ČISTA i NEČISTA HRANA (3.Mojs.11) - Da li i dalje važi za Hrišćane?
- Začetnik teme Šarrdy
- Datum pokretanja
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Sve sto je Bog stvorio kao hranu coveku, on cisti kroz uzimanje hrane sa verom, i cuva coveka od bolesti, jer Bog nije stvorio zivotinje za hranu, vec je tek padom u greh pridodao i meso u covekovoj ishrani.
Bog ne moze da sacuva coveka ako on svesno krsi zdravstvene principe.
Da je tako danas bi bile prazne bolnice u kojima leze ljudi oduzeti od slogova i mozdanih udara izazvanih nezdravom hranom zasicenom zivotinjskim masnocama, prvenstveno svinjskog mesa.
Bog ne moze da sacuva coveka ako on svesno krsi zdravstvene principe.
Da je tako danas bi bile prazne bolnice u kojima leze ljudi oduzeti od slogova i mozdanih udara izazvanih nezdravom hranom zasicenom zivotinjskim masnocama, prvenstveno svinjskog mesa.
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Jel si ti citao barem nekad prvih 7 zapovedi noja?ili ti zivis u prepotonom vremenu? sta su prinosili adamovi sinovi Bogu na zrtvu? a zrtva se oduvek jela posle obreda,jedan je prinosio Jagnje??????? a drugi koji je bio ubica sta?????pa je iz zavidnosti ubio brata!!!jer je jeo zelje.
Iz kojih koza je Bog napravio odecu Adamu i Evi???????
Da jeli su zelje dok su bili u RAJU,kad su izbaceni vec onda se sve izmenilo i jeli su i meso i zelje.
Pozdrav od Gere.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Ма, не. Ми морамо по рецепту Хелен Вајт да би били верни Христосу. Без зеља нема вере.
XVI. Ishrana u sanatorijumima
[h=1] Kuvarica, lekar – misionar[/h] Letter 100. 1903.
445. Tražite najbolju pomoć u kuvanju koju možete da dobijete. Ako je hrana pripremljena tako da opterećuje organe za varenje, tada budite sigurni da je potrebno da izvršite ispitivanje. Hranu možete pripremiti tako da bude i zdrava i ukusna.
MS 93, 1901.
446. Kuvar u sanatorijumu treba da bude potpuni pristalica zdravstvene reforme. Čovek nije obraćen sve dok njegov apetit i ishrana ne odgovaraju njegovom ispovedanju vere.
Kuvar u sanatorijumu treba da bude dobro izvežban lekar – misionar. On treba da bude sposobna osoba, koja je u stanju da samostalno vrši oglede. On ne treba da bude ograničen receptima. Gospod nas ljubi i ne želi da nanesemo štetu sebi, primenom nezdravih recepata.
U svakom sanatorijumu biće onih koji će se žaliti na hranu, govoreći da im ona ne odgovara. Njima je potrebno saznanje o zlu prouzrokovanom nezdravom hranom. Kako mozak može da bude bistar kada želudac pati?
Зато мени Лаодикеја често говори да нисам "обраћен". А овамо не цитира Хелен Вајт. Као што Мика пада у "конфузије".
Letter 37, 1901.
447. U našem sanatorijumu kuvar treba potpuno da razume posao, da bude onaj koji dobro rasuđuje, koji može da pravi oglede, koji hrani neće dodavati sastojke koje treba izbegavati.
Letter 331, 1904.
448. Imate li kuvara koji zna da pripremi jela tako da bolesnici uvide da je to bolje od one hrane na koju su navikli? Onaj koji kuva u sanatorijumu treba da zna da napravi zdrave, ukusne kombinacije hrane, a sve te kombinacije moraju biti nešto bogatije od onoga što bismo vi i ja jeli.
MS 88, 1901.
449. Onaj koji se nalazi na položaju kuvara ima najodgovornije mesto. On treba da zna da štedi i treba da shvati da se nikakva hrana ne sme baciti. Hristos kaže: »Skupite ostatke, da se ništa ne baci.« Neka oni koji su zaposleni u bilo kome odeljenju slede ova uputstva. Štednji treba naučiti vaspitače i pomoćnike ne samo rečju već i primerom.
http:
//elenvajt.info/knjige/knjige-savjeta/saveti-o-zivotu-i-ishrani/xvi-ishrana-u-sanatorijumima/kuvarica-lekar-misionar/
[h=1]Lično iskustvo sestre Vajt kao pristalice zdravstvene reforme[/h] Prilikom čitanja izlaganja sestre Vajt o njenom odnosu prema ishrani, pažljivi čitalac prepoznaće sledeća načela:
Prvo: »Reforma ishrane treba da bude postepena.« (paragraf 807) – Svetlost u početku nije data u svoj punini. Ona je podarena u sili koja se povećavala s vremena na vreme, prema spremnosti ljudi da je razumeju i deluju u skladu sa njom. Bila je prilagođena opštim navikama i običajima u ishrani u vreme kada je uputstvo dato.
Drugo: »U ishrani ne određujemo nikakav put kojim treba ići…« (paragraf 145) Protiv neke naročito štetne hrane ponavljane su opomene. Međutim, u većini slučajeva postavljena su opšta načela i detaljna primena ovih svestranih načela ponekad je određivana u skladu sa postojećim i najboljim naučnim zaključcima.
Treće: »Sebe ne smatram merilom ni za koga.« (Dodatak I, paragraf 25)
Kada je posle značajnih i pažljivo izvedenih ogleda prihvatila neka pravila za sebe, sestra Vajt je ponekad opisivala način ishrane u svom domu, ali ne kao pravilo kojega se drugi moraju strogo pridržavati. (Priređivači)
[h=1]Prva vizija o zdravstvenoj reformi[/h] R.H. Oct. 8. 1867.
1. U kući brata A. Hiliarda u Otsegu, u državi Mičegen, 6. juna 1863. otkriven mi je u viđenju ovaj veliki predmet zdravstvene reforme.
[h=1]Otkrivena kao napredno delo[/h] (General Conference Bulletin April 12. 1901) C.H. 531.
2. U svetlosti koja mije tako davno data (1863) pokazano mije da će u svetu do zabrinjavajućih razmera preovladati neumerenost i da svako u Božjem narodu mora da zauzme uzvišeni stav prema reformi navika i običaja… Gospod je izneo pred mene opšti plan. Pokazano mije da će Bog u svome narodu, koji drži Njegove zapovesti, pokrenuti reformu u ishrani i da će se, kada je budu prihvatili, njihove bolesti i patnje u velikoj meri smanjiti. Pokazano mije da će ovo delo napredovati.
(Stalno napredovanje ka savršenoj ishrani – 651)
(Upozorenje protiv prebrzog napredovanja – 803)
[h=1]Lično prihvatanje vesti[/h] MS 50, 1904.
3. Prihvatila sam svetlost o zdravstvenoj reformi, čim je doprla do mene. To je bio veliki blagoslov za mene. Danas sam boljeg zdravlja, i pored mojih 76 godina, nego što sam bila u mlađim danima. Zahvaljujem Bogu za načela zdravstvene reforme.
[h=1]Posle godinu dana borbe usledili su blagoslovi[/h] (1864) Sp. Gifts IV, 153.154.
4. Godinama sam mislila da moja snaga zavisi od mesne hrane. Jela sam tri obroka dnevno do pre nekoliko meseci. Bilo mi je vrlo teško da dočekam sledeći obrok, jer sam patila od slabosti u želucu i vrtoglavice. Jelo je otklanjalo ove osećaje. Retko sam dopuštala sebi da jedem bilo šta između obroka i postalo mi je običaj da često bez večere odlazim na počinak. Međutim, mnogo sam patila od gladi između doručka i ručka, i često sam malaksavala. Jedenje mesa za izvesno vreme otklanjalo je ovaj osećaj klonulosti. Zaključila sam da je meso neophodno u mom slučaju.
