Svi lazu, i geolozi, paleontolozi, biolozi, geneticari, fizicari, samo da bi zataskali postojanje hriscanskog boga, iako evolucija ni ne iskljucuje postojanje bilo kojeg, samo je problem kada dodje muslimanski kreacionista i kaze da zataskavaju njegovog
Okaci ti to macku o rep cuj palentolozi,biolozi,geneticari,fizicari????????Ha,ha,ha,ha GENETIKA je najveci dokaz bozjeg stvaranja BRATKO ako nisi znao!
Evo ti malo da naucis nesto o DNK:Izvor genetika bloger genetika protiv TE.
Sta darvinisti namjerno presucuju...
Sta su nam darvinisti ne govore kada prezentuju teoriju evolucije:
- nikada ne uzimaju u obzir statisticku nemogucnost molekularne evolucije
- ne mogu objasniti da enzim koji se nalazi u suzama (lizozim) moze unistiti gotovo sve vrste bakterija ali ipak ne stti sluznici oka.
- Ne vide da je potrebna vjerovatnoca da se napravi protein srednje velicine 1: 10 na 300-tu
- Prave se da ne vide da su vjerovatnoce manje od 1:10 na 50 matematicki nemoguce.
- Prave se da ne vide da je mitohondrija koja nije veca od stotog dijela milimetra komplikovanija od najkomplikovanijeg nuklearnog reaktora na zemlji.
- Prave se da ne vide da jedna DNA ima podataka da se ispise milion stranica enciklopedije.
- Prave se da ne vide rijeci profesora molekularne biologije Michaela Dentona koji kaze:
Na povrsini celije mogu se vidjeti milioni otvora koji sluze kao vrata. Otvaraju se i zatvaraju i kao takvi omogucavau protok materija u i van celije. Ako bismo usli kroz ova vrata pronasli bismo svijet visoke tehnologije i nevjerovatne kompleksnosti.
- Nikad nisu objasnili kako ista krv moze nositi i stetne i korisne substance i razlikovati koja je koja i kao takve prenijeti ih do pravog mjesta.
- Prave se da ne vide da je vjerovatnoca spajanja 2000 proteina u jednoj najjednostavnijoj bakteriji jednaka 1: 10 na 40000.
- Prave se da ne znaju da su citanjem ove recenice tvoje oci uradile 100.000 procesa.
- Prave se da ne znaju da ljudsko oko stvori sliku za deseti dio sekunde na jednom kvadratnom milimetru i da je za taj proces potrebna brzina 64 puta veca od danasnjeg najbrzeg kompjutera.
- Prave se da ne vide da je nama potrebno 1 sekunda da procitamo recenicu a kada bi samo jedan (potrebni) enzim nedostajao trebalo bi nam 1500 godina.
Malo o mitohondriji
Mitohondrija je organela u eukariotskim celijama. Velicina joj varira od 0,5 do 10 mikrometara (100 ti dio milimetra). U obicnom govoru naziva se i
fabrika energije a razlog tome je proizvodnja adenozin trifosfata koji se koristi kao izvor energije za hemijske procese unutar celije. Odgovorna je za razne signale koji dolaze u i izlaze iz celije (komunicira sa susjednim celijama), odgovorna je za specijalizaciju celije u organizmu. Organizam se sastoji od mnogo celija i svaka od njih ima neku ulogu. Kakvu ce ulogu imati koja celija njena mitohondrija odredjuje. Mitohondrija je odgovorna i za smrt celije. Svakodnevno u odrasloj ljudskoj jedinki umire izmedju 50 do 70 milijardi celija a kod djece od 8-14 godina broj se krece od 20 do 30 milijardi. Godisnje, umre toliko celija kolika je nasa masa.
U jednoj celiji moze biti jedna miohondrija a moze biti i nekoliko hiljada istih. Mitohondrija ima dvije membrane i medjumembranski prostor. Kroz ovaj prostor mogu proci samo odredjene molekule koje su korisne za rad mitohondrije. Mitohondrija proizvodi ATP (adenozintrifosfat) koji kad se veze sa vodom daje ADP (adenozindifosfat) i energiju u vidu nekog fosfata. ADP je nukleotid koji se nalazi u sastavu DNA i RNA. Ima ih na hiljade, na milione.
Kako je moguce da je jedna mala mitohondrijica koja radi tako kvalitetan i konkretan posao nastala slucajno. Kako je moguce da jedna tolisna organela ima dvije membrane koje pustaju samo ono sto treba mitohondriji za normalan rad. Ona je organizam u organizmu. Ona je fabrika nad fabrikama. Ona je srce celije. Kako je moguce da je nekakvim hemijskim pojavama, puhanjem vjetrova ili ne znam ti ja cime takvo savrsenstvo nastalo. Tako veliko da stane u 100ti dio milimetra.
Kako ona ”zna” koje ce materije proizvoditi kako bi odredila celiji hoce li biti nervna celija, ili ce biti kostana ili krvna celija ili bilo koja druga? Kako ona ”zna” kada ce celija umrijeti kako bi ostavila prostor ostalim celijama da nastave ciklus?
Ovo je samo povrsan pogled na cudo u celiji koje se zove mitohondrija. Na wikipediji se moze naci bezbroj podataka i tekstova o njoj.
