Šta je novo?

Citati književnih dela

Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306
Šatov: Vi se sećate svojih reči da "Rus ne može biti ateist, ateist odmah prestaje biti Rus", sećate li se?

Stavrogin: Tako?

Šatov: Pitate? Zaboravili ste? Međutim, to je jedno od vaših najtačnijih ukazivanja na jednu od najglavnijih osobina ruskog duha, koju ste vi pogodili. Niste to mogli zaboraviti! Podsetiću vas još i više, kazali ste tada još "nepravoslavan vernik ne može biti Rus".

Stavrogin : Držim da je to slovenofilsko mišljenje.

Šatov: Ne, današnji slovenofili odrekli bi ga se. Narod je danas pametniji.
Ali VI, vi ste išli tada još i dalje: vi ste verovali da rimski katolicizam više nije hrišćanstvo; vi ste tvrdili da je Rim proglasio Hrista koji se pokorio na trećem đavolovom iskušenju; i da je katoličanstvo, objavivši celom svetu da Hristos bez carstva zemaljskoga ne može na zemlji ostati, već samim tim proglasilo antihrista, i tako upropastilo ceo zapadni svet. Vi ste izričito govorili: što se Francuska muči, to je jedino krivicom katoličanstva, jer odrekla se iskvarenog rimskog boga, a novog nije našla. -----

Stavrogin: Da imam veru, ja bih, nesumnjivo, i sad to ponovio; nisam lagao kad sam govorio kao onaj veruje. Ali, uveravam vas, to ponavljanje mojih nekadašnjih misli čini vrlo neprijatan utisak na mene. Biste li mogli prestati?

Šatov: Da imate veru? A zar niste opet baš vi govorili: kad bi vam se matematički dokazalo da je istina van Hrista, onda biste radije pristali da ostanete sa Hristom nego sa istinom?




* " Zli dusi" - Dostojevski
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306

Šatov: ... Socijalizam već po suštini svojoj mora da bude ateizam, jer je od prve svoje reči jasno obznanio da je on sklopa ateističkog i da svoj svet namerava urediti iisključivo po načelima nauke i razuma. Razum i nauka su u zivotu naroda, svakad, sada i od početka vekova, vršili samo dužnost drugog reda, i službenu, pa će je tako vršiti i do svršetka vekova. Postoji druga sila koja narode stvara i kreće, koja zapoveda i gospodari, ali kojoj je poreklo nepoznato i nerazjašnjivo. Ta sila je sila neutoljive želje da se dođe do svršetka, do kraja, a u isti mah ona svršetak odriče. To je sila neprekidnog i neumornog potvrđivanja svoga života, svog postojanja i sila poricanja smrti. To je duh života, kao što je pisano, duh "reke žive vode", čijim usahnućem Apokalipsa onoliko preti. To je načelo estetičko, kako vele filozofi, načelo moralno, kako potvrđuju opet oni. "Traženje Boga" je to, kako ja velim, najprostije. Smer svakoga narodnog kretanja, u svakom narodu i u svako doba njegovog života, jest samo i isključivo traženje Boga, svog boga, neminovno svog sopstvenog boga, i onda vera u njega kao u jednog istinitog Boga. Bog je sintetička ličnost celog naroda, uzeta od početka njegovog i do svršetka, do kraja. Još nikad nije biloda svi, ili mnogi narodi imaju jednog zajedničkog Boga; nego je oduvek narod imao svog posebnog Boga. Znak je propasti narodnosti kad bogovi postaju opšti. Kad bogovi postanu opšti, onda umiru i bogovi i vera u njih zajedno sa narodima. Što je narod moćniji, tim je njegov Bog posebniji. Još nikada nije bilo naroda bez religije, to jest bez pojmova o dobru i zlu. Svaki narod ima svoje sopstvene pojmove o dobru i zlu i svoje sopstveno dobro i zlo. Kada u mnogih naroda pojmovi o dobru i zlu postanu opšti, tada narodi izumiru, tada se razlika između dobra i zla potire i iščezava.
Razum nije nikada bio u stanju da odredi dobro i zlo, čak ni da odvoji zlo od dobroa, bar približno; a nauka je uvek davala odgovore pesnicom. Time se narošito odlikovala
polunauka, najstrašniji bič čovečanstva, gore od more, gladi i rata, nepoznat do današnjeg dana. Poluznanje je despot kakvog kakvog još nikad do danas nije bilo. Despot koji ima žrece i robove, despot pred kojim sve poginje glavu s ljubavlju i s praznovericom, despot do danas nezamisliv, pred kojim dršće i sama nauka i sramno mu povlađuje.----


Stavrogin: ... Vi ste to primili s vatrom i s vatrom ste i preinačili, ne opažajući šta činite.
Već samo to što vi Boga spuštate do prostog atributa narodnosti...

Šatov: Spuštam Boga do atributa narodnosti! Naprotiv, uznosim narod do Boga. A je li ikad bilo drugačije? Narod je telo božije. Svaki je narod samo je dotle narod dok ima svoga zasebnog Boga, a sve ostale bogove na svetu izuzima bez ikakve pomirljivosti, i dokle veruje da će svojim Bogom pobediti, a sve ostale boogove prognati sa sveta. Tako su svi verovali, od početka vekova, svi veliki narodi, bar svi koliko toliko odabrani, koji su stajali na čelu čovečanstva. Protiv činjenica se ne može...----


* " Zli dusi" - Dostojevski

 
Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
885
Ivo Andric-Znakovi pored puta

"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo"
 
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306
Ljudima ne mogu udahnuti svoju ljubav, i oni ne mogu da mi je vrate. Gledaju me hladno, sumnjičavo odmjeravaju opasnost koja im od mene prijeti i, zatvoreni svakako, zatvaraju se još više, na prvu neočekivanu riječ, na prvi nenaviknut pokret, ili odmah napadaju, braneći se, jer više vole da ubiju nego da strahuju.