Međutim, otkako mi je Gospod u junu 1863. izneo ovaj predmet o jedenju mesa i njegovoj vezi sa zdravljem, napustila sam meso. Za izvesno vreme bilo mi je prilično teško da svoj apetit priviknem na hleb, koji sam ranije malo volela. Međutim, istrajala sam i uspela da to postignem. Živela sam gotovo godinu dana bez mesa. Beskvasna pogača, načinjena od neprosejanog pšeničnog brašna i vode sa veoma malo soli, bila je skoro šest meseci jedini hleb na našem stolu. Obilno smo jeli voće i povrće. Živela sam osam meseci uzimajući dva obroka dnevno.
Više od godinu dana, veći deo vremena posvetila sam pisanju. Osam meseci bavila sam se samo pisanjem. Moj mozak bio je neprekidno napregnut, a malo sam vežbala. Pa, ipak moje zdravlje nikada nije bilo bolje nego za prošlih šest meseci. Iščezli su ranija klonulost i vrtoglavica. Svakog proleća patila sam od gubitka apetita. Prošlog proleća u ovom pogledu nisam imala teškoća.
Svoju jednostavnu hranu, koju smo uzimali dva puta dnevno, jeli smo sa velikim apetitom. Na svome stolu nemamo mesa, kolača ili bilo kakvu bogatu hranu. Ne upotrebljavamo životinjsku mast, već umesto nje mleko, pavlaku i malo maslaca. Svoju hranu pripremali smo sa malo soli i izostavili upotrebu začina svih vrsta. Doručkujemo u sedam, a ručamo u jedan. Retko osećam malaksalost. Moj apetit je zadovoljen. Hranu sada uzimam sa većim uživanjem nego ikada ranije.
(Malo soli je neophodno za krv – 571,572)
[h=1] Borba za pobedu
[/h] (1870) 2T, 371.372.
5. Otkako sam prihvatila zdravstvenu reformu nisam nimalo promenila svoj način života. Otkako je svetlost sa Neba o ovom predmetu prvi put zasjala na mom životnom putu nisam se vratila ni jedan korak. Odmah sam raskinula sa svim — sa mesom, maslacem i sa tri obroka – i to u vreme dok sam bila zauzeta iscrpljujućim umnim radom, pisanjem od ranog jutra do zalaska Sunca. Prešla sam na dva obroka dnevno, ali nisam promenila način svoga rada.
Mnogo sam patila od bolesti i doživela pet udara oduzetosti. Moja leva ruka bila je mesecima vezana, zato što je bol u mom srcu bio vrlo veliki. Kada sam učinila ove promene u svojoj ishrani, više nisam povlađivala ukusu i dopuštala mu da upravlja mnome. Da li će to stajati na mom putu da dobijem veću snagu kojom bih mogla da proslavim Gospoda? Da li će to stajati i jedan časak na mom putu? Nikada!
Osećala sam jaku glad, jer sam bila veliki ljubitelj mesa. Međutim, kada sam klonula, stavila sam svoje ruke na želudac i rekla: »Neću okusiti ni zalogaj. Ješću jednostavnu hranu, ili uopšte neću jesti.« Hleb mije bio neukusan. Retko sam mogla da uzmem parče hleba, koje nije bilo veće od jednog dolara. Ponešto od reforme mogla sam sasvim dobro da sprovodim, ali kada sam stigla do hleba, bila sam naročito protiv njega. Kada sam izvršila ove promene, morala sam da vodim naročitu borbu. Prva dva ili tri obroka nisam mogla da jedem. Kazala sam svom želucu: »Čekaćeš dok možeš da primiš hleb.« Za kratko vreme počela sam da jedem hleb, takođe i hleb načinjen od brašna od celog zrna. To ranije nisam mogla da jedem, ali sada mi prija i nisam izgubila apetit.
[h=1]Radila je u skladu sa načelom[/h] U vreme kada sam pisala »Duhovne darove« knjigu III i IV (1863-64) bila sam iscrpljena preteranim radom. Tada sam uvidela da moram da promenim svoj način života i posle odmora od nekoliko dana, opet sam se dobro osećala. Sve ovo izostavila sam iz načela. Postavila sam svoje stanovište prema načelima zdravstvene reforme. Od tog vremena, braćo, niste me čuli da zastupam neki krajnji stav prema zdravstvenoj reformi od koga bi kasnije trebalo da odstupim. Ništa nisam posebno isticala, osim onoga na čemu i danas stojim. Ja sam vam preporučivala zdravu ishranu, bogatu hranljivim svojstvima.
Ne smatram da se mnogo lišavam, ako prestanem da upotrebljavam ono što stvara neprijatan miris dahu i rđav ukus u ustima. Da lije to samoodricanje ako ovo napustim i postignem takvo stanje — u kome je sve tako slatko kao med i kada u ustima ne ostaje neprijatan zadah, a u stomaku osećaj iznemoglosti? Ovo sam ranije često osećala. Često sam malaksavala sa detetom u naručju. Sada sam oslobođena svega ovoga, i mogu li ovo smatrati lišavanjem, dok stojim pred vama kao što to činim danas? U stotinu žena nema jedne koja bi izdržala toliko mnogo posla koji ja obavljam. Napredovala sam po načelu, a ne po nagonu. Napredovala sam zato što sam verovala da će Nebo odobriti pravac kojim sam krenula da bih uvela sebe u najbolje zdravstveno stanje, i da bih mogla proslaviti Boga u telu i duhu koji pripadaju Njemu.
[h=1]Borba protiv upotrebe sirćeta[/h] Letter 70, 1911.
6. Upravo sam pročitala tvoje pismo. Izgleda da imaš ozbiljnu želju da izgradiš svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Podržavam te da to postigneš. Savetujem ti da napustiš sve što će prouzrokovati polovičan rad u traženju Božjeg carstva i Njegove pravde. Odbaci svako popuštanje koje će te sprečiti u delu savlađivanja. Traži da se mole oni koji razumeju tvoju potrebu da dobiješ pomoć.
Bilo je vremena kada sam bila u sličnoj prilici, koja je u izvesnom smislu srodna tvojoj. Popuštala sam želji za sirćetom. Međutim, odlučila sam da Božjom pomoći savladam ovu želju. Borila sam se protiv iskušenja, odlučna da ova navika ne zagospodari mnome.
Nedeljama sam bila veoma bolesna, ali stalno sam govorila: »Gospod zna sve o ovome. Ako umrem, neka umrem, ali neću popustiti ovoj želji.« Borba se nastavila, a ja sam mnogo nedelja bila teško bolesna. Svi su mislili da ne mogu preživeti. Tražili smo Gospoda vrlo ozbiljno, uveravam te!
Najusrdnije molitve izgovorene su za moje ozdravljenje. Nastavila sam da se odupirem želji za sirćetom i na kraju – pobedila sam. Sada nemam nikakve želje da išta slično okusim. Ovo iskustvo bilo je od višestruke koristi za mene. Izvojevala sam potpunu pobedu.
Prenosim ti ovo iskustvo kao pomoć i ohrabrenje. Sestro, verujem, da možeš da pobediš ovo iskušenje i otkriješ da je u svakom trenutku Bog pomoćnik svojoj deci. Ako odlučiš da savladaš ovu naviku, i ako se istrajno moliš, moći ćeš da stekneš veoma vredno iskustvo. Ako odlučno upraviš svoju volju s ciljem da slomiš ovu želju za popuštanjem, dobićeš od Boga potrebnu pomoć. Pokušaj, sestro!
Sve dok ceniš ovu naviku time sto joj popuštaš, sotona će nadzirati tvoju volju i usmeriće je na poslušnost sebi. Međutim, ako odlučiš da pobediš, Gospod će te izlečiti i daće ti snagu da se odupreš svakom iskušenju. Seti se da je Hristos uvek tvoj Spasitelj, Čuvar.
[h=1]Štedljiva ali prikladna ishrana[/h] (1870) 2T, 373.374.
