Čarls Bukovski

[erinija]

Književni slučaj američkog pisca Čarlsa Bukovskog (Hajnrih Karl Bukovski Mlađi) sadrži u sebi nekoliko paradoksalnih crta, koje tek u svom ukupnom sadejstvu nagoveštavaju razloge goleme popularnosti koje su knjige ovog pisca stekle tokom poslednjih godina kako u svetu tako i kod nas. Nikada nije bio pisac koji obećava, jer je svoju prvu pesmu objavio u 35.godini, prvu pesničku knjigu- na pragu svoje četrdesete, a prvu proznu knjigu- na pragu pedesete.

Rođen je 1920.godine u gradiću Andernag ( Nemačka), i kao dvogodišnjak dolazi sa roditeljima trajno u Ameriku. O njegovom školovanju nema podataka. Od svoje dvadesete godine radi kao vozač kamiona, poštar (taj deo života će opisati u svom prvom romanu Poštanski ured, 1971), radnik na benziskoj pumpi, liftboj, čuvar i slično. Ako je tačno njegovo priznanje da su mu sve knjige autobiografske ( doslovno kaže, " sve što sam napisao u knjigama je 95 odsto stvarnost a 5 odsto izmišljeno"), onda je shvatljivo zašto u jednoj njegovoj knjizi nalazimo priznanje:"Ljudski rod gazio me je oduvek po jajima- to je moj moto." Od 1955. godine objavioi je tridesetak pesničkih knjiga, desetak romana, priča i novinskih zabeležaka. Decenijama živi u Los Anđelesu, a poslednjih godina u kalifornijskom gradiću San Pedro.

Njegova najznačajnija ostvarenja:

- Poštanski ured,
- Holivud,
- Bludni sin,
- Zabeleške starog pokvarenjaka,
- Priče o sebičnom ludilu,
- Žene,
- Faktotum,
- Kakva korist od naslova,
- Cvet, pesnica i zverski jauk,
- Šund,
- Ljubav i ludlo i LA,
- Fotografije iz pakla,
- Šekspi ovo nikad nije radio,
- Đavo je bio vruć


Prvi roman Čarska Bukovskog Poštanski ured obrađuje razdoblje života Henrija Kinanskog, piščevog "drugog ja" koje se povlači kroz gotovo sve prozne knjige ovog pisca. Roman Bludni sin ( Ham on Rye) pojavio se 1982. godine - parafrazira naslov čuvenog romana Lovac u žitu (The catcher in the Rye) Dž. D. Selindžera. Bukvalno preveden Ham on Rye bio bi sendvič sa šunkom, simbol najjednostavnije hrane u Americi. Ali reč "ham" istpvremeno je izraz za promašenog glumca, dilatenta koji "drami" na sceni i skreće pažnju na sebe, dok je "rye" izraz za viski. Tako se iza naslova krije pijani portet Bukovskog u mladosti. Bludni sin je posvećen očevima. Kroz poplavu gorčine koja navire iz Bludnog sina, probija izuzetan dar Bukovskog da nasmeje čitaoca i tako ga približi sebi. Niz komično-grotesknih situacija daje posebnu vrednost romanu. Bukovski piše stilom koji je lišen suvišnih reči, kroz koji stvarnost njegovih uspomena kao da ponovo diše.

Opisujući svog junaka ( sebe) kao neprekidnog dubitnika, čoveka sa društvene ivice koji se bori sa svojom mukom i dozvoljava sebi neka čarobna zadovoljstva (žene, piće, klađenje na konjskim trkama),- Bukovski bez mnogo muke dozvoljava svakom čitaocu da u ludostima ovog "bludnog sina", "običnog ludaka" i "starog pokvarenjaka" prepozna deo svojih "podzemnih" iskustava i maštarija. Možda zbog toga ostaje utisak da Bukovski neprekidno piše jednu istu knjigu, ali bez bojazni od ponavljanja i podsticanja poroka dosade.

Iako pripada bitničkoj literaturi, Bukovski se klonio generacijskog i duhovnog okupljanja. Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.

Sam Bukovski svoje književne uzore pronalazio je u Hemigveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersonu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu...Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Važio je za "andergraund" pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca nego što je ima danas.

Čarls Bukovski umro je 9.marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u "Grean Hills" memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Izvori podataka: Wikipedia i Pogovor Milana Vlajčića iz knjige Post office u izdanju "Reč i misao"

 

[Konstantin I]

I podzemlje ima stila.

