Šta je novo?

Citati književnih dela

Učlanjen(a)
30.03.2014
Poruka
885
Život je kao lepa melodija, samo su reči malo pomešane.

Hans Kristijan Andersen
 
Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.643
Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nadjete na pijaci stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!

Zli dusi - Dostojevski -
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Kako mi je Sumire nestala, shvatio sam da ima mnogo toga što ja više u sebi ne mogu da pronađem. Kao kada se more povuče i s obale zauvek nestanu razne stvari. Ostao mi je samo izobličen i prazan svet koji za mene više nije imao smisao.
Svaki čovek ima nešto što može da dobije samo jednom u određenom životnom dobu. Kao mali plamen. Oni pažljivi i srećni brižljivo će ga čuvati, negovati i nositi kroz život kao baklju. Ali ako se samo jednom taj plamen ugasi, više nikada nece moći da se povrati. Ja nisam izgubio samo Sumire. Zajedno sa njom izgubio sam i taj dragoceni plamen.


Haruki Murakami, "Sputnik ljubav"
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
"... Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo. Prelazili smo iz jednog sveta u drugi, koji se nije mnogo razlikovao od prijasnjeg, zaboravljajuci odmah odakle smo stigli, ne razmisljajuci kamo hrlimo, ne misleci na sutra. Znas li koliko smo zivota proziveli dok nismo shvatili da nam se zivot ne sastoji samo od hrane, borbe i premoci u jatu? Tisucu zivota, Jone, deset tisuca! Pa jos stotinu zivota dok nismo naslutili da postoji nesto sto se zove savrsenstvo, a onda jos stotinu zivota dok nismo naucili da je svrha zivljenja u tome da otkrijemo to savrsenstvo i da ga pokazemo drugima. Sada, naravno, vredi jednako pravilo za sve nas: biramo svoj iduci svet prema onom sto smo naucili u ovom. Ne naucis li nista, iduci ti je zivot jednak sadasnjem, ista ogranicenja i iste poteshkoce koje treba nadvladati.

On rasiri krila i kreni prema vetru.

(Richard Bach, "Galeb Jonathan Livingston")
 
Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.643
Neka žena ispričala mi je jednom kako je, kada je još bila dijete, njezin rođak, isusovac, vodio duhovne vježbe u isusovačkoj crkvi u Milwaukeeju. Svaki nagovor započinjao je riječima: "Test ljubavi je žrtva, a mjera ljubavi je nesebičnost." Krasno! Pitao sam je: "Da li biste željeli moju ljubav po cijenu moje sreće?" Odgovorila je: "Da." Nije li to čudesno? Zar to ne bi bilo divno? Ona bi voljela mene po cijenu svoje sreće, a ja bi volio nju po cijenu svoje sreće, i tako bismo imali dvoje nesretnih ljudi, ali - živjela ljubav!

A.De Mello - Svjesnost
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Nada je kao sunce. Kao vatra. Uništava mrak. Podgreva i ozaruje. Nadajte se, jer kao što virusi ne prežive u ključaloj vodi koja stoji iznad vatre, tako će i ono loše nestati jer je oterano istinskom nadom.
I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

Slaviša Pavlović.. Pogledi sa strane
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Dođe vreme kad se čovek nađe pred mračnim, neprelaznim jazom koji je godinama, polagano i nesvesno, sam sebi kopao.
Napred ne može, natrag nema kud.
Reči nestalo, suze ne pomažu; sramota ga da jaukne; a i koga da zove?
Ne seća se pravo ni svoga imena.
Tada vidi čovek da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje, to je: muka nemirne savesti."

Ivo Andrić - Znakovi pored puta
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Čvrsta i postojana mera smrti nije čisto zlo.
Ona donosi duboko, moćno bogatstvo svakom trenutku,
smrtnom čoveku svaki dan dolazi samo jedanput i zariva se pravo u srce.
Mašine to neće nikada shvatiti.
One žive u nekoj vrsti mirne, sive smrti, gde ni jedan pojedinačni trenutak ništa ne znači, pošto su svi trenuci slični.

Jedino kičmenjaci koji sanjaju znaju da život sadrži više od toga.


Gregori Benford - Velika nebeska reka
 
Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Već duže vreme neki čovek u meni odbrojava moje korake. Jedan, dva, tri, četiri... I tako po čitave dane.

Pustim ga da to čini, hoću da kažem, ne mogu zaustaviti kada nešto naumi. On unapred zna što ću ga pitati,
a ja se uvek iznenadim njegovim odgovorom.

Sve u svemu, navikao sam se već na njega. Poslednjih godina neprestano je sa mnom. Ponekad mi se učini da je
živeo u meni od najranijeg detinjstva, tj. od kada se pamtim. Kako bi inače znao neke najintimnije stvari koje nikome
nisam poverio? Često zaželim da izađe iz mene, da sednemo za sto i ljudski popričamo o svemu.
On se tada zavuče u najdublji deo mene, postaje malen i gotovo nevidljiv i odnekud iz daleka odgovara.
Neće da govori o sadašnjosti i uopšte, pravi se kao da ne hodamo ulicama Londona i kao da ne postoji ova nova
stvarnost oko nas sa svim svojim posebnostima.On bi samo da priča o prošlosti.
Naročito o stvarima koje bih ja što pre da zaboravim.Kaže (gotovo podsmehujući se): Sve tvoje je u tebi.
Treba ti samo pomoći da pravilno rasporediš uspomene.

Ponekad mi uspeva da se pretvaram kao da me njegova priča naročito zanima. On tada, sebe ljubiv kakav već jest,
raspriča se i postane velik tako da zauzme potpuni oblik mene. Ja se tada samo umnožim, brzo i spretno sakrijem
iza ugla, a on produži nekom od ulica Londona.
Sednem napokon sam u bar, naručim pivo i ne razmišljam ama baš ni o čemu. Tih nekoliko dana dok sam sâm družim
se samo sa Englezima i govorim naravno Engleski.
On za to vreme kruži ulicama Londona i prati naše izbeglice da bi pronašao put do mene.
Obično uđe s leve strane, namrgođen i uvređen, gleda na drugu stranu ulice. Neko vreme tako šutimo i samo hodamo.
On zna sve što bih ga ja mogao pitati, a ja ne znam što će mi odgovoriti.

Zatim, nakon nekog vremena, počinje ponovo da mi broji korake.

Jedan, dva, tri, četiri...I tako po čitave dane...

Rade Šerbedžija - On ,neko drugi
 
Član
Učlanjen(a)
16.09.2012
Poruka
131

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mac, skriven medju perima njenim, moze povrijediti.
A kad vam progovori, vjerujte joj, Premda vam glas njen moze unistiti snove, k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete, isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog, sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila. Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline. Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.
Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.


Khalil Gibran
 
Top