Da li je ponos vrlina ili mana?

[Jurivaka]

Imas li nekad utisak da i onaj nas ponos,koji ne prelazi u aroganciju,dakle onaj ponos koji svi mi u nekoj meri imamo u sebi,moze da ispadne,u nekim situacijama kao kamen spoticanja?Da nekad nismo svesni da preterujemo u svom ponosu i tako nesvesno propustimo nesto pozitivno?
I dotakli ste se tvrdoglavosti...Pa,da ne otvaram drugu temu...Da li si,naravno,volela bih da cujem i misljenje ostalih,bio u situaciji kada se ta tvrdoglavost isplatila?Verujem da jeste,ja jesam,pa mislim da ni tvrdoglavost ne mora nuzno biti mana.

Dakle, ponos je ipak sumnjiv! Možda ima razloga za njegovo sumnjičenje, ako potenciramo primjer koji si ti navela. Može to da bude tako kako ti kažeš, - da u nekim situacijama ponos postane kamen spoticanja. Ali, ako govorimo o "vlasniku" ponosa kao razumnom čovjeku, čovjeku koji u svakom trenutku zna kontrolisati svoje postupke, onda je svaka sumnja izlišna. Onda govorimo o jednoj vrlini, nužnoj za održanje ljudskog dostojanstva.
Što se tiče tvrdoglavosti, to je nešto drugo. Slažem se da u nekim rijetkim situacijma može biti pozitivna osobina, ali najčešće to nije. Tvrdoglavos je uglavnom kočnica uravnoteženom razmišljenu. Tvrdoglav čovjek i ne pokušava da analizira i razmotri altrnative, on "zna" svoj cilj i zbog toga ga se i ne dotiču druge mogućnosti.

 

[123loncar]

Ako ponos definišemo kao jednu krajnost za karakterno svojstvo , onda poniznost možemo definisati kao njegovu suprotnost ( i to kao suprotna krajnost ). Etika kaže da svaka karektarna krajnost nije poželjna ; stoga negde u sredini ove dve krajnosti bilo bi ljudsko dostojanstvo . Posedovati ljudsko dostojanstvo i biti u stanju daga održiš , značilo bi da poseduješ vrline koje crpi tvoja plemenitost. Dakle , za dostojanstvenog čoveka možemo da kažemo daje plemenit .

Ovako nekako ja pojmam ovu stvar . Dakle , ponos kao krajnost nije poželjna kao karakterno svojstvo ; dok za poniznost može
se reći daje krajnje nepotrebna ( razčovečuje ) .

 

[Eric Cantona]

Ponos je svakako vrlina. Možeš biti ponosan na svašta izvan sebe. Na kvart, grad, klub za koji navijaš,....
Ja sam najponosniji kada se na nekom poslu pošteno namučim, i kada sve ispadne kako treba. E, tada sam ponosan do neba.

 

[123loncar]

Ponos je svakako vrlina. Možeš biti ponosan na svašta izvan sebe. Na kvart, grad, klub za koji navijaš,....
Ja sam najponosniji kada se na nekom poslu pošteno namučim, i kada sve ispadne kako treba. E, tada sam ponosan do neba.

...zadovoljstvo koje pruža mukotrpno i kvaliteno završen posao činimi se nemože biti ponos , ako ostane samo na tome......dakle , biti zadovoljnim neznači i biti i ponosnim ...ali ako to zadovoljstvo formira stav o ličnoj izuzetnosti , koja nas stavlja iznad drugih ; pa time postanemo ponosni štosmo zbog toga i toga iznad drugih -- mi tad nismo zadovoljni poslom koji smo obavili , već smo gordi i osećamo se nadmoćnima nad ostalima .... to stanje nadmoćnosti trebalo bi da predstavlja ponos........zar ne...
...zadovoljstvo ovim ili onim razvija ljubav prema tome , a ona razvija pažnju i staranje ...pa ako je reč o poslu , zadovoljan radnik voleće taj posao , radiće ga marljivo , izučavaće i uvežbavaće se u tom poslu, biće mu širom otvorene oči ---dakle ićiće napred ....
...ponos će pak uraditi suprotno , jer ponos i gordos su slepe ( manje više delatnika zaglupljuju , zaustavljanjem sa umišljenom izuzetnočću i posebnošću ) .......nisam siguran daje pametno biti ponosan što sam ovo ili ono; ili štosam tamo ili amo ....zadovoljan pak time , to može biti uredu ;onda zadovoljstvo zbog ovoga i onoga nemora se meriti kvalitetom učinjenog sa drugima ( pod uslovom da učinjeno nije
objektivno štetno i nekorisno / nedopadljivo - ružno , za bilo kog razumnog dobronamernika ), već je lično unutrašnje stanje koje nas oplemenjuje i uvodi u spiralu boljitka ( u smislu čuvene izreke : " svakim danom sve više napredujem u svakom pogledu " )

 

[Eric Cantona]