 

[erinija]

Svi ti ljudi. Šta oni rade? Šta misle? Svi ćemo umreti, svi, kakav cirkus! Sama ta činjenica trebalo bi da nas natera da volimo jedni druge, ali nije tako. Unezvereni smo i pregaženi trivijalnostima, guta nas ništavilo.

Ništa ne može tako da vas nauči kao presabiranje nakon neuspeha i ponovno kretanje napred. A ipak je većina ljudi blokirana strahom. Toliko se plaše neuspeha da na kraju ne uspevaju. Previše su uslovljeni, previše su navikli da im se kaže šta treba da rade. To počinje u porodici, nastavlja se tokom školovanja i prenosi se u svet biznisa.

Dnevnik 1991-1993

 

[sendi]

Pisaci sto Bukovskog (1971)

Ljudi koje svi vole ne mijenjaju svijet.

Postoje gore stvari od samoće.


Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način; umjetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.


Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru.


Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.


Novogodišnja noć me uvijek zastrašuje. ŽIVOT NE ZNA NIŠTA O GODINAMA!


Moraš umrijeti nekoliko puta prije nego što zaista počneš živjeti!


Svijet se počinje spasavati spasavajući jednog čovjeka; sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika.



Mislim, ako recimo zaključite kako je sve besmisleno, onda to ne može biti sasvim besmisleno,
jer ste već svjesni da je besmisleno i ta svijest o besmislenosti samim tim daje neki smisao.
Znate na šta mislim? Kao neki optimistički pesimizam.


Kad ljubav postane zapovijed, mržnja može postati užitak.


Čovjek se rodi kao genije, a umire kao idiot.

 

[erinija]

"Da, sviđaju mi se žene, ponekad ih čak i volim, ali to ne nosi uvijek radost..."

"Razlika između umjetnosti i života je u tome što je umjetnost podnošljivija."

"Ljubav je bajka za budale."

"Ako se ne kockaš, nikad nećeš uspjeti."

 

[dodjoska]

Ljubav za 17 ½ dolara
Prva Robertova želja - kad je počeo da misli o takvim stvarima - bila je da se ušunja noću u Muzej voštanih figura i
vodi ljubav s voštanim damama. Ipak, to je izgledalo isuviše opasno. Ograničio se na vođenje ljubavi sa statuama i
manekenima u svojim seksualnim fantazijama i tako živeo u svetu mašte.
Jednog dana, kad je stao kolima ispred semafora, pogledao je u ulaz neke radnje. Bila je to jedna od onih radnji koje
prodaju sve i svašta - ploče, taburete, knjige, sitne gluposti, smeće. Video ju je kako stoji u dugoj crvenoj haljini.
Nosila je naočare bez okvira, bila je lepo građena; dostojanstvena i seksi, kakve su nekad bile. Prava otmena kurva.
Onda se upalilo zeleno pa je morao da vozi dalje.
Parkirao je nedaleko odatle i peške se vratio do radnje. Stao je napolju kod kioska s novinama i posmatrao je. Čak su
i oči izgledale stvarno, a usta su bila veoma strasna, neznatno napućena.
Robert uđe i pogleda raf sa pločama. Sad joj je bio bliži i krišom ju je merkao. Ne, nisu više pravili takve. Imala je
čak i visoke štikle.
Prodavačica mu priđe. "Mogu li vam pomoći?"
"Samo razgledam."
"Ako išta želite, slobodno mi recite."
"Razume se."
Robert je prišao lutki. Nije bilo etikete sa cenom. Pitao se da li je na prodaju. Vratio se do rafa sa pločama, uzeo
jeftin album i platio ga prodavačici.
Kad je sledeći put obišao radnju, lutka je još bila tu. Robert se malo promuvao, kupio pepeljaru u obliku sklupčane
zmije, zatim izašao.
Kad se treći put našao u radnji, upita devojku: "Da li je maneken na prodaju?"

