------------- zar ne ?
Član
- Učlanjen(a)
- 14.04.2011
- Poruka
- 128
Jel ti to mene pitaš? smile3
Pa šta ne, bit je bit, ma kako se izrekla. Ponos iz dobra, dostojanstvo iz čovječnosti,... meni to skoro ko sinonimi. yes3
Pa šta ne, bit je bit, ma kako se izrekla. Ponos iz dobra, dostojanstvo iz čovječnosti,... meni to skoro ko sinonimi. yes3
Član
- Učlanjen(a)
- 05.05.2011
- Poruka
- 2
Ponos je vrlina kad se njime brani neki uzvišeni interes.
Ponos je mana kad god se njime teroriše sopstveno pravo na spuštanje kriterijuma i popustljivost.
Pošto ljudi i ne dolaze toliko često u životne situacije, u kojima bi branili neki uzvišeni interes, rekao bih da je više mana, nego vrlina.
Ponos je mana kad god se njime teroriše sopstveno pravo na spuštanje kriterijuma i popustljivost.
Pošto ljudi i ne dolaze toliko često u životne situacije, u kojima bi branili neki uzvišeni interes, rekao bih da je više mana, nego vrlina.