...zadovoljstvo koje pruža mukotrpno i kvaliteno završen posao činimi se nemože biti ponos , ako ostane samo na tome......dakle , biti zadovoljnim neznači i biti i ponosnim ...ali ako to zadovoljstvo formira stav o ličnoj izuzetnosti , koja nas stavlja iznad drugih ; pa time postanemo ponosni štosmo zbog toga i toga iznad drugih -- mi tad nismo zadovoljni poslom koji smo obavili , već smo gordi i osećamo se nadmoćnima nad ostalima .... to stanje nadmoćnosti trebalo bi da predstavlja ponos........zar ne...
...zadovoljstvo ovim ili onim razvija ljubav prema tome , a ona razvija pažnju i staranje ...pa ako je reč o poslu , zadovoljan radnik voleće taj posao , radiće ga marljivo , izučavaće i uvežbavaće se u tom poslu, biće mu širom otvorene oči ---dakle ićiće napred ....
...ponos će pak uraditi suprotno , jer ponos i gordos su slepe ( manje više delatnika zaglupljuju , zaustavljanjem sa umišljenom izuzetnočću i posebnošću ) .......nisam siguran daje pametno biti ponosan što sam ovo ili ono; ili štosam tamo ili amo ....zadovoljan pak time , to može biti uredu ;onda zadovoljstvo zbog ovoga i onoga nemora se meriti kvalitetom učinjenog sa drugima ( pod uslovom da učinjeno nije
objektivno štetno i nekorisno / nedopadljivo - ružno , za bilo kog razumnog dobronamernika ), već je lično unutrašnje stanje koje nas oplemenjuje i uvodi u spiralu boljitka ( u smislu čuvene izreke : " svakim danom sve više napredujem u svakom pogledu " )

Da.
Idući put kada se bude svirala himna države kojoj pripadaš nakon velike pobjede nekog sportaša nemoj biti ponosan. Jer ti s tim baš ništa nemaš. A i dotičnom "objasni" kao što si meni. Da to nije pametno.

 

[ndp751]

Tesko,tesko pitanje, Jurivaka je napisao veooma dobar odgovor, a ako ponos predje u tvrdoglavost???

 

[123loncar]

Da.
Idući put kada se bude svirala himna države kojoj pripadaš nakon velike pobjede nekog sportaša nemoj biti ponosan. Jer ti s tim baš ništa nemaš. A i dotičnom "objasni" kao što si meni. Da to nije pametno.

...taj što stoji na sportskom postolju dok himna svira zna da taj njegov sportski rad samnom nema veze
ukoliko je reč o zadovoljstvu pobenika ; ali kad je reč o novcu , on dobro zna da ja hteo nehteo moram
da dam pare koje on i njegovi ortaci troše u bescenje ( mali džaja - međunarodni prevarant i lopov ) ...
a iskreno dati kažem pre bih ga dao deci za mleko ( ovih dana i meseci ga nema u mom kraju )............
dakle, znam to ja i taj hipotetički pobednik ....a ti nebrigaj , redovno plaćam sportsku mafiju isto kao
i političku , školsku , medicinsku , ratno zločinačku , popovsku i dr. -ali ih negledam , nisam zadovoljan
a kad tad nastojaću daih pohapsim ( kad budem imao skupštinsku većinu časnih , poštenih i pravičnih
građana ) --------dotad pozdrav !

 

[Eric Cantona]

Dakle, ponos je ipak sumnjiv! Možda ima razloga za njegovo sumnjičenje, ako potenciramo primjer koji si ti navela. Može to da bude tako kako ti kažeš, - da u nekim situacijama ponos postane kamen spoticanja. Ali, ako govorimo o "vlasniku" ponosa kao razumnom čovjeku, čovjeku koji u svakom trenutku zna kontrolisati svoje postupke, onda je svaka sumnja izlišna. Onda govorimo o jednoj vrlini, nužnoj za održanje ljudskog dostojanstva.
Što se tiče tvrdoglavosti, to je nešto drugo. Slažem se da u nekim rijetkim situacijma može biti pozitivna osobina, ali najčešće to nije. Tvrdoglavos je uglavnom kočnica uravnoteženom razmišljenu. Tvrdoglav čovjek i ne pokušava da analizira i razmotri altrnative, on "zna" svoj cilj i zbog toga ga se i ne dotiču druge mogućnosti.

Ponos je vrlina, dobar, potreban i poželjan. Normalno, moraš ga držati pod kontrolom, da ne preraste u aroganciju, bahatost, prepotenciju, šovinizam ili što već.


O tvrdoglavosti govorim na temelju vlastitog iskustva.
Kod mene tvrdoglavost dolazi tek iza razumnog razmišljanja. Sve "velike" stvari u životu sam napravio nakon racionalnog razmišljanja, kada sam "na papiru" razmotrio sve mogućnosti i odvagao sve varijante. Pa kada sam došao do rješenja i odlučio što ću uraditi, tek tada mi se javlja tvrdoglavost. Tada sam tvrdoglavo inzistirao na svom rješenju. Jer sam znao da sam ispišao krv da do tog rješenja dođem. Neću se hvaliti, ali u životu nisam imao neuspjeha kada sam ovako radio.


A onaj koji ne analizira problem i ne ispita sve mogućnosti (inače alternativa znači izbor između dvije mogućnosti) nije tvrdoglav, nego jednostavno nesposoban. Ili narodski rečeno: budala.

 

[Eric Cantona]

Jučer sam tokom dana dobio jedan SMS. Novogodišnja čestitka. Od jednog mog bivšeg studenta. Pa između ostalog piše: "Gospodine Eric, da Vam se pohvalim da sam diplomirao i da Vam se još jednom zahvalim što ste mi pomogli kada mi je bilo najteže (Matematika I i II) i kada ste me odgovorili od napuštanja fakulteta, tj studiranja".

Mana ili vrlina? Ljudi moji , to mi je jučer bilo potpuno beznačajno pitanje.
Bio sam ponosan do neba.
I sada sam još uvijek.

 

[AlkoholicarF10]

Najveća mana čoveka "PONOS"