Citati književnih dela

[markosNS]

JEDANAEST MINUTA


Jedina nasa duboka i iskrena zelja jeste da se priblizimo nekome.Od tog trenutka pocinju da se sklapaju veze,muskarac i zena ulaze u igru,ali ono sto se desi pre toga-privlacnost koja ih je spojila-to je nesto sto je nemoguce objasniti.To je nepatvorena zelja,u najcistijem obliku.I dok je ta zelja jos u cistom obliku,muskarac i zena se zaljubljuju u zivot,prozivljavaju svaki trenutak,s punom predanoscu i svescu,iscekujuci neprestano pravi cas za objavu posvecenja.Osobe u tom stanju ne osecaju nikakvu zurbu,ne ubrzavaju dogadjaje nepromisljenim postupcima.Znaju da ce se dogoditi ono sto je neizbezno,da istina uvek nadje nacin da se ispolji.A kad kucne cas,ne oklevaju,ne propustaju priliku,ne gube nijedan carobni trenutak,jer postuju vrednost svake sekunde.
Onaj ko je sposoban da oseca,zna da je moguce uzivati cak i pre nego sto dotakne drugu osobu.Reci,pogledi,sve to sadrzi tajnu plesa.Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek sanjao,zna da se sexualna energija ispoljava pre samog sexualnog odnosa.Najvece zadovoljstvo nije u sexu,vec u strasti.Kada je strast velika,sex doalzi da bi dovrsio ples,ali on nikada nije bitan.
Onaj ko je zaljublejn,uvk vodi ljubav,cak i kada to ne radi.Kada se tela susretnu,to je samo prelivanje case.Mogu ostati zajedno satima,cak i danima.Mogu zapoceti ples jednog dana,a zavrsiti drugog,ili cak i ne zavrsiti,od tolikog zadovoljstva.To nema nikakve veze sa 11 minuta.
I najjaca odlucnost i volja ovog sveta ne moze spreciti da ljubav izmeni pravila igre u jednoj sekundi...




Paulo Coelho

 

[macula]

Moda.Sta ti ljudi misle? Misle da je moda ono sto se menja sa svakim godisnjim dobom? Dosli su iz svih krajeva sveta da prikazu svoje haljine, odela, nakit,kolekciju cipela? Oni ne znaju sta to znaci. "Moda" je samo jedan od nacina da se kaze ripadam vasem svetu. Nosim uniformu vase vojske, ne pucajte u ovom pravcu. Od kada su ljudi poceli da zive po grupama u pecinama, moda je bila jedini nacin da se kaze nesto sto svi razumeju, cak i kad se ne poznaju: isto se oblacimo, iz tvog sam plemena, ujedinimo se protiv slabijih da bismo preziveli. PAULO KOELJO

Dodato posle 36 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

GRESIO SAM
Gresio sam mnogo i sad mi je zao
i sto nisam vise i sto nisam ludje
jer,samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji-sve drugo je tudje
Gresio sam mnogo, ucio da stradam
leteo sam iznad vase mere stroge
Gresio sam, jesam, i jos cu, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.
Gresio sam, priznajem, nisam bio cvece
Gresio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece
A ne bih ga dao- ni kad biste hteli.
by DUSKO TRIFUNOVIC

 

[markosNS]

„Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ljudima, a kad se poveri andjelima, oni tu ispovest prihvataju sa osmesima srece…
…Ljubav bez nade, kad ona nadahnjuje zivot, kad u nju unosi zakon odanosti, kad oplemenjuje sve postupke mislju da ce se postici idealno savrsenstvo. Jest, andjeli odobravaju takvu ljubav, posto ona vodi ka poznavanju Boga. Valja da se neko neprestano usavrsava da bi bio dostojan onoga koga voli, da za nj krisom podnosi bezbroj zrtava, da ga obozava iz daljine, da mu daje svoju krv, kap po kap, da mu zrtvuje svoje samoljublje, da ne zna vise ni za oholost ni za srdzbu sa njim, da mu ne da da zna za svirepu ljubomoru koju on potpiruje u srcu, da mu daje sve sto zazeli, pa ma i na svoju stetu, da voli ono sto on voli, da je licem uvek okrenut njemu, kako bi ga pratio pogledom a da on to ne zna: takvu ljubav bi vam oprostila religija, posto se njome ne bi narusavali ni ljudski ni bozanski zakoni….“





Onore de Balzak – Sjaj i beda kurtizana

 

[sendi]

...Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabava sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili....