Koje slovo o hemoglobinu
U posljednje vrijeme zainteresovao me hemoglobin, protein u crvenim krvnim zrncima, koji im daje tu crvenu boju. Hemoglobin prenosi kisik do celija. Ono sto udahnemo ne moze doci u celije bez hemoglobina. I citam ti ja sad ovako: hemoglobin je slozeni protein koji se sastoji iz 4 manja proteina. Organizam dakle, mora izgraditi 4 proteina (od 4 gena) nezavisno jedan od drugog i onda u kostanoj srzi to se spoji u jedan protein.
Cool. Haj da vidimo od cega je izgradjeno – kazem sam sebi. Istrazivao ja to jedno vrijeme i vidim da imaju nekakva dva alfaglobina (HBA1 i HBA 2) te dva "obicna" globina. Ovi alfaglobini nalaze se na 16-om hromozomu a ova dva ostala na 13-tom.
Aha, da vidimo sta je to 16-ti hromozom. Trazim i trazim i nadjem da je to hromozom koji ima izmedju 800 i 1200 gena u sebi i da ima 90 miliona nukleotida u sebi. Ovaj HBA 2 pravi se od mRNA koja u obradjenoj formi ima 622 nukleotida. U neobradjenoj DNA formi kod za HBA 2 nalazi se negdje na 16-tom hromozomu. Tacnije nalazi se izmedju 222.845 i 223.207-og nukleotida od njih 90 miliona. Negdje na pocetku ovog hromozoma nalazi se cetvrtina koda za hemoglobin bez kojeg ne bismo mogli zivjeti ni 5 minuta. Zamisli sad kakvu masinu moras imati u celiji da skonta gdje se nalazi pocetak ovog koda. Jedna te ista masina skontaje gdje je pocetak, gdje je kraj, kad treba da pocne i kada treba da zavrsi i sta da uradi sa njim. Masina se zove RNA Polimeraza. Nasao sam jednu knjigu samo o njoj. Knjiga ima 350 stranica. Treba mi vjecnost samo da izucim jednu kariku u citavom procesu.
(napravio sam si bazu knjiga o citavom procesu od DNA do proteina i mogu ti reci za svaki korak, i za svaku kariku u lancu mozes na netu naci po jednu ili vise knjiga koje predstavljaju doktorsku disertaciju na temu. O svakoj karici u lancu. Toliko je to komplikovano. Ja samo ovdje pokusavam dati neki siromasni pogled iz pticije perspektive na ovu tematiku)
I ovo samo ide dublje i dublje. Nadjem ti ja jednu dobru internet stranicu gdje su se svi naucnici ujedinili da napisu citav genetski kod covjeka ali i ostalih bica koja istraze. Cim neki naucnik identificira neki dio DNA on to i objavi a to dodje na tu stranicu. Eh, odoh ja sebi skinuti DNA kod za ovaj hromozom 16 – kazem ja sebe. Hocu da vidim kod. I nadjem ja download link i tu pise cini mi se 27 megabajta da uzima ovaj fajl. Citav ljudski genom uzima oko 700 megabajta a ovaj hromozom 16 uzima 27 a to je negdje 3% ukupnog genoma. Ja, ti to downladujem onako naivno. Skinuo ja to i hocu da ga otvorim al neka cudna ekstenzija. Nesto .fr cini mi se. Treba instalirati neki program koji cita ovaj fajl. Nadjem i instaliram. Otvori mi kod: 90 miliona slova ATGC.
90 miliona slova cine 3% ukupnog genoma covjeka. U svakoj celiji tvoga tijela nalazi se hromozom 16 koji ima 90 miliona slova. Uradim ja copy svih tih slova i hocu da uradim ”paste” u wordu. Hocu da prebacim u word taj kod pa da kad mi zatreba mogu brzo doci do njega.
Al malo sutra. Word mi radi i radi i radi i onda nakon 15 minuta javlja mi se racunar i kaze: Word nije u stanju upisati sve sto si mu zadao. Prevelik mu fajl. Ja zinem. Upisao je 31000 stranica u wordu i dalje ne moze. Stao. Samo 3% ljudskog genoma i word stao. Nema kapaciteta. TO mi bilo zanimljivo i ja ti otvorim novi wordov dokument i upisem jedan red slova AGTC a onda to kopiram na citavu stranicu. Na jednu stranicu u wordu moze stati 2592 slova. To znaci da bih morao upisati 34722 i po stranice da upisem sav kod hromozoma 16.
Zamisli sad kakva masina mora biti ta RNA Polimeraza koja je u stanju naci pocetak i kraj koda od kojeg se pravi HBA 2. Onda mora naci pocetak i kraj koda od kojeg se pravi HBA 1 pa onda mora na 13 hromozomu naci ostala dva globina. Nevjerovatno koja je to sila. Koja je to organizacija. I onda kada nadje pocetak ta masina procita 1000 nukleotida u sekundi. Ovaj nas kod za HBA 2 procita dakle za pola sekunde. Pola sekunde i hop – hajmo sljedeci.
I to sve ide dublje i dublje i dalje i dalje i jednostavno nema kraja. Covjek moze sjediti ovdje i danima pisati o komplikovanosti ovog sistema.
Ono sto je najzalosnije ovaj mehanizam ima i najosnovnija bakterija. Ovaj mehanizam nije mogao evoluirati od jednostavnijih formi. On je jednostavno nastao iz nicega. Isto kao i one virtualne cestice u atomima. Iz nicega. Sad ga nema. Puf – ima ga I savrseno je.
Nastalo slucajno ili stvoreno od strane viseg oblika Inteligencije. Sam razluci.
Copy/paste:[h=1]Шестоднев[/h]
Decko jesi li se pogledo u obledalce?sta si tamo video a?