7. Jedem toliko da potpuno zadovoljavam potrebe prirode, ali kada ustanem od stola, moj apetit je isto tako dobar, kao da sam tek sela za sto. Kada dođe sledeći obrok, spremna sam da uzmem svoju porciju i ništa više. Kada bih povremeno uzela dvostruku količinu jela, zato što mi dobro prija, kako bih posle toga mogla da kleknem i molim Boga da mi pomogne upisanju, kada ne mogu da mislim zbog preteranog uživanja u jelu? Mogu li zamoliti Boga da brine o nerazumnom teretu koji se našao u mom želucu? To bi Ga obeščastilo. To bi značilo moliti Ga da uništi moju želju. Sada jedem ono što smatram da je dobro i tada mogu da Ga molim da mi da snagu da izvršim posao koji mi je poverio. Znam da je Nebo, kada sam to tražila, čulo i odgovorilo na moju molitvu.
[h=1]Dobro snabdeven sto[/h] (1870) 2T, 487.
8. U svakoj prilici moj sto je bio dobro postavljen. Nisam činila nikakve izmene za goste, bili verni ili neverni. Nikada mi se nije dogodilo da budem iznenađena i nespremna da za svojim stolom ugostim jednog ili pola tuceta gostiju, koji su slučajno navratili. Imam dovoljno jednostavne, zdrave hrane spremne da utoli glad i hrani telo. Ako neko želi više od toga, slobodan je da to nađe na drugom mestu. Na moj sto se ne iznosi maslac ili mesna hrana bilo koje vrste. Retko se na njemu nađu kolači. Obično imam dovoljnu zalihu voća, dobrog hleba i povrća. Za našim stolom uvek ima dosta gostiju i svima prija naša hrana koju jedu i poprave se od nje. Svi sedaju za sto bez epikurejskog apetita uživajući u izobilju koje Tvorac daje.
(Hrana zaslađena onoliko koliko je potrebno; na stolu nema šećera – 532)
[h=1]U vagonu[/h] Health Reformer, December 1870.
9. Dok su deca i roditelji jeli svoje poslastice, moj suprug i ja uzeli smo svoj jednostavan obrok, u uobičajeno vreme jedan sat posle podne, koji se sastojao od crnog hleba bez maslaca i dosta voća. Mi smo jeli svoj obrok sa velikim zadovoljstvom i zahvalnim srcima što nismo bili primorani da nosimo sa sobom čitavu bakalnicu da bismo zadovoljili ćudljivi apetit. Mi smo svojski jeli i nismo imali nikakvo osećanje gladi do sledećeg jutra. Prodavac sa svojim narandžama,orasima, kokicama ili slatkišima u nama je imao slabe mušterije:
[h=1] Susretanje sa teškoćama i kompromis proistekao iz toga[/h] Letter 83, 1901.
10. Pre više od trideset godina često sam bila vrlo slaba. Mnoge molitve bile su izgovorene za mene. Postojalo je mišljenje da će mi mesna hrana dati životne snage i zato je meso bilo moja glavna namirnica. Međutim, umesto da postanem snažnija, bivala sam sve slabija i slabija. Cesto sam od iscrpljenosti padala u nesvest. Svetlost koja mi je data, ukazivala je na štetu koju su ljudi i žene upotrebom mesne hrane nanosili umnim, moralnim i telesnim sposobnostima. Pokazano mije daje celokupno ljudsko telo napadnuto upotrebom ove hrane i da njom čovek jača životinjske sklonosti i želju za pićem.
Odmah sam izbacila meso iz svog jelovnika. Posle toga povremeno sam bila primorana da jedem malo mesa.
(Povremeno sam bila primorana da jedem pomalo mesa kada nije bilo druge hrane – 699)
(Primedba priređivača: Još dok je bila devojka, sestri Vajt bilo je povereno pisanje i javni rad i zbog toga je bila primorana da domaće odgovornosti u svome domu, u velikoj meri prenese na domaćice i kuvarice. Ona uvek nije mogla da obezbedi usluge kuvarica, koje su znale pravilno kuvanje. Tako je u njenom domu bilo prilika, kada je trebalo činiti razne kompromise između savršenih merila i znanja, iskustava i merila nove kuvarice. Zatim je u periodu svojih putovanja u načinu ishrane, takođe, zavisila od onih koje je posećivala. Iako je mogla da živi od oskudne hrane, ponekad joj se činilo potrebnim da jede malo mesa, za koje je znala da nije najbolja hrana i koja nije bila po njenom izboru.)
[h=1]Konačno opredeljenje za trezvenu, bezmesnu hranu[/h] Letter 76, 1895.
12. Od sastanka u Brajtonu (januar 1894) potpuno sam izostavila meso sa svoga stola. Ovo treba shvatiti tako da bilo da sam u kući ili izvan nje ništa od ovoga ne sme da se upotrebi u mojoj porodici ili da dospe na moj sto. U toku noći o ovom predmetu mnogo je otkriveno mome umu.
MS 25, 1894.
13. Imamo dovoljno dobrog mleka, voća i hleba. Ja sam već posvetila svoj sto. Oslobodila sam ga mesa. Za telesno i umno zdravlje bolje je da se uzdržavamo od hrane sastavljene od životinjskog mesa. Koliko je god moguće treba da se vratimo Božjem prvobitnom planu. Moj sto od sada pa nadalje, biće oslobođen mesa zaklanih životinja i biće lišen namirnica i slatkiša koji oduzimaju mnogo vremena i snage za pripremanje. Mi možemo na razne načine da upotrebimo voća u izobilju i da se ne izlažemo opasnosti od oboljenja, koja mogu da nastanu upotrebom mesa obolelih životinja. Svoj apetit treba da stavimo pod nadzor, tako da možemo uživati u jednostavnoj, zdravoj hrani, i imati je dovoljno da niko ne trpi glad.
[h=1]Dobra ishrana – ali bez mesa[/h] MS 82, 1901.
17. Kada sam bila u Kuranbongu, mnogi koji su jeli mnogo mesa, dolazili su u moju kuću i kada bi seli za moj sto, na koji nije iznesen nijedan komadić mesa, rekli bi: »Dakle, ako imate ovakvu hranu, ja bih mogao živeti bez mesa.« Smatram da naša hrana zadovoljava potrebe naše porodice. Ja kažem svojoj porodici: »Bilo šta da radite, nikada ne jedite oskudnu hranu. Iznesite dovoljno na sto da se telo nahrani. Morate tako da radite. Vi morate da pronalazite i pronalazite, i stalno da proučavate, spremajući najbolja jela koja znate, da ne biste imali oskudnu ishranu.«
[h=1]Čaj i kafa[/h] Letter 12, 1888.
18. Godinama nisam utrošila ni paru za kupovinu čaja. Poznajem njegov uticaj, i zato se ne usuđujem da ga upotrebljavam osim u slučajevima jakog povraćanja, kada ga uzimam kao lek, ali ne kao napitak…
Ne mogu da budem optužena za pijenje bilo kakvog čaja, osim čaja od vrhova crvene deteline, i ako bih volela vino, čaj ili kafu, ne bih upotrebljavala ova nadražujuća sredstva koja razaraju zdravlje, jer veoma cenim zdravlje i zdrav primer u svemu. Želim da drugima postanem uzor umerenosti i dobrih dela.
(Izjava o ishrani godine 1902 – 522)
[h=1] Godine 1903. u skladu sa ranije primljenom svetlošću[/h] Letter 45, 1903.
20. U našoj porodici doručak je upola sedam, a ručak upola dva. Mi ne večeramo. Promenili bismo malo vreme uzimanja obroka, ali to su najpogodniji časovi za neke članove naše porodice.
Uzimam samo dva obroka dnevno i još uvek sledim svetlost, koja mi je data pre 35 godina. Ne upotrebljavam meso. Što se mene tiče, rešila sam pitanje maslaca. Ja ga ne upotrebljavam. Ovo pitanje ovako se može rešiti na svakom mestu u kome se ne može dobiti najčistija namirnica. Mi imamo dve dobre krave muzare jedna je »džerzi«, a druga »holštajn« rase. Upotrebljavamo pavlaku i ovim su svi zadovoljni.
Letter 62, 1903.