"Maneken?"
"Da, maneken."
"Hoćete li da je kupite?"
"Da, vi prodajete stvari, zar ne? Da li je maneken na prodaju?"
"Samo trenutak, gospodine."
Devojka je otišla iza zavese. Zavesa se razmaknu i pojavi se neki stari Jevrejin. Na košulji su mu nedostajala
poslednja dva dugmeta, video se dlakavi trbuh. Ljubazno je delovao.
"Hoćete manekena, gospodine?"
"Da, ako je na prodaju."
"Pa...u stvari nije. Vidite, to je neka vrsta eksponata, kao štos."
"Hoću da je kupim."
"Pa, da vidimo..." Matori Jevrejin priđe lutki i poče da je opipava, dodirujući haljinu, ruke. "Da vidimo...mislim da
bih mogao da vam dam ovu...stvar za sedamnesti i po dolara."
" Uzimam je." Robert izvadi dvadeseticu. Prodavac izbroja kusur.
"Nedostajeće mi", rekao je. "Ponekad izgleda gotovo stvarna. Da je umotam?"
"Ne, uzeću je takvu."
Robert podiže lutku i odnese je do kola. Položio je na zadnje sedište. Ušao je i vozio do svog stana. Srećom, nije
bilo nikoga u okolini kada je stigao, i on je neprimećeno unese. Stao je nasred sobe i posmatrao je.
"Stela", rekao je. "Stela, kurvo!"
Prišao je i opalio joj šamar.. onda je dočepao njenu glavu i poljubio je. Dobar poljubac. Penis poče da mu se kruti
kad je zazvonio telefon. "Halo", javio se.
"Roberte?"
"Aha. Ja sam."

"Ovde Hari."
"Kako si, Hari?"
"Dobro, šta mi ti radiš?"
"Ništa."
"Mislio sam da svratim. Doneću pivo."
"Važi."
Spustio je slušalicu, podigao lutku i odneo je u plakar. Gurnuo je u dubinu plakara i zatvorio ga.
Hari nije imao bog zna šta da kaže. Sedeo je sa svojom limenkom piva. "Kako je Laura?" upita.
"O", reče Robert, "svršeno je između mene i Laure."
"Šta se desilo?"
"Večiti vamp. Stalno na sceni. Bila je nezajažljiva. Nabacivala se gde god stigne - u prodavnici, na ulici, u baru,
svuda i svakome. Uopšte joj nije bilo važno ko je, samo da je muškarac. Napalila se čak i na tipa koji je okrenuo
pogrešan broj. Dojadilo mi."
"Sad si sam?"
"Ne, imam drugu. Brenda. Upoznao si je."
"A, da. Brenda. Nije loša."
Hari je sedeo i pio pivo. On nikad nije imao žensku, ali je uvek pričao o njima. Bilo je nečeg odvratnog u vezi sa
njim. Robert nije obodrio konverzaciju, pa se Hari ubrzo pokupio. Robert otvori plakar i izvadi Stelu.
"Kurvo ženska!" reče. "Varala si me, a?"
Stela je ćutala. Stajala je pred njim, tako nehajna i ukočena. On joj opali šamar. Nema te žene pod suncem koja će
tek tako varati Boba Vilkinsona.
"Pizdo! Jebala bi se i sa klincem u obdaništu kad bi mu se digao, a?"
Ponovo je ošamario, onda je dočepa i poljubi. Ljubio je i ljubio. Zatim je zavukao ruke pod njenu suknju. Bila je
lepo građena, baš lepo građena.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Podsetila ga je na profesorku algebre iz srednje škole. Stela nije imala gaće na sebi.
"Kurvo nad kurvama", rekao je, "ko ti je skinuo gaće?"
Penis mu je bio priljubljen uz nju. Nije bilo uvertire. Robert je bio strahovito popaljen. Zavukao ga je među njene
butine. Bilo je glatko i tesno. Nabadao je. Na trenutakse osetio manje idiotski, i on poče da je ljubi niz vrat, krešući
je.
Robert je oprao Stelu krpom za sudove, smestio je u plakar iza kaputa, zatvorio plakar i čak uspeo da ulovi
poslednju četvrtinu meča detroistskih Lavova protiv losanđelskih Ovnova na televiziji.
Vremenom, Robertu je išlo sve bolje. Popravio je neke detalje. Kupio je Steli nekoliko pari gaćica, pojas za čarape,
najlonke, narukvicu.
Kupio joj je i minđuše, i bio je prilično šokiran kada je uvideo da njegova ljubav uopšte nema uši. Svejedno je
prikačio minđuše lepljivom trakom.
U njihovom odnosu bilo je mnogih prednosti - nije morao da je izvodi na večere, na zabave, na glupe filmove; sve te
prizemne ovozemaljske stvari koje toliko znače običnoj ženi, međutim, bilo je svađa, čak i sa lutkom. Nije bila
pričljiva, ali je bio siguran da mu je jednom prilikom rekla: "Ti si najveći ljubavnik od svih. Onaj matori Jevrejin je
dosadno vodio ljubav. Ti vodiš ljubav dušom, Roberte."
Da, bilo je prednosti. Ona nije bila kao druge žene koje je upoznao u životu. Nije insistirala da vodi ljubav u
nezgodno vreme. Mogao je da je jebe kad on hoće. I nije dobijala menzis. Stalno ju je jebao. Odrezao je malo kose s
njene glave i zalepio joj između butina.