Jens Kristian Grendal - Tišina u oktobru

 

[erinija]

Opasno je kad se čovjek nađe sam, okružen tišinom tuđeg neprisustva, više je strahova i čudnih razgovora sa sobom. Samo kako da ti sve to kažem? I kako da objasnim sebi, tebe se to ne tiće, što nekad teško podnosim ovu usamljenost, a nekad mi je draža od svega, ne bih je dao nizašto?

MEŠA SELIMOVIĆ

 

[sendi]

"...Ali ljudsko srce je cudnovato:"Gde su njegove obale,a gde njegovo dno?"I ljubav,mada nam je bliska kao zivot,ne mozemo nikad potpuno poznati."Njena je radost i bol bez granica,beskrajne su njene zelje i njeno bogatstvo".Nekad je prosta kao pesma,nekad neuhvatljiva kao san.Najcistija je ona "koja se nije ispovedila",koja "sija kao dragi kamen u ognju skrivena srca".No ljubav,ako se ne bi ispovedila,bila bi osudjena da ostane nepoznata onome kome je upucena.I ne moze da se ne ispovedi,jer "svetlost koja ispunjava nebo trazi svoju granicu u kapljici rose".A kad se ispovedi,ona je i sastanak i rastanak,i radost i bol.Ali je uvek punoca zivota..."

 

[erinija]

Ne mislim o tome kako smo nepravedni prema knjigama, uvijek tražimo da odgovaraju našim raspoloženjima, ako su drugčije, smatramo da su loše.
Meša Selimović

I ništa nije ostalo što nisam učinio da Ti se otmem, jer je malo ko ljubio grijeh i grešnu radost kao ja...A svaki se živ čovjek bori sa Bogom, jedan duže a drugi kraće; i svaki podlegne...
Ivo Andrić

 

[markosNS]

Mi, istina, kazemo da je smrtni cas neizvestan, ali kad to kazemo, mi taj cas zamisljamo kao da je u nekom neodredjenom i dalekom prostoru, ne mislimo da je u kakvoj bilo vezi s ovim vec zapocetim danom i da moze znaciti da smrt – ili onaj tren kad ona prvi put delimicno zavlada nad nama, posle cega nas vise ne pusta – moze nastupiti jos ovo isto popodne, tako malo izvesno, ovo popodne ciji smo svaki sat unapred rasporedili. Stalo nam je do nase setnje, da bismo za mesec dana nakupili potrebni zbir cistog vazduha, dvoumimo se birajuci koji kaput da oubucemo, kojeg kocijasa da pozovemo, u fijakeru smo, dan je sav pred nama, kratak, jer hocemo da se vratimo kuci na vreme, posto ce nam doci u posetu jedna prijateljica; hteli bismo da i sutra bude isto ovako lepo vreme; a i ne slutimo da je smrt, koja je putovala po nama nekim drugim putevima, po nedokucivom mraku, izabrala bas ovaj dan da stupi na pozornicu, kroz nekoliko minuta, otprilike kad nasa kola stignu do Jelisejskih polja. A oni koje obicno progoni uzas zbog izuzetne neobicnosti koja je svojstvena smrti, mozda ce takvi naci da ima neceg umirujuceg u takvoj vrsti smrti – u takvom prvom dodiru sa njom – zato sto ona tada dobija vid necega poznatog, prisnog, svakodnevnog.




Marsel Prust, “Oko Germantovih“

 

[Byk]

"Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji - trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda. Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima - ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag..."

Paolo Koeljo

 

[djenadija]

"Sve su velike srece slucajne i nema coveka koji je izmislio jednu srecu. Nije tacno receno da je svaki covek kovac svoje srece; tacno je, naprotiv, da je covek kovac svoje nesrece. Jer od hiljadu nesreca ima samo jedna koja nas snalazi od Boga, a to je smrt, iako smrt nije nesreca, ili bar ne najveca. Sve druge bede su delo covekovo, cak i sama njegova bolest. Zato ako su srece slucajne, nesrece nisu slucajne. Za svaku našu nesrecu kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili naš porok. I za fizicke bolesti su krive samo naše duhovne bolesti, nezdrave i porocne misli. Za nesrece novcane kriva je ili naša lakoumnost ili naša senzualnost. Cak i covek koji je pregažen na ulici može najpre da krivi sebe a tek onda da krivi drugog. Zato covek kroz ceo život cini sebi samom više zla nego dobra. Što uspemo našom pamecu, pokvarimo našom cudi, a što uspemo našom dobrotom upropastimo našim porocima. I, najzad, što postignnemo svojom mudrošcu, izgubimo našim temperamentom. Jer ima nešto jace i presudnije od svih naših sila, a to su naše slabosti"

Jovan Ducic (Blago Cara Radovana)