21. Ja imam sedamdeset i pet godina, ali pišem tako mnogo kao i ranije. Moja probava je dobra, a moj mozak bistar.
Naš jelovnik je jednostavan i zdrav. Na našem stolu nemamo ni maslaca, ni mesa, ni sira, ni masnih mešavina u hrani. Jedan mladić, koji je bio neveran i koji je celog svog života jeo meso, nekoliko meseci hranio se sa nama. Mi nismo pravili nikakve iznimke u svojoj ishrani zbog njega; i dok je živeo sa nama dobio je oko 10 kilograma. Hrana koju smo spremali za njega bila je mnogo bolja od one na koju je bio navikao. Svi koji sednu za moj sto ističu da su veoma zadovoljni posluženom hranom.
[h=1]Porodica nije vezana strogim pravilima[/h] Letter 127, 1904.
22. Ja se hranim najjednostavnijom hranom, pripremljenom na najjednostavniji način. Mesecima su moja glavna hrana bili rezanci kuvani zajedno sa konzerviranim paradajzom. Ovo sam jela sa dvopekom. Tada sam jela kompot od voća, a ponekad i voćni kolač od limuna. Suv kukuruz kuvan sa mlekom i malo pavlake je druga vrsta jela koje sam ponekad upotrebljavala.
Međutim, drugi članovi moje porodice nisu jeli ista jela koja sam ja jela. Sebe nisam smatrala merilom za njih. Dozvolila sam svakome od njih da ide za svojim ličnim mišljenjem šta je za njega najbolje. Nisam sputavala ničiju savest svojom savesti. Jedna osoba ne može da bude merilo za drugu osobu u pogledu ishrane. Nemoguće je načiniti jedno pravilo, koje svi treba da slede. U mojoj porodici ima onih koji vole pasulj, dok je pasulj za mene otrov. Maslac se ne iznosi na moj sto, ali ako članovi moje porodice zažele da upotrebe malo maslaca, dalje od stola, imaju slobodu da to učine. Naš sto postavlja se dva puta dnevno, ali ako ima takvih koji žele da pojedu nešto uveče, ne postoji pravilo koje bi im zabranilo da tako postupe. Niko se ne žali, niti od stola odlazi nezadovoljan. Uvek je obezbeđena raznovrsna jednostavna, zdrava i ukusna hrana.
[h=1] Onima koji postavljaju pitanja o načelima ishrane sestre Vajt[/h] Letter 50, 1908.
23. Neki su govorili da ja ne živim po načelima zdravstvene reforme, onako kako sam ih zastupala svojim perom. Međutim, mogu da kažem da koliko ja znam, nisam se udaljavala od tih načela. Oni koji su jeli za mojim stolom znaju da nisam iznosila meso pred njih…
Prošlo je mnogo godina otkako sam na svoj sto u svojoj kući iznosila meso. Mi nikada ne upotrebljavamo čaj ili kafu. Ponekad sam upotrebljavala čaj od cveta crvene deteline kao topao napitak, ali malo njih iz moje porodice pije za vreme obroka. Stoje snabdeven pavlakom umesto maslacem, čak i kada imamo goste. Ja godinama ne upotrebljavam maslac.
Pa ipak nemamo oskudnu ishranu. Imamo u izobilju suvog i konzerviranog voća. Ako nestane našeg voća, kupujemo na pijaci. Sestra Grej mi šalje grožđe bez semena i ono kuvano predstavlja vrlo ukusno jelo. Mi gajimo loganberi[SUP]1[/SUP] i jedemo ga u izobilju. U ovom predelu ne uspevaju dobro jagode, međutim, od svojih suseda kupujemo kupine, maline, jabuke i kruške. Imamo paradajza u izobilju. Mi takođe, gajimo divne vrste slatkog kukuruza, koji sušimo za upotrebu u toku zimskih meseci. U našoj blizini nalazi se fabrika hrane iz koje možemo da se snabdemo proizvodima od žitarica.
(Upotreba suvog kukuruza i graška – 524)
Trudimo se da zdravim rasuđivanjem odlučimo koji nam sastavi hrane najbolje odgovaraju. Naša je dužnost da mudro postupamo u pogledu naših navika u uzimanju hrane, da budemo umereni i da naučimo da razmišljamo od uzroka do posledice. Ako učinimo svoj deo, Gospod će učiniti svoj deo u očuvanju naših moždano-živčanih snaga.
Više od 40 godina jela sam samo dva obroka dnevno. A ako sam morala da obavim neki naročito važan posao ograničavala sam količinu hrane koju sam uzimala. Smatrala sam svojom dužnošću da u želudac ne unesem hranu za koju imam razloga da verujem da će stvoriti nered. Moj um mora biti posvećen Bogu i moram brižljivo da motrim na svaku naviku koja može da umanji moju umnu snagu.
Sada sam u osamdeset prvoj godini i mogu da posvedočim da mi, kao porodica, nismo bili gladni za egipatskim loncima sa mesom. Osetila sam nešto od koristi koje nastaju življenjem po načelima zdravstvene reforme.
Ipak, žalosna sam što ima mnogo naših ljudi koji potpuno ne slede svetlost zdravstvene reforme. Oni koji svojim navikama prestupaju načela zdravlja i ne paze na svetlost koju im je Gospod dao, sigurno će snositi posledice.
Opisujem vam ove pojedinosti, da biste mogli znati kako da odgovorite bilo kome ko vam postavlja pitanje o mom načinu ishrane…
Smatram da je jedan od razloga zašto sam bila u stanju da izvršim tako veliki posao, kako govorom tako i pisanjem, u tome što sam bila strogo umerena u svom jelu. Ako se pred mene iznosi nekoliko različitih vrsta hrane, trudim se da odaberem samo one za koje znam da se slažu. Na taj način mogu da sačuvam bistrinu uma. Odbijam da u svoj želudac svesno unesem ono što može da izazove vrenje. To je dužnost svih pristalica zdravstvene reforme. Mi moramo da rasuđujemo od uzroka do posledice. Naša je dužnost da budemo umereni u svemu.
[h=1] Opšta načela reforme[/h] MS 29, 1897.
24. Od Gospoda sam dobila veliku svetlost o predmetu zdravstvene reforme. Nisam tražila ovu svetlost, nisam proučavala da bih je stekla; ona mi je data od Gospoda da bih je dala drugima. Iznosila sam ljudima ovaj predmet, držeći se opštih načela i ponekad, kada su mi postavljana pitanja za stolom za koji sam bila pozvana, odgovarala sam u skladu sa istinom. Međutim, nikada nisam napadala bilo koga za ono što se nalazilo na stolu. Ne smatram takav način uljudnim i ispravnim.
Све ово нема везе са мозгом, већ са експериментима "пророка" који испитује шта је добро за ЊЕНО телесно здравље. Питам се како је могло да дође до оволиког утицаја на оволики број људи. Међутим, када погледамо све секте и култове, број заведених људи, веома човека ухвати туга.
XVI. Ishrana u sanatorijumima
[h=1] Kuvarica, lekar – misionar[/h] Letter 100. 1903.
445. Tražite najbolju pomoć u kuvanju koju možete da dobijete. Ako je hrana pripremljena tako da opterećuje organe za varenje, tada budite sigurni da je potrebno da izvršite ispitivanje. Hranu možete pripremiti tako da bude i zdrava i ukusna.
MS 93, 1901.
446. Kuvar u sanatorijumu treba da bude potpuni pristalica zdravstvene reforme. Čovek nije obraćen sve dok njegov apetit i ishrana ne odgovaraju njegovom ispovedanju vere.
Kuvar u sanatorijumu treba da bude dobro izvežban lekar – misionar. On treba da bude sposobna osoba, koja je u stanju da samostalno vrši oglede. On ne treba da bude ograničen receptima. Gospod nas ljubi i ne želi da nanesemo štetu sebi, primenom nezdravih recepata.
U svakom sanatorijumu biće onih koji će se žaliti na hranu, govoreći da im ona ne odgovara. Njima je potrebno saznanje o zlu prouzrokovanom nezdravom hranom. Kako mozak može da bude bistar kada želudac pati?
Зато мени Лаодикеја често говори да нисам "обраћен". А овамо не цитира Хелен Вајт. Као што Мика пада у "конфузије".
Letter 37, 1901.
447. U našem sanatorijumu kuvar treba potpuno da razume posao, da bude onaj koji dobro rasuđuje, koji može da pravi oglede, koji hrani neće dodavati sastojke koje treba izbegavati.