(Fotografije iz pakla)

 

[erinija]

Ako nedelju dana ne pišem, razbolim se. Ne mogu da hodam, hvata me vrtoglavica, ležim u krevetu, povraćam...Moram da kucam. Kad bi mi odsekli ruke, kucao bi nogama.

 

[seljober]

Majstor tzv. skupe riječi odštampane na jeftinom papiru! Pročitao sam skoro sve od njega. Ovdje bih pohvalio prevod Flavija Rigonata koji je uspio nešto što se rijetko uspijeva kod nas a to je : savršeno adaptiranje Bukijevog riječnika na srpski jezik!

''Vino ostaje. I Bog. A kurve i dalje traju''.

''Meni moje govno najljepše miriše...osim možda psećeg''.

''Ja sam Henri Kinaski. Živim u jebačnici''.

''Bavljenje politikom je slično pokušaju da potucaš mečku''.

''Ponekad pomislim da ti mrziš moju mačku''.

''Vidi šta si uradio od sebe! Sad me tri dana nećeš moći jebati!''

 

[besherat]

Избор из библиографије

Поезија

"2 by Bukowski" (1967)
"A Love Poem" (1979)
"Africa, Paris, Greece" (1975)
"All the Assholes in the World and Mine" (1966)
"Another Academy" (1970)
"At Terror Street and Agony Way" (1968)
"Burning in the Wather, Drowning in the Flame: Selected Poems 1955-1973 (1974)
"Cold Dogs in the Courtyard" (1965)
"Confessiones of the Man Insane Enough to Live with Beasts" (1965)
"Crucifix in Deathhand:New Poems, 1963-1965 (1965)
"Dangling in the Tournefortia" (1981)
"Fire Station" (1970)
"Flower, fist and the Bestial Wail" (1959)
"Grip the Walls" (1964)
"If We Take..." (1969)
"It Catches My Heart in His Hands: New and Selected Poems, 1955-1963 (1963)
"Legs, Hips and Bahind" (1978)
"Longshot Poems for Broke Players" (1962)
"Love is Dog from the Hell: Poems 1974-1977 (1977)
"Love Poems for Marina (1973)
"Maybe Tomorrow" (1977)
"Me and Your Sometimes Love Poems" (1972)
"Mockingbird, Wish Me Luck" (1972)
"Night‘s Work" (1966)
"On Going Out to Get the Mail" (1966)
"Play the Piano Drunk Like Percussion Instrument Until the fingers Begin to Bleed a Bit" (1979)
"Poems Written before Jumping out of an 8-story Window (1968)
"poems and Drawings (1962)
"Run with the Hunted" (1962)
"Scarlet" (1976)
"Sparks" (1983)
"The curtains are Waving" (1967)
"The Days Run Away like Wild Horses over the Hills" (1969)
"The Flower Lover" (1966)
"The Genius of the Crowd" (1966)
"The Girls" (1966)
"The Last Generation" (1982)
"The Last Nights of the Earth Poems (1992)
"The Roominghouse Madrigals:Earli Selected Poems, 1944-1966 (1988)
"To Kiss Worms Goodnight" (1966)
"True Srory" (1966)
"War All the Timeoems, 1981-1984 (1984)
"Weather Report" (1975)
"While the Music Played" (1973)
"Winter" (1975)
"Sifting trough the Madness for the Word, the Line, the Way" (2003)

Проза

"Notes of a Dirty Old Man (1969)
"Post Office" (1971)
"Madness" (1972)
"South of no North:Stories of the Buried Life (1973)
"Factotum" (1975)
"Women" (1978)
"Ham on Rye" (1982)
"Horsemeat" (1982)
"Bring Me You Love" (1983)
"Hot Water Music" (1983)
"Barfly" (1984)
"There‘s No Business (1984)
"Hollywood" (1989)
"Pulp" (1994)

Čitala sam njegove romane " Bludni sin ", " Žene " i " Poštu ".

 

[sendi]

ZA MALECKU

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.