Meša Selimović - Tvrđava

 
Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
885
Nema ženskog pogleda što ga ja ne bih zaboravio gledajući zupćaste gore,obasjane južnim suncem,gledajući plavo nebo ili slušajući šum potoka,što pada s hridine na hridinu.

Mihail Ljermontov
 
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306
...Dobri doktor Jung, tada još - izraženo vojničkom terminologijom koja nije neprimerena kada govorimo o psihoanalitičkom pokretu - potpukovnik, odlazi u Cirih na tajni zadatak čiji je cilj tadašnja i buduća difamacija velikog psihologa, istinskog, mada nevoljnog oca Psihoanalize. U Cirihu, naime, živi izvesni doktor Švindl... Šmirl... Šmicl, tako nekako, kod koga je svojevremeno Niče dolazio po lekove protiv stomačnih tegoba. Šmirl ili Šmicl je, po svemu sudeći, nešto gadno zabrljao, nekakvi abortusi ili nešto još gore, pa te okolnosti, uz koverat nabijen novcem, znatno doprinose brzini postavljanja dijagnoze. U kontradatiranu rubriku Protokola lekarske prakse, Šmidl upisuje: sifilis!

I istovremeno potpisuje svoju smrtnu presudu.

U poređenju sa Vagnerom, Frojd je džentlmen stare škole. Ne pozajmljuje novac uokolo. Ne skita po Evropi. Ne zavodi žene svojih prijatelja. I sa sopstvenom jedva govori. Neće on odmah sesti da piše pisma savremenicima i da razglašava Ničeovu sifilističnost.

"Ne žuriti, ne žuriti" - naređuje Frojd u telegramu iz Beča. "Ne puštati u javnost! Prepustiti znatiželji javnosti da se sama obavesti. Bitno je da je dijagnoza postavljena."

Nešto kasnije, putevi Karla Gustava Junga i Sigmunda Frojda se razilaze. Ali, sam JUng nikada neće uspeti da se oslobodi posledica svoje tajne misije. Do kraja života, njegovu kuću u Švajcarskoj opsedaće duhovi, o čemu on sam ostavlja svedočanstvo u svojm knjigama.

Nije, međutim, zgoreg doslovnim citatom podsetiti se kakvu je to psihologiju projektovao "sifilistični" um Fridriha Ničea:

Budući da sve važne naučne istine konačno moraju postati svagdašnja opšta mesta, čak i to malo uživanje u nauci prestaje, upravo kao što smo svojevremeno prestali da nalazimo zadovoljstvo u učenju tablice množenja. Ukoliko nauka sada donosi manje zadovoljstva samom sobom i ukoliko pronalazi veće zadovoljstvo u širenju sumnje u mogućnost utehe metafizikom, religijom i umetnošću, u tom slučaju je osiromašen veliki izvor zadovoljstva kome čovečanstvo duguje sav svoj humanitet. Stoga, jedna viša kultura mora obdariti čoveka duplim mozgom, dvema moždanim komorama, kako bi jedna mogla da se bavi naukom, a druga da operiše sa besmislicama. Dva mozga koji leže jedan pored drugog, bez zbrke, odvojeni, samodovoljni. To zahteva naše zdravlje. Jedan će mozak biti izvor naše snage; drugi će biti regulator. Iluzije, pristrasnosti i fantazije nužno dovode do pregrevanja. To pregrevanje mora biti sprečeno uz pomoć naučnog saznanja.

Evo srži Ničeove psihologije i filozofije. Evo blistave vizije zamračene zavišću crnih duša. Niče, zapravo, uviđa da suprotno onovremenom mišljenju - evolucija čoveka nije ni izdaleka završena. Bog ga je načinio, stavio u pogon, ali da bi se domogao istinske slobode, čovek mora započeto delo da završi sopstvenim snagama. Mora da razvije još jedan mozak. Koliko je to samo u suprotnosti sa vulgarizovanom frojdističkom varijantom kojoj je i jedan mozak suvišan pa nastoji da ga redukuje na medullu oblongatu i na mali mozak, oblasti gde se gnezde neosvešćeni sadržaji i strasti!

Svet je imao dva izbora: Frojd ili Niče.

I na referendumu nepogrešivo izabira pogrešnu stranku.

Niče, naravno, zna da će izgubiti. Kao što je i sve drugo izgubio.
----------



"Srce zemlje" - S.Basara

*Narodna knjiga, ALFA
** Beograd, 2004
 
Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
885
"Samo klauni znaju kako se možeš izvući: plaču kad im se smije i smiju se kad im plač razara lice."

Slavko Mihalić, Majstore ugasi svijeću
 
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
306

Ništa mi ne znamo o tome kako je svet izgledao pre jednog milenijuma. Zemlja je živo biće. Ima sopstveni metabolizam. To što su planine, reke i visoravni u novije vreme manje-više na svojim mestima, to nije znak stabilnosti.

To je znak starosti.





"Srce zemlje" - S. Basara


*Narodna knjiga, ALFA
** Beograd, 2004
-
 
Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
885
"Potrebna si mi kao nikotin! I tu ništa ne pomaže, ni mudrost, ni pamet, ni iskustvo, ni svi prethodni ljubavni slučajevi tog bijednog iskustva, ni sva poniženja na koja je osuđen čovjek koji voli."

- Momo Kapor, Una
 
Top