Letter 331, 1904.
448. Imate li kuvara koji zna da pripremi jela tako da bolesnici uvide da je to bolje od one hrane na koju su navikli? Onaj koji kuva u sanatorijumu treba da zna da napravi zdrave, ukusne kombinacije hrane, a sve te kombinacije moraju biti nešto bogatije od onoga što bismo vi i ja jeli.
MS 88, 1901.
449. Onaj koji se nalazi na položaju kuvara ima najodgovornije mesto. On treba da zna da štedi i treba da shvati da se nikakva hrana ne sme baciti. Hristos kaže: »Skupite ostatke, da se ništa ne baci.« Neka oni koji su zaposleni u bilo kome odeljenju slede ova uputstva. Štednji treba naučiti vaspitače i pomoćnike ne samo rečju već i primerom.
http:
//elenvajt.info/knjige/knjige-savjeta/saveti-o-zivotu-i-ishrani/xvi-ishrana-u-sanatorijumima/kuvarica-lekar-misionar/
[h=1]Lično iskustvo sestre Vajt kao pristalice zdravstvene reforme[/h] Prilikom čitanja izlaganja sestre Vajt o njenom odnosu prema ishrani, pažljivi čitalac prepoznaće sledeća načela:
Prvo: »Reforma ishrane treba da bude postepena.« (paragraf 807) – Svetlost u početku nije data u svoj punini. Ona je podarena u sili koja se povećavala s vremena na vreme, prema spremnosti ljudi da je razumeju i deluju u skladu sa njom. Bila je prilagođena opštim navikama i običajima u ishrani u vreme kada je uputstvo dato.
Drugo: »U ishrani ne određujemo nikakav put kojim treba ići…« (paragraf 145) Protiv neke naročito štetne hrane ponavljane su opomene. Međutim, u većini slučajeva postavljena su opšta načela i detaljna primena ovih svestranih načela ponekad je određivana u skladu sa postojećim i najboljim naučnim zaključcima.
Treće: »Sebe ne smatram merilom ni za koga.« (Dodatak I, paragraf 25)
Kada je posle značajnih i pažljivo izvedenih ogleda prihvatila neka pravila za sebe, sestra Vajt je ponekad opisivala način ishrane u svom domu, ali ne kao pravilo kojega se drugi moraju strogo pridržavati. (Priređivači)
[h=1]Prva vizija o zdravstvenoj reformi[/h] R.H. Oct. 8. 1867.
1. U kući brata A. Hiliarda u Otsegu, u državi Mičegen, 6. juna 1863. otkriven mi je u viđenju ovaj veliki predmet zdravstvene reforme.
[h=1]Otkrivena kao napredno delo[/h] (General Conference Bulletin April 12. 1901) C.H. 531.
2. U svetlosti koja mije tako davno data (1863) pokazano mije da će u svetu do zabrinjavajućih razmera preovladati neumerenost i da svako u Božjem narodu mora da zauzme uzvišeni stav prema reformi navika i običaja… Gospod je izneo pred mene opšti plan. Pokazano mije da će Bog u svome narodu, koji drži Njegove zapovesti, pokrenuti reformu u ishrani i da će se, kada je budu prihvatili, njihove bolesti i patnje u velikoj meri smanjiti. Pokazano mije da će ovo delo napredovati.
(Stalno napredovanje ka savršenoj ishrani – 651)
(Upozorenje protiv prebrzog napredovanja – 803)
[h=1]Lično prihvatanje vesti[/h] MS 50, 1904.
3. Prihvatila sam svetlost o zdravstvenoj reformi, čim je doprla do mene. To je bio veliki blagoslov za mene. Danas sam boljeg zdravlja, i pored mojih 76 godina, nego što sam bila u mlađim danima. Zahvaljujem Bogu za načela zdravstvene reforme.
[h=1]Posle godinu dana borbe usledili su blagoslovi[/h] (1864) Sp. Gifts IV, 153.154.
4. Godinama sam mislila da moja snaga zavisi od mesne hrane. Jela sam tri obroka dnevno do pre nekoliko meseci. Bilo mi je vrlo teško da dočekam sledeći obrok, jer sam patila od slabosti u želucu i vrtoglavice. Jelo je otklanjalo ove osećaje. Retko sam dopuštala sebi da jedem bilo šta između obroka i postalo mi je običaj da često bez večere odlazim na počinak. Međutim, mnogo sam patila od gladi između doručka i ručka, i često sam malaksavala. Jedenje mesa za izvesno vreme otklanjalo je ovaj osećaj klonulosti. Zaključila sam da je meso neophodno u mom slučaju.
Međutim, otkako mi je Gospod u junu 1863. izneo ovaj predmet o jedenju mesa i njegovoj vezi sa zdravljem, napustila sam meso. Za izvesno vreme bilo mi je prilično teško da svoj apetit priviknem na hleb, koji sam ranije malo volela. Međutim, istrajala sam i uspela da to postignem. Živela sam gotovo godinu dana bez mesa. Beskvasna pogača, načinjena od neprosejanog pšeničnog brašna i vode sa veoma malo soli, bila je skoro šest meseci jedini hleb na našem stolu. Obilno smo jeli voće i povrće. Živela sam osam meseci uzimajući dva obroka dnevno.
Više od godinu dana, veći deo vremena posvetila sam pisanju. Osam meseci bavila sam se samo pisanjem. Moj mozak bio je neprekidno napregnut, a malo sam vežbala. Pa, ipak moje zdravlje nikada nije bilo bolje nego za prošlih šest meseci. Iščezli su ranija klonulost i vrtoglavica. Svakog proleća patila sam od gubitka apetita. Prošlog proleća u ovom pogledu nisam imala teškoća.
Svoju jednostavnu hranu, koju smo uzimali dva puta dnevno, jeli smo sa velikim apetitom. Na svome stolu nemamo mesa, kolača ili bilo kakvu bogatu hranu. Ne upotrebljavamo životinjsku mast, već umesto nje mleko, pavlaku i malo maslaca. Svoju hranu pripremali smo sa malo soli i izostavili upotrebu začina svih vrsta. Doručkujemo u sedam, a ručamo u jedan. Retko osećam malaksalost. Moj apetit je zadovoljen. Hranu sada uzimam sa većim uživanjem nego ikada ranije.
(Malo soli je neophodno za krv – 571,572)
[h=1] Borba za pobedu
[/h] (1870) 2T, 371.372.
5. Otkako sam prihvatila zdravstvenu reformu nisam nimalo promenila svoj način života. Otkako je svetlost sa Neba o ovom predmetu prvi put zasjala na mom životnom putu nisam se vratila ni jedan korak. Odmah sam raskinula sa svim — sa mesom, maslacem i sa tri obroka – i to u vreme dok sam bila zauzeta iscrpljujućim umnim radom, pisanjem od ranog jutra do zalaska Sunca. Prešla sam na dva obroka dnevno, ali nisam promenila način svoga rada.
Mnogo sam patila od bolesti i doživela pet udara oduzetosti. Moja leva ruka bila je mesecima vezana, zato što je bol u mom srcu bio vrlo veliki. Kada sam učinila ove promene u svojoj ishrani, više nisam povlađivala ukusu i dopuštala mu da upravlja mnome. Da li će to stajati na mom putu da dobijem veću snagu kojom bih mogla da proslavim Gospoda? Da li će to stajati i jedan časak na mom putu? Nikada!
Osećala sam jaku glad, jer sam bila veliki ljubitelj mesa. Međutim, kada sam klonula, stavila sam svoje ruke na želudac i rekla: »Neću okusiti ni zalogaj. Ješću jednostavnu hranu, ili uopšte neću jesti.« Hleb mije bio neukusan. Retko sam mogla da uzmem parče hleba, koje nije bilo veće od jednog dolara. Ponešto od reforme mogla sam sasvim dobro da sprovodim, ali kada sam stigla do hleba, bila sam naročito protiv njega. Kada sam izvršila ove promene, morala sam da vodim naročitu borbu. Prva dva ili tri obroka nisam mogla da jedem. Kazala sam svom želucu: »Čekaćeš dok možeš da primiš hleb.« Za kratko vreme počela sam da jedem hleb, takođe i hleb načinjen od brašna od celog zrna. To ranije nisam mogla da jedem, ali sada mi prija i nisam izgubila apetit.
[h=1]Radila je u skladu sa načelom[/h] U vreme kada sam pisala »Duhovne darove« knjigu III i IV (1863-64) bila sam iscrpljena preteranim radom. Tada sam uvidela da moram da promenim svoj način života i posle odmora od nekoliko dana, opet sam se dobro osećala. Sve ovo izostavila sam iz načela. Postavila sam svoje stanovište prema načelima zdravstvene reforme. Od tog vremena, braćo, niste me čuli da zastupam neki krajnji stav prema zdravstvenoj reformi od koga bi kasnije trebalo da odstupim. Ništa nisam posebno isticala, osim onoga na čemu i danas stojim. Ja sam vam preporučivala zdravu ishranu, bogatu hranljivim svojstvima.
Ne smatram da se mnogo lišavam, ako prestanem da upotrebljavam ono što stvara neprijatan miris dahu i rđav ukus u ustima. Da lije to samoodricanje ako ovo napustim i postignem takvo stanje — u kome je sve tako slatko kao med i kada u ustima ne ostaje neprijatan zadah, a u stomaku osećaj iznemoglosti? Ovo sam ranije često osećala. Često sam malaksavala sa detetom u naručju. Sada sam oslobođena svega ovoga, i mogu li ovo smatrati lišavanjem, dok stojim pred vama kao što to činim danas? U stotinu žena nema jedne koja bi izdržala toliko mnogo posla koji ja obavljam. Napredovala sam po načelu, a ne po nagonu. Napredovala sam zato što sam verovala da će Nebo odobriti pravac kojim sam krenula da bih uvela sebe u najbolje zdravstveno stanje, i da bih mogla proslaviti Boga u telu i duhu koji pripadaju Njemu.
[h=1]Borba protiv upotrebe sirćeta[/h] Letter 70, 1911.
6. Upravo sam pročitala tvoje pismo. Izgleda da imaš ozbiljnu želju da izgradiš svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Podržavam te da to postigneš. Savetujem ti da napustiš sve što će prouzrokovati polovičan rad u traženju Božjeg carstva i Njegove pravde. Odbaci svako popuštanje koje će te sprečiti u delu savlađivanja. Traži da se mole oni koji razumeju tvoju potrebu da dobiješ pomoć.
Bilo je vremena kada sam bila u sličnoj prilici, koja je u izvesnom smislu srodna tvojoj. Popuštala sam želji za sirćetom. Međutim, odlučila sam da Božjom pomoći savladam ovu želju. Borila sam se protiv iskušenja, odlučna da ova navika ne zagospodari mnome.
Nedeljama sam bila veoma bolesna, ali stalno sam govorila: »Gospod zna sve o ovome. Ako umrem, neka umrem, ali neću popustiti ovoj želji.« Borba se nastavila, a ja sam mnogo nedelja bila teško bolesna. Svi su mislili da ne mogu preživeti. Tražili smo Gospoda vrlo ozbiljno, uveravam te!
Najusrdnije molitve izgovorene su za moje ozdravljenje. Nastavila sam da se odupirem želji za sirćetom i na kraju – pobedila sam. Sada nemam nikakve želje da išta slično okusim. Ovo iskustvo bilo je od višestruke koristi za mene. Izvojevala sam potpunu pobedu.
Prenosim ti ovo iskustvo kao pomoć i ohrabrenje. Sestro, verujem, da možeš da pobediš ovo iskušenje i otkriješ da je u svakom trenutku Bog pomoćnik svojoj deci. Ako odlučiš da savladaš ovu naviku, i ako se istrajno moliš, moći ćeš da stekneš veoma vredno iskustvo. Ako odlučno upraviš svoju volju s ciljem da slomiš ovu želju za popuštanjem, dobićeš od Boga potrebnu pomoć. Pokušaj, sestro!
Sve dok ceniš ovu naviku time sto joj popuštaš, sotona će nadzirati tvoju volju i usmeriće je na poslušnost sebi. Međutim, ako odlučiš da pobediš, Gospod će te izlečiti i daće ti snagu da se odupreš svakom iskušenju. Seti se da je Hristos uvek tvoj Spasitelj, Čuvar.
[h=1]Štedljiva ali prikladna ishrana[/h] (1870) 2T, 373.374.
7. Jedem toliko da potpuno zadovoljavam potrebe prirode, ali kada ustanem od stola, moj apetit je isto tako dobar, kao da sam tek sela za sto. Kada dođe sledeći obrok, spremna sam da uzmem svoju porciju i ništa više. Kada bih povremeno uzela dvostruku količinu jela, zato što mi dobro prija, kako bih posle toga mogla da kleknem i molim Boga da mi pomogne upisanju, kada ne mogu da mislim zbog preteranog uživanja u jelu? Mogu li zamoliti Boga da brine o nerazumnom teretu koji se našao u mom želucu? To bi Ga obeščastilo. To bi značilo moliti Ga da uništi moju želju. Sada jedem ono što smatram da je dobro i tada mogu da Ga molim da mi da snagu da izvršim posao koji mi je poverio. Znam da je Nebo, kada sam to tražila, čulo i odgovorilo na moju molitvu.
[h=1]Dobro snabdeven sto[/h] (1870) 2T, 487.
8. U svakoj prilici moj sto je bio dobro postavljen. Nisam činila nikakve izmene za goste, bili verni ili neverni. Nikada mi se nije dogodilo da budem iznenađena i nespremna da za svojim stolom ugostim jednog ili pola tuceta gostiju, koji su slučajno navratili. Imam dovoljno jednostavne, zdrave hrane spremne da utoli glad i hrani telo. Ako neko želi više od toga, slobodan je da to nađe na drugom mestu. Na moj sto se ne iznosi maslac ili mesna hrana bilo koje vrste. Retko se na njemu nađu kolači. Obično imam dovoljnu zalihu voća, dobrog hleba i povrća. Za našim stolom uvek ima dosta gostiju i svima prija naša hrana koju jedu i poprave se od nje. Svi sedaju za sto bez epikurejskog apetita uživajući u izobilju koje Tvorac daje.
(Hrana zaslađena onoliko koliko je potrebno; na stolu nema šećera – 532)
[h=1]U vagonu[/h] Health Reformer, December 1870.
9. Dok su deca i roditelji jeli svoje poslastice, moj suprug i ja uzeli smo svoj jednostavan obrok, u uobičajeno vreme jedan sat posle podne, koji se sastojao od crnog hleba bez maslaca i dosta voća. Mi smo jeli svoj obrok sa velikim zadovoljstvom i zahvalnim srcima što nismo bili primorani da nosimo sa sobom čitavu bakalnicu da bismo zadovoljili ćudljivi apetit. Mi smo svojski jeli i nismo imali nikakvo osećanje gladi do sledećeg jutra. Prodavac sa svojim narandžama,orasima, kokicama ili slatkišima u nama je imao slabe mušterije:
[h=1] Susretanje sa teškoćama i kompromis proistekao iz toga[/h] Letter 83, 1901.
10. Pre više od trideset godina često sam bila vrlo slaba. Mnoge molitve bile su izgovorene za mene. Postojalo je mišljenje da će mi mesna hrana dati životne snage i zato je meso bilo moja glavna namirnica. Međutim, umesto da postanem snažnija, bivala sam sve slabija i slabija. Cesto sam od iscrpljenosti padala u nesvest. Svetlost koja mi je data, ukazivala je na štetu koju su ljudi i žene upotrebom mesne hrane nanosili umnim, moralnim i telesnim sposobnostima. Pokazano mije daje celokupno ljudsko telo napadnuto upotrebom ove hrane i da njom čovek jača životinjske sklonosti i želju za pićem.
Odmah sam izbacila meso iz svog jelovnika. Posle toga povremeno sam bila primorana da jedem malo mesa.
(Povremeno sam bila primorana da jedem pomalo mesa kada nije bilo druge hrane – 699)
(Primedba priređivača: Još dok je bila devojka, sestri Vajt bilo je povereno pisanje i javni rad i zbog toga je bila primorana da domaće odgovornosti u svome domu, u velikoj meri prenese na domaćice i kuvarice. Ona uvek nije mogla da obezbedi usluge kuvarica, koje su znale pravilno kuvanje. Tako je u njenom domu bilo prilika, kada je trebalo činiti razne kompromise između savršenih merila i znanja, iskustava i merila nove kuvarice. Zatim je u periodu svojih putovanja u načinu ishrane, takođe, zavisila od onih koje je posećivala. Iako je mogla da živi od oskudne hrane, ponekad joj se činilo potrebnim da jede malo mesa, za koje je znala da nije najbolja hrana i koja nije bila po njenom izboru.)
[h=1]Konačno opredeljenje za trezvenu, bezmesnu hranu[/h] Letter 76, 1895.
12. Od sastanka u Brajtonu (januar 1894) potpuno sam izostavila meso sa svoga stola. Ovo treba shvatiti tako da bilo da sam u kući ili izvan nje ništa od ovoga ne sme da se upotrebi u mojoj porodici ili da dospe na moj sto. U toku noći o ovom predmetu mnogo je otkriveno mome umu.
MS 25, 1894.
13. Imamo dovoljno dobrog mleka, voća i hleba. Ja sam već posvetila svoj sto. Oslobodila sam ga mesa. Za telesno i umno zdravlje bolje je da se uzdržavamo od hrane sastavljene od životinjskog mesa. Koliko je god moguće treba da se vratimo Božjem prvobitnom planu. Moj sto od sada pa nadalje, biće oslobođen mesa zaklanih životinja i biće lišen namirnica i slatkiša koji oduzimaju mnogo vremena i snage za pripremanje. Mi možemo na razne načine da upotrebimo voća u izobilju i da se ne izlažemo opasnosti od oboljenja, koja mogu da nastanu upotrebom mesa obolelih životinja. Svoj apetit treba da stavimo pod nadzor, tako da možemo uživati u jednostavnoj, zdravoj hrani, i imati je dovoljno da niko ne trpi glad.
[h=1]Dobra ishrana – ali bez mesa[/h] MS 82, 1901.
17. Kada sam bila u Kuranbongu, mnogi koji su jeli mnogo mesa, dolazili su u moju kuću i kada bi seli za moj sto, na koji nije iznesen nijedan komadić mesa, rekli bi: »Dakle, ako imate ovakvu hranu, ja bih mogao živeti bez mesa.« Smatram da naša hrana zadovoljava potrebe naše porodice. Ja kažem svojoj porodici: »Bilo šta da radite, nikada ne jedite oskudnu hranu. Iznesite dovoljno na sto da se telo nahrani. Morate tako da radite. Vi morate da pronalazite i pronalazite, i stalno da proučavate, spremajući najbolja jela koja znate, da ne biste imali oskudnu ishranu.«
[h=1]Čaj i kafa[/h] Letter 12, 1888.
18. Godinama nisam utrošila ni paru za kupovinu čaja. Poznajem njegov uticaj, i zato se ne usuđujem da ga upotrebljavam osim u slučajevima jakog povraćanja, kada ga uzimam kao lek, ali ne kao napitak…
Ne mogu da budem optužena za pijenje bilo kakvog čaja, osim čaja od vrhova crvene deteline, i ako bih volela vino, čaj ili kafu, ne bih upotrebljavala ova nadražujuća sredstva koja razaraju zdravlje, jer veoma cenim zdravlje i zdrav primer u svemu. Želim da drugima postanem uzor umerenosti i dobrih dela.
(Izjava o ishrani godine 1902 – 522)
[h=1] Godine 1903. u skladu sa ranije primljenom svetlošću[/h] Letter 45, 1903.
20. U našoj porodici doručak je upola sedam, a ručak upola dva. Mi ne večeramo. Promenili bismo malo vreme uzimanja obroka, ali to su najpogodniji časovi za neke članove naše porodice.
Uzimam samo dva obroka dnevno i još uvek sledim svetlost, koja mi je data pre 35 godina. Ne upotrebljavam meso. Što se mene tiče, rešila sam pitanje maslaca. Ja ga ne upotrebljavam. Ovo pitanje ovako se može rešiti na svakom mestu u kome se ne može dobiti najčistija namirnica. Mi imamo dve dobre krave muzare jedna je »džerzi«, a druga »holštajn« rase. Upotrebljavamo pavlaku i ovim su svi zadovoljni.
Letter 62, 1903.
21. Ja imam sedamdeset i pet godina, ali pišem tako mnogo kao i ranije. Moja probava je dobra, a moj mozak bistar.
Naš jelovnik je jednostavan i zdrav. Na našem stolu nemamo ni maslaca, ni mesa, ni sira, ni masnih mešavina u hrani. Jedan mladić, koji je bio neveran i koji je celog svog života jeo meso, nekoliko meseci hranio se sa nama. Mi nismo pravili nikakve iznimke u svojoj ishrani zbog njega; i dok je živeo sa nama dobio je oko 10 kilograma. Hrana koju smo spremali za njega bila je mnogo bolja od one na koju je bio navikao. Svi koji sednu za moj sto ističu da su veoma zadovoljni posluženom hranom.
[h=1]Porodica nije vezana strogim pravilima[/h] Letter 127, 1904.
22. Ja se hranim najjednostavnijom hranom, pripremljenom na najjednostavniji način. Mesecima su moja glavna hrana bili rezanci kuvani zajedno sa konzerviranim paradajzom. Ovo sam jela sa dvopekom. Tada sam jela kompot od voća, a ponekad i voćni kolač od limuna. Suv kukuruz kuvan sa mlekom i malo pavlake je druga vrsta jela koje sam ponekad upotrebljavala.
Međutim, drugi članovi moje porodice nisu jeli ista jela koja sam ja jela. Sebe nisam smatrala merilom za njih. Dozvolila sam svakome od njih da ide za svojim ličnim mišljenjem šta je za njega najbolje. Nisam sputavala ničiju savest svojom savesti. Jedna osoba ne može da bude merilo za drugu osobu u pogledu ishrane. Nemoguće je načiniti jedno pravilo, koje svi treba da slede. U mojoj porodici ima onih koji vole pasulj, dok je pasulj za mene otrov. Maslac se ne iznosi na moj sto, ali ako članovi moje porodice zažele da upotrebe malo maslaca, dalje od stola, imaju slobodu da to učine. Naš sto postavlja se dva puta dnevno, ali ako ima takvih koji žele da pojedu nešto uveče, ne postoji pravilo koje bi im zabranilo da tako postupe. Niko se ne žali, niti od stola odlazi nezadovoljan. Uvek je obezbeđena raznovrsna jednostavna, zdrava i ukusna hrana.
[h=1] Onima koji postavljaju pitanja o načelima ishrane sestre Vajt[/h] Letter 50, 1908.
23. Neki su govorili da ja ne živim po načelima zdravstvene reforme, onako kako sam ih zastupala svojim perom. Međutim, mogu da kažem da koliko ja znam, nisam se udaljavala od tih načela. Oni koji su jeli za mojim stolom znaju da nisam iznosila meso pred njih…
Prošlo je mnogo godina otkako sam na svoj sto u svojoj kući iznosila meso. Mi nikada ne upotrebljavamo čaj ili kafu. Ponekad sam upotrebljavala čaj od cveta crvene deteline kao topao napitak, ali malo njih iz moje porodice pije za vreme obroka. Stoje snabdeven pavlakom umesto maslacem, čak i kada imamo goste. Ja godinama ne upotrebljavam maslac.
Pa ipak nemamo oskudnu ishranu. Imamo u izobilju suvog i konzerviranog voća. Ako nestane našeg voća, kupujemo na pijaci. Sestra Grej mi šalje grožđe bez semena i ono kuvano predstavlja vrlo ukusno jelo. Mi gajimo loganberi[SUP]1[/SUP] i jedemo ga u izobilju. U ovom predelu ne uspevaju dobro jagode, međutim, od svojih suseda kupujemo kupine, maline, jabuke i kruške. Imamo paradajza u izobilju. Mi takođe, gajimo divne vrste slatkog kukuruza, koji sušimo za upotrebu u toku zimskih meseci. U našoj blizini nalazi se fabrika hrane iz koje možemo da se snabdemo proizvodima od žitarica.
(Upotreba suvog kukuruza i graška – 524)
Trudimo se da zdravim rasuđivanjem odlučimo koji nam sastavi hrane najbolje odgovaraju. Naša je dužnost da mudro postupamo u pogledu naših navika u uzimanju hrane, da budemo umereni i da naučimo da razmišljamo od uzroka do posledice. Ako učinimo svoj deo, Gospod će učiniti svoj deo u očuvanju naših moždano-živčanih snaga.
Više od 40 godina jela sam samo dva obroka dnevno. A ako sam morala da obavim neki naročito važan posao ograničavala sam količinu hrane koju sam uzimala. Smatrala sam svojom dužnošću da u želudac ne unesem hranu za koju imam razloga da verujem da će stvoriti nered. Moj um mora biti posvećen Bogu i moram brižljivo da motrim na svaku naviku koja može da umanji moju umnu snagu.
Sada sam u osamdeset prvoj godini i mogu da posvedočim da mi, kao porodica, nismo bili gladni za egipatskim loncima sa mesom. Osetila sam nešto od koristi koje nastaju življenjem po načelima zdravstvene reforme.
Ipak, žalosna sam što ima mnogo naših ljudi koji potpuno ne slede svetlost zdravstvene reforme. Oni koji svojim navikama prestupaju načela zdravlja i ne paze na svetlost koju im je Gospod dao, sigurno će snositi posledice.
Opisujem vam ove pojedinosti, da biste mogli znati kako da odgovorite bilo kome ko vam postavlja pitanje o mom načinu ishrane…
Smatram da je jedan od razloga zašto sam bila u stanju da izvršim tako veliki posao, kako govorom tako i pisanjem, u tome što sam bila strogo umerena u svom jelu. Ako se pred mene iznosi nekoliko različitih vrsta hrane, trudim se da odaberem samo one za koje znam da se slažu. Na taj način mogu da sačuvam bistrinu uma. Odbijam da u svoj želudac svesno unesem ono što može da izazove vrenje. To je dužnost svih pristalica zdravstvene reforme. Mi moramo da rasuđujemo od uzroka do posledice. Naša je dužnost da budemo umereni u svemu.
- Plod nastao ukrštanjem maline i kupine. Plod je dobio ime po sudiji Loganu koji ga je prvi proizveo 1871. godine. ↩
[h=1] Opšta načela reforme[/h] MS 29, 1897.
24. Od Gospoda sam dobila veliku svetlost o predmetu zdravstvene reforme. Nisam tražila ovu svetlost, nisam proučavala da bih je stekla; ona mi je data od Gospoda da bih je dala drugima. Iznosila sam ljudima ovaj predmet, držeći se opštih načela i ponekad, kada su mi postavljana pitanja za stolom za koji sam bila pozvana, odgovarala sam u skladu sa istinom. Međutim, nikada nisam napadala bilo koga za ono što se nalazilo na stolu. Ne smatram takav način uljudnim i ispravnim.
Све ово нема везе са мозгом, већ са експериментима "пророка" који испитује шта је добро за ЊЕНО телесно здравље. Питам се како је могло да дође до оволиког утицаја на оволики број људи. Међутим, када погледамо све секте и култове, број заведених људи, веома човека ухвати туга.
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Oni koji jedu zelje,kukavice i itd nikad nece shvatiti da jee to bilo samo u raju,nikad nese prihvatiti 7 zakona nojazakon verwe koja je od Avraama(ali ce prihvatiti kao i aristokrti,Muslimani serijat zakon !) a slobodne ljude ce uvbijatri,muciti i spaljivati to je zzkon ovogh sveta.
Pozdrav od Gere.
Pozdrav od Gere.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Naravno da u raju covek nije jeo meso, jer Bog nije stvorio zivotinje kao hranu, da bi se ubijale i koristile u ishrani.
Bog zeli da nas vrati u izgubljeni raj, i ocekuje da covek vec na ovoj zemlji zivi zivotom neba, da dozivi kako duhovno - tako i fizicko savrsenstvo, savrsenstvo ukusa koji izgradjuje kroz pravilnu ishranu i ne koriscenjem otrova - Duvana, Kafe, itd..
Ris, onaj ko nesto ovako tvrdi, prikazuje Boga ne kao Boga ljubavi, vec masovnog ubicu i zlocinca, jer meso zasiceno masnocama poput svinjetine vodi ljude u bolesti i preranu smrt, koju izaziva slog i mozdani udar zbog konzumacije svinjskog mesa.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Bog u starom pa tako i novom zavetu nije zabranio koriscenje mesa u ishrani, vec je odvojio zivotinje cije je meso zdravo i pogodno za ishranu, od onoga koje to nije.
Vera kao takva nije nesto staticno sto tapka u mestu, ona je progresivna, i covek koji je primi - poveruje u Hrista i preda svoj zivot njemu, njegova vera ce rasti i njegov odnos sa Bogom ce se produbljivati, tako da ce covek dobijati sve jasnije i potpunije otkrivenje istine, i Bog ce ga voditi da napusti sve sto u ovom zivotu moze da mu smeta na putu duhovnog napretka i zajednice sa Bogom.
U tom smislu i njegova ishrana ce biti savrsenija, i on ce teziti da vec sada ovde potpuno uskladi svoj zivot sa zivotom koji ce voditi na nebu.
Isus je u novom zavetu uspostavio obred vecere Gospodnje ili pricesti na poslednjoj veceri koju je odrzao sa ucenicima pred svoju smrt.
On je tom prilikom sa ucenicima jeo hleb i pio neprevrelo vino koje simbolicno pretstavljaju njegovo telo i njegovu krv.
Radi se o simbolima a ne o stvarnom telu i krvi Isusa Hrista.
"И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха" ( Matej 26. 26 - 28 )
"Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође" ( 1 Korincanima 11. 23 - 26 )
Vera kao takva nije nesto staticno sto tapka u mestu, ona je progresivna, i covek koji je primi - poveruje u Hrista i preda svoj zivot njemu, njegova vera ce rasti i njegov odnos sa Bogom ce se produbljivati, tako da ce covek dobijati sve jasnije i potpunije otkrivenje istine, i Bog ce ga voditi da napusti sve sto u ovom zivotu moze da mu smeta na putu duhovnog napretka i zajednice sa Bogom.
U tom smislu i njegova ishrana ce biti savrsenija, i on ce teziti da vec sada ovde potpuno uskladi svoj zivot sa zivotom koji ce voditi na nebu.
Isus je u novom zavetu uspostavio obred vecere Gospodnje ili pricesti na poslednjoj veceri koju je odrzao sa ucenicima pred svoju smrt.
On je tom prilikom sa ucenicima jeo hleb i pio neprevrelo vino koje simbolicno pretstavljaju njegovo telo i njegovu krv.
Radi se o simbolima a ne o stvarnom telu i krvi Isusa Hrista.
"И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха" ( Matej 26. 26 - 28 )
"Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође" ( 1 Korincanima 11. 23 - 26 )
- Učlanjen(a)
- 22.12.2010
- Poruka
- 1.500
Eh bre Laodikejac,
zar ne znas da je Bog ocistio svu hranu,i da moze da se jedes koje god hoces meso,pa i svinjetinu...,
nema nista lepse od pecene svinjetinje,pa kad se zalije jelen pivom.....cccc,
zar ti ne jedes pecenu svinjetinu?
danas imas sorte svinja koje imaju ispod koze jedva 1cm slanine,aaa sve ostalo ispod krtina ...prste da polizes.
zar ne znas da je Bog ocistio svu hranu,i da moze da se jedes koje god hoces meso,pa i svinjetinu...,
nema nista lepse od pecene svinjetinje,pa kad se zalije jelen pivom.....cccc,
zar ti ne jedes pecenu svinjetinu?
danas imas sorte svinja koje imaju ispod koze jedva 1cm slanine,aaa sve ostalo ispod krtina ...prste da polizes.